Полуотворен предњи нелабијализован самогласник
Види још: ИПА, Сугласници
| предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
| затворен | |||||
| готово затворен | |||||
| полузатворен | |||||
| средњи | |||||
| полуотворен | |||||
| готово отворен | |||||
| отворен | |||||
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Полуотворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је <ɛ>, и одговарајући X-SAMPA симбол је E.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]- Висина самогласника је полуотворен, што значи да је врх језика постављен између отвореног самогласника и самогласника средње висине.
- Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
[уреди | уреди извор]| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| Албански | tre | [tɾɛ] | 'три' | ||
| Кинески | кантонски | [蛇] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-yue-Hani (помоћ)/[se4] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [sɛː˩] | 'змија' | Види стандардни кантонски |
| мандарински | [斜] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-cmn-Hani (помоћ)/[xie2] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ɕjɛ] | 'нагибљено' | Види стандардни мандарински | |
| Каталонски[1] | sec | [sɛk] | 'суво' | Види каталонску фонологију | |
| Чешки | Amerika | [amɛrɪka] | 'Америка' | Види чешку фонологију | |
| Холандски | bed | [bɛt] | 'кревет' | Види холандску фонологију | |
| Енглески | општи амерички | bed | [bɛd] | 'кревет' | Види енглеску фонологију |
| ново зеландски | fat | [fɛ̝t] | 'маст/дебљина' | ||
| Фарски | elska | [ɛlska] | 'љубав' | ||
| Француски[2] | bête | [bɛt] | 'животиња' | Види француску фонологију | |
| Грузијски[3] | გედი | [ɡɛdi] | 'лабуд' | ||
| Њемачки | Bett | [bɛt] | 'кревет' | Види немачку фонологију | |
| Мађарски | nem | [nɛm] | 'не' | Види мађарску фонологију | |
| Исландски | ég | [jɛɣ] | 'ја' | ||
| Италијански[4] | bene | [ˈbɛːne] | 'добро' | Види италијанску фонологију | |
| Кабардијански | Iэ | [ʔɛ] | 'казати' | ||
| Нгве | Њоагви дијалект | [lɛ̀rɛ́] | 'око' | ||
| Норвешки | nett | [nɛt] | 'мрежа' | Види норвешку фонологију | |
| Пољски[5] | ten |  [tɛn] (помоћ·инфо) |
'овај' | Види пољску фонологију | |
| Португалски[6] | café | [kɐˈfɛ] | 'кафа' | Види португалску фонологију | |
| Руски[7] | это | [ˈɛtə] | 'ово' | Види руску фонологију | |
| Шкотски гелски | aig | [ɛk] | 'код' | ||
| Српски | mleko/млеко | [mlɛko] | 'млеко' | ||
| Сери | me | [mɛ] | 'ти' | ||
| Шведски | ät | [ɛːt] | 'једи' (императив) | Види шведску фонологију | |
| Вијетнамски | e | [ɛ] | 'бојати се' | Види вијетнамску фонологију | |
| Јоруба | ẹsẹ̀ | [ɛ̄sɛ] | 'нога/стопало' | ||
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: енглески) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 54, doi:10.1017/S0025100300004618
- ^ (језик: енглески) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874
- ^ (језик: енглески) Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659
- ^ (језик: енглески) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 119, doi:10.1017/S0025100304001628
- ^ (језик: енглески)Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 105, doi:10.1017/S0025100303001191}
- ^ (језик: енглески) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223
- ^ (језик: енглески)Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press, стр. 41