Петар III Фјодорович

Петар III Фјодорович
Лични подаци
Датум рођења	(1728-02-21)21. фебруар 1728.
Место рођења	Кил, Шлезвиг-Холштајн
Датум смрти	17. јул 1762.(1762-07-17) (34 год.)
Место смрти	Ропша, Руска Империја
Породица
Супружник	Катарина Велика
Потомство	Павле I Петрович, Ана Петровна
Родитељи	Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа Ана Петровна
Династија	Романов
Претходник	Јелисавета I Петровна
Наследник	Катарина Велика

Петар III Фјодорович (рус. Пётр III Фёдорович; Кил, 21. фебруар 1728 — Ропша, 17. јул 1762) био је руски император. Владао је само 186 дана, након чега је убијен у завери.

Био је син Ане, кћерке Петра Великог и Карла Фридрика, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа. Одгајен је као Немац, живео је у Немачкој преузевши војводску титулу након смрти свога оца.

Жена му је године 1745. постала војвоткиња Софија Августа од Анхалт-Зербста, која је након удаје за њега прешла у православље и узела име Катарина. Као одлучна и интелигентна, учествовала је у политичким и дипломатским играма много активније од свог супруга.

Године 1742. проглашен је наследником царице Јелисавете. Након њене смрти, децембра 1761, постао је цар. У то доба је вођен Седмогодишњи рат (1756—1763), у ком је Русија ратовала против Пруске. Петар, који се дивио пруском владару Фридриху II, прекинуо је рат и маја 1762. у Санкт Петербургу потписао мир, којим је Русија вратила Пруској раније освојене територије. Планирао је да у савезништву са Пруском крене у рат против дотадашњих савезника, Аустрије и Француске.

У унутрашњој политици, давао је повластице племству и потискивао (ионако слаб) утицај цркве. Дао је право земљопоседницима да кметове по својој вољи пресељавају са једног имања на друго. Положај кметова тиме се значајно погоршавао и постао је близак положају робова. Ослободио је племиће обавезе да служе држави у администрацији или војсци, коју је наметнуо његов деда Петар Велики, осим у време рата. Започео је секуларизацију црквених имања, коју је Катарина Велика наставила.

Заокрет у спољној политици је довео до побуне војних заповедника, на чије чело је стала Катарина. У дворском удару свргнут је с власти, затворен и ускоро убијен. Катарина је завладала као царица Катарина II Алексејевна.

Неколико година након његове смрти, у Црној Гори је Шћепан Мали прогласио себе царом Петром III, који је успео да побегне из тамнице. Исто је поступио и вођа козачког устанка 1773—1775 Јемељан Иванович Пугачов.

Породично стабло

16. Фридрих III, војвода од Холштајн-Готорпа

8. Christian Albert, Duke of Holstein-Gottorp

17. Марија Елизабета од Саксоније

4. Фридрих IV, војвода од Холштајн-Готорпа

18. Фредерик III Дански (=22)

9. Фредерика Амалија од Данске

19. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (=23)

2. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа

20. Карл X Шведски

10. Карл XI од Шведске

21. Хедвиг Елеонора од Холштајн-Готорпа

5. Хедвиг Софија од Шведске

22. Фредерик III Дански (=18)

11. Улрика Елеонора Данска

23. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (=19)

1. Петар III Фјодорович

24. Михаил I Фјодорович

12. Алексеј I Романов

25. Јевдокија Стрешнева

6. Петар Велики

26. Кирил Наришкин

13. Наталија Наришкина

27. Anna Leontievna Leontieva

3. Ана Петровна

14. Samuel Skowroński

7. Катарина I Алексејевна

15. Elisabeth Moritz

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.