Простјејов
Простјејов чеш. Prostějov | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Чешка |
Крај | Оломоуцки крај |
Становништво | |
Становништво | |
— | 46.278 |
— густина | 1.185,4 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 28′ 20″ С; 17° 06′ 38″ И / 49.472222° С; 17.110556° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 223 m |
Површина | 39,04 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Јан Тесар |
Веб-сајт | |
www.mestopv.cz |
Просћејов, Простијејов или Простјејов (чеш. Prostějov, нем. Proßnitz) град је у Чешкој Републици, у области Моравске. Преров је трећи по величини град самоуправне јединице Оломоуцки крај, а седиште је истоименог управног округа Простјејов.
Простјејов је највеће насеље у Чешкој Републици које нема права статутарног града.
Географија
[уреди | уреди извор]Простјејов се налази у источном делу Чешке републике. Град је удаљен од 260 км источно од главног града Прага, а од првог већег града, Брна, 64 км североисточно.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Простјејов се налази у средишњем делу историјске чешке земље Моравске. Град се налази у северном делу Средњоморавске котлине, на приближно 220 м надморске висине. Терен у граду и околини је заталасан. Западно од града издиже се Драханско горје.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима области Простјејова је умерено континентална.
Воде
[уреди | уреди извор]Град Простјејов се налази на пар потока, који се низводно уливају у реку Мораву.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Простјејова било је насељено још у доба праисторије. Насеље под данашњим називом први пут се у писаним документима спомиње у 1141. године као словенско насеље, а насеље је у 1390. добило градска права.
1919. године Простјејов је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован. После осамостаљења Чешке дошло је до опадања активности тешке индустрије и до проблема са преструктурирањем привреде.
Становништво
[уреди | уреди извор]Простјејов данас има око 46.000 становника и последњих година број становника у граду опада. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска већница
-
Црква светих Петра и Павла
-
Градско позориште
-
Соколски дом