Iperit
| |
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
bis(2-hloroetil) sulfid
| |
| Drugi nazivi
Iprit
Schwefel-Lost Lost Mustard gas Senfgas Yperite | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.209.973 |
| KEGG[1] | |
| |
| Svojstva | |
| C4H8Cl2S | |
| Molarna masa | 159,07 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | Bezbojan kad je čist. Normalno ima od bledo žute do tamno smeđe boje. Slab miris belog luka[2] |
| Gustina | 1,27 g/mL, tečnost |
| Tačka topljenja | 14.4°C, 287.6 K, 57.9 °F |
| Tačka ključanja | 218 °C (424 °F; 491 K) |
| Neznatna | |
| Rastvorljivost | rastvara se u etru, benzenu, mastima, alkoholu, THF |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | Otrov, kontaktni hazard, inhalacioni hazard, koroziv, karcinogen, mutagen |
| Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS |
EU klasifikacija (DSD)
|
Veoma je toksičan (T+) Štetan je po životnu sredinu (N) stvara plikove Carc. Cat 1 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | 105°C |
| Srodna jedinjenja | |
Srodna jedinjenja
|
Azotni iperit |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Iperiti (sumporni iperiti)[3] su klasa srodnih citotoksičnih hemijskih oružja sa sposobnošću da formiraju velike plikove na izloženoj koži i u plućima. Čisti sumporni iperiti su bezbojne, viskozne tečnosti na sobnoj temperaturi. Kad se koriste u nečistoj formi, kao bojna sredstva, oni su obično žuto-smeđi i imaju miris koji podseća na gorušicu, beli luk ili ren. Iperit je originalno bio nazvan LOST, po naučnicima koji su razvili metod za produkciju u velikim razmerama za Nemačku imperijalnu armiju 1916.[4]
Iperiti su regulisani konvencijom o hemijskom oružju iz 1993 (CWC). Ta konvencija obuhvata tri klase hemikalija, pri čemu su sumporni i azotni iperit u grupi I, kao supstance koje nemaju drugu primenu osim kao hemijsko oružje.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ FM 3–8 Chemical Reference handbook; US Army; 1967
- ^ Mustard Gas (Sulphur Mustard) (IARC Summary & Evaluation, Supplement7, 1987). Inchem.org (1998-02-09). Retrieved on 2011-05-29.
- ^ Fischer, Karin (2004). Schattkowsky, Martina, ур. Steinkopf, Georg Wilhelm, in: Sächsische Biografie (на језику: German) (Online изд.). Institut für Sächsische Geschichte und Volkskunde. Приступљено 28. 12. 2010.
Literatura
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Textbook of Military Medicine – Intensive overview of mustard gas[мртва веза] Includes many references to scientific literature
- Detailed information on physical effects and suggested treatments
- Iyriboz Y (2004). „A Recent Exposure to Mustard Gas in the United States: Clinical Findings of a Cohort (n = 247) 6 Years After Exposure”. MedGenMed. 6 (4): 4. PMC 1480580
. PMID 15775831. Shows photographs taken in 1996 showing people with mustard gas burns.
