Пређи на садржај

Крупноцветна абелија

С Википедије, слободне енциклопедије

Крупноцветна абелија
Абелија у уличном зеленилу у Ретимну
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. × grandiflora
Биномно име
Linnaea × grandiflora
(Rovelli ex André) Christenh.
Синоними
  • Abelia rupestris var. grandiflora Rovelli ex André
  • Abelia × grandiflora (Rovelli ex André) Rehder
Лице и наличје листа.
Цваст.
Чашични листићи остају после опадања крунице.

Крупноцветна абелија, хибридна абелија (Linnaea × grandiflora) припадала је роду који је добио назив у част др. Абела (Clarke Abel, 1780-1826), лекара и природњака, који је сакупљао семе и биљке у склопу британске експедиције у Кину 1817. године. Молекуларним филогенетским истраживањима и на предлог холандског ботаничара Кристенхуза (Maarten Christenhusz) род Abelia сврстан је у род Linnaea 2013. године. Овај монотипски род је добио назив по омиљеној биљци Карла Линеа Linnaea borealis L. односно по његовом имену. [1] Он је назив прихватио и биљку под овим именом описао у Species Plantarum 1753; епитет врсте значи крупноцветан.[2] Многи народни називи још увек су везани за ранији назив рода, па је тако и на српском назив за ову биљку абелија.

Опис врсте

[уреди | уреди извор]

Абелија је заобљен, благо полегли листопадни жбун са лучним повијеним гранама 60-120 cm висок, исто толико и широк. [3]

Глатки, сјајни, јајасти листови са кратким петељкама, неправилно, плитко, ретко назубљени, дуги 3 cm; тамнозелени попримају љубичастобронзану боју у јесен. [3]

Бели или бледо ружичасти, звонасти цветови су у гроздовима дуги до 2 cm; формирају се у пазусима горњих листова и на врховима изданака током дугог и континуираног периода цветања од касног пролећа до јесени. Чашична цев уска, угласта са 5-линеарних листића, остаје после опадања крунице. Круница цевасто звонаста, са 5 заобљених режњева. Прашника 4, у паровима. Плодник тро- или четвороок, са једним семеним заметком у сваком окцу. Стубић кончаст, жиг главичаст. Цветови су мирисни.[3]

Плод рода Linnaea је сув - ахенија са чашичним листићима, али крупноцветна абелија као синтетисана, хибридна врста изузетно ретко плодоноси.[3]

Linnaea × grandiflora је хортикултурни хибрид настао укрштањем L. chinensis (R.Br.) A.Braun et Vatke × L. uniflora (R.Br.) A.Br. et Vatke па нема природни ареал. Постоји само као гајена врста настала 1886. у расаднику Rovelli, у граду Вербанија на обалама језера Мађоре у Италији. [4]


Биоеколошке карактеристике

[уреди | уреди извор]

Добро расте на влажним, органски богатим, добро дренираним земљиштима осунчаним или делимично засењеним. Најобилније цвета на пуном сунцу. У топлијим климатима је полузимзелена, али код нас углавном листопадна па чак и надземни део може потпуно да измрзне при јачим зимама. Знатнија оштећења летораста јављају се испод -18оC.

Цвета на овогодишњим леторастима, па се може по потреби орезивати пре кретања вегетације тако да се уклоне измрзле гране, а старији изданци до земље или до 1/3. Ако страда комлетан надземни део обнавља се и жбун цвета те године. Нема озбиљних проблема са инсектима или болестима. [5]

У хортикултури и пејзажној архитектури налази примену у солитерној садњи, у групама као и у масивима због дугог цветања и атрактивног јесењег колорита, као и због лаког одржавања. Такође је ефикасна као неформирана жива ограда (биљке губе привлачан изглед ако се обрезују или крешу у формиране живе ограде). Масиви абелије су добри на падинама или обалама где поред украсне функције имају и у контроли ерозије.[6]

Размножавање

[уреди | уреди извор]

У пракси хибридна абелија размножава се искључиво резницама стабла. Користе се зелене и полузреле од маја до септембра, као и зреле резнице током зиме. Супстрат за ожиљавање чине тресет и песак у односу 3:1 или 2:1, ређе тресет песак и земља. Пре побадања третирају се са 0,4-1% прашкастом IBA (зреле резнице јачом концентрацијом) без озлеђивања. Побадају се у хладне леје са засеном или у пластичне тунеле на отвореном са млечнобелом фолијом која пропушта 50% светлости. Успех ожиљавања 85-100%, код зрелих резница нижи. [7]

Култивари

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико унутарврсних таксона укључујући оне са компактнијим хабитусом, тамнијим ружичастим цветовима и панашираним листовима. Најчешћи су 'Dwarf Purple', 'Kaleidoscope', 'Confetti', 'Edward Goucher', 'Conti', 'Rose Creek', 'Frances Mason', 'Little Richard', 'Mardi Gras', 'Sherwoodii', 'Hopleys'...

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Christenhusz M.J.M. (2013): Twins are not alone: a recircumscription of Linnaea (Caprifoliaceae) Phytotaxa 125 (1): 25–32
  2. ^ Harrison, L. (2012): RHS Latin for Gardeners. United Kingdom: Mitchell Beazley. ISBN 184533731X
  3. ^ а б в г Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
  4. ^ Hillier’s Manual Of Trees And Shrubs, Fifth Edition, David & Charles, Newton Abbot, London, 1981
  5. ^ Hessayon, Dr D G (1994): The Flowering Shrub Expert: The world's best-selling book on flowering shrubs (Expert Books) ISBN 10: 0903505398 ISBN 13: 9780903505390
  6. ^ McIndoe, A. (2019): Shrubs: Discover the Perfect Plant for Every Place in Your Garden. Timber Press ISBN 1604697679 (ISBN13: 9781604697674)
  7. ^ Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд ISBN 86-7602-009-4
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy