Пређи на садржај

Медводе

Извор: Wikipedija
Медводе
Жељезничка станица
Жељезничка станица
Жељезничка станица
Координате: 46°08′Н 14°24′Е / 46.133°Н 14.400°Е / 46.133; 14.400
Држава  Словенија
Покрајина Горењска
Статистичка регија Централна Словенија
опћина Обчина Медводе
Површина
 - Укупна 4.2 км²[1]
Висина 313
Становништво (2013.)
 - Урбано подручје 5.119[1]
 - Урбана густоћа 1 218.8 стан./км²[1]
Временска зона УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број 1215
Службене странице
www.медводе
Карта
Медводе на мапи Словеније
Медводе
Медводе

Медводе (њемачки: Зwисцхенwäссерн) је град у Словенији од 5.119 становника[1], он је и административни центар Обчине Медводе у центру Словеније.

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Медводе леже на ушћу ријеке Соре у Саву (зато се и зову Медводе), удаљене око 12 км од центра Љубљане.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Медводе су се почеле обликовати крајем 15. вијека кад је цар Светог Римског Царства Фриедрицх III. дозволио становницима Крања, Тржича и Радовљице да ту изграде мост и убиру малтарину за његов пријелаз, према Шкофјој Локи и Камнику.[2]

Медводе су у 19. вијеку постале познате као митница Љубљане, мјесто гдје се наплаћивала митарина, за сву робу намјењену продаји у Љубљани. Тад су се почели градити индустријски погони, папирница (Горичани), уљара, текстил, намјештај па се насеље почело обликовати као индустријско предграђе Љубљане, тад је изграђена и Жељезничка станица.[2]

Све до 1955. териториј обћине Медводе, био је дијељен са сусједном Љубљаном, Крањем и Шкофјом Локом, тад је први пут основана истоимена опћина.[2]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Медводе су данас индустријско предграђе Љубљане, познате по творници бртвила Донит, изграђеној након Другог свјетског рата, која је данас највећи индустријски погон у граду.[2]

Познате личности

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Словениа: Осредњесловенска” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 02. 05. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Згодовина” (словенски). Обчина Медводе. Архивирано из оригинала на датум 2014-04-06. Приступљено 02. 04. 2014. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy