Пређи на садржај

Кофи Анан

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Кофи Анан
Гански политичар и генерални секретар Уједињених нација
Лични подаци
Датум рођења(1938-04-08)8. април 1938.
Место рођењаКумаси, Гана
Датум смрти18. август 2018.(2018-08-18) (80 год.)
Место смртиБерн, Швајцарска
РелигијаПротестант
УниверзитетKwame Nkrumah University of Science and Technology, MIT Sloan School of Management
Породица
ДецаКојо, Ама, Нина
1. јануар 1997 — 31. децембар 2006.
ПретходникБутрос Бутрос-Гали
НаследникБан Ки-Мун
Дипломатски представник Уједињених нација и Арапске лиге за Сирију
23. фебруар 2012. — 31. август 2012.
Претходникфункција оформљена
НаследникЛакхдар Брахими
Потпис

Кофи Анан (енгл. Kofi Annan;[1]Кумаси, 8. април 1938 — Берн, 18. август 2018) био је политичар и дипломата из Гане, који је био седми генерални секретар Уједињених нација[2]од 1. јануара 1997. до 31. децембра 2006. године.[3] Завршио је Институт за напредне међународне студије у Женеви, (Швајцарска). Био је функционер Светске здравствене организације и помоћник генералног секретара за мировне операције УН у Босни и Херцеговини.[2]

Анан је своју каријеру започео године 1962. у Светској здравственој организацији. Од 1972. до 1974. био је директор туризма у Гани. Од године 1987. држао је неке од најважнијих положаја у УН, уживајући титулу помоћника генералног секретара. У 1990-им је био задужен за мировне операције, а од октобра 1995. је био специјални изасланик УН за бившу Југославију. У то време Анан је уживао велику подршку америчке администрације Била Клинтона, незадовољне дотадашњим генералним секретаром УН Бутросом Бутросом Галијем и његовом инсистирању на процедури приликом америчке војне интервенције у бившој Југославији.[4] Уз амерички дипломатски притисак, Савет безбедности УН 13. децембра 1996. је предложио Анана за генералног секретара, а именовала га је Генерална скупштина.[5] Добио је и други мандат који је почео од 1. јануара 2002. године и завршен је 31. децембра 2006.

У последњим годинама мандата Анан је дошао у сукоб с новом америчком администрацијом Џорџа В. Буша, јер је изразио противљење нападу на Ирак. Након неког времена је организација УН дошла под жестоки удар критика због неспособности, корупције, сексуалног злостављања и проневере средстава из ирачког програма „Храна за нафту“, у што је наводно упетљан и Ананов син Коџо.[6]

Године 2001. добио је Нобелову награду за мир.[2][7] Био је оснивач и председник Фондације Кофи Ананa, као и председник Старешина, међународне организације коју је основао Нелсон Мандела.[8] Године 2012, Анан је био заједнички специјални представник УН−Арапске лиге за Сирију, како би помогао да се реши тренутни сукоб у том региону.[9][10] Анан је одустао услед фрустрације због недостатка напретка УН у погледу решавања сукоба.[11][12] У септембру 2016. године Анан је постављен да води комисију УН за истраживање Рохинџске кризе.[13]

Ране године и образовање

[уреди | уреди извор]

Кофи Анан је рођен у априлу Кофандрос у месту Кумаси у Златној обали (сада Гана) 8. априла 1938. Његова сестра близанка Ефуа Ата, која је умрла 1991. године, имала је исто средње име Ата, што на аканском језику значи „близанкиња”.[14] Анан и његова сестра рођени су у једној од племићких породица Ашанти и Фанте етничких група Гане[2]; обе његове деде и ујак били су племенски поглавари.[15]

У Аканско традицији давања имена, нека се деца именују према дану у недељи на којој су рођена, понекад у имајући у виду колико деце им претходи. Кофи на аканском је име које одговара петку.[16] Анан је рекао да се његово презиме римује са речју „cannon” у енглеском језику.[17]

Од 1954. до 1957. године, Анан је похађао елитну школу Мфантсипим, обитавајући у методистичком интернату у Кејп Коуст, основаној током 1870-их. Анан је рекао да га је та школа научила да се „патња било где, тиче се људи свуда”.[18] Године 1957, када је Анан матурирао у Мфантсипиму, Златна обала је стекла независност од Велике Британије и почео је да се користи назив „Гана”.

Године 1958, Анан је почео да студира економију на Кумаси колеџу за науку и технологију, сада Кваме Нкрумах универзитету науке и технологије у Гани. Он је добио стипендију од фондације Форд, што му је омогућило да заврши додипломске студије економије на Макалестер колеџу у Сент Полу у Минесоти, Сједињене Државе, 1961. године.[2] Анан је стекао диплому напредних студија у области међународних релација на Постдипломском институту за интернационалне и развојне студије у Женеви у Швајцарској[2], које је похађао током 1961–62. Након неколико година радног искуства, он је студирао на МИТ Слоан шлоли менаџмента[19] (1971–72) у оквиру програма Слоан фелоус и стекао магистратуру из менаџмента.

Анан је течно говорио енглески, француски, акански и неке од кру језика, као и друге афричке језике.[20]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Кофи Аннан је 1962. године почео да ради као буџетски службеник у Светској здравственој организацији, агенцији Уједињених нација (УН).[2][21] Од 1974. до 1976. радио је као менаџер државне компаније за развој туризма у Гани у Акри.[22] Године 1980, он је постао шеф канцеларије Високе комисије УН за избеглице (UNHCR) у Женеви. Године 1983. постао је директор административних служби Секретаријата УН у Њујорку. Анан је 1987. године постављен за помоћника генералног секретара за управљање људским ресурсима и координатора за безбедност у систему УН. Године 1990, постао је помоћник генералног секретара за планирање програма, буџет и финансије, и контролу.[22]

Године 2001. изабран је по други пут за генералног секретара.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Host. „BBC – The Editors: How to say: Kofi Annan” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 2. 2018. г. Приступљено 26. 1. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 46—47. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Umro Kofi Anan
  4. ^ Логос 2019, стр. 60-61 са напоменом 26. "У СБ УН представници 14 држава гласали су за избор Б. Галија, али представник САД у СБ УН (Мадлен Олбрајт) ставила је вето на тај избор 19. новембру 1996... Основна незадовољства у САД деловањем Б. Галија настала су због договора склопљеног између УН и Ирака у мају 1996. а који је познат као размена „нафта за храну”. Други извор незадовољства било је тражење Галија да се утврди одговорност Израела за бомбардовање избегличког логора у Кани (Либан), који је био под заштитом УН, у априлу 1996. и убиство око 90 лица".
  5. ^ Логос 2019, стр. 61. "Већ, почетком децембра 1996, Египат и друге афричке државе одустале су од подршке Галију и противљења вољи владе из Вашингтона (САД). Средином децембра 1996. СБ УН предложио је, а Генерална скупштина УН изабрала је новог генералног секретара Кофи Анана (1.1.1997-2006)".
  6. ^ Editorial (30. 3. 2005). „The Verdict on Kofi Annan”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  7. ^ „The Nobel Peace Prize 2001”. NobelPrize.org. Nobel Media AB 2018. Архивирано из оригинала 19. 8. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2018. 
  8. ^ „Kofi Annan | Ghanaian statesman and secretary-general of the United Nations”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  9. ^ „United Nations Department of Political Affairs – Syria”. Un.org. 19. 10. 2012. Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2013. 
  10. ^ Marcus, Jonathan (28. 2. 2012). „Syria unrest: Opposition seeks arms pledge”. BBC News. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2013. 
  11. ^ „Kofi Annan resigns as UN Syria envoy”. The Times of India. 2. 8. 2012. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  12. ^ „Kora Award winners announced”. news24.com. 20. 11. 2000. Архивирано из оригинала 25. 03. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2016. 
  13. ^ „Kofi Annan vows to lead impartial Myanmar mission”. www.aljazeera.com. 8. 9. 2016. Архивирано из оригинала 8. 9. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  14. ^ „Kofi Annan Fast Facts”. CNN International. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  15. ^ „Kofi Annan – The Man To Save The World?”. Saga Magazine. новембар 2002. Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г. Приступљено 21. 8. 2018 — преко William Shawcross. 
  16. ^ Akan dictionary entry for Kofi dictionary.kasahorow.com
  17. ^ Crossette, Barbara (10. 1. 1997). „New U.N. Chief Promises Reforms but Says He Won't Cut Jobs”. New York Times. Приступљено 25. 2. 2008. 
  18. ^ Kofi Annan – Center of the Storm. Life Map. "A Chief's Son" Архивирано 2017-10-11 на сајту Wayback Machine, PBS.
  19. ^ „The MIT 150: 150 Ideas, Inventions, and Innovators that Helped Shape Our World”. The Boston Globe. 15. 5. 2011. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2011. 
  20. ^ "Kofi Annan" Архивирано 2010-07-13 на сајту Wayback Machine, The Elders
  21. ^ Stanley Meisner: Kofi Annan: A Man of Peace in a World of War. 2007. ISBN 978-0-470-28169-7. стр. 27.
  22. ^ а б Issaka K. Souare (2006). Africa in the United Nations System, 1945–2005. London: Adonis & Abbey Publishers Ltd. стр. 175. ISBN 9781912234837. Архивирано из оригинала 19. 8. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Генерални секретар УН-а
1997—2007.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кофи_Анан&oldid=28410643”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy