Корисник:Gudi129/Српски парламентарни избори 2023

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

{{{назив_избора}}}

17 December 2023
All 250 seats in the National Assembly 126 мандата потребно за већину
Странка Вођа Тренутно мандата Together We Can Do Everything Miloš Vučević SPS–ZS Ivica Dačić Forward to Europe Marinika Tepić National Democratic Alternative (Serbia) Miloš Jovanović Democratic Party (Serbia) Zoran Lutovac United Serbia Dragan Marković People's Party (Serbia, 2017) Vuk Jeremić NPS–EU–NLS Miroslav Aleksić Serbian Party Oathkeepers Milica Đurđević Stamenkovski Social Democratic Party of Serbia Rasim Ljajić Party of United Pensioners of Serbia Milan Krkobabić Dveri Boško Obradović SPP–DSHV–USS Usame Zukorlić Together (Serbia) Nebojša Zelenović Alliance of Vojvodina Hungarians Bálint Pásztor Green–Left Front Radomir Lazović Independents
Тренутни Prime Minister Ana Brnabić Serbian Progressive Party

У Србији ће 17. децембра 2023. године бити одржани парламентарни избори за бирање посланика у Народној скупштини . Првобитно заказани за 30. април 2026. године, Александар Вучић, председник Србије, расписао је ванредне изборе, након што је претходно најавио да би ванредни избори могли бити одржани 2023. или 2024. године. Поред парламентарних, локални избори биће одржани у 65 градова и општина, укључујући и главни град Београд .

Српска напредна странка (СНС) дошла је на власт након избора 2012. године када је формирала коалициону владу са Социјалистичком партијом Србије . На парламентарним изборима 2022. СНС је изгубила скупштинску већину, док су се опозиционе странке вратиле у Народну скупштину. Другопласирани савез Уједињени за победу Србије распуштен је убрзо после избора. Ана Брнабић, која је премијерка од 2017, и њен трећи кабинет инаугурисани су у октобру 2022. Њен кабинет је доживео неколико промена у 2023. години; Бранко Ружић је поднео оставку, а Раде Баста је смењен.

Брнабићин кабинет је такође умешан у кризу на северу Косова и од маја 2023. суочен је са антивладиним протестима, који су покренути након пуцњаве у београдској школи и масовног убиства код Младеновца и Смедерева . Опозиционе странке које су организовале протесте формирале су коалицију Србија против насиља, док су Двери и Заклетвеници Српске странке у октобру 2023. озваничиле и Коалицију Државотворног блока Србије за предстојеће изборе.

Популистичка коалиција, предвођена Српском напредном странком (СНС), дошла је на власт након избора 2012, заједно са Социјалистичком партијом Србије (СПС). Александар Вучић, који је у почетку био потпредседник владе, а касније и премијер, изабран је за председника 2017 . године и поново је изабран 2022 . Од његовог доласка на власт, посматрачи су оценили да је Србија патила од демократског назадовања у ауторитаризам, праћеног падом слободе медија и грађанских слобода . Институт В-Дем је 2023. године Србију категорисао као изборну аутократију, док је Фридом хаус приметио да је СНС „нагризао политичка права и грађанске слободе, вршио притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва“.

Коалиција Заједно можемо све, коју је предводила СНС, изгубила је скупштинску већину на парламентарним изборима 2022. године, али је изборима обухваћено и укупно дванаест изборних листа, укључујући и опозиционе, које су прешле цензус од 3 одсто. Невладине организације и организације за праћење избора јавиле су да је током дана гласања дошло до изборних неправилности . После избора, распуштена је коалиција Уједињени за победу Србије (УЗПС), која је заузела друго место.

Ана Брнабић, која је била премијерка од 2017. године, и њен трећи кабинет положили су заклетву 26. октобра 2022. Раде Баста, министар у Брнабићевом кабинету, изразио је подршку увођењу санкција Русији у марту 2023. СПС и Јединствена Србија (ЈС) су касније поднели предлог за његову смену из владе, што је успешно. У мају 2023. Вучића је на месту председника СНС наследио Милош Вучевић .

Тензије између Србије и Косова ескалирале су у јулу 2022

Почев од јула 2022. тензије између Србије и Косова су појачане, пре свега због истека једанаестогодишњег рока важења докумената за аутомобиле. После преговора са дипломатским представницима Европске уније у августу, постигнут је договор о аутомобилским документима. Споразум је ступио на снагу 1. септембра, а рок за добијање нових докумената за аутомобил је одређен до 31. октобра 2022. Предложени споразум за нормализацију тензија, касније неформално познат као Охридски споразум, послао је Србији и Косову Jens Plötner и Емануела Бона и процурела је у септембру 2022. Њено постојање потврдили су Србија и Косово месец дана касније. Непосредно пре истека рока за документацију о аутомобилу, Аљбин Курти, премијер Косова, најавио је да ће имплементација у фазама бити спроведена до 21. априла 2023. У знак протеста због тог саопштења, стотине полицајаца косовских Срба, градоначелника и политичара Српске листе поднело је оставке на своје функције. Други споразум је постигнут у новембру 2022. године, након преговора са Европском унијом; најављено је да ће регистарске таблице које издаје Србија и даље бити у употреби на северу Косова.

Након тврдњи да је Регионална јединица за оперативну подршку (РОСУ) наводно извршила рацију у Северној Митровици у децембру 2022. године, Србија је најавила да ће распоредити српске снаге на Косову. Влада Косова одбацила је тврдњу да је РОСУ ушла у северну Митровицу, док су косовске снаге одбиле захтев Србије за слање српских снага на Косово. Притом су постављене барикаде на северу Косова и организовани ултранационалистички протести у Београду. Настављени су преговори Србије и Косова, а у марту 2023. Вучић и Курти су се усмено договорили о примени Охридског споразума.

Напад који су извршили српски милитанти догодио се 24. септембра 2023. у Бањској, селу на северу Косова . У нападу су погинули један службеник косовске полиције и три српска милитанта. Милан Радоичић, бизнисмен и члан Српске листе, признао је учешће у нападу; касније га је ухапсила Влада Србије, али је Врховни суд одбио предлог за одређивање притвора Радоичићу од 30 дана и на крају је пуштен. Као одговор на напад, Србија је прогласила национални дан жалости за 27. септембар због погибије тројице српских милитаната. Косово је тврдило да су српски учесници имали блиске односе са Вучићем и владом Србије. Европски парламент је усвојио и резолуцију о увођењу мера против Србије уколико се докаже да је директно умешана у напад.

Демонстранти 19. маја 2023

У мају 2023. догодила се пуцњава у београдској школи и масовно убиство код Младеновца и Смедерева . Влада је одговорила усвајањем мера као што су строжији прописи о поседовању оружја и запошљавање 1.200 полицајаца у школама. То је такође критиковано, посебно због изјаве Бранка Ружића, министра просвете, који је рекао да је у пуцњави „евидентан канцероген, погубан утицај интернета, видео игрица и такозваних западних вредности“, а Брнабић, која је на тврдње да је власт могла да заустави пуцњаву рекла да „систем није заказао”.

Као одговор на пуцњаву, а дан пре почетка протеста, Ружић је најавио оставку. Ђорђе Милићевић је именован за вршиоца дужности министра и наследила га је Славица Ђукић Дејановић крајем јула 2023. године Као један од захтева протеста, организатори су почетком јула 2023. године у Народној скупштини покренули предлог за разрешење министра Братислава Гашића, али тај предлог није успео.

Изборни систем

250 посланика Народне скупштине бира се по затвореној листи пропорционалне заступљености из једне изборне јединице у целој земљи. Бирачи са правом гласа гласају за изборне листе на којима се налазе кандидати прихваћених листа. На једној изборној листи могло би бити присутно највише 250 кандидата. Изборну листу може поднијети регистрована политичка странка, коалиција политичких партија или група грађана. Да би се предала изборна листа, мора се прикупити најмање 10.000 важећих потписа, иако странке етничких мањина треба да прикупе само 5.000 потписа да би се квалификовале за гласање. Најмање 40 одсто кандидата на изборним листама морају бити жене. Изборну листу подноси њен изабрани представник или представници. Изборна листа би могла да буде одбијена, након чега они који су поднели могу да отклоне недостатке у року од 48 сати, или одбијена, ако лице није овлашћено да предлаже кандидате. Назив и датум избора, имена изборних листа и њихових представника, као и подаци о начину гласања налазе се само на гласачком листићу.

Републичка изборна комисија (РИК), локалне изборне комисије и бирачки одбори надгледају изборе. Мјеста се додјељују по д'Хондт методи са изборним прагом од 3 процента свих датих гласова, иако је цензус укинут за странке етничких мањина. Мјеста се распоређују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа која учествује у расподјели мандата подијели са сваким бројем од један до 250. Ако две или више изборних листа добију исте количнике на основу којих се расподељује мандат, предност има изборна листа која је добила већи број гласова. Посланичка места се додељују кандидатима са изборних листа по редоследу, почев од првог кандидата са изборне листе.

Парламентарне изборе расписује председник Србије, који такође треба да саопшти њихов датум и притом распусти Народну скупштину. Према закону, следећи парламентарни избори требало је да се одрже до 30. априла 2026. године Могуће је да се одрже ванредни избори. Да би гласало, лице мора да буде држављанин и становник Србије и да има најмање 18 година. Они који живе у иностранству имају могућност да гласају у дипломатским представништвима. Најмање пет дана пре избора грађани се обавештавају о избору; грађани добијају информације о дану и времену одржавања избора и адреси бирачког места на коме могу да гласају. Током изборног дана, бирачи са правом гласа могли су да гласају од 07:00 ( УТЦ+01:00 ) до 20:00, али ако се бирачко место отвори касније од 07:00, гласање се онда продужава за време за које отварање бирачког места је одложено.

Датум избора

Лист Данас је у априлу 2023. објавио да би парламентарни избори, локални избори, покрајински избори у Војводини и избори за Скупштину града Београда могли да буду одржани већ у новембру 2023. Данима након почетка протеста 2023. Вучић је рекао да би ванредни избори могли да буду пре септембра 2023. Месец дана касније Вучић је рекао да је „сада јасно да ћемо имати ванредне парламентарне изборе, само је питање времена када ће они бити одржани”. Вучић је на конференцији за новинаре у јулу 2023. рекао да би ванредни избори „могли да буду у септембру или децембру ако се опозиционе странке договоре. А ако не, имаћемо опште изборе у априлу или мају 2024. године, који ће бити одржани истовремено са Војводином“. покрајинских избора и редовних локалних избора“. По закону, покрајински избори у Војводини и редовни локални избори могли би да буду одржани до 30. јуна 2024. године Месец дана касније, у августу, Вучић је рекао да ће покрајински и локални избори „сигурно бити одржани у наредних шест-седам месеци“, а да ће „највероватније бити и парламентарни“.

Новине Нова и новински портал Н1 објавили су у септембру 2023. да би локални, покрајински и парламентарни избори могли бити одржани већ 19. децембра 2023. Вучић и Вучевић су 5. септембра одржали и скуп са званичницима Војводине. Вучић је крајем септембра најавио да ће избори бити расписани у децембру 2023. да би они били организовани 4. марта 2024. Он је потом најавио, прво у септембру и поново у октобру, да би избори могли бити одржани 17. децембра 2023. Одлука о одржавању ванредних избора потврђена је 28. септембра на седници владе. Да би избори били 17. децембра, Влада Србије је морала да формално предложи распуштање Народне скупштине између 18. октобра и 2. новембра. Председник Србије је тада имао 72 сата да одлучи да ли ће распустити Народну скупштину или не. Међутим, званичан период кампање трајао би само 45 дана ако би избори били расписани 2. новембра. Влада Србије упутила је Вучићу предлог за распуштање Народне скупштине и одржавање локалних избора у 65 градова и општина 30. октобра. Вучић је 1. новембра распустио Народну скупштину и расписао изборе за 17. децембар. Огњен Радоњић, професор Филозофског факултета, и Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, сматрају да је напад на Бањску један од главних разлога зашто је Вучић расписао ванредне изборе.

Парламентарни избори 2023. су први парламентарни избори од парламентарних избора 2007. године, који су одржани 21. јануара, који ће се одржати у зимској сезони. Дејан Бурсаћ, сарадник у настави на Институту за политичке студије, тврди да владајуће странке „избегавају зиму за гласање јер су бирачи незадовољнији, излазност се не може лако контролисати због временских прилика, а повећавају се и трошкови за народ“. . Ивана Петронијевић Терзић, новинарка Демостата, такође је као један од разлога навела повећану инфлацију, веће рачуне због грејања, лошије временске прилике, али је рекла и да би у „нормалним околностима и демократској атмосфери“ ови разлози били проблем. У припремама за изборе, РИК је 13. октобра почео набавку изборне опреме, укључујући гласачке кутије, УВ лампе и спрејеве за прсте.

Изборни услови

Група опозиционих партија, посланичке групе Напред у Европу (ПЕ) и Зелено-леви фронт (ЗЛФ), послала је заједничко писмо Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и другим посматрачима избора у Србији у септембру 2023., са захтевом за изјашњавање о изборним условима за предстојеће изборе. ПЕ и ЗЛФ су навели да су се услови погоршали од парламентарних избора 2022. године и додали да би организације требало да их „сматрају неслободним и недемократским ако се држе без препорука из извештаја Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) У интервјуу Инсајдеру политиколог Cvijetin Milivojević је такође тврдио да су услови „сада можда и гори“, али је додао да је због кратког трајања кампање „те услове немогуће сада поправити“. Бурсаћ и Јована Ђурбабић, из невладине и мониторинг организације CRTA, као три главна проблема изборних услова у Србији навео је "неједнак приступ медијима, кампању партијских функционера и контролу избора на бирачким местима".

Након ПЕ и ЗЛФ, Брнабић је у октобру 2023. позвала ОЕБС и ОДИХР да прате изборе, уз тврдњу да су опозиционе странке „неозбиљне и да покушавају да увуку стране факторе у изазивање хаоса” и да „покушавају да створе перцепцију да постоји није оквир за слободне и демократске изборе“. Брнабићева је тврдила да је „примењено 79 одсто препорука ОДИХР-а” и да су изборни услови побољшани. ЦРТА је у својој анализи тврдила да су услови побољшани само у административним аспектима и да препоруке које се односе на притисак бирача, злоупотребу јавних ресурса и медијско праћење остају неиспуњене. ДС је упутио још један захтев ОЕБС-у у октобру 2023. ОДИХР је најавио да ће надгледати изборе и да ће распоредити 30 дугорочних посматрача и 250 посматрача који ће посматрати изборе на дан избора.

Одбор за културу и информисање Народне скупштине изменио је забрану кампање партијских функционера, продуживши је на 30 дана, у оквиру предлога измена Закона о јавном информисању и медијима које је Народна скупштина усвојила 26. октобра. Истог дана Народна скупштина је именовала и генералног директора Народног позоришта Светислава Гонцића, политиколога Александра Милосављевића, професора Драгана Вучинића, политиколога Јованку Матић, саветника за науку Слободана Првановића, професора Бранка Ракића, правног саветника Миодрага Савовића, професора Бојана Тубића., научник Војин Вучићевић и оперски певач Александар Стаматовић као чланови Надзорног одбора за изборну кампању, који ће бити формиран по расписивању избора.

Политичке странке

У табели испод су наведене политичке странке и коалиције изабране у Народној скупштини након парламентарних избора 2022. године. Од 19 изборних листа, само 7 је прешло цензус од 3 одсто, док је 5 мањинских изборних листа прешло изборни цензус који је одступио. Званични резултати су одложени за 5. јул, због поновљеног гласања у Великом Трновцу, где се за место у Народној скупштини водила борба између СПС-а и Албанске коалиције Прешевске долине (КСЛП), коју предводи Партија за демократско деловање . На петим поновљеним изборима, одржаним 30. јуна, КСЛП је освојио довољно гласова да добије место у Народној скупштини.

Име		идеологија	Политичка позиција	Вођа	Резултат 2022
					Гласови (%)	Седишта
style="background:Шаблон:Party color" |	Коалиција предвођена СНС	популизам	Велики шатор	Александар Вучић	44,27%	120 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Уједињени за победу Србије	Антикорупција	Центар	Мариника Тепић	14,09%	38 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	СПС – ЈС – ЗС	популизам	Велики шатор	Ивица Дачић	11,79%	31 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Национална демократска алтернатива	Национални конзервативизам	Десно крило	Милош Јовановић	5,54%	15 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Морамо	Зелена политика	Од левог центра до левог крила	Небојша Зеленовић	4,84%	13 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Двери – ПОКС	српски национализам	Десно до крајње деснице	Бошко Обрадовић	3,92%	10 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Српска странка заклетве	Ултранационализам	Крајње десно	Милица Ђурђевић </br> Стаменковски	3,82%	10 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Савез војвођанских Мађара	Мањинска политика		Истван Пасзтор	1,63%	5 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Партија правде и помирења			Усаме Зукорлић	0,97%	3 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	ДШВ – ЗЗВ			Томислав Жигманов	0,65%	2 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	СДА Санџака			Сулејман Угљанин	0,56%	2 / 250
style="background:Шаблон:Party color" |	Странка за демократско деловање			Шаип Камбери	0,27%	1 / 250

Предизборни састав

Тринаести сазив Народне скупштине одржао је прву седницу 1. августа 2022. године, на којој је озваничен досадашњи састав парламента. Владимир Орлић из СНС изабран је за председника Народне скупштине 2. августа, док је Сандра Божић (СНС), Снежана Пауновић (СПС), Елвира Ковач ( Савез војвођанских Мађара ), Усаме Зукорлић ( Странка правде и помирења ), Божидар Делић ( Национална За потпредседнике изабрани су Демократска алтернатива, Борко Стефановић (СПП) и Зоран Лутовац (ДС). Делић је преминуо убрзо по преузимању дужности и заменио га је Војислав Михаиловић у новембру 2022. Састав Народне скупштине је промењен од првог заседања у августу 2022. године; на пример, Европски региони, парламентарна група састављена од странака мањинских интереса, накратко је постојала до октобра 2022. Последња седница тринаестог сазива одржана је од 23. до 26. октобра.

Pre-election parliamentary composition

Groups		Parties		MPs
				Seats	Total
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Aleksandar Vučić – Together We Can Do Everything	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	99	109
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSS–BK	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SNP	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PS	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		SPO	2
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NSS	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Ivica Dačić – Socialist Party of Serbia (SPS)	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPS	22	23
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZS	1
rowspan="5" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	Forward to Europe – SSP, PSG, Reversal, Sloga	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSP	9	15
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PSG	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PZP	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		USS Sloga	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Fatherland	1
rowspan="2" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NADA – New DSS – POKS	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NDSS	7	14
bgcolor="Шаблон:Party color" |		POKS	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Democratic Party – DS	bgcolor="Шаблон:Party color" |	DS	10	10
bgcolor="Шаблон:Party color" |	United Serbia – Dragan Marković Palma	bgcolor="Шаблон:Party color" |	JS	7	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Party	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Narodna	8	8
rowspan="3" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	People's Movement of Serbia – Ecological Uprising – New Face of Serbia	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	NPS	4	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |		EU	3
bgcolor="Шаблон:Party color" |		NLS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Party Oathkeepers	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SSZ	8	8
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Social Democratic Party of Serbia	bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDPS	7	7
bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS – Solidarity and Justice	bgcolor="Шаблон:Party color" |	PUPS	6	6
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Serbian Movement Dveri – Patriotic Bloc	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Dveri	6	6
	For Reconciliation SPP–USS–DSHV	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SPP	2	6
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	DSHV	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	USS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	SNS	1
		bgcolor="Шаблон:Party color" |	Independent	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |	We Must – Together	bgcolor="Шаблон:Party color" |	Together	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Alliance of Vojvodina Hungarians	bgcolor="Шаблон:Party color" |	VMSZ/SVM	5	5
bgcolor="Шаблон:Party color" |	Green–Left Front, Do not let Belgrade drown	bgcolor="Шаблон:Party color" |	ZLF	5	5
rowspan="6" width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	MPs not members of parliamentary groups	width="1" bgcolor="Шаблон:Party color" |	SDAS	1	7
		NN–IJS	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		PVD/PDD	1
		SSD	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		ZZV	1
bgcolor="Шаблон:Party color" |		Independents	2

Предизборне активности

Изборни савези

У интервјуу за лист Нова у августу 2023. године, Мариника Тепић, једна од потпредседница ССП, изјавила је да је могуће стварање изборног савеза политичких партија које организују протесте Србија против насиља.

Александар Вучић
Александар Вучић, 2023.
Лични подаци
Датум рођења	(1970-03-05)5. март 1970.
Место рођења	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство	српско
Народност	Србин
Порекло	Србин из БиХ
Религија	православни хришћанин
Универзитет	Универзитет у Београду
Занимање	политичар
Породица
Супружник	Ксенија Јанковић (в. 1997 —  р. 2011) Тамара Ђукановић (в. 2013)
Деца	3
Породица	Андреј Вучић (брат)
Политичка каријера
Политичка странка	СРС (1993—2008) СНС (2008—данас)
Мандати 5. председник Србије Тренутна функција Функцију обавља од 31. маја 2017. Председник владе Ивица Дачић (в. д.) Ана Брнабић Претходник Томислав Николић Председник Владе Србије 28. април 2014 — 31. мај 2017. Председник Томислав Николић Потпредседник Ивица Дачић (први) Расим Љајић Зорана Михајловић Кори Удовички Небојша Стефановић Претходник Ивица Дачић (в. д.) Наследник Ана Брнабић Први потпредседник Владе Србије 27. јул 2012 — 27. април 2014. Председник владе Ивица Дачић Претходник Ивица Дачић Наследник Ивица Дачић Министар одбране Србије 27. јул 2012 — 2. септембар 2013. Председник владе Ивица Дачић Претходник Драган Шутановац Наследник Небојша Родић Министар за информисање Србије 24. март 1998 — 24. октобар 2000. Председник владе Мирко Марјановић Претходник Радмила Милентијевић Наследник Ивица Дачић Бисерка Матић Спасојевић Богољуб Пејчић
Званични веб-сајт
vucic.rs
Потпис
Стандарта председника Републике

Александар Вучић (Београд, 5. март 1970) српски је политичар. Од 2017. године обавља функцију председника Републике Србије, док је од 2012. до 2023. био председник Српске напредне странке (СНС).

Као министар за информисање, увео је високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића, поготово током рата на Косову и Метохији. Вучић је у периоду након Булдожер револуције био једна од најистакнутијих личности опозиције. Од оснивања нове странке 2008. године, помакнуо се са првобитне крајње деснице и чврстог евроскептицизма према проевропским, конзервативним и популистичким политичким идеологијама. Коалиција око СНС победила је на изборима 2012. и Српска напредна странка је први пут постала део владе, што је довело до успостављања система доминантне странке. Након што је 2014. дошао на чело владе, обећао је да ће наставити да прати процес приступања Европској унији (ЕУ) приватизацијом државних предузећа и либерализацијом привреде. Вучић је био председник Владе Србије у два мандата, од 2014. до 2016. и од 2016. до 2017. године, као и потпредседник Владе од 2012 до 2014. године. Поред тога, био је посланик у Народној скупштини Србије, министар за информисање од 1998. до 2000, а касније и министар одбране од 2012 до 2013. године. У априлу 2017. изабран је за председника, освојивши преко 55% гласова у првом кругу, чиме је избегнут други круг. Званично је преузео дужност 31. маја 2017, наследивши Томислава Николића.

ЕУ је у децембру 2015. отворила прва поглавља током приступне конференције са делегацијом Србије коју је предводио Вучић. Био је једна од кључних личности у сарадњи и дијалогу влада Србије и Републике Косово уз посредовање ЕУ, залажући се за примену Бриселског споразума о нормализацији односа. Након преговора уз посредство САД, у септембру 2020. потписао је споразум о нормализацији економских односа са Косовом, али и о премештању амбасаде Србије у Израелу у Јерусалим. Један је од иницијатора Отвореног Балкана (раније познатог као Мини Шенген), економске зоне балканских држава која има за циљ гаранцију „четири слободе”. Инострани посматрачи су описали Вучићеву владавину као ауторитарни, аутократски или илиберално-демократски режим, позивајући се на ограничену слободу штампе.

Биографија

Младост и образовање

Рођен је 5. марта 1970. године у Београду, као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића. Има млађег брата Андреја Вучића. Са очеве стране, пореклом је из Чипуљића, одакле је породица протерана од стране усташа на почетку Другог светског рата, те се његов отац Анђелко Вучић игром случаја родио у околини Београда. Ипак, усташе су тамо убили Анђелка, деду Александра Вучића, по којем је његов отац добио име, као и прадеду Радета, стричеве и многе друге чланове фамилије. Породица је старином из источне Херцеговине или Црне Горе.

Одрастао је у новобеоградском Блоку 45, похађао је основну школу „Бранко Радичевић” и Земунску гимназију са одличним успехом. Учествовао је на градским и републичким такмичењима из историје, где је освајао награде, а био је и пионирски првак Београда у шаху.

Уписао је студије на Правном факултету Универзитета у Београду 1988. и дипломирао 16. новембра 1994, а усавршавао је енглески језик у Брајтону у Уједињеном Краљевству. Као један од најбољих студената генерације био је и стипендиста „Фондације за развој научног подмлатка”.

Војни рок је служио у Лукавици. За време рата у Босни и Херцеговини, током 1992. и 1993. године, добровољно је радио као новинар и извештач на „Каналу С” на Палама, где је припремао и водио вести на енглеском језику, блок вести из света, интервјуе и репортаже.

Улазак у политику

Вучић приступа Српској радикалној странци 1993. године и исте године на изборима бива изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Две године касније, са 24 године, постаје и генерални секретар Српске радикалне странке. После победе радикала на локалним изборима у Земуну 1996. године, постао је директор Културног спортског центра „Пинки”.

Министар за информисање

Дана 24. марта 1998. године, постаје министар за информисање у Влади „народног јединства” Мирка Марјановића, коју су чинили Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица, те подноси оставку на место директора КСЦ „Пинкија”.

За време министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена. Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа”, „Европљанина” и „Наше борбе”, а многи други независни медији су били кажњавани. Медији су у овом периоду били под озбиљном репресијом од стране режима, а страни медији су посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.

Вучић је имао улогу у пропаганди Милошевићевог режима за време рата на Косову и Метохији када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали о злочинима над албанским цивилима, као што су Дејан Анастасијевић и Славко Ћурувија. Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима НАТО-а, за време чијег важења је укинут програм Радио Индекса, а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Са кабловских мрежа су скинути сви страни ТВ канали, а земаљским радијским и телевизијским станицама забрањено је реемитовање страних сервиса на српском језику. Након почетка НАТО агресије, Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво ставови и терминологија режима. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом цензуром. Вучић је изјавио за лист Аргумент да ће се „кад тад осветити Славку Ћурувији”, новинару и оснивачу неких од угашених листова. Ћурувија је убијен 11. априла 1999, а његова невенчана супруга изјавила је 15 година касније да је Вучић био умешан у убиство и да је био, „не само креатор закона о информисању већ и праксе прогона новинара”.

Након што је одбијен захтев да Радио телевизија Србије реемитује шест сати програма страних медија током дана за време бомбардовања Југославије, НАТО је прогласио зграду РТС-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије”, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату. Зграда је бомбардована 23. априла и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено. У ноћи када је бомбардована зграда РТС-а, Вучић је требало да из студија у њој гостује у емисији Ларија Кинга.

У то време изабран је и за члана Управног одбора Универзитета у Београду и Филозофског факултета. Вучић је био и на јавном списку особа којим је забрањен улазак у Европску унију.

Након потписивања Кумановског споразума, којим је окончана НАТО агресија, уведен протекторат УН и дефакто суспендован суверенитет Србије над Косовом и Метохијом, министри из редова Српске радикалне странке подносе оставке на своје функције 14. јуна 1999. године, али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима.

Вучић је биран за посланика у Савезној скупштини СРЈ три пута: у Веће Република први пут у фебруару 1998, други пут у мају 2000. и коначно на савезним изборима 24. септембра 2000. У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе РТВ Југославија. У фебруару 2001, Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика.

Поново у опозицији

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић и председник Руске Федерације Владимир Путин (2014)

Александру Вучићу је у марту 2002. одређен порез на екстрапрофит у износу од 48.500 евра, у вези стана од преко 100 квадрата који му је 1998. доделила Влада. Тај стан је потом, по тврдњи ДОС-ове власти, откупљен испод тржишне вредности, мада Вучић објашњава да је заправо од Владе добио 60 квадрата, а да је остатак одмах у старту платио, уз помоћ породице.

На локалним изборима 2004. Вучић се кандидује за градоначелника Београда са мотом кампање „Вучић за метрополу”, у којој обилази сва приградска насеља и промовише за себе урбани имиџ младог човека са идејом и енергијом. Освојио је 29% гласова у првом и 48,4% гласова у другом кругу.

Александар Вучић је био генерални секретар Српске радикалне странке и председник општинског одбора Нови Београд. Био је народни посланик и заменик председника посланичке групе Српске радикалне странке у Народној скупштини Републике Србије, члан Административног одбора и Одбора за уставна питања и заменик председника Одбора за Косово и Метохију и Одбора за културу и информисање.

Српска радикална странка је заједно са коалицијом ДСС—НС и коалицијом СПС—ПУПС—ЈС потписала коалициони споразум 28. маја 2008. којим је, на основу резултата локалних избора, било договорено формирање градске већине у Скупштини града Београда. Вучић је тада предложен за новог градоначелника Београда. Међутим, након што је коалиција око СПС-а формирала републичку Владу са ДС-ом почетком јула, социјалисти су одлучили да одустану од потписаног споразума и формирана је коалиција ДС-СПС-Г17-ЛДП у граду Београду.

Српска напредна странка

За више информација погледајте: Српска напредна странка

Томислав Николић и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС (2008)

Након што је дошло до сукоба између челних људи у Српској радикалној странци (Војислава Шешеља и Томислава Николића), Вучић је 15. септембра 2008. поднео оставку на дужности у Српској радикалној странци и објавио привремено повлачење из политичког живота.

Почетком октобра, саопштио је да се прикључује оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.

Том приликом је изјавио да ће се посветити берзанским пословима, „или ће помагати свом брату у вођењу фирме”, али је касније негирао да његов брат има фирму.

На оснивачкој скупштини СНС, 21. октобра, изабран је за заменика председника Српске напредне странке. Био је на челу изборних штабова за превремене локалне изборе у Земуну и Вождовцу 2009. где је СНС убедљиво победила ДС и преузела локалну власт у ове две београдске општине.

Од када је напустио СРС и приступио СНС, Вучић је променио свој имиџ од националисте у проевропског политичара.

После победе Томислава Николића на изборима одржаним 20. маја 2012. и његове оставке на место председника СНС 24. маја 2012, Вучић преузима функцију вршиоца дужности председника странке. На ванредној изборној скупштини, одржаној 29. септембра 2012. године, Александар Вучић изабран је једногласно за председника странке.

Након формирања владе (коалиција СНС—СПС—УРС), јула 2012, постаје потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала, као и министар одбране. Председник Николић га је именовао за секретара Савета за националну безбедност-

Министар одбране

Главни чланци: Избори за народне посланике Србије 2012. и Влада Ивице Дачића

Вучић у време обављања функције министра одбране

Одмах по номинацији за првог потпредседника владе задуженог за одбрану, безбедност, борбу против организованог криминала и корупције, најављује да у борби против корупције неће бити заштићених и да ће будућа власт имати „нулту толеранцију” према корупцији и криминалу.

Доласком на чело Министарства одбране, затекао је тешко материјално стање војске и војне индустрије. Одмах је отишао на више путовања у потрази за стратешким партнерима и купцима за производе српске наменске индустрије. Са тих путовања се вратио са уговорима са Русијом и Уједињеним Арапским Емиратима вредним стотине милиона долара. Учествовао је у организацији аеромитинга „Батајница 2012” у склопу прославе стогодишњице српске авијације, на ком је представљен нов домаћи школски авион „Ласта”. Отвара се и нова фабрика борбених система у Великој Плани. На сајму наоружања „Партнер 2013” одржаном у јуну 2013. је најавио инвестиције у овај сектор, за који је рекао да очекује да постане замајац српске индустрије. Сајам је, такође, резултовао великим бројем нових уговора.

У исто време, у знак пријатељства других држава према Србији, Министарство одбране добило је веома вредне поклоне, из УАЕ три блиндирана Мерцедесова џипа (око 3 милиона евра), двадесет санитетских возила из Кине (око 2 милиона евра), четири возила типа „Хамер” од владе САД (око 850.000 евра) Традиционално добра сарадња са Русијом додатно је унапређена (уговор о стратешком партнерству), а посебно је значајна акција чишћења терена од касетних мина на око 3000 квадрата код аеродрома у Нишу и око Параћина.

Поднео је оставку на место министра одбране уз образложење да жели да се у пуној мери посвети борби против корупције и криминала.

Бриселски споразум

Главни чланак: Бриселски споразум (2013)

Себастијан Курц и Александар Вучић (2014)

Одмах по ступању на дужност, председник Србије Томислав Николић најављује наставак разговора са Приштином на највишем нивоу, сматрајући да је то сувише важно питање да би га водили нижи службеници. За тај посао предлаже Ивицу Дачића, председника Владе. Неко време су ти преговори на први поглед успешно напредовали и заустављено је даље одузимање права Србима на Косову (право на српска документа и таблице), прихваћен је нацрт стварања Заједнице српских општина, међутим, долази до застоја код утврђивања права Заједнице општина. Вучић се прикључује преговарачком тиму у априлу 2013. са циљем да обезбеди да грађани ЗСО сами одлучују о судству и полицији. У својој идеји о стварању ЗСО, Вучић је пронашао решење како да се обезбеди аутономија у срединама са већинским српским становништвом, да Заједница сама управља образовањем, здравством, да судска власт и полиција буду усклађене по саставу са етничком сликом у њој, и да Приштина може да постави регионалног команданта само по избору ЗСО-а.

На том састанку, Хашим Тачи покушава да минира договорени споразум захтевом да се као једна изборна јединица, на четири српске општине дода још три већински албанске општине, или „макар” јужни део Косовске Митровице. Тај предлог је за српску страну неприхватљив јер би се тиме озбиљно нарушила етничка слика. И поред великог притиска на преговараче лично, као и на Србију, Александар Вучић одбија предлог, сматрајући да у тој форми не задовољава ни минимум интереса Србије, ни њених грађана на Косову и Метохији, тражи наставак преговора и од ЕУ да својим ауторитетом приволи косовске Албанце на компромис. Тада се први пут дешава да ЕУ уважава захтев Србије и врши притисак на Приштину која невољно прихвата поредећи Заједницу Општина са Републиком Српском. Том приликом Вучић добија гаранције ЕУ и НАТО-а да „албанска чизма” неће имати приступ Северу Косова. Договара се расписивање избора за новембар 2013. чиме би српске институције добиле пун легитимитет, уместо да од стране међународне заједнице и остатка КиМ буду третиране као паралелне. Приштина се обавезује да донесе закон о општој амнестији чиме се трајно онемогућује евентуално застрашивање српског становништва судским процесима Иако Александар Вучић није у потпуности задовољан резултатима преговора, процењујући да је то максимум од могућег, да је одлука једина права за будућност Србије и њега лично, прихвата да се парафира споразум. По повратку у земљу даје на увид јавности цео ток преговора као и коначан споразум. У Народној скупштини споразум добија велику подршку (173 посланика за, 24 против, 1 уздржан и 5 није гласало). На КиМ су људи узнемирени и несигурни како ће те промене утицати на њихов живот и Александар Вучић одлази на Ким да одговори на њихова питања. Један део прихвата уверавања државног врха да неће остати незаштићени, али други део (ДСС, СРС, делимично СПЦ) и даље инсистира на задржавању постојећих српских институција. Тада Александар Вучић предлаже референдум под условом да се сви обавежу да ће прихватити његове резултате. Представници незадовољне групе Срба одбили су одржавање оваквог референдума.

У међувремену је започео процес имплементације Бриселског споразума и расписани су избори на којима је кандидована заједничка Српска листа око коалиције СНС, која треба да обезбеди да се гласови Срба не расипају и да, са великим бројем добијених гласова, буде основа за самосталност Заједници српских општина.

После успешно спроведених преговора, Србија је на Видовдан, 28. јуна 2013. добила оквирно датум за започињање преговора са ЕУ, с тим да је датум прве приступне конференције орочен најкасније за јануар 2014.

Председник Владе

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић и државни секретар Сједињених Америчких Држава Џон Кери у Вашингтону (2015)

Ванредни парламентарни избори у Србији одржани су 16. марта 2014. Истог дана одржани су и ванредни избори за локалну власт у Београду. Парламентарни избори су расписани након одлуке председништава СНС-а и СПС-а да се тренутни сазив Народне скупштине и Влада распусте зарад „провере воље народа”. На парламентарним изборима изборна листа „Будућност у коју верујемо” коју је предводио Александар Вучић и Српска напредна странка, освојила је убедљиво највећи број гласова — 48,35%. 27. априла формирана је нова Влада Србије са Александром Вучићем на месту председника Владе. Поред странака са листе коју је предводила СНС, у владу је поново ушла и коалиција окупљена око СПС-а.

На ванредним парламентарним изборима 24. априла 2016, Српска напредна странка је поново освојила убедљиво највећи број гласова — 48,25%. Након ових избора, владу на челу са Александром Вучићем су 11. августа 2016. поново саставили СНС и СПС, са својим коалиционим партнерима. Ову владу су подржали и Савез војвођанских Мађара и албанска Партија за демократско деловање.

Период од доласка Вучића на место председника Владе је обележен падом медијских слобода услед притиска и напада на новинаре који исказују критику према режиму, као и гашења многих дебатних политичких емисија.

Председник Републике

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић у Москви (2017)

Одлуком Председништва и Главног одбора Српске напредне странке, Александар Вучић је изабран за кандидата ове странке на председничким изборима, који су одржани 2. априла 2017. Његову кандидатуру су подржале и све странке владајуће коалиције (СПС, ПС, СДПС, ПСС, СПО, Самостални ДСС, ПУПС, ЈС и СВМ). На овим изборима, Вучић је победио у првом кругу, освојивши 55,08% гласова, док су поједини медији и неке од опозиционих структура нагласили да је уочен низ неправилности током изборног процеса. Према извештају ОЕБС-а, неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.

То је била прва победа већ у првом кругу председничких избора након избора 1992. године на којима је победу однео Слободан Милошевић (Војислав Коштуница је однео победу у првом кругу на изборима за председника СР Југославије). Према истраживањима ЦеСИД-а о демографској структури присталица председничких кандидата, за Вучића су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе.

На дужност председника Републике Србије, ступио је 31. маја 2017. након истека мандата дотадашњем председнику Томиславу Николићу. Дан пре тога, поднео је оставку на место председника Владе Србије. Дана 15. јуна мандат за састав нове владе поверио је Ани Брнабић, тадашњој министарки државне управе и локалне самоуправе. Ова влада формирана је 29. јуна.

Вучић, Доналд Трамп и Авдулах Хоти на потписивању споразума о економској нормализацији у Белој кући (4. септембар 2020)

Током посете Русији у децембру 2017. године добио је титулу почасног доктора на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО). Добитник је „Златног лава” за мир у Венецији 2018. године.

Организација Freedom House је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима. Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари често владавину Александра Вучића описују као ауторитарну или аутократску. Због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода, у јесен 2018. године су отпочели протести усмерени су против начина вршења власти од стране Александра Вучића.

Црногорски бизнисмен и добротвор СПЦ Миодраг „Дака” Давидовић га је је оптужио да је 2019. године наредио атентат на њега и епископа СПЦ Јоаникија. Од његове изјаве саопштењем јавности оштро се оградио епископ Јоаникије.

Кандидатура и избор за други мандат

На председничким изборима 3. априла 2022. године, Вучић наступа као кандидат предложен од стране Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Савеза војвођанских Мађара. Републичка изборна комисија га је за кандидата прогласила 9. марта, након предаје 148.846 исправних изјава подршке бирача.

Српска радикална странка је 8. марта одлучила да подржи кандидатуру Александра Вучића за председника Републике Србије и тако први пут од увођења вишестраначја нема сопственог председничког кандидата. Странка словачке националне мањине Словаци напред је такође подржала његову кандидатуру.

Подршку Вучићевој кандидатури јавно су изразили лидери Демократског фронта из Црне Горе, посланик Скупштине Црне Горе и председник Демократске народне партије Милан Кнежевић, као и председник Нове српске демократије Андрија Мандић. Такође, подршку су дали и други српски политичари из Црне Горе: Марко Бато Царевић (председник општине Будва), Марко Ковачевић (председник општине Никшић), Веско Делић (председник општине Мојковац) и Иван Отовић (председник Скупштине општине Херцег Нови). Писмом је подршку упутио и српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, а Вучићеву председничку кандидатуру су подржали Српскa демократскa странкa и њен председник Мирко Шаровић (бивши председник Републике Српске), као и председник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић. Путем видео спота исто је учинио и Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке. Такође је добио подршку разних људи из јавног живота.

Политика

Економија

Након избора за председника Владе 2014. године, Вучић је заговарао економске мере штедње ради смањења буџетског дефицита. Његова политика фискалне консолидације првенствено је била усмерена на резове у јавном сектору, а једна од мера је била смањење плата и пензија у јавном сектору, као и забрана запошљавања у јавном сектору. Као меру предострожности и обезбеђивања дугорочне фискалне стабилности државе, његова Влада је 23. фебруара 2015. године потписала трогодишњи аранжман са Међународним монетарним фондом у вредности од 1,2 милијарде евра. ММФ и Европска унија су похвалили спроведене реформе и назвали их једним од најуспешнијих програма које је ММФ икада имао.

ЕУ и мигрантска криза

Током европске мигрантске кризе 2015−2016. године, Вучић је своје ставове снажно ускладио са политиком немачке канцеларке Ангеле Меркел и јавно похвалио немачку миграциону политику. Такође је изјавио да ће Србија сарађивати са Европском унијом у решавању мигрантског тока идући од Блиског истока до земаља чланица ЕУ балканском рутом и да ће Србија бити спремна да прихвати део миграната.

Отворени Балкан

За више информација погледајте: Отворени Балкан

Председник Републике Србије Александар Вучић, председник Владе Северне Македоније Зоран Заев и председник Владе Албаније Еди Рама на Економском форуму за регионалну сарадњу (29. јул 2021)

Вучић је био домаћин првог састанка иницијативе "Мини Шенген", који је одржан 10. октобра 2019. године у Новом Саду. На овом састанку је са председником Владе Северне Македоније Зораном Заевом и председником Владе Албаније Едијем Рамом потписао декларацију о намерама за успостављање јединствене регионалне економске зоне, а која би са ове три државе имала потенцијал од 131.953 квадратних километара и 11.800.000 становника.

У оквиру иницијативе која је потом названа Отворени Балкан, одржано је неколико састанака. На састанку у Београду, одржаном 4. новембра 2021. године, потписана је заједничка изјава „будућност проширења - поглед из региона“, којом је Европска унија позвана да се више ангажује и заинтересује у процесу интеграција Западног Балкана. Писмо су потписали председник Републике Србије Александар Вучић, заменик председника Владе Северне Македоније задужен за европска питања Никола Димитров и председник Владе Албаније Еди Рама. Приступање иницијативи је дан раније понуђено и председнику Владе Црне Горе Здравку Кривокапићу, који је изразио подршку иницијативи, али није изразио заинтересованост да и његова држава узме учешће. Такође, лидери иницијативе су упутили и позив Босни и Херцеговини да се придружи Отвореном Балкану.

Планирано је да иницијатива Отворени Балкан заживи 1. јануара 2023. године, када би све чланице иницијативе требало да укину граничке контроле.

Међународни односи

Односи са Русијом

Председник Србије Александар Вучић, руски председник Владимир Путин и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху на Паради победе у Москви (9. мај 2018)

Вучић је одржавао традиционалне добре односе између Србије и Русије, а његова влада је одбила да уведе санкције Русији, након кризе у Украјини и руске анексије Крима. Вучић је више пута најављивао да ће Србија остати посвећена својим европским интеграцијама, али и да одржава историјске односе са Русијом.

Током Вучићевог мандата, Србија је наставила да шири јача економске везе са Русијом, посебно повећањем српског извоза у Русију. Почетком 2016. године, после састанка са руским потпредседником владе Дмитријем Рогозином, Вучић је најавио могућност да Србија куповином руских ракетних система појача војну сарадњу са Русијом.

У децембру 2017. године, Вучић је први пут боравио у званичној посети Руској Федерацији као председник Србије. Изразио је захвалност Русији на заштити српских националних интереса и изјавио да: „Србија никада неће уводити санкције Руској Федерацији.“

Вучић је био против увођења санкција Русији поводом инвазије на Украјину 2022 и истовремено је подвукао поштовање територијалног интегритета Украјине.

Односи са САД

Потписивање Вашингтонског споразума у Овалном кабинету Беле куће; седе: Вучић, амерички председник Доналд Трамп и премијер Косова Авдулах Хоти; стоје: Ричард Гренел и потпредседник САД Мајк Пенс (4. септембар 2020)

У јулу 2017. године Вучић је посетио САД и састао се са потпредседником САД Мајком Пенсом, где су разговарали о америчкој подршци напорима Србије да се придружи Европској унији, потреби за континуираним реформама и даљем напретку у нормализацији односа са Косовом. Позивајући се на предложени аранжман размене територија између Србије и Косова, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон рекао је да се САД неће противити територијалној размени између ради решавања дуготрајног спора. Стејт департмент и даље држи да је пуна нормализација односа између Србије и Косова „од суштинске важности за регионалну стабилност“, што је Вучић раније рекао.

Однос са Израелом

У уговору о намерама који је потписан у Вашингтону 2020. године, једна од ставки је била и премештање амбасаде Србије у Израелу из Тел Авива у Јерусалим, што би значило признавање Јерусалима за главни град Израела, а што су претходно учиниле и САД.

Као последица тога, Израел је отворио амбасаду у самопроглашеној Републици Косово. Израел је такође тиме и признао Косово као независну државу, иако је до тог споразума водио чврсту политику јединства српске територије. После овога, Вучић је изјавио да након признања независности Косова од стране Израела, Србија више не сматра да има било каквих обавеза из Вашингтонског споразума.

Председник Израела Рувен Ривлин у званичној посети Београду (јул 2018)

Критике и контроверзе

Јавни профил

Вучић на Конгресу ЕПП у Мадриду (2015)

Неки су Вучића поредили са другим моћницима у европској политици и, као што је горе наведено, оптуживали га да је аутократа. Многи верују да је он успешно преузео централно место српске политике. Изградио је репутацију технократске ефикасности, идеолошке флексибилности и политичког прагматизма, док је задржао базу изборне подршке десног центра и деснице.

Велика Србија

Вучић је до 2008. био следбеник великосрпске идеологије, за коју је сведочио да се протеже до западне границе на линији Карлобаг—Огулин—Карловац—Вировитица. Вучић је 1995. године, током рата у Хрватској, рекао у Глини (коју су тада контролисали побуњени Срби) да „Српска Крајина” и Глина никада неће бити део Хрватске, Банија никада неће бити враћена Хрватској и да ако је Српска радикална странка победила на изборима, Срби би живели у Великој Србији. Вучић је у другом говору с почетка 2000-их Карлобаг, Огулин, Карловац и Вировитицу назвао „српским градовима” и навео да се „они [критичари СРС] радују што су усташе (мисли се на Хрвате) окупирале српску земљу и хоће нас српске радикале да увере да то није српско, да смо ми говорили глупости. (...) Хоћемо оно што је наше, српско.” Након одвајања од Српске радикалне странке и стварања Српске напредне странке, Вучић је рекао да више не подржава великосрпску идеологију.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић оптужио је 1. септембра 2020. Вучића и београдске медије за мешање у унутрашњу политику Црне Горе, као и за наводне покушаје оживљавања „великосрпске политике”.

Масакр у Сребреници и Ратко Младић

Вучић је 20. јула 1995. године, коментаришући кампању НАТО бомбардовања на положаје Војске Републике Српске (ВРС), у Народној скупштини рекао: „за сваког убијеног Србина убићемо 100 Муслимана” само неколико дана након масакра у Сребреници, када је више припадника ВРС и паравојне групе из Србије убило више од 8000 Бошњака. Он је 2015. рекао да је његова изјава из 1995. „извучена из контекста” и да „то није суштина те реченице”.

Пре одвајања од Радикалне странке Војислава Шешеља, Вучић је отворено и јавно славио и позивао на заштиту Ратка Младића, војсковође осуђеног за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид. Вучић је 2007. године, док је Младић још био на слободи у Србији, делио плакате на којима је писало „Сигурна кућа за генерала Младића”. Он је на седници парламента изјавио да ће Скупштина Србије увек штитити и бити сигурна кућа за генерала и да ће свака кућа у Србији која носи презиме Вучић штитити и склонити Младића.

Исте године, Вучић је организовао улични протест на коме су табле улица назване по убијеном председнику Владе прозападне Србије замењене таблама у име Ратка Младића. Ово је постала честа појава да српске ултрадесничарске фракције вандализују исте натписе на регуларним таблама како би прославили годишњицу атентата на Зорана Ђинђића.

Вучић је учествовао и на протестима против хапшења касније осуђених ратних злочинаца Веселина Шљиванчанина и Радована Караџића, као и Војислава Шешеља, тадашњег председника његове странке.

Славко Ћурувија

За време Вучићевог мандата министра информисања у атентату је убијен Славко Ћурувија, истакнути новинар који је извештавао о рату на Косову и Метохији. Вучић је 1999. године, пре атентата, дао интервју на насловној страни таблоида Аргумент у којем је изјавио „Осветићу се Славку Ћурувији за све лажи објављене у Дневном телеграфу (Ћурувијин лист).” Вучић се 2014. извинио породици Ћурувија што су толико чекали да починиоце приведу правди и захвалио се свима на труду који су учествовали у решавању случаја. Бранка Прпа, Ћурувијина ванбрачна супруга, рекла је да је Вучић учествовао у убиству и да је он творац праксе прогона новинара.

Приватни живот

Тамара Вучић, која се удала за Александра Вучића 2013.

Вучић се 27. јула 1997. оженио Ксенијом Јанковић, новинарком Радио Индекса и Српске речи. Пар има двоје деце, а развели су се 2011. године. Јанковићева је преминула 29. јануара 2022. године. Вучић се 14. децембра 2013. оженио Тамаром Ђукановић, дипломатом Министарства спољних послова Србије. Његова супруга је 9. јуна 2017, седмицу након што је Вучић преузео председничку функцију, родила сина.

Током опозиционог периода, често се појављивао у популарним ТВ емисијама. Године 2006. Вучић је постао победник прве сезоне српске верзије ток-шоуа Пирамида, која је емитована на телевизији Пинк. Био је први политичар који је учествовао на хуманитарном плесном такмичењу Плесом до снова (2009) и први политичар који је гостовао у емисији Вече са Иваном Ивановићем (2010). Био је и гостујући члан жирија у једној епизоди треће сезоне најпопуларнијег музичког такмичења на Балкану, Звезде Гранда.

Вучић је 15. новембра 2019. хоспитализован у Војној болници у Београду због очигледних „кардиоваскуларних проблема”. Три дана касније јављено је да је пуштен. Неки, укључујући његовог саветника за медије и заменика градоначелника Београда, тврдили су да су његови здравствени проблеми делом последица притиска новинара. Вучић је то изричито демантовао на конференцији за медије убрзо након боравка у болници. На истом догађају је потврдио хроничну природу својих здравствених тегоба.

Дана 8. априла 2020. откривено је да је Вучићев 22-годишњи син Данило оболео од ковида 19 и да је примљен на Инфективну клинику у Београду.

Вучић је током јула 2020. постао студент београдске Високе спортске школе струковних студија, са циљем да након завршетка политичке каријере постане кошаркашки тренер за јуниоре. Поједини српски новинари јавили су да је обавезан услов за упис на факултет било активно бављење спортом три године, који је убрзо након Вучићевог уписа уклоњен са званичног сајта.

Вучић је висок 198 cm, што га чини једним од највиших политичких лидера.

Награде и признања

Одликовања

Награда или одликовање		додељује	датум	место
	Орден Републике Српске на огрлици	Република Српска	15. фебруар 2018.	Београд
	Орден Пријатељства	Казахстан	9. октобар 2018.	Астана
	Орден Александра Невског	Русија	7. јануар 2019.	Београд
	Орден Светог Саве првог степена	Српска православна црква	8. октобар 2019.	Београд
	Орден белог лава на ленти	Чешка Република	18. мај 2021.	Праг
	Орден преподобног Прохора Пчињског	Епархија врањска	13. јун 2021.	Врање
	Орден Светог Карла на ленти	Монако	22. фебруар 2022.	Монако
	Орден епархије будимске	Епархија будимска	19. август 2023.	Сентандреја

Почасни докторати

Година	Институција
2017.	Московски државни институт међународних односа
2018.	Азербејџански универзитет за језике

Почасни грађанин

Држава	Место	Датум
Република Србија	Почасни грађанин Лесковца	10. октобар 2013.
Република Србија	Почасни грађанин Новог Пазара	20. април 2015.
Република Србија	Почасни грађанин Крупња	24. јул 2015.
Република Србија	Почасни грађанин Сврљига	8. мај 2017.
Република Србија	Почасни грађанин Лознице	16. јун 2018.
Босна и Херцеговина	Почасни грађанин Требиња	22. октобар 2018.
Босна и Херцеговина	Почасни грађанин Дрвара	21. јул 2019.
Босна и Херцеговина	Почасни грађанин Соколца	29. јул 2019.
Република Србија	Почасни грађанин Александровца	7. фебруар 2020.
Босна и Херцеговина	Почасни грађанин Бањалуке	22. април 2021.
Република Србија	Почасни грађанин Шапца	22. април 2021.
Република Србија	Почасни грађанин Смедервске Паланке	28. јун 2021.
Република Србија	Почасни грађанин Звечана	12. јул 2021.
Република Србија	Почасни грађанин Ваљева	28. јул 2021.
Република Србија	Почасни грађанин Јагодине	29. септембар 2021.
Република Србија	Почасни грађанин Рековца	17. октобар 2021.
Босна и Херцеговина	Почасни грађанин Градишке	18. април 2022.
Република Србија	Почасни грађанин Горњег Милановца	23. април 2023.
Република Србија	Почасни грађанин Суботице	6. јул 2023.
Република Србија	Почасни грађанин Сјенице	16. август 2023.

Друге награде

• Награда Капетан Миша Анастасијевић, за личност године 2012.
• Награда Личност године 2013, у избору Независних новина Босне и Херцеговине
• Награда Човек године 2013, у избору европског магазина „Ман”
• „Најевропљанин” 2013, у избору међународне организације „Прва европска кућа”
• Видовданска награда, 2013, град Крушевац
• Награда „Регионални лидер 2014” у избору регионалног жирија и читалаца „Вечерњег листа” Босне и Херцеговине
• Награда „Златни лав за мир", Италија, 2018.
• Златне медаље за заслуге града Атине, 2019.
• Кључ града Бањалуке, 2021.
• Специјална златна плакета компаније Новости, 2021.
• Велики крст вожда Ђорђа Стратимировића, 12. новембар 2021.
• Априлска награде града Шапца за развој демократских вредности и поштовање људских права и слобода, 2021.
• Октобарска награда града Краљева, 2021.
• Хипократова медаља, за заслуге у унапређењу здравства, Друштво лекара Војводине, 2022.
• Медаља бораца на огрлици, Субнор, 2022.
• Награда за личност деценије, привредна комора Расинског округа, 2023.

Литература

• Atlagić, Siniša; Vučićević, Dušan (2019). Thirty Years of Political Campaigning in Central and Eastern Europe. Palgrave Macmillan, Cham. стр. 20. ISBN 978-3-030-27693-5. doi:10.1007/978-3-030-27693-5_21. 
• Jokic, Aleksandar (2003). Lessons of Kosovo: The Dangers of Humanitarian Intervention. Broadview Press. ISBN 978-1-55111-545-0. 
• Ramet, Sabrina P.; Hassenstab, Christine M.; Listhaug, Ola (2017). Building Democracy in the Yugoslav Successor States: Accomplishments, Setbacks, and Challenges since 1990. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-18074-1. 
• Thompson, Mark (1999). Forging War: The Media in Serbia, Croatia, Bosnia and Hercegovina. University of Luton Press. ISBN 978-1-86020-552-1. 

Спољашње везе

• Александар Вучић на сајту Савета Европе

„Током годину дана рада у Народној скупштини, а посебно у последња три месеца током протеста, ми [опозиционе странке] успели смо да изградимо поверење јаче него икада раније“, рекао је Тепић. Забележено је да су опозиционе странке ДС, СРЦЕ, Заједно и ЗЛФ интензивно сарађивале још од априла 2023. године ДС, СРЦЕ и Заједно потписали су споразум о сарадњи крајем августа 2023. којим је успостављена већа сарадња странака. Слободан Цвејић из СРЦЕ је додао да "има простора за већу коалициону сарадњу" између опозиционих партија.

Дебате за парламентарне изборе у Србији 2023
Датум	време	Организатори	P Present   N Non-invitee
			СНС	СПС	СПН	СДБ	НАДА	Народна	Реф
			style="background:Шаблон:Party color" |	style="background:Шаблон:Party color" |	style="background:Шаблон:Party color" |	style="background:Шаблон:Party color" |	style="background:Шаблон:Party color" |	style="background:Шаблон:Party color" |
14 Sep	10:05 сам	РТС	П </br> Миленко Јованов	Н	П </br> Зоран Лутовац	Н	Н	Н
10 Oct	9:00 после подне	РТС	П </br> Владимир Орлић	П </br> Снежана Пауновић	П </br> Мариника Тепић	П </br> Бошко Обрадовић	Н	Н
24 Oct	9:00 после подне	РТС	П </br> Владимир Орлић	П </br> Ђорђе Милићевић	П </br> Зоран Лутовац	Н	Н	П </br> Вук Јеремић
26 Oct	10:05 сам	РТС	Н	П </br> Снежана Пауновић	Н	П </br> Милица Ђурђевић Стаменковски	Н	Н
31 Oct	9:00 после подне	РТС	П </br> Синиша Мали	П </br> Дејан Раденковић	П </br> Биљана Ђорђевић	Н	П </br> Предраг Марсенић	Н

Локални регресијски графикон резултата анкете од 3. априла 2022. до данас

Спољашње везе

• Републичка изборна комисија

[[Категорија:Избори у Србији]] [[Категорија:CS1 Serbian-language sources (sr)]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]