Извор странице Украјина

{{Инфокутија држава
| име државе = Украјина
| изворно име државе = {{native name|uk|Україна}}
| име генитив = Украјине
| положај = Europe-Ukraine (disputed territory).svg
| опис_положаја  =
| застава = Flag of Ukraine.svg
| грб = Lesser Coat of Arms of Ukraine.svg
| мото =
| службени језик = [[Украјински језик|украјински]]
| главни град = [[Кијев]]
| титула владара = [[Председник Украјине|Председник]]
| титула владара1 = Председник Владе
| титула владара2 = Председник Парламента
| име владара = [[Володимир Зеленски]]
| име владара1 = [[Денис Шмигаљ]]<ref>[https://www.dnevnik.rs/svet/denis-smigal-novi-premijer-ukrajine-04-03-2020 Денис Шмигал нови премијер Украјине.] Dnevnik</ref>
| име владара2 = [[Руслан Стефанчук]]
| површина поредак = 45 <sup>1</sup>
| површина = 603628
| воде = 7%
| становништво поредак = 29 <sup>1</sup>
| становништво        = 45377581 
| извор_становништво =<ref>[http://www.ukrstat.gov.ua/operativ/operativ2014/ds/kn/kn_e/kn0414_e.html Национална агенција за статистику]</ref>
| година пописа = 2014
| густина становништва = 77
| независност = [[Распад Совјетског Савеза|распадом Совјетског Савеза]]<br />[[24. август]]а [[1991]].
| валута = [[украјинска гривна]]
| стоти део валуте = копијк
| временска зона = +2 до +3
| химна = -{[[Химна Украјине|Ще не вмерла України і слава, і воля]]}-<br />Још није умрла Украјина и слава, и слобода</br> 
| домен = [[.ua]]
| позивни број = 380
| коментар = <sup>1</sup> Укључује и спорне територије [[Крим]]а и [[Севастопољ]]а.|
|БДП=474,77 млрд. $<ref name="IMFWEO.UA">{{Cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=926,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,LP,&sy=2020&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Ukraine) |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |date=10 October 2023 |access-date = 16. 2. 2024.}}</ref>|БДП година=2023|БДП по глави становника=14.303 $<ref name="IMFWEO.UA" />|БДП номинални=173,41 млрд. $<ref name="IMFWEO.UA" />|БДП номинални година=2023|БДП номинални по глави становника=5.224 $<ref name="IMFWEO.UA" />|HDI=0,773<ref name="HDI">{{cite web|url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf|title=Human Development Report 2021/2022|language=en|publisher=[[United Nations Development Programme]]|date = 8. 9. 2022|access-date = 16. 2. 2024.}}</ref>|HDI година=2021|HDI поредак=77|HDI категорија=<span style="color:green;">висок</span>}}

'''Украјина''' ({{јез-укр|Україна}}) је држава у [[источна Европа|источној Европи]].<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=11. 04. 2014 |archive-date=13. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref> Граничи се са [[Русија|Русијом]] на североистоку и истоку, [[Белорусија|Белорусијом]] на северу, [[Пољска|Пољском]], [[Словачка|Словачком]] и [[Мађарска|Мађарском]] на западу, [[Румунија|Румунијом]] и [[Молдавија|Молдавијом]] на југозападу, а на југу излази на [[Црно море]] и [[Азовско море]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Ukraine|title=Ukraine|url-status=live}}</ref> Територија модерне Украјине била је центар источнословенске културе, привредни центар пре монголске инвазије 1237. године.<ref>{{Cite web|url=https://academic-accelerator.com/encyclopedia/mongol-invasion-of-kievan-rus#google_vignette|title=Mongol Invasion Of Kievan Rus|url-status=|access-date=31. 01. 2024|archive-date=31. 01. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240131112939/https://academic-accelerator.com/encyclopedia/mongol-invasion-of-kievan-rus#google_vignette}}</ref> Касније се центар померио на Лавов, као државност. Кратки период независности (1917—1921) након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] 1917. године, окончан је укључивањем Украјине у [[Совјетски Савез]] 1922. ([[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинска ССР]]).<ref>{{Cite web|url=https://www.tidridge.com/uploads/3/8/4/1/3841927/ukrainian_war_for_independence.pdf|title=Ukrainian War for Independence (1918-1922)|url-status=live}}</ref> Садашње границе Украјине успостављене су [[1954|1954.]] године, а независност је стекла након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], [[1991]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.wilsoncenter.org/publication/why-did-russia-give-away-crimea-sixty-years-ago|title=Why Did Russia Give Away Crimea Sixty Years Ago?|url-status=live}}</ref>

Према попису из 2001. Украјина је имала приближно 48 и по милиона становника, док је према процени из јануара 2023. број становника пао на 36 милиона, са тенденцијом пада.<ref>{{Cite web|url=https://worldpopulationreview.com/countries/ukraine-population|title=Ukraine Population 2023 (Live)|website=worldpopulationreview.com|access-date=2023-01-09}}</ref> Друге процене наводе да је број становника земље услед рата и миграција спао на 29 милиона становника, завршно са јуном 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://businessinsider.com.pl/gospodarka/ukraina-nie-jest-juz-najludniejszym-krajem-bylego-zsrr-po-rosji/n5yvj60|title=Ukraina nie jest już najludniejszym krajem byłego ZSRR po Rosji. To państwo zajęło jej miejsce|date=2023-06-09|website=Businessinsider|language=pl|access-date=2023-07-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.intellinews.com/ukraine-s-population-crashes-to-29mn-280802/|title=Ukraine’s population crashes to 29mn|date=2023-06-06|website=www.intellinews.com|language=en|access-date=2023-07-15}}</ref> [[Главни град|Главни]] и највећи [[град]] је [[Кијев]] са 2.967.400 становника, у њему се налазе седиште институција Украјине и представља њен политички, административни, [[Економија|економски]], [[Образовање|универзитетски]] и [[Култура|културни]] центар. Украјина је суоснивач [[Уједињене нације|ОУН]], [[ГУАМ]]-а, [[Организација за црноморску економску сарадњу|БСЕЦ]]-а и других међународних организација. Држава активно сарађује са [[Европска унија|Европском унијом]].

== Порекло имена ==
Реч '''Украјина''' је словенског порекла и првобитно је значила оно што данас називамо крајем, земљом, простором, крајином. [[Куманска степа|Дивље поље]] традиционално историјско и средњовековно име део територије Украјине.<ref>[http://day.kyiv.ua/ru/article/ukraina-incognita/fenomen-dikogo-polya ФЕНОМЕН ДИКОГО ПОЛЯ]</ref> 

Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати). Неки руски [[лингвистика|лингвисти]] сматрају да се реч може тумачити као „најудаљенији простор“, док други реч доводе у везу са „родним крајем“ или „властитом, својом земљом“.<ref>{{Cite web|url=https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/s/tijardovic-ivica/40982-i-tijardovic-osvrt-na-knjigu-povijest-ukrajine.html|title=Sergej Burda, Povijest Ukrajine|last=Tijardović|first=I.|url-status=live}}</ref>

Први пут име Украјина се спомиње [[1187]]. године у Кијевском летопису, у коме аутор пише о смрти перејасловског кнеза. ''("И плакаше за њим сви Перејаславци а због њега се и Украјина у црно обавије).'' Отада ће се назив често јављати и у другим летописима у којима ће реч углавном означавати пограничне земље које су биле супротстављене државном средишту у [[Кијев]]у. Од 10. века постоји '''Кијевска Русија''', на тој територији.<ref>"Нова енциклопедија" у боји, издање Вук Караџић, Београд 1978.</ref> До средине 17. века господарили су њом Монголи, Литванија и Пољска. После успешне побуне козака Богдана Хмељницког део ушла је 1654. године у састав Московског царства. Део тога је освојио Пољско-литвански савез.<ref>{{Cite web|url=https://mitropolija.com/2019/08/06/ljetopis-bogdan-hmeljnicki/|title=Љетопис: Богдан Хмељницки|last=Ђуришић|first=Миомир|url-status=live}}</ref>

Средином [[16. век]]а назив Украјина се јавља и у страним изворима. Тако је у писму турског султана [[Сулејман Величанствени|Сулејмана]] упућеном пољском краљу [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунду]] [[1564]]. коришћен израз Украјина. Такође од 16. века па надаље, назив Украјина се користи искључиво у значењу земље или државе насељене [[Украјинци]]ма.

Украјина се у аналима користи искључиво у значењу „земља, регион, земља“. 

== Географија ==
{{main|Географија Украјине}}
=== Положај ===

[[Датотека:Ukraine topo en.jpg|десно|мини|Карта Украјине]]
[[Датотека:Gaspra-AiPetri.jpg|десно|мини|Поглед на [[крим]]ско место Гаспру, јужна Украјина]]
Украјина се на копну граничи са 7 европских држава с укупном дужином границе од 4.663 km: са [[Русија|Русијом]] (1.576 km), [[Белорусија|Белорусијом]] (891 km), [[Пољска|Пољском]] (526 km), [[Словачка|Словачком]] (97 km), [[Мађарска|Мађарском]] (103 km), [[Румунија|Румунијом]] (531 km) и [[Молдавија|Молдавијом]] (939 km).<ref>{{Cite web|url=https://ukraine.ua/faq/countries-border-ukraine/|title=WHAT COUNTRIES ARE BORDERING UKRAINE?|url-status=live}}</ref>

=== Геологија и рељеф ===
Украјина се одликује разноврсним географским и климатским условима. Њен средишњи део заузимају степе испрекидане ниским висоравнима и сливовима [[река]], нарочито низијом и висоравни реке [[Дњепар]].

На северу Украјину од Белорусије деле [[Мочвара|мочваре]] реке [[Припјат (река)|Припјат]]. Јужни део обухвата обалну низину дуж [[Црно море|Црног]] и [[Азовско море|Азовског мора]], дужина износи 2.782 km. Источна Украјина састоји се од слева реке [[Северски Доњец|Доњец]] и западног руба Средњоруске узвисине. Најважније су обележје западне Украјине прекрасне планине Карпата с највишим врхом [[Говерла|Говерља]] (2.061 m). Полуострво [[Крим]] на самом југу, који чини засебну географску јединицу, одликује се средоземном климом. У Кримским планинама највиши врх је [[Роман-Кош]] (1.545 m). Најважније реке су Дњепар и [[Дњестар]] које теку са севера према југу и утичу у Црно море.<ref>{{Cite web|url=https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CG%5CE%|title=Geography of Ukraine, physical|url-status=live}}</ref>

Украјина са својом величином од 603.700 -{km}- и својим стратешким положајем на источном улазу у [[Европа|Европу]], али и на улазу у само средиште Европе, представља политички и привредни изразито значајну државу. Обилује квалитетном земљом [[црница (педологија)|црницом]] која се простире на више од 58% пољопривредно обрадиве површине (величина целе Пољске). [[Шума|Шуме]] у Украјини заузимају 18% и углавном су карактеристичне за [[Карпати|Карапте]] и северозападне крајеве земље. Украјина обилује изворима воде. Готово цела земља испрана је токовима мањих река које се уливају у седам главних река: [[Десна (притока Дњепра)|Десна]], Дњепар, Дњестар, [[Дунав]], Припјат, Доњец и [[Јужни Буг]].

У земљи се налазе довољни извори природних ресурса, посебно: гвоздена руда, [[манган]], [[природни гас]], [[нафта]], со, [[сумпор]], графит, [[Титанијум|титан]], магнезијум, [[каолинит|каолин]], [[никл]], [[жива]], те дрво, нафта и други ресурси. Неки извори уопште нису у фази искоришћавања, а неки извори потребнијих природних ресурса попут [[природни гас|природног гас]] и [[нафта|нафте]] тек су фази откривања, посебно они који се налазе уз обалу [[Црно море|Црног мора]].

=== Воде ===
[[Датотека:Річка Дніпро у Каневі.jpg|мини|десно|200п|Река [[Дњепар]]]]
На територији Украјине постоји 63.119 река и потока укупне дужине веће од 206.000 km, од којих су 330.210&nbsp;km или више<ref>{{Cite web |url=http://wdc.org.ua/atlas/4090100.html |title=Національний атлас України. Поверхневі води та водні ресурси |access-date=3. јул 2013 |archive-date = 29. 11. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141129085333/http://wdc.org.ua/atlas/4090100.html}}</ref>. Већина река припада сливу [[Црно море|Црног]] и [[Азовско море|Азовског мора]], а само 2% територије воде се улива у [[Балтичко море|Балтички слив]] ([[Сан (река)|Сан]] и [[Буг|Западни Буг]] са притокама). Главне реке су [[Дњепар]], [[Северски Доњец]], [[Јужни Буг]], [[Дњестар]], [[Дунав]].<ref>{{Cite web|url=https://www.worldatlas.com/articles/major-rivers-of-ukraine.html|title=Major Rivers Of Ukraine|url-status=live}}</ref>

У земљи постоји око 20 хиљада језера, од којих само 43 имају површину од 10&nbsp;km² или више. Највеће језеро у Украјинском [[Полесје|Полесју]] је Свитјаз, са површином од 27,5&nbsp;km². Већу површину имају слана језера [[естуар]]ног порекла, као су подунавски ([[Јалпуг]]&nbsp;— 149&nbsp;km²), поцрноморски (вештачко [[Десалинизација|десалинизовани]] [[Сасик (Кундук)]]&nbsp;— 204,8&nbsp;km²), кримски (слано језеро [[Сасик-Сиваш]]&nbsp;— 71&nbsp;km²). У Украјини је изграђено 1157 [[Вештачко језеро|загате]] и 28,8 хиљада [[Jezerce|језерца]]. Највећи загати су на Дњепру ([[Кременчутска загат|Кременчутска]], [[Каховска загат|Каховска]], [[Кијевска загат|Кијевска]], [[Каневска загат|Каневска]]). Највећи [[естуар]] је [[Дњестарски лиман]]&nbsp;— 360&nbsp;km². [[Салинитет|Најсланији]] је [[Кујалнички лиман]]&nbsp;— 157–227&nbsp;[[промил|‰]].

=== Биодиверзитет ===
Украјина садржи шест копнених [[Екорегион|екорегиона]]: [[Мешовита шума|средњеевропске мешовите шуме]], [[кримски субмедитерански шумски комплекс]], [[Источноевропске шумо-степе|источноевропске шумске степе]], [[панонске мешовите шуме]], [[Карпатске планинске шуме четинара|карпатске планинске четинарске шуме]] и [[Понтијска степа|понтске степе]].<ref name="DinersteinOlson2017">{{Cite journal|last=Dinerstein|first=Eric|last2=Olson|first2=David|last3=Joshi|first3=Anup|last4=Vynne|first4=Carly|last5=Burgess|first5=Neil D.|last6=Wikramanayake|first6=Eric|last7=Hahn|first7=Nathan|last8=Palminteri|first8=Suzanne|last9=Hedao|first9=Prashant|displayauthors=1|year=2017|title=An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm|journal=[[BioScience]]|volume=67|issue=6|pages=534–545|doi=10.1093/biosci/bix014|issn=0006-3568|pmc=5451287|pmid=28608869|doi-access=free}}</ref> Земља има нешто више [[Четинари|четинарске]] него [[Листопадна биљка|листопадне]] шуме.<ref name="ShvidenkoBukshaKrakovska2017">{{Cite journal|last=Shvidenko|first=Anatoly|last2=Buksha|first2=Igor|last3=Krakovska|first3=Svitlana|last4=Lakyda|first4=Petro|date = 30. 6. 2017|title=Vulnerability of Ukrainian Forests to Climate Change|url=|journal=[[Sustainability (journal)|Sustainability]]|volume=9|issue=7|doi=10.3390/su9071152|pmid=|doi-access=free|pages=1152| issn=2071-1050 }}</ref> Најгушће пошумљено подручје је [[Полесје|Полисија]] на северозападу, са боровима, храстовима и брезама.<ref name="ShvidenkoBukshaKrakovska2017" /> Постоји 45.000 врста животиња,<ref name="Conference2001">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OuALwoUqnU8C&pg=PA78|title=Conference Sur la Conservation Et Le Suivi de la Diversite Biologique Et Paysagere en Ukraine|last=Council of Europe. Conference|date = 1. 1. 2001|publisher=[[Савет Европе|Council of Europe]]|isbn=9789287146458|language=fr|trans-title=Conference on the Conservation and Monitoring of Biological and Landscape Diversity in Ukraine|oclc=1056440382|pages=78–}}</ref> са приближно 385 угрожених врста које су наведене у [[Црвена књига Украјине|Црвеној књизи Украјине]].<ref name="State">{{Cite web|url=http://enrin.grida.no/htmls/ukraina/soe98/pressure%5Cfauna%5Cindex.htm|title=Welcome to State of The Environment in Ukraine|publisher=The [[Ministry for Environmental Protection and Nuclear Safety of Ukraine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20090707031611/http://enrin.grida.no/htmls/ukraina/soe98/pressure/fauna/index.htm|archive-date = 7. 7. 2009|url-status=dead|access-date=21 October 2013}}</ref> [[Рамсарско место|Мочваре од међународног значаја]] покривају преко {{Convert|7000|sqkm|sqmi|-2}}, при чему је [[делта Дунава]] важна за очување биодиверзитета.<ref name="wetland">{{Cite web|url=http://www.ramsar.org/pdf/sitelist.pdf|title=The List of Wetlands of International Importance|date=11 October 2013|website=Ukraine|publisher=Ramsar Organization|access-date=21 October 2013}}</ref><ref name="Ramsar">{{Cite web|url=http://www.ramsar.org/pdf/cop8/cop8_nrs_ukraine1.pdf|title=National planning tool for the implementation of the Ramsar Convention on Wetlands|year=2002|publisher=Ramsar organization|access-date=21 October 2013}}</ref>

=== Клима ===
Клима у Украјини има претежно карактеристике [[Континентална клима|континенталне климе]], изузев полуострва [[Крим]] на ком је делимично карактеристична и [[Средоземна клима|медитеранска клима]]. Клима у Украјини је специфична по томе што температуре лети могу бити поприлично високе (и до 30&nbsp;°C) за поднебље у којем се налази Украјина, а разлог томе је благи утицај топлије климе која на копно пристиже са [[Црно море|Црног мора]]. С друге стране, зиме су понекад поприлично хладне (и до -30&nbsp;°C), често хладније него у већини севернијих земаља [[Европа|Европе]]. Разлог томе су снажни североисточни ветрови (из смера [[Русија|Русије]]) који се зими пружају на равничарској Украјини, и тиме је хладноћа у Украјини понекад већа од оне коју приказује [[термометар]]. Температуре се у просеку крећу између -8&nbsp;°C зими и 23&nbsp;°C лети што Украјину чини релативно угодном дестинацијом за разноврсне активности, развој [[Индустрија у Украјини|индустрије]], [[Пољопривреда у Украјини|пољопривреде]], [[Туризам Украјине|туризма]] и осталог. За разлику од својих севернијих суседа, Украјина у просеку са 2.000 сати годишње броји пуно већи број сунчаних дана. Житородна сунчана поља и теме везане за [[Сунце]] чести су симболи Украјине у [[Источни Словени|источнословенском]] свету.<ref>{{Cite web|url=https://www.climatestotravel.com/climate/ukraine|title=Climate - Ukraine|url-status=live}}</ref>

== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Украјине}}
Први човек је населио простор данашње Украјине пре готово 300.000 година. [[Трипољска култура]] (IV-III век п. н. е.; [[бронзано доба]]), сматра се једном од најстаријих култура чији су трагови распрострањени по целој данашњој југозападној Украјини. Култура се назива трипољском због насеља [[Трипоље]] где је 1890. године откривено и истражено налазиште. Трипољци су узгајали жито, израђивали глинено посуђе и сврдла којима су обрађивали дрво и камен. Трипољска култура се сматра врхунцем развоја [[неолит]]ичких пољопривредних и сточарских племена на тлу [[Европа|Европе]]. Око 1500. п. н. е. на простору данашње Украјине појавила су се номадска племена. Једно од тих племена били су [[Кимеријци]] (IX-VIII век п. н. е.), о којима је остао траг и у писаним изворима. О славном племену није писао само [[Хомер]] у Одисеји, већ и познати антички аутори попут [[Херодот]]а, [[Калимах]]а, [[Страбон]]а. Кимеријци су заузели значајни простор између [[Дњестар|Дњестра]] и [[Дон]]а а населили су и [[Крим|Кримско полуострво]]. Сматра се да су они потомци старог иранског номадског племена, генетски блиски [[Скити]]ма, а управо је Скитима, иранском номадском племену из [[Средња Азија|Средишње Азије]], у VII веку п. н. е. успело потиснути [[Кимеријци|Кимеријце]] из данашњих украјинских степа. Некако су у то исто време [[Стара Грчка|Грци]] почели са оснивањем првих колонија на северним обалама [[Црно море|Црног мора]]. Скити су утемељили моћну државу и владали тим подручјем до око 200. п. н. е. док их одатле није протерало друго номадско племе — [[Сармати]].

На размеђу II и III века нове ере кроз Украјину пролази пут [[Германи|германског племена]] [[Готи|Гота]]. Њих 375. године побеђује [[Азија|азијско]] племе [[Хуни]]. Они су убрзо након тога створили моћну државу која се простирала између Дона и [[Карпати|Карпата]]. На њеном је челу био [[Атила]] (умро 451.), но након неколико пораза у сукобима са [[Стари Рим|Римљанима]] и њиховим савезницима, држава губи моћ и распада се.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/history-of-Ukraine|title=history of Ukraine|url-status=live}}</ref>

Прадомовина [[Словени|Словена]] нема општеприхваћену територију. Прве записе о Словенима сусрећемо код римских аутора (I-II век) [[Плиније Старији|Плинија Старијег]], [[Тацит]]а, [[Клаудије Птолемеј|Птолемеја]], где се Словени називају Венедима или Венетима. Етноним тј. назив [[Словени|Словен]] се први пут сусреће код [[истанбул|византских]] аутора. По неким изворима Словени су се већ у VI веку поделили на три велике групе: [[Венеди (Словени)|Венеди]] ([[Висла]]), [[Анти]] ([[Дњепар]]) и [[Словени]] или [[Склавинија|Склавини]] ([[Дунав]]). Већина историчара сматра сеобу племена Анта и Склавина почетком формирања одвојених словенских народа а самим тиме и украјинског народа. Последње велике сеобе народа на простору Украјине биле су оне [[Бугари|Бугара]] и [[Мађари|Мађара]], али у то време већ је била устоличена једна од највећих и најмоћнијих европских држава свога доба — [[Кијевска Русија]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/history-of-Ukraine|title=history of Ukraine|url-status=live}}</ref>

=== Средњи век ===
Половином [[14. век]]а, након смрти [[Јуриј II Болеслав|Јурија II Болеслава]], [[Историја Пољске|пољски краљ]] [[Казимир III од Пољске|Казимир III]] је започео кампању (1340–1366) у освајање украјинске кнежевине [[Галичко-волинска држава|Галиција-Волинија]]. У међувремену је после [[битка на реци Ирпењ|битке на реци Ирпењ]] језгро [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], укључујући град [[Кијев]], постало део [[Велика кнежевина Литванија|Великог литванског војводства]], којим су владали [[Гедимин]] и његови наследници. Након [[Унија из Крева|Уније из Крева]] од [[1386]], династичке уније између [[Историја Пољске|Пољске]] и [[Историја Литваније|Литваније]], највећим делом данашње северне Украјине су владали све више словенизовани литвански племићи као делом Великог литванског војводства и до [[1392]]. галицијско-волињски ратови су окончани. Пољски колонизатори напуштених области северне и централне Украјине су основали или обновили многе градове. [[Подоље (област)|Подоље]] је [[1340]]. уврштено под [[Круна пољског краљевства|Круну пољског краљевства]] као [[Подољско војводство]]. У јужној Украјини, тј. [[Крим]]у и околним степама, [[Џингис-кан]]ов потомак [[Хаџи I Герај]] је [[1441]]. основао [[Кримски канат]].

=== Нови век ===
{{main|Придњепарска Украјина}}
Придњепарска Украјина ('''Придњепарље''', '''Кијевска Украјина''') је [[историјска област]], која се налази у данашњој средњој и југоисточној Украјини, простире се источно од [[Подоље (област)|Подоља]] и [[Волиња]], између [[Јужни Буг|Буга]] и [[Ворскла]], на басену реке [[Дњепар]], а до [[1783]]. године ([[подјеле Пољске#Друга подела Пољске|друга подела Пољске]]) је била део [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванске државне заједнице]].

[[Датотека:Ukraine-Nadnipryanshchyna.png|мини|десно|250п|Приближна област Придњепарске Украјине у границама савремене Украјине.]]
Појам ''Украјина'' као заједничка именица је коришћен у [[средњи век|средњем веку]] и означава пограничне делове географских области. До краја [[16. век|16. века]] појам ''Украјина'' није имао званичан карактер и једноставно је означавао „пограничне“ приватне поседе, који су били под управом различитих држава.<ref>[[Зигмунт Глогер|Zygmunt Gloger]], ''Geografia historyczna ziem dawnej Polski'', Kraków 1903</ref><ref>''Pojęcie Ukrainy, ukrain równoznaczne było najczęściej z pojęciem pogranicza państwowego. Były tedy ukrainy tatarskie, moskiewskie, litewskie, polskie, a nawet w samej Rzptej polskiej (…) były różne «ukrainy» czyli krańce państwowe'' Por. [[Franciszek Rawita-Gawroński]], ''Nazwa Ukrainy: jej początek i charakter'', «Ruś», 1911, z. 1</ref><ref name="autonazwa2">[[Henryk Paszkiewicz]], ''Początki Rusi'', Kraków 1996, pp. 496</ref><ref>[[Zbigniew Wójcik (historyk)|Zbigniew Wójcik]], ''Wojny kozackie w dawnej Polsce'', Kraków 1989, pp. 1</ref><ref>«Стара ся назва, уживана в староруських часах в загальнім звачінню погранича» [http://litopys.org.ua/hrushrus/iur10101.htm][[Грушевский, Михаил Сергеевич|Михайло Грушевський]]<span> </span>''Історія України-Руси''<span> т. I розділ I.</span>''ТЕРМІНОЛОГІЯ, УКРАЇНСЬКЕ ІМЯ, ЗАТЕМНЕННЄ ПОНЯТІЯ УКРАЇНСЬКОЇ НАЦІОНАЛЬНОСТІ, ЗВИЧАЙНА ІСТОРИЧНА СХЕМА, СПОРИ ПРО САМОСТІЙНІСТЬ''</ref>

Појам ''Украјина'' се први пут јавио у [[Кијевски љетопис|Кијевском љетопису]], који описује догађаје из [[12. век|12. века]]. Описујући смрт [[Владимир Глебович|Владимира Глебовича]], [[Перејаславска кнежевина|кнеза Перејаславског]], аутор текста је написао, да је након његове смрти „-{ѡ нем же оукраина много постона}-“. После ових догађаја из [[1189]]. године, Украјином се назива земља између Буга и [[Дњестар|Дњестра]].<ref name="serczyk9">W. Serczyk, ''Historia Ukrainy'', pp. 9</ref>

Као властита именица ''Украјина'' се први пут користи у Пољско-литванској државној заједници [[1590]]. године на заседању [[Сејм Државне заједнице Пољске и Литваније|Сејма]] у складу са пројектом [[Јан Замојски|Јана Замојског]]: ''-{Porządek ze strony Niżowców i Ukrainy}-''.<ref>[[Конопчинский, Владислав|Władysław Konopczyński]] ''Dzieje Polski nowożytnej'' Wydanie czwarte krajowe, Warszawa 1999, Wyd. [[Instytut Wydawniczy Pax]] str. 211.</ref> Тиме је поделио земљу на војводства: [[Кијевско војводство|Кијевско]] и [[Брацлавско војводство|Брацлавско]]. У периоду између [[Пољановски мир|Пољановског мира]] ([[1634]]) и [[Вјечити мир (1686)|Вјечитог мира]] ([[1686]]) у састав територије која је назива ''Украјина'' налазило се и [[Черниговско војводство]]. На мапи из [[1613]]. године коју је израдио [[Томаш Маковски]] у [[Амстердам]]у, област десне обале Дњепра означена је као ''-{Нижняя Волынь, которыя назвается Украиной или Низом}-''.<ref name="serczyk9"/> Исти аутор је [[1651]]. године издао другу мапу на којој је Украјина означена на територији од Дњепра до Јужног Буга.<ref name="serczyk9"/> На прелазу из 16. у [[17. век|17. вијек]] назив „Украјина“ је означавао рубни ток средњег и доњег Дњепра.

=== 19. век, Први светски рат и револуција ===

У 19. веку је Украјина била углавном рурално подручје на које су највећи утицај имале Русија и Аустрија. Порастом урбанизација и модернизације, појавио се културни тренд према романтичарском национализму међу Украјинском елитом.

Након преузимања [[Крим]]а после [[Руско-турски рат (1768—1774)|Руско-турског рата]] 1768—1774, значајан број [[Нијемци|Немаца]] имигрирао је након што их је позвала [[Катарина Велика]]. Имиграција Немаца и других европских народа имао је за циљ слабљење турског утицаја у овим подручјима. Са друге стране, велики број људи са подручја данашње Украјине се одсељавао на друге подручје Руске империје, тако да је према попису из 1897. године, 223.000 Украјинаца живело у [[Сибир]]у и 102.000 у [[средња Азија|централној Азији]].{{sfn|Münz|Ohliger|2003|pp=}} Између 1896. и 1906. године, изградњом [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]], 1,6 милиона људи са ових простора је мигрирао ка истоку.{{sfn|Subtelny|2000|p=262}}

[[Датотека:Voyaky unr.jpg|мини|Војници Украјинске народне армије]]
Националистичке и социјалистичке партије су се развиле крајем 19. века. Аустријска [[Галиција]], у којој су постојале одређене политичке слободе под утицајем Хабсбурговаца, постала је центар националистичког покрета.

Већина Украјинаца је ушла у [[Први светски рат]] на страни Савезника у саставу Русије, а мањи део на страни [[Централне силе|Централних сила]], у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Око 3,5 милиона Украјинаца се борило у [[Руска императорска војска|Руској царској армији]] и око 250.000 у аустроугарској војсци.{{sfn|Subtelny|2000|pp=340–344}} Током рата, аустроугарске власти створиле су [[Украјинска легија|Украјинску легију]] која се борила против Руске царевине. Касније је ова легија претворена у Украјински Галицијску армију која се борила против бољшевика и Пољака у пост-ратном периоду (1919—23). Проруско становништво у Аустрији је током рата имало великих проблема. Око 5.000 становника Галиције који су подржавали Русију били су похапшени и пребачени у логоре по Аустроугарској.<ref>{{cite web| last = Horbal| first = Bogdan| title = Talerhof| url = http://www.rusyn.org/histalerhof.html| accessdate=20. 1. 2008| publisher = The world academy of Rusyn culture| archive-url = https://web.archive.org/web/20071007041333/http://www.rusyn.org/histalerhof.html| archive-date=7. 10. 2007|url-status=dead| df =}}</ref>

Када је завршен Први светски рат, пропале су Руска и Аустроугарска царевина. Колапсом Руског царства 1917. године дошло је до стварања неколико посебних украјинских држава. Ово је водило у грађански рат и анархистички покрет познат као [[Црна гарда]] коју је предводио [[Нестор Махно]] развио је Јужну Украјину током рата.<ref>{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\M\A\MakhnoNestor.htm | title = Makhno, Nestor| last=Cipko| first = Serge| accessdate=17. 1. 2008| work = Encyclopedia of Ukraine}}</ref>

Пољска је победила Западну Украјину у Пољско-Украјинском рату. Међутим, Пољаци су били поражени у [[пољско-совјетски рат (1919—1921)|рату са бољшевицима]] у офанзиви на Кијев. Према Миру у Риги, који су закључили Совјетски Савез и Пољска, у марту 1919. године, западна Украјина је припала Пољској. Пољаци су заузврат признала Украјинску Совјетску Социјалистичку Републику. Украјина је постала део [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] у децембру 1922. године. {{sfn|Subtelny|2000|p=385}}

=== Области под пољском и чехословачком влашћу ===
{{main|Галиција|Поткарпатска Русија (1919—1938)}}
Рат у Украјини је настављен до 1921. године када је највећи део данашње Украјине преузео Совјетски Савез. Галиција и западна [[Волинија]] су се нашле су Пољској. [[Буковина|Буковину]] је припојила Румунија, а [[Чехословачка]] је 1919. године припојила ''Русинску Крајину'', која је организована као посебна аутономна област (1919—1938), под називом: [[Поткарпатска Русија (1919—1938)|Поткарпатска Русија]] ({{јез-рсн|Підкарпатьска Русь}}, {{јез-чеш|Podkarpatská Rus}}).

Због пољске националне политике у западној Украјини значајне илегалне украјинске националистичке организације деловале су у Пољској у међуратном периоду. Међу њима су се истицале Украјинска војна организација и [[Организација украјинских националиста]]. Покрет је постао милитантан. Приступали су ми студенти и они који су били на мети Пољске. Легалне Украјинске партије, Украјинска католичка црква, штампа и привредници су такође деловали у Пољској.

=== Украјина у Совјетском Савезу ===
{{main|Украјинска Совјетска Социјалистичка Република}}
Грађански рат је донео совјетску власт у разорену Украјину. Погинуло је преко 1,5 милиона особа, а стотине хиљада су остале без крова над главом. Поред тога, Совјетска Украјина је морала да се суочи са [[Руска глад 1921.|глађу из 1921]]. године.<ref>[http://www.encyclopediaofukraine.com/pages/F/A/Famine.htm Famine], ''Encyclopedia of Ukraine''</ref> Због исцрпљености Украјине, совјетска власт је била врло флексибилна током 1920-их.{{sfn|Subtelny|2000|p=380}} Тако је под окриљем политике украјинизације које је спроводило национално комунистичко руководство [[Микола Скрипњик|Миколе Скрипњика]], совјетско руководство подстицало национални препород књижевности и уметности.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/topic/Scythian| title = Scythian| accessdate=21. 10. 2015| work = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]}}</ref> Бољшевици су се посветили увођењу [[опште здравствена заштита|опште здравствене заштите]], образовања и социјалне сигурности, као и права на рад и становање.<ref>{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572241_2/communism.html| archiveurl = https://www.webcitation.org/5kx6hBveb?url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572241_2/communism.html| archivedate=1. 11. 2009| title = Communism| accessdate=5. 7. 2008| work = MSN Encarta|url-status=dead| df =}}</ref> [[Женска права|Права жена]] су знатно повећана кроз нове законе осмишљене да искорене вишевековне неједнакости.{{sfn|Cliff||pp=138–39}} Већина ових политика је нагло прекинута почетком 1940-их након што је [[Јосиф Стаљин]] учврстио моћ и постао de facto вођа комунистичке партије.

=== Други светски рат ===
[[Датотека:RIAN archive 633041 Kiev, June 23, 1941.jpg|мини|200п|Украјина је за време Другог светског рата претрпела највеће губитке од совјетских република. На слици жене из Кијева 1941. године.]]

Након [[инвазија на Пољску|инвазије Пољске]] у септембру 1939. године, [[Нацистичка Њемачка|Немачка]] и [[Совјетски Савез|СССР]] су поделиле територију Пољске. Тако су источна Галиција и Волинија са својим украјинским становништвом уједињене са остатком Украјине. Уједињење која је Украјина први пут искусила у својој историји је постао један од кључних догађаја у историји државе.{{sfn|Wilson||p=17}}{{sfn|Subtelny|2000|p=487}}

[[Румунија]] је 1940. уступила [[Бесарабија|Бесарабију]] и северну [[Буковина|Буковину]] као одговор на [[совјетски ултиматум из јуна 1940.|совјетске захтеве]]. Украјинској ССР су прикључени северни и јужни окрузи Бесарабије, северна Буковина и [[област Херца]]. Заузврат, из ње су издвојени западни делови [[Молдавска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Молдавске Аутономне Социјалистичке Републике]] новооснованој [[Молдавска Совјетска Социјалистичка Република|Молдавској Совјетској Социјалистичкој Републици]]. Сви ови територијални добици су међународно признати [[Париски мировни споразуми|Париским мировним уговорима из 1947]]. године.

[[Датотека:Ruined Kiev in WWII.jpg|мини|лево|220п|Разорени Кијев у Другом светском рату]]
[[Вермахт|Немачке армије]] су [[операција Барбароса|напале Совјетски Савез]] 22. јуна 1941. године, започевши нови сурови рат. [[Силе Осовине]] су на почетку напредовале против очајничких, али и неуспешних напора [[Црвена армија|Црвене армије]]. У [[Битка за Кијев (1941)|бици за Кијев]], граду је проглашен за [[Градови хероји у СССР|града-хероја]], пошто је отпор Црвене армије и локалног становништва био жесток. Више од 600.000 совјетских војника је убијено или [[Нацистички злочини против совјетских ратних заробљеника|одведено у заробљеничке логоре]].{{sfn|Roberts||p=102}}{{sfn|Boshyk||p=89}}

Иако се већина Украјинаца борила у редовима Црвене армије и [[совјетски партизани|совјетских партизана]],<ref name="worldwars">{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\W\O\Worldwars.htm| title = World wars| accessdate=20. 12. 2007| work = Encyclopedia of Ukraine}}</ref> неки припадници тајних украјинских националистичких организација су основали [[Украјинска устаничка армија|Украјинску побуњеничку армију]], антисовјетску националистичку формацију у Галицији. С времена на време она је била у савезу са [[нацизам|нацистима]], и вршила је [[Масакри Пољака у Волонији и источној Галицији|масакре над Пољацима]], а после рата је наставила да се бори против Совјетског Савеза. Користећи [[герилски рат|герилску тактику]], побуњеници су нападали и терорисали све за које су сматрали да на било који начин сарађују са совјетском државом.{{sfn|Piotrowski||pp=352–54}}{{sfn|Weiner||pp=127–237}} У исто време, [[Украјинска ослободилачка армија]], још један националистички покрет, се борио уз нацисте. Укупно, број Украјинаца који су се борили у редовима Црвене армије се процењује на од 4,5 милиона<ref name="worldwars"/> до 7 милиона. Просовјетски партизани су бројали око 47.800 бораца на почетку окупације до 500.000 на врхунцу 1944. године, од тога око половине су били Украјинци.{{sfn|Subtelny|2000|p=476}} Бројке бораца Украјинске побуњеничке армије нису поуздане и крећу се од 15.000 до 100.000 бораца.{{sfn|Magocsi||p=635}}<ref>{{cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\U\K\UkrainianInsurgentArmy.htm| title = Ukrainian Insurgent Army| accessdate=20. 12. 2007| work = Encyclopedia of Ukraine}}</ref>
[[Датотека:Dayosh Kiev.jpg|мини|десно|[[Црвена армија|Совјетски војници]] припремају сплавове да пређу реку Дњепар (на знаку пише „На Кијев!") током [[битка на Дњепру|битке на Дњепру]] из 1943.]]
Највећи део Украјинске ССР је био организован у [[Рајхскомесаријат Украјина]], са циљем искоришћавања њених природних богатстава и за евентуално насељавање Немаца. У почетку су неки западни Украјинци, који су постали житељи Совјетског Савеза тек 1939. године, дочекивали Немце као ослободиоце. Међутим, окрутна немачка управа их је брзо окренула против њих. Нацистички управници освојених совјетских територија нису се трудили да искористе незадовољство Украјинаца Стаљиновом влашћу.<ref name="ww2">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/612921/Ukraine/30080/Bukovina-under-Romanian-rule#toc30082| title = Ukraine — World War II and its aftermath| accessdate=28. 12. 2007| work = Encyclopædia Britannica}}</ref> Уместо тога, нацисти су очували систем колективних фарми, систематски вршили геноцид над [[Јевреји]]ма, депортовали људе на принудни рад у Немачкој и започели систематско расељавање Украјине и Пољске да би их припремили за немачку колонизацију.<ref name="ww2"/> Блокирали су и превоз хране Дњепром.{{sfn|Berkhoff|2004|p=164}}

Укупни губици нанети становништву Украјине у Другом светском рату се процењује на између пет и осам милиона људи, укључујући и процењених милион и по Јевреја које су убиле [[ајнзацгрупе]], понекад уз помоћ локалних сарадника. Од процењених 8,7 милиона совјетских војника који су пали у борби против нациста, око 1,4 милиона су били етнички Украјинци. [[Дан победе]] се слави као један од десет украјинских националних празника.

=== Послератна Украјина ===

Украјинска ССР је било тешко разорена ратом и захтевала је значајне напоре за опоравак. Уништено је више од 700 градова и вароши и 28.000 села.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/eb/article-30082/Ukraine| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070929133150/http://www.britannica.com/eb/article-30082/Ukraine| archivedate=29. 9. 2007| title = Ukraine: World War II and its aftermath| accessdate=12. 9. 2007| work = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] (fee required)|url-status=live| df =}}</ref> Стање је погоршала глад из 1946-47, коју је изазвала суша и ратно разарање инфраструктуре. Број жртава ове глади варира, а најниже процене су неколико десетина хиљада.<ref>{{Citation | last=Кульчинский [Kulchytsky] | first = Станислав [Stanislav] | title = Демографические потери Украины в XX веке | newspaper = Зеркало Недели [The Mirror of the Week] |date=2—8. 10. 2004 | url = http://www.demoscope.ru/weekly/2004/0173/analit06.php | language = Russian | publisher = [Demoscope] | place = [[Русија|RU]]}}</ref><ref>{{cite web|title=Демографические потери Украины в XX веке | trans_title = Demographic losses of Ukraine in the XX century | url = http://www.zerkalo-nedeli.com/nn/show/514/47913/| publisher = Зеркало Недели | accessdate=8. 1. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20060721091917/http://www.zerkalo-nedeli.com/nn/show/514/47913/| archivedate=21. 7. 2006| language =Russian}}</ref><ref>{{cite web|title=Демографічні втрати України в хх столітті | trans_title = Demographic losses in Ukraine twentieth century | url = http://www.zn.kiev.ua/ie/show/514/47913/| publisher= Зеркало Недели| accessdate=8. 1. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070313004842/http://www.zn.kiev.ua/ie/show/514/47913/ | archivedate=13. 3. 2007| language = Ukrainian}}</ref>

Украјинска ССР је 1945. била једна од оснивача [[Уједињене нације|Уједињених нација]].<ref name = "un ukssr">{{cite web|url=http://www.un.org/depts/dhl/unms/ukraine.shtml | title = Activities of the Member States — Ukraine | accessdate=17. 1. 2011 | publisher = United Nations}}</ref> Послератна [[етничко чишћење|етничка чишћења]] су се догодила у проширеном Совјетском Савезу. До 1. јануара 1953. године, Украјинци су чинили 20% укупног броја специјално депортованих особа. По броју депортованих премашили су их једино Руси.<ref name="Malynovska">{{cite web|url=http://www.niisp.org.ua/defa~177.php| title = Migration and migration policy in Ukraine| last=Malynovska| first = Olena|date=14. 6. 2006| accessdate=15. 3. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20130923061703/http://niisp.org.ua/defa~177.php| archive-date=23. 9. 2013|url-status=dead| df =}}</ref> Поред тога, око 450.000 [[Нијемци|Немаца]] из Украјине и 200.000 [[Кримски Татари|Кримских Татара]] су били предмет принудних депортација.<ref name="Malynovska"/>

Након смрти Јосифа Стаљина, 1953. године, [[Никита Хрушчов]] је постао нови вођа Совјетског Савеза. Пошто је између 1938. и 1949. године био први секретар [[Комунистичка партија Украјине|Комунистичке партије Украјинске ССР]], Хрушчов је био упознат са стањем у Републици. По преузимању највише власти, почео је да наглашава пријатељство Украјинаца и Руса. Године 1954. је широко обележавана 300. годишњица [[Перејаславски споразум|Перејаславског споразума]]. [[Крим]] је 1954. године бирократском одлуком издвојен из Руске СФСР и припојен Украјинској ССР.<ref>{{cite web|url=http://www.iccrimea.org/historical/crimeatransfer.html| title = The Transfer of Crimea to Ukraine| accessdate=25. 3. 2007|date=јул 2005| work = International Committee for Crimea}}</ref>
[[Датотека:Kharkov 1981 Vedmedik.jpg|мини|лево|[[Харков]] током позног совјетског периода (1981)]]
До. 1950. године Украјинска ССР је потпуно премашила предратне нивое индустријске производње.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/eb/article-30084/Ukraine| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080115052626/http://www.britannica.com/eb/article-30084/Ukraine| archivedate=15. 1. 2008| title = Ukraine — The last years of Stalin's rule| accessdate=28. 12. 2007| work = Encyclopædia Britannica (fee required)|url-status=live| df =}}</ref> Током [[петогодишњи план|петогодишњег плана]] од 1946-1950. скоро хy% совјетског буџета је инвестирано у Украјину, што је било повећање од 5% од предратних планова. Као последица тога, број украјинске радне снаге се повећао 33,2% од 1940. до 1955. док је индустријска производња порасла 2,2 пута у истом периоду.

Совјетска Украјина је убрзо постала европски лидер у индустријској производњи,{{sfn|Magocsi||p=644}} и важан центар совјетске [[наменска индустрија|наменске индустрије]] и високотехнолошких истраживања. Таква важна улога је за последицу имала велики утицај локалне елите. Многи чланови совјетског руководства су долазили из Украјине, а од њих је најпознатији [[Леонид Брежњев]]. Он је касније истиснуо Хрушчова и постао је нови совјетски вођа од 1964. до 1982. године. Многи познати совјетски спортисти, научници и уметници су долазили из Украјине.

[[Датотека:Pripyat CentralSquare.jpg|мини|десно|220п|Напуштени град [[Припјат]].]]
Дана 26. априла 1986. године реактор бр. 4 у [[чернобиљска нуклеарна електрана|нуклеарној електрани Чернобиљ]] је експлодирао и изазвао [[Чернобиљска катастрофа|Чернобиљску катастрофу]], највећу несрећу на нуклеарним реакторима у историји.<ref>{{cite news|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n2_v33/ai_18795971| title = 'Sombre anniversary' of worst nuclear disaster in history — Chernobyl: 10th anniversary| accessdate=16. 12. 2007| last=Remy| first = Johannes|year=1996| publisher = Find articles| work = [[UN Chronicle]]
|  archiveurl = https://archive.today/20120628220746/http://findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n2_v33/ai_18795971/| archivedate=28. 6. 2012|url-status=dead| df =}}</ref> У време несреће, 7 милиона људи је живело у контаминираним областима, а од тога 2,2 милиона у Украјини.<ref name = Chernobyl.info>{{cite web|title=Geographical location and extent of radioactive contamination | url = http://www.chernobyl.info/index.php?navID=2 | work=Chernobyl.info| publisher = Swiss Agency for Development and Cooperation| accessdate=8. 1. 2014 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20070630071332/http://www.chernobyl.info/index.php?navID=2#Sources | archivedate=30. 6. 2007}}</ref> После несреће, нови град [[Славутич]] је саграђен изван евакуисане зоне да у њему живе радници електране, која је повучена из употребе 2000. године. Извештај из 2008. године који су сачиниле [[Међународна агенција за нуклеарну енергију]] и [[Светска здравствена организација]] је приписао несрећи 56 директних смртних случајева и процењено је да је она изазвала 4.000 више смрти због рака.<ref name="iaea">{{cite web|title=IAEA Report| work = In Focus: Chernobyl| accessdate=31. 5. 2008 | url = http://www.iaea.org/NewsCenter/Focus/Chernobyl/}}</ref>

=== Независна Украјина ===
[[Датотека:Украјинке поред Опере у Лавову.jpg|мини|лево|Украјинке поред Опере у [[Лавов]]у.]]
[[Датотека:RIAN archive 472645 Wreath-laying ceremony in Babi Yar.jpg|мини|Полагање венаца у [[Бабин Јар]]у 1991, где су нацисти убили око 100.000 особа.]]
Нова украјинска Врховна рада је 16. јула 1990. усвојио [[Декларација о независности Украјине|Декларацију о независности Украјине]], месец дана пошто је [[Декларација о државном суверенитету РСФСР|сличну декларацију]] усвојио и [[Врховни совјет Руске СФСР]]. Декларација је нагласила право на самоопредељење украјинског народа и преимућство украјинских закона над совјетским законима на територији Украјинске ССР. Овим је почео [[рат закона|период сукоба]] између централне власти и република Совјетског Савеза. У августу 1991. конзервативна струја међу комунистичким вођама Совјетског Савеза је покушала да изведе [[Августовски пуч|држани удар]], смени [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]] и врати Комунистичку партију на власт. Након неуспеха државног удара, украјински парламент је усвојио [[Закон о независности украјине|Закон о независности]], којом је парламент прогласио Украјину за независну државу.

[[Украјински референдум из 1991.|Референдум]] и [[председнички избори у Украјини 1991.|први председнички избори]] одржани су 1. децембра 1991. године. Тог дана је више од 90% бирачког тела изразило подршку Закону о независности и изабрали дотадашњег председника Врховне раде [[Леонид Кравчук|Леонида Кравчука]] за првог председника државе. На састанку у [[Брест (Белорусија)|Бресту]] у Белорусији 8. децембра, који је пратио састанак у [[Алмати|Алма Ати]], лидери Белорусије, Русије и Украјине [[Станислав Шушкевич]], [[Борис Јељцин]] и Леонид Кравчук су званично [[распад Совјетског Савеза|распустили Совјетски Савез]] и основали [[Заједница независних држава|Заједницу независних држава]].

Између 1992. и 1995. године, Крим је био самопроглашена полунезависна република, која се противила централним властима Украјине. У марту 1994. Украјина је због властите и међународне безбедности донела одлуку да сама до 1996. постане не-нуклеарна сила, што је уједно био подстицај свим осталим бившим совјетским републикама (изузев Русије) да се одрекну нуклеарног наоружања. Украјина је заузврат добила међународне гаранције Русије, САД и осталих нуклеарних сила о поштовању њеног суверенитета и територијалног интегритета. [[Меморандум из Будимпеште|Меморандумом из Будимпеште]], који су 1994. потписали [[Бил Клинтон]], [[Џон Мејџор]], Борис Јељцин и Леонид Кучма све стране су се обавезале да ће штитити постојеће украјинске границе. Након тога, власти Крима су приморане да прихвате статус аутономне републике у Украјини. Споразумом Русије и Украјине из 1997. Украјина је пристала да изнајмљује Русији војну луку у [[Севастопољ]]у за потребе [[Црноморска флота|Руске црноморске флоте]].

[[Датотека:RIAN archive 910794 Memorial events in Bykovnya Graves reserve.jpg|мини|Жртве Стаљинове [[Велика чистка|Велике чистке]] у масовној гробници код Кијева 2011.]]
Иако идеја о независној украјинској држави није претходно постојала у умовима креатора међународне политике,{{sfn|Szporluk|1994|p=118}} Украјина је на почетку сматрана републиком са повољним економским условима у поређењу са другин регионима другим бившим совјетским републикама.{{sfn|Shen||p=41}} Међутим, држава је доживела дубљи економски пад у односу на неке друге бивше совјетске републике. Током рецесије између 1991. и 1990. године, Украјина је изгубила 60% свог БДП-а,<ref name="IMF">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2007/02/weodata/weorept.aspx?sy=1992&ey=2008&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=926&s=PPPGDP&grp=0&a=&pr1.x=41&pr1.y=2| title = Ukrainian GDP (PPP)| accessdate=10. 3. 2008| work = World Economic Outlook Database, October 2007| publisher = [[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]] (IMF)}}</ref> и доживела петоцифрену [[инфлација|инфлацију]].<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/np/vc/2002/083102.htm| title = The IMF and Ukraine: What Really Happened| accessdate=16. 12. 2007|year=2002| last=Figliuoli| first = Lorenzo| last2=Lissovolik| first2 = Bogdan | work = [[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]]}}</ref> Разочарани економским условима, као и тежином кризе и корупцијом, Украјинци су често организовали протесте и штрајкове.<ref>{{cite journal|last=Aslund| first = Anders|date=јесен 1995| title = Eurasia Letter: Ukraine's Turnaround|url=https://archive.org/details/sim_foreign-policy_fall-1995_100/page/125| journal = [[Foreign Policy]] | issue = 100| publisher = JSTOR| doi = 10.2307/1149308| volume = 100| last2=Aslund| first2 = Anders| jstor = 1149308|pages=125-143}}</ref>

Украјинска привреда се стабилизовала крајем 1990-их. Нова валута, [[украјинска гривна|гривна]], је уведена 1996. године. Од 2000. године држава је доживела постепени [[реални бруто-друштвени производ|реални економски раст]], у просеку око 7% годишње.<ref name="Macroindicators NBU">{{cite web | url = https://bank.gov.ua/monetary | title = Macroeconomic Indicators | publisher = [[National Bank of Ukraine]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20190805195519/https://bank.gov.ua/monetary | archivedate = 05. 08. 2019 | accessdate = 21. 3. 2014 | url-status = dead | df =}}</ref> Нови [[устав Украјине]] је усвојен 1996. за време другог председника [[Леонид Кучма|Леонида Кучме]]. којим је Украјина претворена у [[Полупредсједнички систем|полупредседничку републику]] и уведен стабилан политички систем. Међутим, Кучма је критикован за корупцију, изборну превару, ограничавање [[слобода говора|слободе говора]] и концентрисање превише моћи у свом кабинету.<ref>{{cite news|last=Wines| first = Michael| title = Leader's Party Seems to Slip In Ukraine| url = http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9502EFD9143AF932A35757C0A9649C8B63| work = The New York Times|date=1. 4. 2002| accessdate=24. 12. 2007}}</ref>

=== Наранџаста револуција ===
{{main|Наранџаста револуција}}
Наранџаста револуција је назив за низ протеста и политичких догађаја који су се одвијали у Украјини крајем [[2004]]. и [[2005]]. године непосредно након другог круга [[Председнички избори у Украјини 2004.|председничких избора]] на којима је званично победио тадашњи премијер [[Виктор Јанукович]]. Његов противкандидат [[Виктор Јушченко]] је те резултате оспорио, тврдећи да су последица [[изборна превара|изборне преваре]], а његове присталице започеле серију уличних демонстрација у [[Кијев]]у. Његове захтеве је прихватио Врховни суд Украјине наредивши понављање избора, а на којима је победио Јушченко.

Наранџаста револуција се сматрала једном од [[обојене револуције|обојених револуција]], а с обзиром да је Јушченко био заговорник уласка Украјине у [[НАТО]] и недвосмислено [[проевропеизам|прозападне]] оријентације Украјине, њен резултат се сматрао великом победом [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Европска унија|ЕУ]], односно поразом [[Владимир Путин|Путинове]] [[Русија|Русије]] која је подржавала Јануковича. Након пет година председниковања Виктор Јушченко је напустио власт, остваривши 2010. године историјски најгори изборни резултат за било којег председника који се налазио на власти<ref name="Ref_w">[http://www.trud.ru/article/19-01-2010/235109_komu_dostanetsja_trezubets.html Кому достанется трезубец] // Trud, 19 January 2010</ref><ref name="Ref_x">[http://www.regnum.ru/news/1243308.html Ющенко войдет в мировую историю со своим результатом на выборах] // Regnum, 17 January 2010</ref>.

=== Еуромајдан и Кримска криза ===
{{main|Кримска криза}}
Кримска криза је међународна криза у којој су биле укључене [[Русија]] и Украјина. Већина догађаја је везана за [[полуострво]] [[Крим]], некада вишенационални регион Украјине који су чинили (сада распуштени) [[Аутономна Република Крим]] и административно засебан град [[Севастопољ]]. Обе [[област]]и насељава [[руси|руска]] већина и мањински [[Украјинци]] и [[Кримски Татари]].

[[Датотека:2015-04-24. День солидарности молодёжи в Донецке 394 .jpg|мини|[[Доњецк]], [[Доњецка Народна Република]] (2015)]]
Криза је почела крајем [[фебруар]]а [[2014]]. као одговор на [[Евромајдан|Украјинску револуцију]], када је након више месеци протеста на [[Трг независности (Кијев)|Тргу независности]] и неколико дана насилних сукоба демонтраната и [[Полиција|полиције]] у [[Главни град|главном граду]] Украјине [[Кијев]]у, [[Врховна рада Украјине]] одлучила да смени председника Украјине [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]]. Гласањем није добијена већина од три четвртине посланика потребних за смену председник према [[Устав Украјине|Уставу Украјине]]. [[Председник Руске Федерације|Руски председник]] [[Владимир Путин]] сматра да је Јанукович незаконито смњене и да га он сматра легитимним председником Украјине. После смењивања Јануковича именована је прелазна влада на челу са [[Арсениј Јацењук|Арсенијем Јацењуком]] и нови вршилац дужности председника Украјине, [[Олександар Турчинов|Олександр Турчинов]], које Русија сматра „самопроглашеним“ у „државном удару“.

Као последицу немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања про-руских украјинских власти, кримски парламент је за [[30. март]] 2014.<ref>{{cite news|author=16:34 | url = http://ria.ru/world/20140301/997663501.html | title = Референдум о статусе Крыма пройдет 30. марта &#124| publisher = Ria.ru |date=| accessdate=2. 3. 2014}}</ref> расписао референдум о будућем статусу Крима. Посланици су изгласали да се распусти тренутна регионална влада, која је подржала нове привремене власти у Кијеву, и да се на референдуму одлучује о томе да ли да Крим остане [[аутономна република]] у Украјини или да буде [[Независност|независна]] [[држава]] или део Русије.<ref>{{cite news|author=16:34 | url = http://ria.ru/world/20140301/997663501.html#13936694594753&message=resize&relto=register&action=addClass&value=registration | title = Референдум о статусе Крыма пройдет 30. марта &#124| publisher = Ria.ru |date=| accessdate=2. 3. 2014}}</ref>
<ref>{{cite news |author = 10:38 | url = http://www.pressonline.rs/svet/globus/302054/krim-izabrao-premijera-i-raspisao-referendum-.html | title = Press Online :: Globus :: Krim izabrao premijera i raspisao referendum! | publisher = Pressonline.rs | date =  | accessdate = 2. 3. 2014 | archive-date = 06. 03. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140306122908/http://www.pressonline.rs/svet/globus/302054/krim-izabrao-premijera-i-raspisao-referendum-.html | url-status = dead}}</ref> Већинско [[Руси|руско]] становништво Крима се углавном противи новим про-западним властима Украјине, док је део грађана [[Украјинци|украјинског]] и [[Кримски Татари|кримскотатарског]] порекла на страни нових власти.

Конфликт је остао у некој врсти [[Замрзнути конфликт|замрзнутог стања]] до раних сати 24. фебруара 2022. године,<ref>{{Cite journal|last=Potočňák|first=Adam|last2=Mares|first2=Miroslav|date=2022-05-16|title=Donbas Conflict: How Russia's Trojan Horse Failed and Forced Moscow to Alter Its Strategy|journal=[[Problems of Post-Communism]]|pages=1–11|doi=10.1080/10758216.2022.2066005|issn=1075-8216|doi-access=free}}</ref> када је Русија отпочела [[инвазија Русије на Украјину|инвазијом]] на Украјину.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/23/ukraine-russia-news-crisis-latest-live-updates-putin-biden-europe-sanctions-russian-invasion-border-troops|title=Ukraine-Russia crisis live news: Putin declares operation to 'demilitarise' Ukraine – latest updates|last=Lock|first=Samantha|date = 24. 2. 2022|work=[[The Guardian]]|access-date = 24. 2. 2022|last2=Singh|first2=Maanvi|language=en-GB|issn=0261-3077|last3=Oladipo|first3=Gloria|last4=Michael|first4=Chris|last5=Jones|first5=Sam}}</ref> Руске трупе контролишу око 20% међународно признате територије Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://www.newstatesman.com/world/europe/ukraine/2022/07/ukraine-war-map-occupied-territory-interactive|title=How big is occupied Ukraine? Use this interactive map to find out|date=2022-07-28|website=New Statesman|language=en-US|access-date=2022-08-04}}</ref>

Војни сукоб са Русијом померио је политику владе према Западу. Убрзо након што је Јанукович побегао из Украјине, та земља је у јуну 2014. потписала споразум о придруживању ЕУ, а њеним је три године касније обезбеђен безвизни режим. У јануару 2019. године, [[Православна црква Украјине]] је призната као независна од Москве, чиме је поништена [[Припајање Кијевске митрополије Московској патријаршији|одлука цариградског патријарха из 1686. године]] и нанета је даљи ударац утицају Москве у Украјини.<ref>{{Cite web|url=https://www.eu-listco.net/publications/ukraine-country-report|title=Ukraine Country Report|website=EU-LISTCO|language=en-ZA|access-date=2022-08-04}}</ref> Коначно, усред рата са Русијом, Украјина је 23. јуна 2022. добила [[Потенцијално проширење Европске уније|статус кандидата]] за чланство у Европској унији.<ref name="BBC News">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-61891467|title=EU awards Ukraine and Moldova candidate status|date=2022-06-23|work=[[BBC News]]|access-date=2022-08-04|language=en-GB}}</ref> Широка антикорупцијска акција почела је почетком 2023. године оставкама неколико заменика министара и регионалних шефова током реконструкције владе.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-64383388|title=Top Ukrainian officials quit in anti-corruption drive|date=2023-01-24|work=BBC News|access-date=2023-01-25|language=en-GB}}</ref>

== Административна подела ==
{{main|Административна подела Украјине}}
[[Датотека:Map of Ukraine political enwiki.png|мини|Политичка мапа Украјине]]
Украјина је подељена на 24 административне јединице које се називају областима, једну аутономну републику и два града са посебним статусом. Области се деле на мање јединице које се називају рајонима.

Већина украјинских се области назива према обласном средишту (нпр. Лавовска област). Уз то, још се традиционално на корен речи обласног средишта додаје суфикс –шчин- и на тај начин су настали традиционални називи попут Одешчина, Кијевшчина.

Једино се Волињска и Закарпатска област са средиштима у [[Луцк]]у и [[Ужгород]]у не придржавају тог корена. [[Кијев]] као главни град је административно засебна јединица која је уједно и средиште истоимене области. Уз њега, још је [[Севастопољ]] град са посебним статусом. Обласно средиште је најчешће највећи и најразвијенији град у регији.

=== Аутономна Република Крим ===
[[Аутономна Република Крим]] ([[Украјински језик|укр.]] ''-{Автономна Республіка Крим}-'', {{јез-рус|Автономная Республика Крым}}), некада под именом Кримска област Украјинске ССР, географски је смештена на кримском полуострву на југу Украјине. Главни град АР Крим је [[Симферопољ]].

Дана 11. марта 2014. године Кримски парламент је усвојио декларацију о независности Републике Крим, да би 18. марта 2014. [[Република Крим]] ушла у састав [[Русија|Руске Федерације]], на основу споразума који су потписали руски председник [[Владимир Путин]] и кримски лидери. Град [[Севастопољ]] је истог дана такође постао део Руске федерације, као град са федералним статусом. Украјинске власти сматрају Крим својом територијом.

=== Попис украјинских области ===
{| border="0" cellspacing="0" cellpadding="2" style="text-align:left;" solid #ddd; font-size:90%;
|- style="background:#ddd; vertical-align:top;"
! style="text-align:left; font-weight:normal;" | Област
! style="text-align:left; font-weight:normal;" | украјински
! style="text-align:left; font-weight:normal;" | Традиционални назив
! style="text-align:left; font-weight:normal;" | Средиште
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Виничка област]]
| -{Вінницька область}-
| -{Вінниччина}-
| [[Виница (Украјина)|Виница]] (''-{Вінниця}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Волинска област]]
| -{Волинська область}-
| -{Волинь}-
| [[Луцк]] (''-{Луцьк}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Дњепропетровска област]]
| -{Дніпропетровська область}-
| -{Дніпропетровщина}-
| [[Дњепар (град)|Дњепар]] (''-{Дніпро}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Доњецка област]]
| -{Донецька область}-
| -{Донеччина/Донбас}-
| [[Доњецк]] (''-{Донецьк}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Житомирска област]]
| -{Житомирська область}-
| -{Житомирщина}-
| [[Житомир]] (''-{Житомир}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Закарпатска област]]
| -{Закарпатська область}-
| -{Закарпаття}-
| [[Ужгород]] (''-{Ужгород}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Запорошка област]]
| -{Запорізька область}-
| -{Запоріжжя}-
| [[Запорожје]] (''-{Запоріжжя}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Ивано-Франковска област]]
| -{Івано-Франківська область}-
| -{Івано-Франківщина}-
| [[Ивано-Франковск]] (''-{Івано-Франківськ}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Кијевска област]]
| -{Київська область}-
| -{Київщина}-
| [[Кијев]] (''-{Київ}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Кировоградска област]]
| -{Кіровоградська область}-
| -{Кіровоградщина}-
| [[Кропивницки]] (''-{Кіровоград}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Луганска област]]
| -{Луганська область}-
| -{Луганщина}-
| [[Луганск]] (''-{Луганськ}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Лавовска област]]
| -{Львівська область}-
| -{Львівщина}-
| [[Лавов]] (''-{Львів}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Николајевска област]]
| -{Миколаївська область}-
| -{Миколаївщина}-
| [[Николајев]] (''-{Миколаїв}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Одеска област]]
| -{Одеська область}-
| -{Одещина}-
| [[Одеса]] (''-{Одеса}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Полтавска област]]
| -{Полтавська область}-
| -{Полтавщина}-
| [[Полтава]] (''-{Полтава}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Ровењска област]]
| -{Рівненська область}-
| -{Рівненщина}-
| [[Ровно]] (''-{Рівне}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Сумска област]]
| -{Сумська область}-
| -{Сумщина}-
| [[Суми]] (''-{Суми}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Тернопољска област]]
| -{Тернопільська область}-
| -{Тернопільщина}-
| [[Тернопољ]] (''-{Тернопіль}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Харковска област]]
| -{Харківська область}-
| -{Харківщина/Слобожанщина}-
| [[Харков]] (''-{Харків}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Херсонска област]]
| -{Херсонська область}-
| -{Херсонщина}-
| [[Херсон]] (''-{Херсон}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Хмељничка област]]
| -{Хмельнитська область}-
| -{Хмельниччина}-
| [[Хмељницки]]ј (''-{Хмельницький}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Черкашка област]]
| -{Черкаська область}-
| -{Черкащина}-
| [[Черкаси]] (''-{Черкаси}-'')
|- style="vertical-align:top; background:#f0f0f0; "
| [[Черновачка област]]
| -{Чернівецька область}-
| -{Буковина}-
| [[Черновци]] (''-{Чернівці}-'')
|- style="vertical-align:top;"
| [[Черниговска област]]
| -{Чернігівська область}-
| -{Чернігівщина}-
| [[Чернигов]] (''-{Чернігів}-'')
|}

== Политика ==
Украјина је република под [[Полупредсједнички систем|полупредседничким системом]] са одвојеним [[Законодавна власт|законодавним]], [[Извршна власт|извршним]] и [[Судска власт|судским властима]].<ref name="Choudhry 2018 pp. 16.">{{harvnb|Choudhry|2018|pp=16}}</ref>

=== Устав ===
Устав Украјине је усвојен и ратификован на 5. седници [[Врховна рада Украјине|Врховне Раде]], парламента Украјине, 28. јуна 1996. године.<ref name="UNIANCD28616">{{Cite web|url=https://www.unian.info/society/1389415-ukraine-celebrating-20th-anniversary-of-constitution.html|title=Ukraine celebrating 20th anniversary of Constitution|website=www.unian.info|language=en|access-date=2023-03-11}}</ref> Устав је усвојен са 315 од 450 могућих гласова (минимално 300 за).<ref name="UNIANCD28616" /> Сви други закони и други нормативни{{Појаснити|date=March 2022}} правни акти Украјине морају бити у складу са уставом. Право на промену устава по посебном законодавном поступку има искључиво парламент. Једино тело које може тумачити устав и утврдити да ли је законодавство у складу са њим је [[Уставни суд Украјине]]. Од 1996. године [[државни празник]] [[Дан Устава (Украјина)|Дан Устава]] обележава се 28. јуна.<ref>[http://www.jamestown.org/single/?no_cache=1&tx_ttnews%5Btt_news%5D=38117 Yulia Tymoshenko Goes On Trial A Day Before Constitution Day], [[Eurasia Daily Monitor]] (30 July 2011)</ref><ref name="UW29121996">{{cite web |author= |url=http://www.ukrweekly.com/old/archive/1996/529606.shtml |title=1996: THE YEAR IN REVIEW |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=03. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303190426/http://www.ukrweekly.com/old/archive/1996/529606.shtml |url-status= }}, [[Украјински недељник|The Ukrainian Weekly]] (29 December 1996)</ref> Дана 7. фебруара 2019. године, Врховна рада је изгласала измену устава како би се навели стратешки циљеви Украјине: придруживање [[Европска унија|Европској унији]] и [[НАТО|НАТО-у]].<ref>{{Cite web|url=https://www.unian.info/politics/10437570-ukraine-s-parliament-backs-changes-to-constitution-confirming-ukraine-s-path-toward-eu-nato.html|title=Ukraine's parliament backs changes to Constitution confirming Ukraine's path toward EU, NATO|website=www.unian.info|language=en|access-date = 7. 2. 2019}}</ref>

=== Влада ===
[[Председник Украјине|Председник]] се бира народним гласањем и мандат му траје пет година. ОН је формални је [[Šef države|шеф државе]].<ref>{{Cite web|url=http://www.kmu.gov.ua/control/en/publish/article%3fart_id=235995&cat_id=32672|title=General Articles about Ukraine|website=Government Portal|archive-url=https://web.archive.org/web/20080120232454/http://www.kmu.gov.ua/control/en/publish/article%3Fart_id%3D235995%26cat_id%3D32672|archive-date = 20. 1. 2008|url-status=dead|access-date = 24. 12. 2007}}</ref> Украјинска законодавна власт укључује [[Једнодомни систем|једнодомни]] парламент од 450 места, [[Врховна рада Украјине|Врховну Раду]].<ref>{{Cite web|url=http://portal.rada.gov.ua/|title=Verkhovna Rada of Ukraine|website=[[Врховна рада Украјине|Verkhovna Rada]] of Ukraine Official Web-site|archive-url=https://web.archive.org/web/20071223190549/http://portal.rada.gov.ua/|archive-date = 23. 12. 2007|url-status=dead|access-date = 24. 12. 2007}}</ref> Парламент је првенствено одговоран за формирање извршне власти и [[Влада Украјине|Кабинета министара]] на чијем је челу [[списак премијера Украјине|премијер]].<ref>{{Cite web|url=https://en.wikisource.org/wiki/Constitution_of_Ukraine,_2004|title=Constitution of Ukraine|website=[[Викизворник|Wikisource]]|access-date = 24. 12. 2007}}</ref> Председник задржава овлашћење да именује министре спољних послова и одбране на усвајање у парламенту, као и овлашћење да именује [[Генерални тужилац Украјине|генералног тужиоца]] и шефа [[Служба безбедности Украјине|Службе безбедности]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8wbcCQAAQBAJ&pg=PA24|title=Практичний курс англійської мови. 4-й курс.: Підручник для ВНЗ|last=Черноватий Л. М.|publisher=Нова Книга|isbn=9789663821757|pages=24–}}</ref>
[[Датотека:Будинок_уряду_України,_Київ.JPG|мини|Зграда [[Влада Украјине|Владе Украјине]]]]
[[Уставни суд Украјине|Уставни суд]] може да укине законе, акте парламента и кабинета, председничке уредбе и акте [[Врховна Рада Крима|кримског парламента]] ако се утврди да крше устав. Остали нормативни акти су предмет судске ревизије. [[Врховни суд Украјине|Врховни суд]] је главни орган у систему судова опште надлежности. Локална самоуправа је званично загарантована. Локална већа и градоначелници се бирају на народном нивоу и врше контролу над локалним буџетима. Начелнике подручних и окружних управа именује председник на предлог председника Владе.<ref name="House2004">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=AsJlnVU4ipoC&pg=PA639|title=Nations in Transit 2004: Democratization in East Central Europe and Eurasia|author=Freedom House<!-- -->|date = 13. 9. 2004|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-1-4617-3141-2|oclc=828424860|pages=639–}}</ref>

=== Судство и  спровођење закона ===
[[Војно стање у Украјини|Војно стање]] је проглашено када је Русија извршила инвазију у фебруару 2022,<ref>{{Cite web|url=https://www.usatoday.com/story/news/world/2022/02/24/martial-law-ukraine-russia-attack/6925581001/|title=Ukraine's president declared martial law after Russia's attack. But what is it?|website=[[USA Today]]}}</ref> и траје и данас.<ref>{{Cite web|url=https://www.ndtv.com/world-news/ukraines-president-volodymyr-zelenskiy-submits-bill-extending-martial-law-until-late-april-2823166|title=Ukraine President Submits Bill Extending Martial Law Until Late April|website=NDTV.com|access-date = 31. 3. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/ukraine-russia-martial-law-extended/31862325.html|title=Ukrainian Parliament Extends Martial Law For 90 Days|date=2022-05-22|website=[[Radio Slobodna Evropa|Radio Free Europe/Radio Liberty]]|language=en|access-date=2022-06-17}}</ref>

Судови званично уживају правну, финансијску и уставну слободу коју гарантује украјински закон од 2002. године. Судије су углавном добро заштићене од разрешења (осим за грубо недолично понашање). Судије се именују председничким декретом на почетни период од пет година, након чега Врховни савет Украјине потврђује њихове позиције доживотно. Иако и даље постоје проблеми, сматра се да је правни систем значајно побољшан од независности Украјине 1991. године. Врховни суд се сматра независним и непристрасним телом и у неколико наврата је доносио пресуде против украјинске владе. [[Пројекат светске правде|''The '']]''[[:en:World_Justice_Project|World Justice Project]]'' сврстава Украјину на 66. место од 99 земаља обухваћених истраживањем у свом годишњем Индексу владавине права.<ref>{{Cite web|url=http://data.worldjusticeproject.org/#/index/UKR|title=WJP Rule of Law Index® 2018-2019|website=data.worldjusticeproject.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20150429071718/http://data.worldjusticeproject.org/#/index/UKR|archive-date = 29. 4. 2015|url-status=dead|access-date = 28. 4. 2014}}</ref>

[[Javni tužilac|Тужиоци]] у Украјини имају већа овлашћења него у већини европских земаља, а према [[Венецијанска комисија|Венецијанског комисији]] „улога и функције тужилаштва нису у складу са стандардима [[Савет Европе|Савета Европе]]“.<ref>{{Cite news|url=http://www.kyivpost.com/news/business/bus_focus/detail/62548/|title=Prosecutors fail to solve biggest criminal cases|last=Byrne|first=Peter|date = 25. 3. 2010|work=[[Kyiv Post]]|access-date = 19. 1. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20100331202047/http://www.kyivpost.com/news/business/bus_focus/detail/62548/|archive-date = 31. 3. 2010}}</ref> [[Стопа осуђивања|Стопа осуђујућих пресуда]] у Украјини је преко 99%,<ref>{{uk}} [http://www.pravda.com.ua/news/2013/03/8/6985181/ Українські суди майже не виносять виправдувальних вироків ''Ukrainian courts almost can not stand the acquittals''], [[Украиинска Правда|Ukrayinska Pravda]] (8 March 2013)</ref> једнака стопи осуђујућих пресуда у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]],<ref name="Moskal">{{Cite web|url=http://www.kyivpost.com/news/business/bus_focus/detail/62565/|title=Kyiv Post. Independence. Community. Trust - Business - Business Focus - Moskal: 'Rotten to the core'|date=2010-03-31|archive-url=https://web.archive.org/web/20100331193916/http://www.kyivpost.com/news/business/bus_focus/detail/62565/|archive-date = 31. 3. 2010|access-date=2023-03-11}}</ref> при чему су осумњичени често били у затвору на дуже, пре суђења.<ref name="rotten">{{Cite web|url=http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/62564|title=Kyiv Post. Independence. Community. Trust - Ukraine - Jackpot|date=2010-03-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20100329145022/http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/62564|archive-date = 29. 3. 2010|access-date=2023-03-11}}</ref>

[[Виктор Јанукович|Председник Јанукович]] је 24. марта 2010. формирао експертску групу да да препоруке о томе како да се „почисти тренутни неред и усвоји закон о организацији судова“.<ref name="rotten2">{{Cite web|url=http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/62564|title=Kyiv Post. Independence. Community. Trust - Ukraine - Jackpot|date=2010-03-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20100329145022/http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/62564|archive-date = 29. 3. 2010|access-date=2023-03-11}}</ref> Дан касније је изјавио „Не можемо више да срамотимо нашу земљу таквим судским системом“.<ref name="rotten2" /> Кривично-правни систем и затворски систем Украјине остају прилично казнени.<ref name="United States Department of State 2021">{{Cite web|url=https://www.state.gov/reports/2020-country-reports-on-human-rights-practices/ukraine/|title=Ukraine|date = 4. 11. 2021|website=United States Department of State|access-date = 31. 3. 2022}}</ref>

Од 2010. године судски поступци могу се водити на руском језику уз обострану сагласност страна. Грађани који не говоре [[Украјински језик|украјински]] или руски могу користити свој матерњи језик или услуге преводиоца.<ref>[https://web.archive.org/web/20111216010621/http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/118997/ "Constitutional Court rules Russian, other languages can be used in Ukrainian courts]". ''[[Киив Пост|Kyiv Post]]''. 15 December 2011.

{{uk}} [http://www.pravda.com.ua/news/2009/06/23/4045262/ "З подачі "Регіонів" Рада дозволила російську у судах]". ''[[Украиинска Правда|Ukrayinska Pravda]]''. 23 June 2009.
</ref><ref>{{Cite web|url=http://for-ua.com/ukraine/2010/07/29/113049.html|title=Російська мова стала офіційною в українських судах|website=for-ua.com}}</ref> Раније су сви судски поступци морали да се воде на украјинском језику.<ref name="United States Department of State 20212">{{Cite web|url=https://www.state.gov/reports/2020-country-reports-on-human-rights-practices/ukraine/|title=Ukraine|date = 4. 11. 2021|website=United States Department of State|access-date = 31. 3. 2022}}</ref>

Органи за спровођење закона су под контролом [[Министарство унутрашњих послова Украјине|Министарства унутрашњих послова]] . Састоје се првенствено од [[Национална полиција Украјине|националних полицијских снага]] и разних специјализованих јединица и агенција као што су [[Државна гранична служба Украјине|Државна гранична стража]] и Службе [[Украјинска поморска стража|обалске страже]]. Агенције за спровођење закона, посебно полиција, суочиле су се са критикама због свог тешког руковања [[Наранџаста револуција|наранџастом револуцијом]] 2004. године. Много хиљада полицајаца било је стационирано широм главног града, првенствено да одврате демонстранте али и да обезбеде снаге за брзо реаговање у случају потребе; већина официра је била наоружана.<ref name="NYTSBU">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2005/01/17/world/europe/how-top-spies-in-ukraine-changed-the-nations-path.html|title=How Top Spies in Ukraine Changed the Nation's Path|last=Chivers|first=C. J.|date = 17. 1. 2005|work=The New York Times|access-date = 15. 6. 2018}}</ref>

=== Спољни односи ===
Од 1999. до 2001. године Украјина је била нестална чланица [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности УН]]. Историјски гледано, Совјетска Украјина се придружила Уједињеним нацијама 1945. као једна од првобитних чланица након компромиса Запада са Совјетским Савезом.<ref name="U.S. Department of State, Bureau of Public Affairs, Office of Public Communication, Editorial Division.2000">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=GnEiep4NgnAC&pg=PA9|title=Background Notes, Ukraine|year=2000|publisher=[[Стејт департмент|U.S. Department of State]], Bureau of Public Affairs, Office of Public Communication, Editorial Division.|oclc=40350408|pages=9–}}</ref> Украјина је доследно подржавала мирно решавање спорова путем преговора. Учествовао је у четвоространим преговорима о сукобу у Молдавији и промовисао мирно решење сукоба у [[Постсовјетске државе|постсовјетској држави]] Грузији. Украјина је такође дала допринос [[Пеацекеепинг|мировним]] операцијама УН од 1992.<ref name="NATO Information Service.">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Al8ux_sHwsYC&pg=PA49|title=NATO Review|publisher=[[University of Wisconsin]] - NATO Information Service.|oclc=1387966|pages=49–}}</ref>

Украјина данас сматра евроатлантске интеграције својим примарним спољнополитичким циљем,<ref name="result of Russia">{{Cite web|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/241388.html|title=Ukraine has no alternative to Euro-Atlantic integration&nbsp;– Ukraine has no alternative to Euro-Atlantic integration – Poroshenko|date = 23. 12. 2014|website=[[Interfax-Ukraine]]}}{{Cite web|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/241359.html|title=Ukraine abolishes its non-aligned status – law|date = 23. 12. 2014|website=[[Interfax-Ukraine]]}}{{Cite web|url=http://www.euronews.com/2014/12/23/ukraine-s-complicated-path-to-nato-membership/|title=Ukraine's complicated path to NATO membership|date = 23. 12. 2014|website=[[Euronews]]}}{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2014/12/24/world/europe/ukraine-parliament-nato-vote.html|title=Ukraine Takes Step Toward Joining NATO|date = 23. 12. 2014|website=[[The New York Times]]}}{{Cite web|url=https://www.wsj.com/articles/ukraine-ends-nonaligned-status-earning-quick-rebuke-from-russia-1419339226|title=Ukraine Ends 'Nonaligned' Status, Earning Quick Rebuke From Russia|date = 23. 12. 2014|website=[[The Wall Street Journal]]}}</ref> али је у пракси увек балансирала свој однос са Европском унијом и Сједињеним Државама са јаким везама са Русијом. Споразум [[Европска унија|Европске уније]] о [[Споразум о партнерству и сарадњи|партнерству и сарадњи]] (ПЦА) са Украјином ступио је на снагу 1998. године. Европска унија (ЕУ) је охрабрила Украјину да у потпуности примени ПЦА пре него што почну разговори о споразуму о придруживању, објављеном на самиту ЕУ у децембру 1999. у [[Хелсинки|Хелсинкију]], признаје дугорочне аспирације Украјине, али не разматра могућност придруживања ЕУ.<ref name="result of Russia" />

Украјина се 1992. године придружила тадашњој Конференцији за европску безбедност и сарадњу (сада [[Организација за европску безбедност и сарадњу]] (ОЕБС)), а такође је постала чланица [[Северноатлантски савет за сарадњу|Северноатлантског савета за сарадњу]]. [[Односи Украјине и НАТО-а]] су блиски и званичници Украјине су изјавилу да је заинтересована за евентуално чланство.<ref name="result of Russia2">{{Cite web|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/241388.html|title=Ukraine has no alternative to Euro-Atlantic integration&nbsp;– Ukraine has no alternative to Euro-Atlantic integration – Poroshenko|date = 23. 12. 2014|website=[[Interfax-Ukraine]]}}{{Cite web|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/241359.html|title=Ukraine abolishes its non-aligned status – law|date = 23. 12. 2014|website=[[Interfax-Ukraine]]}}{{Cite web|url=http://www.euronews.com/2014/12/23/ukraine-s-complicated-path-to-nato-membership/|title=Ukraine's complicated path to NATO membership|date = 23. 12. 2014|website=[[Euronews]]}}{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2014/12/24/world/europe/ukraine-parliament-nato-vote.html|title=Ukraine Takes Step Toward Joining NATO|date = 23. 12. 2014|website=[[The New York Times]]}}{{Cite web|url=https://www.wsj.com/articles/ukraine-ends-nonaligned-status-earning-quick-rebuke-from-russia-1419339226|title=Ukraine Ends 'Nonaligned' Status, Earning Quick Rebuke From Russia|date = 23. 12. 2014|website=[[The Wall Street Journal]]}}</ref>

Украјина је најактивнија чланица [[Партнерство за мир|Партнерства за мир]] (ПфП). Све главне политичке партије у Украјини подржавају потпуну евентуалну интеграцију у Европску унију.<ref>{{Cite web|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/116043.html|title=Teixeira: Ukraine's EU integration suspended, association agreement unlikely to be signed|date=31 August 2012|publisher=[[Интерфакс|Interfax]]|access-date = 6. 9. 2012}}</ref> Споразум о придруживању између Украјине и Европске уније потписан је 2014. године.<ref>{{Cite web|url=http://en.interfax.com.ua/news/economic/209475.html|title=EU, Ukraine to sign remaining part of Association Agreement on June 27 – European Council|access-date = 25. 6. 2016}}</ref>

Украјина је дуго имала блиске везе са свим својим суседима, али су се [[Руско-украјински односи|односи Русије и Украјине]] брзо погоршали 2014. због [[Руска анексија Крима|анексије Крима]], енергетске зависности и спорова око плаћања.

[[Дубока и свеобухватна зона слободне трговине]] (ДЦФТА), која је ступила на снагу у јануару 2016. након ратификације [[Споразум о придруживању између Украјине и Европске уније|Споразума о придруживању Украјине и Европске уније]], формално интегрише Украјину у [[Европско јединствено тржиште]] и [[Европски економски простор]].<ref>{{Cite web|url=https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/tradoc_150981.pdf|title=EU-Ukraine Deep and Comprehensive Free Trade Area|publisher=European Union|access-date = 21. 6. 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://eeas.europa.eu/archives/delegations/ukraine/documents/virtual_library/vademecum_en.pdf|title=The EU-Ukraine Association Agreement and Deep and Comprehensive Free Trade Area|publisher=European Union|access-date = 21. 6. 2021}}</ref> Украјина добија даљу подршку и помоћ за своје аспирације [[Будуће проширење Европске уније|за приступање ЕУ]] од Међународног Вишеградског фонда [[Вишеградска група|Вишеградске групе]] који се састоји од [[Средња Европа|централноевропских]] [[Државе чланице Европске уније|чланица ЕУ]] Чешке, Пољске, Мађарске и Словачке.<ref>{{Cite web|url=https://emerging-europe.com/news/ukraine-looks-to-revive-v4-membership-hopes-as-slovakia-takes-over-presidency/|title=Ukraine looks to revive V4 membership hopes as Slovakia takes over presidency|last=Patricolo|first=Claudia|date=2018-07-29|website=Emerging Europe|language=en-GB|access-date=2023-03-11}}</ref>

Године 2020. у [[Лублин|Лублину]], [[Литванија]], Пољска и Украјина су креирале иницијативу [[Лублински троугао]], која има за циљ стварање даље сарадње између три земље чије су територије некада биле део [[Државна заједница Пољске и Литваније|Заједнице Пољске и Литваније]]. Један од циљева троугла су и даље интеграције и придруживања Украјине [[Европска унија|ЕУ]] и [[НАТО|НАТО-у]].<ref>{{Cite news|url=https://jamestown.org/program/lithuania-poland-and-ukraine-inaugurate-lublin-triangle/|title=Lithuania, Poland and Ukraine Inaugurate 'Lublin Triangle'|work=Jamestown}}</ref>

Од 2021. Украјина се спремала да званично поднесе захтев за чланство [[Европска унија|у ЕУ]] 2024. године, како би се придружила Европској унији 2030-их,<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.ukrinform.ua/rubric-polytics/2629440-u-2024-roci-ukraina-podast-zaavku-na-vstup-do-es.html|title=У 2024 році Україна подасть заявку на вступ до ЄС|website=www.ukrinform.ua}}</ref> међутим, руском инвазијом на Украјину 2022. године, украјински председник Володимир Зеленски је затражио да та земља буде одмах примљена у ЕУ.<ref name="auto12">{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/content/business/ukraine-international-airlines-launches-direct-kyiv-new-york-city-flights-350928.html|title=Ukraine International Airlines launches direct Kyiv–New York flights|date = 6. 6. 2014|website=KyivPost|access-date = 24. 4. 2015}}</ref> Статус кандидата је додељен 23. јуна 2022.<ref name="BBC News2">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-61891467|title=EU awards Ukraine and Moldova candidate status|date=2022-06-23|work=[[BBC News]]|access-date=2022-08-04|language=en-GB}}</ref>

Последњих година Украјина је драматично ојачала своје везе са [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref name=":6">{{Cite web|url=https://news.yahoo.com/in-closer-ties-to-ukraine-us-officials-long-saw-promise-and-peril-090006105.html|title=In closer ties to Ukraine, U.S. officials long saw promise and peril|last=Dorfman|first=Zach|date=April 28, 2022|website=[[Yahoo News]]|language=en-US|access-date=April 13, 2023}}</ref><ref name=":5">{{Cite news|url=https://www.foreignaffairs.com/ukraine/war-security-assistance-lessons|title=The Surprising Success of U.S. Military Aid to Ukraine|last=Beliakova|first=Polina|date=2023-03-17|work=Foreign Affairs|access-date=2023-04-13|last2=Tecott Metz|first2=Rachel|language=en-US}}</ref>

=== Војска ===
Након распада Совјетског Савеза, Украјина је наследила војну силу сачињену од 780.000 људи на својој територији, опремљену трећим по величини [[Nuklearno naoružanje Ukrajine|арсеналом нуклеарног оружја]] на свету.<ref name="milgov">{{Cite web|url=http://www.mil.gov.ua/index.php?lang=en&part=history&sub=history|title=The history of the Armed Forces of Ukraine|publisher=[[Ministry of Defence of Ukraine]]|access-date = 5. 7. 2008}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.npr.org/2022/02/21/1082124528/ukraine-russia-putin-invasion|title=Why Ukraine gave up its nuclear weapons – and what that means in an invasion by Russia|last=Kelly|first=Mary Louise|date = 21. 2. 2022|work=NPR.org|access-date = 9. 11. 2022|last2=Lonsdorf|first2=Kat|language=en}}</ref> Украјина је 1992. године потписала [[Лисабонски протокол]] у којем се земља сложила да преда сво нуклеарно оружје Русији на располагање и да се придружи [[Споразум о неширењу нуклеарног наоружања|Уговору о неширењу нуклеарног]] оружја као држава која нема нуклеарно оружје. До 1996. године Украјина је постала земља без нуклеарног оружја.<ref name="milgov" />

Украјина је предузела доследне кораке ка смањењу конвенционалног наоружања. Потписао је [[Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи]], који је тражио смањење тенкова, артиљерије и оклопних возила (војске су смањене на 300.000). Земља је планирала да садашњу војску засновану на [[Vojna obaveza|регрутима]] претвори у професионалну [[Добровољачка војска|добровољачку војску]].<ref name="wbook06">{{Cite web|url=http://www.mil.gov.ua/files/white_book_eng2006.pdf|title=White Book 2006|publisher=Ministry of Defence of Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20071108143812/http://www.mil.gov.ua/files/white_book_eng2006.pdf|archive-date = 8. 11. 2007|access-date = 24. 12. 2007}}</ref> Тренутна украјинска војска се састоји од 196.600 чланова из редовног састава и око 900.000 резервиста.<ref>{{Cite web|url=https://www.forces.net/news/numbers-how-does-ukraines-military-stack-against-russias|title=In numbers: How does Ukraine's military stack up against Russia?|last=Walters|first=Alex|website=Forces Network}}</ref>

Украјинска фрегата ''Хетман Сагаидачни'' придружила се 2014. године [[Операција Аталанта|операцији Европске уније за борбу против пиратерије Аталанта]] и била је два месеца у саставу Поморских снага ЕУ код обала [[Сомалија|Сомалије]].<ref>{{Cite web|url=http://eunavfor.eu/ukrainian-navy-warship-hetman-sagaidachniy-joins-eu-naval-force-counter-piracy-operation-atalanta/|title=Ukrainian Navy Warship Hetman Sagaidachniy Joins EU Naval Force Counter Piracy Operation Atalanta|date = 6. 1. 2014|publisher=Eunavfor.eu|archive-url=https://web.archive.org/web/20210228164241/https://eunavfor.eu/ukrainian-navy-warship-hetman-sagaidachniy-joins-eu-naval-force-counter-piracy-operation-atalanta/|archive-date = 28. 2. 2021|url-status=dead|access-date = 26. 1. 2014}}</ref> Украјинске трупе су распоређене на територији [[Република Косово|Косова]] у саставу [[Пољско-украјински батаљон мировних снага|Украјинско-пољског батаљона]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mil.gov.ua/index.php?lang=en&part=peacekeeping&sub=kfor_kosovo|title=Multinational Peacekeeping Forces in Kosovo, KFOR|publisher=Ministry of Defence of Ukraine|access-date = 24. 12. 2007}}</ref> У периоду 2003–05, украјинска јединица је била распоређена као део [[Мултинационалне снаге у Ираку|мултинационалних снага у Ираку]] под пољском командом.<ref>{{Cite web|url=http://www.mil.gov.ua/index.php?part=peacekeeping&lang=en|title=Peacekeeping|publisher=Ministry of Defence of Ukraine|access-date=2 May 2008}}</ref>

Војне јединице других држава редовно су учествовале у мултинационалним војним вежбама са украјинским снагама у Украјини, укључујући и [[Оружане снаге САД|америчке војне]] снаге.<ref>{{Cite web|url=http://www.kyivpost.com/news/politics/detail/67094|title=Kyiv Post. Independence. Community. Trust - Politics - Parliament approves admission of military units of foreign states to Ukraine for exercises|date=22 May 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100522053812/http://www.kyivpost.com/news/politics/detail/67094|archive-date=22 May 2010|url-status=dead}}</ref>
[[Датотека:Ukrainian_HIMARS_in_Zaporizhya_oblast,_early_June_2022_(3).jpg|десно|мини|Ракетни бацачи [[ХИМАРС]] у украјинској служби, пример [[Списак иностране помоћи Украјини током руско-украјинског рата|стране војне опреме добијене]] током [[Руско-украјински рат|Руско-украјинског рата]]]]
Након стицања независности, Украјина се прогласила неутралном државом.<ref name="gska2.rada.gov.ua">{{Cite web|url=http://gska2.rada.gov.ua:7777/site/postanova_eng/Declaration_of_State_Sovereignty_of_Ukraine_rev1.htm|title=Declaration of State Sovereignty of Ukraine|website=[[Врховна рада Украјине|Verkhovna Rada]] of Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927224650/http://gska2.rada.gov.ua:7777/site/postanova_eng/Declaration_of_State_Sovereignty_of_Ukraine_rev1.htm|archive-date = 27. 9. 2007|access-date = 24. 12. 2007}}</ref> Земља је имала ограничено војно партнерство са Руском Федерацијом и другим земљама CIS и има [[Партнерство за мир|партнерство са НАТО-ом]] од 1994. године. Током 2000-их, влада је била нагињала НАТО-у, а дубља сарадња са НАТО постављена је Акционим планом НАТО-Украјина потписаним 2002. године. Касније је договорено да се на питање уласка у НАТО у неком тренутку у будућности одговори националним референдумом.<ref name="wbook062">{{Cite web|url=http://www.mil.gov.ua/files/white_book_eng2006.pdf|title=White Book 2006|publisher=Ministry of Defence of Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20071108143812/http://www.mil.gov.ua/files/white_book_eng2006.pdf|archive-date = 8. 11. 2007|access-date = 24. 12. 2007}}</ref> Свргнути [[Председник Украјине|председник]] [[Виктор Јанукович]] сматрао је тадашњи ниво сарадње између [[Односи Украјине и НАТО-а|Украјине и НАТО]]-а оптималним и био је против уласка Украјине у НАТО. Током [[Самит у Букурешту 2008|самита у Букурешту 2008. године]], НАТО је изјавио да ће Украјина на крају постати чланица НАТО-а када испуни критеријуме за приступање.

У оквиру модернизације војних снага након почетка [[Руско-украјински рат|руско-украјинског рата]] 2014. године, млађим официрима је дозвољено да преузму више иницијативе и успостављене су [[Батаљони територијалне одбране (Украјина)|снаге територијалне одбране]] састављене од добровољаца.<ref>{{Cite web|url=http://theconversation.com/in-2014-the-decrepit-ukrainian-army-hit-the-refresh-button-eight-years-later-its-paying-off-177881|title=In 2014, the 'decrepit' Ukrainian army hit the refresh button. Eight years later, it's paying off|last=Collins|first=Liam|website=The Conversation|language=en|access-date = 18. 3. 2022}}</ref> Разно одбрамбено оружје, укључујући [[Војна беспилотна летелица|дронове]], су многе земље испоручиле Украјини, али не и борбене авионе.<ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2022/3/17/whats-in-the-new-us-military-aid-package-to-ukraine|title=What's in the new US military aid package to Ukraine?|last=Staff|first=Al Jazeera|website=www.aljazeera.com|language=en|access-date = 18. 3. 2022}}</ref> Током првих неколико недеља [[инвазија Русије на Украјину|руске инвазије 2022.]] војсци је било тешко да се брани од гранатирања, пројектила и бомбардовања високог нивоа; али лака пешадија је ефикасно користила оружје постављено на рамену за уништавање тенкова, оклопних возила и нисколетећих авиона.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2022/mar/17/is-an-outright-russian-military-victory-in-ukraine-possible|title=Is an outright Russian military victory in Ukraine possible?|date = 17. 3. 2022|website=The Guardian|language=en|access-date = 18. 3. 2022}}</ref>

== Становништво ==
{{Главни чланак|Демографија Украјине}}
[[Датотека:Ukraine ethnic 2001 by regions and rayons.PNG|мини|]]
[[Датотека:Ukraine demography.png|мини|Демографска карта Украјине]]
Етнички [[Украјинци]] сачињавају око 77,8% свеукупног становништва Украјине. Од националних мањина најбројнији су [[Руси]] 17,3% иза којих следе [[Русини]] (Закарпатска област) око 0,9%. Важно је напоменути да службена украјинска власт не признаје Русине као посебан народ, већ као део украјинског етноса, а њихов [[русински језик]], украјинским дијалектом. У [[Хрватска|Хрватској]] и [[Србија|Србији]] (на простору [[Војводина|АП Војводина]]), Русини су признати као национална мањина.

Од осталих мањина присутни су [[Румуни]] и [[Молдавци]] (0,8%), [[Белоруси]] (0,6%), [[Кримски Татари]] (0,5%), [[Бугари]] (0,4%), [[Мађари]], [[Пољаци]] (0,4%), [[Јевреји]] (0,3%) и [[Роми]].

Крајем 2010-их 1,4 милиона Украјинаца је било [[Интерно расељена лица|интерно расељено]] због [[Рат у Донбасу|рата у Донбасу]],<ref>{{Cite web|url=https://reliefweb.int/report/ukraine/national-monitoring-system-report-situation-internally-displaced-persons-march-2020|title=National Monitoring System Report on the Situation of Internally Displaced Persons - March 2020 - Ukraine|website=ReliefWeb}}</ref> а почетком 2022. преко 4,1 милиона је побегло из земље након [[инвазија Русије на Украјину|руске инвазије]].<ref>{{Cite news|url=https://apnews.com/article/russia-ukraine-business-europe-migration-united-nations-5c10d8fed0cbcc003f64b478fd217620|title=Number of Ukraine refugees passes worst-case U.N. estimate|last=Hatoum|first=Bassam|date = 30. 3. 2022|work=[[Associated Press]]|access-date = 30. 3. 2022|last2=Keaten|first2=Jamey|location=Medyka}}</ref>

=== Језик ===
{{Главни чланак|Украјински језик}}
[[Датотека:Ukrainian lang.png|лево|мини|Мапа распрострањености украјинског језика]]
[[Датотека:UkraineNativeLanguagesCensus2001detailed-en.png|мини]] Током већег дела совјетске ере, број говорника украјинског опадао је из генерације у генерацију, а до средине 1980-их, употреба украјинског језика у јавном животу значајно је опала.<ref name="Shamshur">{{harvnb|Shamshur||pp=159–168}}</ref> Након стицања независности, влада Украјине је почела да обнавља употребу украјинског језика у школама и влади кроз политику [[Украјинизација|украјинизације]].<ref>{{Cite web|url=https://www.archives.gov.ua/Sections/Revolution_2004/UKL/photos.php?UKL302|title=Світова преса про вибори в Україні-2004 (Ukrainian Elections-2004 as mirrored in the World Press)|website=Архіви України (National Archives of Ukraine)|archive-url=https://web.archive.org/web/20090108154958/http://www.archives.gov.ua/Sections/Revolution_2004/UKL/photos.php?UKL302|archive-date = 8. 1. 2009|url-status=dead|access-date = 7. 1. 2008}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-ukraine-language/criticism-of-ukraines-language-law-justified-rights-body-idUSKBN1E227K|title=Criticism of Ukraine's language law justified: rights body|date = 7. 12. 2017|work=[[Ројтерс|Reuters]]}}</ref> Данас је већина страних филмова и ТВ програма, укључујући и руске, титлована или синхронизована се на украјински.<ref>{{Cite news|url=https://www.kyivpost.com/ukraine-politics/new-language-law-could-kill-independent-media-ahead-of-2019-elections.html|title=New language law could kill independent media ahead of 2019 elections|date=19 October 2018|work=[[Kyiv Post]]}}</ref> Украјински [[Образовање у Украјини|закон о образовању]] из 2017. забрањује основно образовање у државним школама од петог разреда и више на било којем језику осим на украјинском.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/ukraine-language-legislation-minority-languages-russia-hungary-romania/28753925.html|title=Ukrainian Language Bill Facing Barrage Of Criticism From Minorities, Foreign Capitals|date = 24. 9. 2017|work=[[Radio Slobodna Evropa|Radio Free Europe/Radio Liberty]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.irishtimes.com/news/world/europe/ukraine-defends-education-reform-as-hungary-promises-pain-1.3235916|title=Ukraine defends education reform as Hungary promises 'pain'|date = 27. 9. 2017|work=The Irish Times}}</ref>

Службени језик у Украјини је [[украјински језик|украјински]], иако је знање [[руски језик|руског језика]] веома важно како на културном тако и на економском плану. Украјински говори око 55% док руски око 45% становништва (око 67,5% становника сматра украјински својим матерњим језиком, док руски сматра 29,6% становника, према попису из [[2001]]). Књижевни украјински се говори у западној Украјини, највише у [[Лавов]]у. Руски превладава у средишњој Украјини и у великим градовима (Кијев, Одеса, Севастопољ), док је [[суржик]] (мешавина украјинског и руског, карактеристичан по кориштењу украјинске граматике и фонетике и руског речника) распрострањен по руралним подручјима и мањим градовима. Источна Украјина је под снажним руским утицајем и тамо са високим постотком превладава руски језик. На Криму, украјински језик је скоро одсутан, упркос покушајима његовог увођења као једино допуштеног језика у администрацији, медијима и рекламирању.

Број ученика који се школују на руском језику знатно је пао у последњих 10 година (са 41% на 24%). Ипак, многе украјинске градске школе су ''-{[[дефакто|de facto]]}-'' рускојезичне, посебно на истоку и југу земље. Руски језик и даље остаје језиком међународног споразумевања за велик број Украјинаца и језик који је разумљив широм Украјине.

Након усвајања закона о мањинским језицима [[2012]]. [[руски језик]] је имао статус званичног у [[Дњепропетровска област|Дњепропетровској]], [[Доњецка област|Доњечкој]], [[Запорошка област|Запорошкој]], [[Луганска област|Луганској]], [[Николајевска област|Миколајивској]], [[Одеска област|Одеској]], [[Харковска област|Харковској]], [[Херсонска област|Херсонској]] области, [[Севастопољ]]у и [[Аутономна Република Крим|АР Крим]]. Осим тога у [[Закарпатска област|Закарпатској области]] [[мађарски језик]] је имао званичан статус у месту и рејону [[Берегово]], у рејону [[Виноградив|Виноградов]] и у месту [[Шаланки]], а [[румунски језик]] у месту [[Бела Црква (Украјина)|Била Церква]]. У [[Черновачка област|Чернивачкој]] области у месту [[Тарасовци]] званичан је био [[молдавски језик]] а у месту [[Нижњи Петровци]] румунски језик. Након револуције 2014. закон о мањинским језицима је укинут чиме су они изгубили званични статус.

=== Религија ===
Украјина има [[Источно православље по државама|другу највећу православну популацију]] на свету, после Русије.<ref>{{Cite web|url=http://www.pewforum.org/2017/05/10/religious-belief-and-national-belonging-in-central-and-eastern-europe/|title=Religious Belief and National Belonging in Central and Eastern Europe|date=10 May 2017|website=Pew Research Center's Religion & Public Life Project}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.pewforum.org/2017/11/08/orthodox-christianity-in-the-21st-century/|title=Orthodox Christianity in the 21st Century|date = 10. 11. 2017|website=Pew Research Center's Religion & Public Life Project}}</ref> Истраживање из 2021. које је спровео [[Кијевски међународни институт за социологију]] (КИИС) показало је да се 82% Украјинаца изјаснило да су религиозни, док су 7% били [[Атеизам|атеисти]], а додатних 11% је изјавило да им је тешко да одговоре на питање.<ref>{{Cite web|url=http://kiis.com.ua/?lang=ukr&cat=reports&id=1052&page=1&fbclid=IwAR3itXOj_bEdS0AGuuRHH8tx9Kyt49sj4oJQaDojJ0zhrN5HJ3sKa2ru4EY|title=Press releases and reports - Religious self-identification of the population and attitude to the main Churches of Ukraine: June 2021 (kiis.com.ua)}}</ref> Ниво религиозности у Украјини највиши у [[Западна Украјина|западној Украјини]] (91%), а најнижи у [[Доњецки басен|Донбасу]] (57%) и [[Источна Украјина|источној Украјини]] (56%).<ref name="Razumkov2016Page27">{{Citation|date=26 May 2016|url=http://old.razumkov.org.ua/upload/Religiya_200516_A4.compressed.pdf|trans_title=Religion, Church, Society and State: Two Years after Maidan|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170422181327/http://old.razumkov.org.ua/upload/Religiya_200516_A4.compressed.pdf|place=Kyiv|publisher=[[Razumkov Center]] in collaboration with the All-Ukrainian Council of Churches|language=uk|access-date = 7. 1. 2019|archivedate = 22. 4. 2017|pages=22, 27}}</ref>

Године 2019. 82% Украјинаца су били хришћани; од којих се 72,7% изјаснило као [[Православна црква|православци]], 8,8% [[Украјинска гркокатоличка црква|гркокатолици]], 2,3% [[Протестантизам|протестанти]] и 0,9% [[Латинска католичка црква|католици латинског обреда]] . Остали [[хришћани]] су чинили 2,3%. [[Јудаизам]], [[ислам]] и [[хиндуизам]] су биле религије по 0,2% становништва. Према студији КИИС-а, отприлике 58,3% украјинског православног становништва били су припадници [[Православна црква Украјине|Православне цркве Украјине]], а 25,4% су били припадници [[Украјинска православна црква|Украјинске православне цркве (Московска патријаршија)]].<ref>{{Cite web|url=http://socis.kiev.ua/ua/2019-01/|title=ПРЕС-РЕЛІЗ ЗА РЕЗУЛЬТАТАМИ СОЦІОЛОГІЧНОГО ДОСЛІДЖЕННЯ «УКРАЇНА НАПЕРЕДОДНІ ПРЕЗИДЕНТСЬКИХ ВИБОРІВ 2019»|website=socis.kiev.ua|language=uk|access-date=22 August 2021}}</ref>

Према истраживању Центра Разумков из 2018, 9,4% Украјинаца били су [[Украјинска гркокатоличка црква|гркокатолици]], а 0,8% [[Католичка црква|католици латинског обреда]].<ref name="Razumkov2016Page29">{{Citation|date=26 May 2016|url=http://old.razumkov.org.ua/upload/Religiya_200516_A4.compressed.pdf|trans_title=Religion, Church, Society and State: Two Years after Maidan|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170422181327/http://old.razumkov.org.ua/upload/Religiya_200516_A4.compressed.pdf|place=Kyiv|publisher=[[Razumkov Center]] in collaboration with the All-Ukrainian Council of Churches (sample of 2,018 people)|language=uk|access-date = 7. 1. 2019|archivedate = 22. 4. 2017|pages=22, 29}}</ref> [[протестанти у Украјини|Протестанти]] су заједница која расте у Украјини, која је 2016. чинила 1,9% становништва,<ref name="Razumkov2016Page29" /> али је 2018. године порасла на 2,2% становништва.

=== Регионалне разлике ===
[[Украјински језик|Украјински]] језик је доминантан језик у [[Западна Украјина|западној Украјини]] и [[Централна Украјина|централној Украјини]], док је [[Руски језик|руски]] језик доминантан у градовима [[Источна Украјина|источне Украјине]] и [[Јужна Украјина|јужне Украјине]]. У школама [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинске ССР]] учење [[Руски језик|руског]] је било обавезно; у модерној Украјини, школе са украјинским језиком наставе нуде наставу на руском и на језицима других мањина.<ref name="SerhyYUBoaMN">{{cite book|last=Yekelchyk|first=Serhy|authorlink=Serhy Yekelchyk|title=Ukraine: Birth of a Modern Nation|url=https://archive.org/details/ukrainebirthofmo0000yeke|publisher=[[Oxford University Press]]|year=2007|isbn=978-0-19-530546-3|pages=}}</ref><ref>{{Citation|url=http://norric.org/files/education-systems/Ukraine2009|title=The Educational System of Ukraine|publisher=[[National Academic Recognition Information Centre]]|date=April 2009|access-date = 7. 3. 2013|archivedate = 12. 7. 2020|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200712194304/https://norric.org/files/education-systems/Ukraine2009}}</ref><ref name="RatingJuly12">{{Cite web|url=http://ratinggroup.ua/en/research/ukraine/yazykovoy_vopros_rezultaty_poslednih_issledovaniy_2012.html|title=The language question, the results of recent research in 2012|date=25 May 2012|publisher=[[Sociological group "RATING"|Rating]]}}</ref><ref>{{Citation|url=http://www.ukrinform.net/rubric-ukrnews/1243560-poll_ukrainian_language_prevails_at_home_229692.html|title=Poll: Ukrainian language prevails at home|journal=[[Ukrinform]]|place=UA|date = 7. 9. 2011|access-date = 7. 1. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170709143952/https://www.ukrinform.net/rubric-ukrnews/1243560-poll_ukrainian_language_prevails_at_home_229692.html|archivedate = 9. 7. 2017}}</ref>

Мишљења о [[Руски језик у Украјини|руском језику]], [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] и [[украјински национализам|украјинском национализму]], у источној Украјини и јужној Украјини имају тенденцију да буде потпуно супротна од оних у западној Украјини; док су мишљења у централној Украјини о овим темама обично мање екстремна.<ref name="RatingJuly122">{{Cite web|url=http://ratinggroup.ua/en/research/ukraine/yazykovoy_vopros_rezultaty_poslednih_issledovaniy_2012.html|title=The language question, the results of recent research in 2012|date=25 May 2012|publisher=[[Sociological group "RATING"|Rating]]}}</ref><ref>{{Cite magazine|last=Snyder|first=Timothy|author-link=Timothy D. Snyder|date = 21. 9. 2010|title=Who's Afraid of Ukrainian History?|url=http://www.nybooks.com/blogs/nyrblog/2010/sep/21/whos-afraid-ukrainian-history/|magazine=[[Њујорк ривју оф букс|The New York Review of Books]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/poll-over-half-of-ukrainians-against-granting-official-status-to-russian-language-318212.html|title=Poll: Over half of Ukrainians against granting official status to Russian language|date = 27. 12. 2012|work=Kyiv Post|access-date = 8. 1. 2014}}</ref><ref name="KIISS1313">{{Cite web|url=http://kiis.com.ua/?lang=eng&cat=reports&id=140&page=1|date = 1. 3. 2013|publisher=[[Kyiv International Institute of Sociology]]|language=uk|script-title=uk:Ставлення населення України до постаті Йосипа Сталіна|trans-title=Attitude of the Ukrainian population to the figure of Joseph Stalin}}</ref>

Слични историјска мимоилажења такође остају евидентни на нивоу индивидуалне друштвене идентификације. Ставови према најважнијем политичком питању, односима са Русијом, снажно су се разликовали између [[Lavov|Лавова]], који се више поистовећује са [[украјински национализам|украјинским национализмом]] и [[Украјинска гркокатоличка црква|Украјинском гркокатоличком црквом]], и [[Доњецк|Доњецка]], претежно руског оријентисаног и наклоњеног [[Историја Совјетског Савеза|совјетском времену]], док се у централној и јужној Украјини, као као и [[Кијев]], такве поделе су биле мање важне и било је мање антипатије према људима из других региона.<ref name="antipathy">{{Cite web|url=http://rb.com.ua/eng/projects/omnibus/6575/|title=Ukraine. West-East: Unity in Diversity|date=March 2010|publisher=[[Research & Branding Group]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20140108233804/http://rb.com.ua/eng/projects/omnibus/6575/|archive-date = 8. 1. 2014|url-status=dead|access-date = 8. 1. 2014}}</ref>

Истраживања регионалних идентитета у Украјини су показала да је осећај припадности „совјетском идентитету“ најјачи у [[Доњецки басен|Донбасу]] (око 40%) и на Криму (око 30%).<ref>{{Cite web|url=http://www.taraskuzio.net/Comparative%20Politics_files/SovietCulture_Conspiracy_Yanukovych.pdf|title=Soviet conspiracy theories and political culture in Ukraine: Understanding Viktor Yanukovych and the Party of Region|last=Kuzio|first=Taras|authorlink=Taras Kuzio|date=23 August 2011|website=taraskuzio.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20140516205435/http://www.taraskuzio.net/Comparative%20Politics_files/SovietCulture_Conspiracy_Yanukovych.pdf|archive-date=16 May 2014|url-status=dead}}</ref>

Током [[Избори у Украјини|избора]] бирачи западних и централноукрајинских [[административна подела Украјине|области]] (покрајина) гласају углавном за странке ( [[Блок Наша Украјина – Народна самоодбрана|Наша Украјина]], [[Отаџбина (политичка странка)|Баткившчина]])<ref>{{Cite web|url=http://www.cvk.gov.ua/pls/vnd2012/WP406?PT001F01=900&pf7171=52|date = 28. 11. 2012|publisher=Central Election Commission of Ukraine|language=uk|script-title=uk:Вибори народних депутатів України 2012|trans-title=The Elections of People's Deputies of Ukraine 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121016140034/http://www.cvk.gov.ua/pls/vnd2012/WP406?PT001F01=900&pf7171=52|archive-date=16 October 2012|url-status=dead|access-date = 8. 3. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://en.for-ua.com/news/2012/08/30/111349.html|title=CEC substitutes Tymoshenko, Lutsenko in voting papers|date=30 August 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20140813233711/http://en.for-ua.com/news/2012/08/30/111349.html|archive-date=13 August 2014|url-status=dead|access-date = 6. 11. 2015}}</ref> и председничке кандидате ([[Виктор Јушченко]], [[Јулија Тимошенко]]) са [[Zapadni svet|прозападном]] и државном реформском [[страначка платформа|платформом]], док бирачи у јужним и источним областима гласају за странке ([[Комунистичка партија Украјине|ЦПУ]], [[Партија региона]]) и председничке кандидате ([[Виктор Јанукович]]) са [[Русофилство|проруском]] и [[статус кво]] платформом.<ref name="EWparties">{{Citation|url=https://books.google.com/books?id=H23Pv4Ik3vMC&pg=PA396|title=Communist and Post-Communist Parties in Europe|last=Backes|first=Uwe|author1-link=Uwe Backes|last2=Moreau|first2=Patrick|author2-link=Patrick Moreau|publisher=[[Vandenhoeck & Ruprecht]]|year=2008|isbn=978-3-525-36912-8|pages=396}}</ref><ref name="Umland">{{Citation|url=http://www.opendemocracy.net/od-russia/andreas-umland/ukraine-right-wing-politics-is-genie-out-of-bottle|title=Ukraine right-wing politics: is the genie out of the bottle?|publisher=[[openDemocracy.net]]|date = 3. 1. 2011|accessdate=09. 11. 2022|archive-date=14. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171014083516/http://www.opendemocracy.net/od-russia/andreas-umland/ukraine-right-wing-politics-is-genie-out-of-bottle|url-status=}}</ref><ref>{{Citation|url=http://www.jamestown.org/single/?no_cache=1&tx_ttnews%5Btt_news%5D=39981|title=Eight Reasons Why Ukraine's Party of Regions Will Win the 2012 Elections|last=Kuzio|first=Taras|author-link=Taras Kuzio|publisher=[[The Jamestown Foundation]]|date=17 October 2012}}</ref><ref>{{Citation|url=http://www.taraskuzio.net/media20_files/8.pdf|title=UKRAINE: Yushchenko needs Tymoshenko as ally again|last=Kuzio|first=Taras|author-link=Taras Kuzio|publisher=[[Oxford Analytica]]|date=5 October 2007|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130515074305/http://www.taraskuzio.net/media20_files/8.pdf|archivedate=15 May 2013}}</ref> Међутим, ове поделе се смањују.<ref>[https://web.archive.org/web/20100217083456/http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/59340/ "Election winner lacks strong voter mandate"]. ''[[Kyiv Post]]''. 11 February 2010.</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.euractiv.com/specialreport-eu-ukraine-relatio/ukraines-party-regions-pyrrhic-v-analysis-516103|title=Ukraine's Party of Regions: A pyrrhic victory|date = 15. 11. 2012|website=EurActiv – EU News & policy debates, across languages}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.dw.com/en/ukraine-vote-ushers-in-new-constellation-of-power/a-16341696|title=Ukraine vote ushers in new constellation of power|website=DW.DE}}</ref>

=== Највећи градови ===
{{main|Списак градова у Украјини}}
{{Највећи градови у Украјини}}

== Привреда ==
[[Датотека:Flag colors.jpg|thumb|Застава Украјине сличи на пределе земље; Украјина је један од водећих светских извозника жита и других пољопривредних култура.]]
У 2021. години пољопривреда је била највећи сектор привреде земље, а Украјина је била највећи светски [[Трговина житом|извозник пшенице]].<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/ukraines-economy-is-more-than-just-wheat-and-commodities/a-61124847|title=Ukraine's economy is more than just wheat and commodities {{!}} DW {{!}} 15 March 2022|website=DW.COM|language=en-GB|access-date = 24. 3. 2022}}</ref> Међутим, Украјина је и даље међу [[Списак суверених држава у Европи према БДП (номиналном) по глави становника|најсиромашнијим земљама у Европи]],<ref name="poor">{{Cite web|url=https://voxukraine.org/en/why-is-ukraine-poor-look-to-the-culture-of-poverty/|title=Why Is Ukraine Poor? Look To The Culture Of Poverty|last=Ben|first=Bohdan|date = 25. 9. 2020|website=VoxUkraine|access-date = 4. 3. 2021}}</ref> а [[Корупција у Украјини|корупција је и даље распрострањено питање]]; земља је оцењена као 122. од 180 у [[Индекс перцепције корупције|Индексу перцепције корупције]] за 2021. годину, што је други најнижи резултат у Европи после [[Корупција у Русији|Русије]].<ref name="sec">{{Cite web|url=https://www.transparency.org/en/countries/ukraine|title=Ukraine|website=[[Transparency International]]|language=en|access-date = 24. 3. 2022}}</ref><ref name="transparency">{{Cite web|url=https://ti-ukraine.org/en/news/no-progress-ukraine-s-result-in-the-corruption-perceptions-index-2021/|title=No progress – Ukraine in the Corruption Perceptions Index|date=January 22, 2022|publisher=Transparency International Ukraine|access-date=June 7, 2022}}</ref> У 2021. украјински [[Бруто домаћи производ|БДП]] по глави становника према [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]] био је нешто више од 14.000 долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2021/April/weo-report?c=926,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2019&ey=2026&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1|title=World Economic Outlook Database, April 2021|website=IMF.org|publisher=[[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]]|access-date = 17. 4. 2020}}</ref> Упркос пружању [[Списак иностране помоћи Украјини током руско-украјинског рата|хитне финансијске подршке]], [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] је очекивао да ће се економија знатно опасти у 2022. због [[инвазија Русије на Украјину|инвазије Русије]].<ref name="auto4">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/business/2022/mar/14/ukraine-economy-shrink-2022-imf-russia-war|title=Ukraine economy could shrink by up to 35% in 2022, says IMF|date = 14. 3. 2022|website=The Guardian|language=en|access-date = 24. 3. 2022}}</ref> Једна процена за 2022. била је да би трошкови послератне обнове могли достићи пола трилиона долара.<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/briefing/2022/04/16/what-will-it-cost-to-rebuild-ukraine|title=What will it cost to rebuild Ukraine?|work=The Economist|access-date=2022-05-24|issn=0013-0613}}</ref>

У 2021. просечна плата у Украјини достигла је највиши ниво од скоро 14.300 [[Украјинска гривна|₴]] (525 америчких долара) месечно.<ref>{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/ukraine-politics/ukrainian-economy-in-2021-procrastination-without-innovation.html|title=Ukrainian Economy in 2021: Procrastination Without Innovation|last=Romanchuk|first=Jaroslav|date = 29. 12. 2021|publisher=[[Kyiv Post]]|access-date = 27. 1. 2022}}</ref> Око 1% Украјинаца је живело [[Сиромаштво по земљама|испод националне границе сиромаштва]] 2019.<ref>{{Cite web|url=https://data.worldbank.org/indicator/SI.POV.NAHC?locations=UA|title=Poverty headcount ratio at national poverty lines (% of population) – Ukraine {{!}} Data|website=data.worldbank.org|access-date = 17. 4. 2021}}</ref> Незапосленост у Украјини износила је 4,5% у 2019.<ref>{{Cite web|url=https://data.worldbank.org/indicator/SL.UEM.TOTL.NE.ZS?locations=UA|title=Unemployment, total (% of total labor force) (national estimate) – Ukraine {{!}} Data|website=data.worldbank.org|access-date = 17. 4. 2021}}</ref> У 2019. 5–15% украјинског становништва било је категорисано као средња класа.<ref>{{Cite news|url=https://ukrainianweek.com/Economics/236449|title=Where Ukraine's middle class is and how it can develop|last=Shavalyuk|first=Lyubomyr|date=10 October 2019|work=The Ukrainian Week|access-date = 6. 11. 2020}}</ref> У 2020. [[државни дуг]] Украјине износио је отприлике 50% њеног номиналног БДП-а.<ref>{{Cite web|url=https://www.ceicdata.com/en/indicator/ukraine/government-debt--of-nominal-gdp#:~:text=In%20the%20latest%20reports%2C%20Ukraine,USD%20bn%20in%20Sep%202020.|title=Ukraine Government Debt: % of GDP|website=CEIC|access-date = 17. 4. 2021}}</ref><ref name=":42">{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/ukraines-economy-is-more-than-just-wheat-and-commodities/a-61124847|title=Ukraine's economy is more than just wheat and commodities {{!}} DW {{!}} 15 March 2022|website=DW.COM|language=en-GB|access-date = 24. 3. 2022}}</ref>

Током 2021. минерални производи и лака индустрија били су важни сектори.<ref name=":43">{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/ukraines-economy-is-more-than-just-wheat-and-commodities/a-61124847|title=Ukraine's economy is more than just wheat and commodities {{!}} DW {{!}} 15 March 2022|website=DW.COM|language=en-GB|access-date = 24. 3. 2022}}</ref> Украјина производи скоро све врсте транспортних возила и [[Државна космичка агенција Украјине|свемирских летелица]].<ref>{{Cite web|url=http://www.nkau.gov.ua/nsau/catalogNEW.nsf/mainE/731F5A089D942FA8C2256FBF002DFA78?OpenDocument&Lang=E|title=Statistics of Launches of Ukrainian LV|website=www.nkau.gov.ua|publisher=[[State Space Agency of Ukraine]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20181210200631/http://www.nkau.gov.ua/nsau/catalogNEW.nsf/mainE/731F5A089D942FA8C2256FBF002DFA78?OpenDocument&Lang=E|archive-date = 10. 12. 2018|url-status=dead|access-date = 24. 12. 2007}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.businessukraine.com.ua/missile-defence-nato-ukraine-s|title=Missile defence, NATO: Ukraine's tough call|publisher=Business Ukraine|archive-url=https://web.archive.org/web/20081121232043/http://www.businessukraine.com.ua/missile-defence-nato-ukraine-s|archive-date = 21. 11. 2008|access-date = 5. 7. 2008}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://fas.org/nuke/guide/ukraine/|title=Ukraine Special Weapons|website=The Nuclear Information Project|access-date = 5. 7. 2008}}</ref> Авиони [[АНТК Антонов|Антонов]] и камиони [[КрАЗ]] извозе се у многе земље. [[Европска унија]] је главни трговински партнер земље, а важне су дознаке Украјинаца који раде у иностранству.<ref name=":43" />

Извори интернета у земљи су разнолику.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2022/mar/01/could-russia-shut-down-the-internet-in-ukraine|title=Could Russia shut down the internet in Ukraine?|date = 1. 3. 2022|website=The Guardian|language=en|access-date = 15. 3. 2022}}</ref> Кључни званичници могу користити [[Старлинк]] као резервну копију.<ref name=":3" /> Ај-ти индустрија је допринела скоро 5 процената украјинском БДП-у 2021.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.com/next/2022/03/11/from-rescue-missions-to-finding-new-jobs-ukraine-s-tech-industry-is-helping-victims-of-rus|title=Ukraine's tech companies are finding ways to help those fleeing war|last=Davies|first=Pascale|date = 11. 3. 2022|website=euronews|language=en|access-date = 15. 3. 2022}}</ref> а 2022. наставила је и унутар и ван земље.<ref>{{Cite news|url=https://www.wsj.com/articles/ukraines-vital-tech-industry-carries-on-amid-russian-invasion-11646247631|title=Ukraine's Vital Tech Industry Carries On Amid Russian Invasion|last=Journal|first=Sam Schechner {{!}} Photographs by Justyna Mielnikiewicz/MAPS for The Wall Street|date = 2. 3. 2022|work=[[The Wall Street Journal]]|access-date = 15. 3. 2022|language=en-US|issn=0099-9660}}</ref>

=== Пољопривреда ===
Украјина је међу водећим светским пољопривредним произвођачима и извозницима и често се описује као „житница Европе“. Током 2020/21 (јул–јун), рангирана је као шеста највећаи извозница пшенице, чинећи девет одсто светске трговине пшеницом.<ref name=":02">{{Cite book|url=|title=FOOD OUTLOOK - BIANNUAL REPORT ON GLOBAL FOOD MARKETS : november 2021.|last=FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS|year=2022|publisher=FOOD & AGRICULTURE ORG|isbn=978-92-5-135248-9|location=[S.l.]|oclc=1291390883|pages=}}</ref> Земља је такође велики светски извозник кукуруза, јечма и уљане репице. У 2020/21. години чинило је 12 одсто светске трговине [[Кукуруз|кукурузом]] и [[Јечам|јечмом]] и 14 одсто светског извоза [[Уљана репица|уљане репице]]. Њен трговински удео је још већи у сектору сунцокретовог уља, са око 50 одсто светског извоза у 2020/2021.<ref name=":02" />

Према [[Организација за храну и пољопривреду|Организацији Уједињених нација за храну и пољопривреду]] (ФАО), поред изазивања губитака живота и повећања хуманитарних потреба, вероватни поремећаји изазвани [[Руско-украјински рат|руско-украјинским ратом]] у украјинском сектору житарица и уљарица могли би угрозити сигурност хране многе земље, посебно оне које веома зависе од Украјине и Русије у погледу увоза хране и ђубрива.<ref>{{Cite web|url=https://www.fao.org/3/cb9236en/cb9236en.pdf|title=FAO Information Note: The importance of Ukraine and the Russian Federation for global agricultural markets and the risks associated with the current conflict, 25 March 2022 Update|website=Food and Agriculture Organization}}</ref> Неколико од ових земаља спада у групу [[Најмање развијене земље|најнеразвијенијих земаља]], док многе друге припадају групи земаља са ниским дохотком и дефицитом хране.<ref>{{Cite web|url=https://www.un.org/development/desa/dpad/least-developed-country-category/ldcs-at-a-glance.html|title=LDCs at a Glance {{!}} Department of Economic and Social Affairs|website=www.un.org|access-date=2022-04-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fao.org/countryprofiles/lifdc/en/|title=FAO Country Profiles|website=www.fao.org|language=en|access-date=2022-04-15}}</ref> На пример, [[Еритреја]] је 47 одсто свог увоза пшенице током 2021. прибавила из Украјине. Све у свему, више од 30 нација зависи од Украјине и [[Русија|Руске Федерације]] за преко 30 процената својих потреба за увозом пшенице, многе од њих у северној Африци те западној и централној Азији.<ref name=":022">{{Cite book|url=|title=FOOD OUTLOOK - BIANNUAL REPORT ON GLOBAL FOOD MARKETS : november 2021.|last=FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS|year=2022|publisher=FOOD & AGRICULTURE ORG|isbn=978-92-5-135248-9|location=[S.l.]|oclc=1291390883|pages=}}</ref>

=== Туризам ===
[[Датотека:Зимова_фортеця.jpg|мини|[[Тврђава Камјањец-Подиљски]], једно од [[седам чуда Украјине]]]]
Пре [[Руско-украјински рат|руско-украјинског рата]] број туриста који су посетили Украјину био је осми у Европи, према [[Светска туристичка ранг листа|рангирању]] [[Светска туристичка организација|Светске туристичке организације]].<ref>[https://web.archive.org/web/20080819191518/http://www.tourismroi.com/Content_Attachments/27670/File_633513750035785076.pdf UNWTO World Tourism Barometer, volume 6], [[UNWTO]] (June 2008)</ref> Украјина има бројне туристичке атракције: планински ланци погодни за [[скијање]], планинарење и риболов; обала [[Црно море|Црног мора]] као популарна летња дестинација; [[Резерват природе|резервати природе]] различитих [[Екосистем|екосистема]]; и цркве, рушевине [[Замак|двораца]] и друге архитектонске и парковске знаменитости. [[Кијев]], [[Lavov|Лавов]], [[Одеса]] и [[Камјањец-Подиљски]] били су главни туристички центри Украјине, од којих је сваки нудио историјске знаменитости и широку [[Хоспиталити|угоститељску]] инфраструктуру. Туризам је био главни ослонац привреде Крима пре великог пада броја посетилаца након руске анексије 2014.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.co.uk/news/magazine-28688478 |title=Tourism takes a nosedive in Crimea |date= |website= |publisher= |access-date = 29. 12. 2015}} bbc.co.uk,</ref>

== Транспорт ==
Многи путеви и мостови су уништени, а међународно поморско путовање блокирано је руском инвазијом на Украјину 2022.<ref name="auto42">{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/business/2022/mar/14/ukraine-economy-shrink-2022-imf-russia-war|title=Ukraine economy could shrink by up to 35% in 2022, says IMF|date = 14. 3. 2022|website=The Guardian|language=en|access-date = 24. 3. 2022}}</ref> Раније је путовање углавном било организовано углавном преко [[Лука Одеса|луке Одеса]], одакле су редовно пловили трајекти за [[Истанбул]], [[Варна|Варну]] и [[Хаифа|Хаифу]]. Највећа трајектна компанија која управља овим рутама била је [[УкрФерри|''Укрфери'']].<ref>{{Cite web|url=http://www.ukrferry.com/|title=Судоходная компания Укрферри. Морские паромные перевозки на Черном Море между Украиной, Грузией, Турцией и Болгарией|publisher=Ukrferry.com|access-date = 30. 12. 2010}}</ref> Има их преко {{Convert|1600|km|mi|abbr=on|sigfig=1|round=}} [[Навигабилити|пловних]] путева на 7 река, углавном на [[Дунав|Дунаву]], [[Дњепар|Дњепру]] и [[Припјат (река)|Припјату]]. Све реке Украјине се замрзавају зими, ограничавајући пловидбу.<ref>{{Cite web|url=http://www.segodnya.ua/news/14338802.html|title=Киевскую дамбу может разрушить только метеорит или война — Эксперт|website=www.segodnya.ua|archive-url=https://web.archive.org/web/20120219112757/http://www.segodnya.ua/news/14338802.html|archive-date = 19. 2. 2012|url-status=dead|access-date = 15. 6. 2022}}</ref>

[[Железнички транспорт у Украјини|Железничка мрежа Украјине]] повезује све главне урбане области, лучке објекте и [[Производња|индустријске центре]] са суседним земљама.{{чињеница|date= July 2022}} Највећа концентрација [[Железничка пруга|железничке пруге]] је у региону [[Доњецки басен|Донбаса]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Ukraine/Resources-and-power|title=Ukraine - Resources and power &#124; Britannica|website=www.britannica.com}}</ref> Иако је [[железнички теретни транспорт]] опао током 1990-их, Украјина је и даље један од [[Статистика коришћења железнице по земљама|највећих корисника железнице]] у свету.<ref>{{Cite web|url=http://permanent.access.gpo.gov/lps3997/9510uktn.htm|title=Transportation in Ukraine|website=U.S. Government Printing Office|access-date = 22. 12. 2007}}</ref>

[[:en:Ukraine_International_Airlines|''Ukraine International Airlines'']], је главни авиопревозник и највећа [[Авио-компанија|авиокомпанија]],<ref>"[https://www.whichairline.com/airlines/ukraine-international-airlines Ukraine International Airlines]."</ref> са седиштем у [[Кијев|Кијеву]]<ref>"{{cite web |author= |url=https://www.flyuia.com/eng/company/ukraine-international-airlines/Contacts.html |title=Contact Ukraine International Airlines |date= |website= |publisher= |access-date=21. 6. 2010 |archive-date=14. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171214175226/https://www.flyuia.com/eng/company/ukraine-international-airlines/Contacts.html |url-status= }}." Ukraine International Airlines.. "ADDRESS: UKRAINE INTERNATIONAL AIRLINES 201-203, Kharkivske Road, Kyiv, 02121, Ukraine"</ref> и главним чвориштем на кијевском [[Аеродром Кијев-Бориспољ|међународном аеродрому Кијев-Бориспољ]]. Обављао је домаће и међународне путничке летове и карго услуге ка Европи, Блиском истоку, [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]],<ref name="auto1">{{Cite web|url=https://www.kyivpost.com/content/business/ukraine-international-airlines-launches-direct-kyiv-new-york-city-flights-350928.html|title=Ukraine International Airlines launches direct Kyiv–New York flights|date = 6. 6. 2014|website=KyivPost|access-date = 24. 4. 2015}}</ref> [[Канада|Канади]],<ref>{{Cite news|url=https://www.routesonline.com/news/38/airlineroute/275955/ukraine-international-plans-toronto-launch-in-june-2018/|title=Ukraine International plans Toronto launch in June 2018|last=Liu|first=Jim|date = 29. 11. 2017|work=Routesonline|access-date = 29. 11. 2017}}</ref> и Азији.

== Енергија ==
Енергија у Украјини се углавном добија од [[Zemni gas|гаса]] и [[Угаљ|угља]], а затим од [[Нуклеарна енергија|нуклеарне енергије]] и [[Нафта|нафте]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://ukraineinvest.gov.ua/industries/mining/|title=Mining – UkraineInvest|language=en-US|access-date = 3. 3. 2022}}</ref> Индустрија угља је поремећена сукобима.<ref>{{Cite web|url=https://www.opendemocracy.net/en/odr/the-paradox-threatening-ukraines-post-coal-future/|title=The paradox threatening Ukraine's post-coal future|website=openDemocracy|language=en|access-date = 27. 2. 2022}}</ref> 

Већина гаса и нафте се увози, али од 2015. [[енергетска политика]] даје приоритет диверсификацији снабдевања енергијом.<ref>{{Cite web|url=https://www.iea.org/countries/ukraine|title=Ukraine - Countries & Regions|website=IEA|language=en-GB|access-date = 27. 2. 2022}}</ref>

Отприлике половина производње [[proizvodnja električne energije|електричне енергије]] је нуклеарна, а четвртина добијено на угаљ.<ref name=":03">{{Cite web|url=https://ukraineinvest.gov.ua/industries/mining/|title=Mining – UkraineInvest|language=en-US|access-date = 3. 3. 2022}}</ref> Највећа [[нуклеарна електрана]] у Европи, [[Нуклеарна електранa Запорожје|Запорожје]], налази се у Украјини. [[Субвенције за фосилна горива]] износиле су 2,2 милијарде долара у 2019.<ref>{{Cite web|url=https://www.oecd-ilibrary.org/sites/38d3a4b5-en/index.html?itemId=/content/publication/38d3a4b5-en|title=Fossil-Fuel Subsidies in the EU's Eastern Partner Countries: Estimates and Recent Policy Developments|website=[[Организација за економску сарадњу и развој|OECD]]|language=en|access-date = 1. 3. 2022}}</ref> До 2010-их сво украјинско нуклеарно гориво долазило је из Русије, али сада већина не.<ref>{{Cite web|url=http://www.westinghousenuclear.com/News_Room/PressReleases/pr20140411.shtm|title=Westinghouse and Ukraine's Energoatom Extend Long-term Nuclear Fuel Contract|website=11 April 2014|publisher=Westinghouse|archive-url=https://web.archive.org/web/20140411173202/http://www.westinghousenuclear.com/News_Room/PressReleases/pr20140411.shtm|archive-date = 11. 4. 2014|access-date = 15. 4. 2014}}</ref>

Иако транзит гаса опада, преко Украјине је 2021. протекло преко 40 милијарди кубних метара (бцм) [[Природни гас у Русији|руског гаса]],<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/markets/commodities/russian-gas-transit-via-ukraine-fell-25-2021-2022-01-04/|title=Russian gas transit via Ukraine fell 25% in 2021|last=Reuters|date = 4. 1. 2022|work=Reuters|access-date = 26. 2. 2022|language=en}}</ref> што је представљало око трећину руског извоза у друге европске земље.<ref>{{Cite web|url=https://www.bloombergquint.com/politics/ukraine-gas-transit-uninterrupted-amid-local-pipe-damage-reports|title=Ukraine Gas Transit Uninterrupted Amid Local Pipe-Damage Reports|last=Mazneva|first=Elena|website=BloombergQuint|language=en|access-date = 27. 2. 2022}}</ref> Део енергетске инфраструктуре је уништен у руској инвазији Украјине 2022.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/live/2022/feb/27/russia-ukraine-latest-news-missile-strikes-on-oil-facilities-reported-as-some-russian-banks-cut-off-from-swift-system-live?filterKeyEvents=false&page=with%3Ablock-621aff5f8f08db56730fd45f|title=Russia-Ukraine latest news: missile strikes on oil facilities reported as some Russian banks cut off from Swift system – live|last=Lock|first=Samantha|date = 27. 2. 2022|work=The Guardian|access-date = 27. 2. 2022|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.euractiv.com/section/europe-s-east/news/ukraines-energy-system-coping-but-risks-major-damage-as-war-continues/|title=Ukraine's energy system coping but risks major damage as war continues|last=Taylor|first=Kira|date = 26. 2. 2022|website=www.euractiv.com|language=en-GB|access-date = 27. 2. 2022}}</ref>

Почетком 2022. Украјина и [[Молдавија]] су одвојиле своје електричне мреже од [[ИПС/УПС|Интегрисаног електроенергетског система]] Русије и [[Енергетика у Белорусији|Белорусије]] а [[Европска мрежа оператора преносног система за електричну енергију]] их је синхронизовала са [[Синхрона мрежа континенталне Европе|континенталном Европом]].<ref name="cbsnews-ukraine-grid">{{Cite news|url=https://www.cbsnews.com/news/ukraine-european-power-grid-russia/|title=Ukraine joins European power grid, ending its dependence on Russia|work=[[CBS News]]|access-date = 23. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220316225624/https://www.cbsnews.com/news/ukraine-european-power-grid-russia/|archive-date = 16. 3. 2022|agency=[[Associated Press]]|issue=16 March 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.entsoe.eu/news/2022/03/16/continental-europe-successful-synchronisation-with-ukraine-and-moldova-power-systems/|title=Continental Europe successful synchronisation with Ukraine and Moldova power systems|date = 16. 3. 2022|publisher=[[ENTSO-E]]|access-date = 17. 3. 2022}}</ref>

== Култура ==
[[Датотека:80-391-9007 Kyiv St.Michael's Golden-Domed Monastery RB 18.jpg|мини|Украјина има другу највећу популације православног становништва на свету. Православље је значајно утицало на развој културе у земљи.]]
Украјински обичаји су под великим утицајем [[Ортодоксија|православног хришћанства]], доминантне религије у земљи.<ref>{{Cite web|url=http://www.derzhkomrelig.gov.ua/info_zvit_2003.html|title=State Department of Ukraine on Religious|website=2003 Statistical report|archive-url=https://web.archive.org/web/20041204115821/http://www.derzhkomrelig.gov.ua/info_zvit_2003.html|archive-date = 4. 12. 2004|url-status=dead|access-date = 27. 1. 2008}}</ref> Родне улоге такође имају тенденцију да буду традиционалније, а баке и деде играју већу улогу у васпитању деце него на Западу.<ref>{{harvnb|Lysenko|2014|pp=4}}</ref> 

Култура Украјине је такође била под утицајем њених источних и западних суседа, што се огледа у њеној [[Украјинска архитектура|архитектури]], музици и уметности.<ref>{{Cite web|url=http://www.ukraine.com/culture/|title=Culture in Ukraine {{!}} By Ukraine Channel|website=ukraine.com|access-date = 24. 3. 2018}}</ref>

Комунистичка ера је имала прилично снажан утицај на уметност и писање Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/eb/article-30078/Ukraine|title=Interwar Soviet Ukraine|website=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080418030322/https://www.britannica.com/eb/article-30078/Ukraine|archive-date = 18. 4. 2008|access-date = 12. 9. 2007|quote=In all, some four-fifths of the Ukrainian cultural elite was repressed or perished in the course of the 1930s}}</ref> Стаљин је 1932. године направио државну политику [[Социјалистички реализам|социјалистичког реализма]] у Совјетском Савезу када је прогласио декрет „О реконструкцији књижевних и уметничких организација“. Ово је у великој мери угушило креативност. Током 1980-их уведена је [[гласност]] (отвореност) и совјетски уметници и писци поново су постали слободни да се изражавају како су желели.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/eb/article-9037405|title=Gorbachev, Mikhail|publisher=Encyclopædia Britannica (fee required)|archive-url=https://web.archive.org/web/20071218133116/https://www.britannica.com/eb/article-9037405|archive-date = 18. 12. 2007|url-status=dead|access-date = 30. 7. 2008|quote=Under his new policy of glasnost ("openness"), a major cultural thaw took place: freedoms of expression and of information were significantly expanded; the press and broadcasting were allowed unprecedented candour in their reportage and criticism; and the country's legacy of Stalinist totalitarian rule was eventually completely repudiated by the government}}</ref>

Завршно са 2022. [[Унеско|УНЕСКО]] је заштитио седам локалитета светске баштине у Украјини.<ref>{{Cite web|url=https://whc.unesco.org/en/statesparties/ua|title=Ukraine - UNESCO World Heritage Convention|last=Centre|first=UNESCO World Heritage|website=UNESCO World Heritage Centre|language=en|access-date = 4. 3. 2022}}</ref> Украјина је позната по традицијама и наслеђу као што је [[петрикивско сликарство]], керамици из Косива и козачким песмама.<ref>{{Cite web|url=https://ich.unesco.org/en/RL/petrykivka-decorative-painting-as-a-phenomenon-of-the-ukrainian-ornamental-folk-art-00893|title=UNESCO - Petrykivka decorative painting as a phenomenon of the Ukrainian ornamental folk art|website=ich.unesco.org|language=en|access-date = 4. 3. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://ich.unesco.org/en/RL/tradition-of-kosiv-painted-ceramics-01456|title=UNESCO - Tradition of Kosiv painted ceramics|website=ich.unesco.org|language=en|access-date = 4. 3. 2022}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://ich.unesco.org/en/USL/cossacks-songs-of-dnipropetrovsk-region-01194|title=UNESCO - Cossack's songs of Dnipropetrovsk Region|website=ich.unesco.org|language=en|access-date = 4. 3. 2022}}</ref>

Традиција фарбања [[Ускршња јаја|ускршњих јаја]], познатог као [[писанке|писанка]], има дуге корене у Украјини. Ова јаја су нацртана воском да би се створио узорак; затим је нанета боја да би јаја добила пријатну боју. Након што је цело јаје обојено, восак је уклоњен остављајући само шарени узорак. Ова традиција је стара хиљадама година и претходи доласку хришћанства у Украјину.<ref>{{Cite web|url=http://www.cs.unc.edu/~yakowenk/pysanky/index.html|title=Pysanky – Ukrainian Easter Eggs|publisher=[[University of North Carolina]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125004425/http://www.cs.unc.edu/~yakowenk/pysanky/index.html|archive-date = 25. 1. 2021|url-status=dead|access-date = 28. 7. 2008}}</ref>

Украјински кандидат је први пут освојио награду [[Оскар]] 2024. године, документарни филм ''20 дана у Маријупољу''.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/117205/ukrajina-osvojila-prvog-oskara-zlatna-statua-za-ratni-dokumentarac-20-dana-u-mariupolju/vest|title=Ukrajina osvojila prvog Oskara, zlatna statua za ratni dokumentarac "20 dana u Mariupolju"|last=Euronews|date=2024-03-12|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-03-21}}</ref>

=== Књижевност ===
[[Датотека:Т. Г. Шевченко. Квітень 1859.jpg|thumb|Портрет [[Тарас Шевченко|Тараса Шевченка]], једној од најважнијих украјинских књижевника]]
Технички, историја украјинске књижевности датира све до 11. века, после христијанизације Кијевске Русије, међутим, ови најранији списи су били [[обожавање|богослужбени]] и писани су на [[Старословенски језик|старословенском]] језику, а не на правом украјинском. Историјски извештаји тог времена називани су ''[[Хроника (историографија)|хроникама]]'', од којих је најзначајнија [[Повест минулих лета|Прва хроника]].<ref name="ualit">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/612921/Ukraine/30128/Daily-life-and-social-customs#toc275898|title=Ukraine – Cultural Life – The Arts – Literature|website=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]|access-date = 8. 1. 2014}}</ref><ref name="ualitmsn">{{Cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761573617_4/Ukraine.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080406035927/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761573617_4/Ukraine.html|archivedate = 6. 4. 2008|title=Ukraine – Literature|accessdate = 3. 7. 2008}}</ref>  Књижевна стваралаштво је доживело нагли пад током [[Монголска инвазија на Кијевску Русију|монголске инвазије на Русију]].<ref name="ualit" />

Украјинска књижевност је поново почела да се развија у 14. века, а знатно је напредовала током 16. века са проналаском [[Штампарска машина|штампарије]] и са почетком козачке ере, под руском и пољском доминацијом.<ref name="ualit2">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/612921/Ukraine/30128/Daily-life-and-social-customs#toc275898|title=Ukraine – Cultural Life – The Arts – Literature|website=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]|access-date = 8. 1. 2014}}</ref> Козаци су успоставили независно друштво и популарисали нову врсту [[Епска поезија|епске песме]], која је означила врхунац украјинске [[Народна књижевност|усмене књижевности]].<ref name="ualitmsn2">{{Cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761573617_4/Ukraine.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080406035927/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761573617_4/Ukraine.html|archivedate = 6. 4. 2008|title=Ukraine – Literature|accessdate = 3. 7. 2008}}</ref> Овај напредак је затим заостао у 17. и почетком 18. века, када је издавање на украјинском језику стављено ван закона. Ипак, крајем 18. века коначно се појавио савремени књижевни украјински.<ref name="ualit2" /> Године 1798. почела је модерна ера украјинске књижевне традиције објављивањем [[Енејида|Енеиде]] од стране [[Иван Котљаревски|Ивана Котљаревског]] на украјинском народном језику.<ref>[https://www.britannica.com/art/Ukrainian-literature Ukrainian Literature.] Encyclopædia Britannica. Rev. 1 March 2022. Downloaded 25 March 2022.</ref>

До 1830-их година почела је да се развија украјинска [[Романтизам|романтична књижевност]] и појавила се најпознатија културна личност нације, романтичар песник-сликар [[Тарас Шевченко]]. Док се Иван Котљаревски сматра оцем књижевности на украјинском народном језику; Шевченко је отац националног препорода.<ref>{{Cite web|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\L\I\Literature.htm|title=Literature|last=Danylo Husar Sruk|website=Encyclopedia of Ukraine|access-date = 17. 1. 2008}}</ref>

Затим, 1863. године, употреба украјинског језика у штампи је ефективно забрањена од стране [[Руска Империја|Руске империје]].<ref name="censor">{{Cite journal|last=Remy|first=Johannes|date=March–June 2007|title=The Valuev Circular and Censorship of Ukrainian Publications in the Russian Empire (1863–1876): Intention and Practice|journal=Canadian Slavonic Papers|volume=47|issue=1/2|pages=87–110|doi=10.1080/00085006.2007.11092432|jstor=40871165}}</ref> Ово је озбиљно ограничило књижевну активност на том подручју, а украјински писци су били приморани да или објављују своја дела на руском језику или их пуштају у [[Галиција|Галицију]] под аустријском контролом. Забрана никада није званично укинута, али је застарела након револуције и доласка бољшевика на власт.<ref name="ualitmsn3">{{Cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761573617_4/Ukraine.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080406035927/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761573617_4/Ukraine.html|archivedate = 6. 4. 2008|title=Ukraine – Literature|accessdate = 3. 7. 2008}}</ref>

Украјинска књижевност је наставила да цвета у раним совјетским годинама када су скоро сви књижевни трендови били одобрени. Ова политика се суочила са наглим падом 1930-их, када је [[НКВД]] током [[Велика чистка|Велике чистке]] убио истакнуте представнике, као и многе друге. Уопштено говорећи, око 223 писца била је потиснута од стране онога што је познато као [[Извршена ренесанса|Погубљена ренесанса]].<ref>{{Cite web|url=http://fmm51.org.ua/html_books/lavrinenko_rozstriliane_vidrodzhennia.htm|last=Lavrinenko|first=Yuriy|date=2004|publisher=Smoloskyl|location=Kyiv|language=uk|script-title=uk:Розстріляне відродження: Антологія 1917–1933|trans-title=The Executed Renaissance: Anthology 1917–1933|archive-url=https://web.archive.org/web/20101213085603/http://fmm51.org.ua/html_books/lavrinenko_rozstriliane_vidrodzhennia.htm|archive-date = 13. 12. 2010}}</ref> Ове репресије су биле део Стаљинове спроведене политике [[Социјалистички реализам|социјалистичког реализма]]. Доктрина није нужно потискивала употребу украјинског језика, али је захтевала да писци следе одређени стил у својим делима.

Књижевна слобода је расла крајем 1980-их и почетком 1990-их заједно са опадањем и распадом СССР-а и поновним успостављањем независности Украјине 1991.<ref name="ualit3">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/612921/Ukraine/30128/Daily-life-and-social-customs#toc275898|title=Ukraine – Cultural Life – The Arts – Literature|website=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]|access-date = 8. 1. 2014}}</ref>

=== Архитектура ===
Украјинска архитектура укључује мотиве и стилове који се налазе у структурама изграђеним у модерној Украјини и од стране [[Украјинци|Украјинаца]] широм света. То укључује почетне корене који су успостављени у [[Источни Словени|источнословенској]] држави [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]]. Од [[Покрштавање Русије|христијанизације Кијевске Русије]] неколико векова украјинска архитектура је била под утицајем [[Византијска архитектура|византијске архитектуре]]. После [[Монголска инвазија на Кијевску Русију|12. века]], у [[Галичко-волинска држава|Галичко-волинској држави]] настављено је стварање релевантно за историју архитектуре.<ref name="KatchanovskiKohutNebesio2013">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-h6r57lDC4QC&pg=PA29|title=Historical Dictionary of Ukraine|author=[[Ivan Katchanovski]]last2=Zenon E. Kohut|last3=Bohdan Y. Nebesio|last4=Myroslav Yurkevich|date = 11. 7. 2013|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-7847-1|edition=2|oclc=851157266|pages=29–}}</ref>

Након уједињења са [[Руско царство|руским царством]], архитектура у Украјини је почела да се развија у различитим правцима, са многим објектима у већем источном подручју под руском влашћу изграђеним у стиловима [[Руска архитектура|руске архитектуре]] тог периода, док се западни регион [[Галиција|Галиције]] развијао под [[Архитектура Пољске|пољским]] и [[Аустрија|аустроугарским архитектонским утицајима]]. Украјински национални мотиви су били коришћени током периода [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] иу модерној независној Украјини.<ref name="KatchanovskiKohutNebesio20132">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-h6r57lDC4QC&pg=PA29|title=Historical Dictionary of Ukraine|author=[[Ivan Katchanovski]]last2=Zenon E. Kohut|last3=Bohdan Y. Nebesio|last4=Myroslav Yurkevich|date = 11. 7. 2013|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-7847-1|edition=2|oclc=851157266|pages=29–}}</ref> Међутим, већим делом савремене архитектонске линије Украјине доминирају [[Хрушчовка|Хрушчовке]] у совјетском стилу, или јефтине стамбене зграде.<ref>{{Cite web|url=http://www.ukraine-observer.com/articles/228/993|title=The Khrushchovkas|last=Kharchenko|first=Serhiy|website=The Ukrainian Observer|archive-url=https://web.archive.org/web/20070206132350/http://www.ukraine-observer.com/articles/228/993|archive-date = 6. 2. 2007|url-status=dead}}</ref>

=== Ткање ===
[[Датотека:Rushnyk Ukraine embroidered decorative towels.jpg|thumb|Рушник је традиционални украјински вез.]]
Занатска [[текстилна уметност]] игра важну улогу у украјинској култури,<ref>{{Cite web|url=http://ua-travelling.com/en/article/ukrainian-clothes|title=Ukrainian folk dress. Traditional clothes of Ukraine|publisher=Ua-travelling.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20130725153343/http://ua-travelling.com/en/article/ukrainian-clothes|archive-date = 25. 7. 2013|url-status=dead|access-date = 8. 1. 2014}}</ref> посебно у [[Украјинске свадбене традиције|украјинским традицијама венчања]]. [[Вишиванка|Украјински вез]], [[ткање]] и израда чипке користе се у традиционалној [[Народна ношња|народној ношњи]] и на традиционалним прославама. Украјински вез варира у зависности од региона порекла,<ref>''"Podvyzhnytsi narodnoho mystetstva", Kyiv 2003 and 2005, by Yevheniya Shudra, Welcome to Ukraine Magazine''</ref> а дизајни имају дугу историју мотива, композиција, избора боја и врста шавова.<ref name="museum">{{Cite web|url=http://www.umacleveland.org/traditional-ukrainian-embroidery/|title=Traditional Ukrainian Embroidery|publisher=Ukrainian Museum-Archives|archive-url=https://web.archive.org/web/20140108231405/http://www.umacleveland.org/traditional-ukrainian-embroidery/|archive-date = 8. 1. 2014|url-status=dead|access-date = 8. 1. 2014}}</ref> Употреба боје је веома важна и има корене у [[украјински фолклор|украјинском фолклору]]. Мотиви веза пронађени у различитим деловима Украјине чувају се у Музеју [[Русхник|Рушник]] у [[Перејаслав|Перејаславу]].

[[Народна ношња]] је ткана и богато украшена. Ткање на ручно рађеним разбојима и даље се практикује у селу Крупове, које се налази у Ривенској [[Ровењска област|области]]. Село је родно место две познате личности на сцени израде народних заната.<ref>{{Cite web|url=http://www.rv.gov.ua/sitenew/main/ua/1160.htm|publisher=Rv.gov.ua|language=uk|script-title=uk:Рівненська обласна державна адміністрація – Обласний центр народної творчості|trans-title=Rivne Regional State Administration – The Regional Centre for Folk Art|archive-url=https://web.archive.org/web/20110126042547/http://www.rv.gov.ua/sitenew/main/ua/1160.htm|archive-date = 26. 1. 2011|url-status=dead|access-date = 30. 12. 2010}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://storinka-m.kiev.ua/article.php?id=478|title=ПІСНІ ТА ВИШИВКИ УЛЯНИ КОТ – Мистецька сторінка|publisher=Storinka-m.kiev.ua|access-date = 30. 12. 2010}}</ref>

=== Музика ===
[[Датотека:UkrainianDance.jpg|мини|Мотив из украјинског плеса хопак]]
[[Украјинска музика]] почиње своју модернију историју од [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] у [[9. век]]у. Њен снажан утицај види се у међународним надимцима за Украјину :''Земља славуја'' и ''Словенска Италија''. У традиционалној украјинској музици може се приметити снажан хришћански утицај с обзиром да је средњовековна Украјина била хришћанско средиште [[Источни Словени|Источних Словена]] преко четири века. Украјински утицај примећује се и у познатој класичној руској музици, посебно када је реч о музичарима који имају украјинско порекло попут [[Петар Чајковски|Петра Иљича Чајковског]], Игора Стравинског и других. Данас украјинска музика у својој разноврсности звукова у Украјини и иностранству, наставља да се развија у народним и професионалним традицијама.

=== Медији ===
Украјински правни оквир о слободи медија сматра се „међу најпрогресивнијим у источној Европи“, иако је примена била неуједначена.<ref name="FH">[[Freedom House]], {{cite web |author= |url=https://freedomhouse.org/report/freedom-press/2015/ukraine |title=Ukraine 2015 Freedom of the Press |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=16. 11. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181116115122/https://freedomhouse.org/report/freedom-press/2015/ukraine |url-status= }}</ref> Устав и закони предвиђају [[Слобода говора|слободу говора]]<ref>{{Cite web|url=https://freedomhouse.org/country/ukraine/freedom-world/2021|title=Ukraine: Freedom in the World 2021 Country Report|website=Freedom House|language=en|access-date = 27. 3. 2022}}</ref> и [[Слобода штампе у Украјини|штампе]]. Главни регулаторни орган за електронске медије је [[Национални савет за телевизију и радио-дифузију Украјине]] (НТРБЦУ), задужен за лиценцирање медијских кућа и осигурање њихове усклађености са законом.<ref>{{Cite web|url=https://www.nrada.gov.ua/en/about/|title=National Council|website=Національна рада України з питань телебачення і радіомовлення|access-date=09. 11. 2022|archive-date=09. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220309090341/https://www.nrada.gov.ua/en/about/|url-status=}}</ref>

[[Кијев]] доминира медијским сектором у Украјини: националне [[Списак новина у Украјини|новине]], таблоиди и телевизија и радио углавном се тамо налазе,{{чињеница|date= March 2022}} иако је [[Lavov|Лавов]] такође значајан национални медијски центар. Национална новинска агенција Украјине [[Укринформ]] је овде основана 1918. године. [[ББЦ Украиниан|Украјински Би-Би-Си]] је почео са емитовањем 1992. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/ukrainian/aboutus/story/2003/08/030818_london_office|title=BBCUkrainian.com {{!}} Про нас {{!}} Бі-Бі-Сі – зрозуміти світ.|website=www.bbc.com|access-date = 18. 3. 2022}}</ref> {{As of|2022}} 75% становништва користи интернет, а друштвене медије нашироко користе влада и грађани.<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/europe/2022/03/26/the-invasion-of-ukraine-is-not-the-first-social-media-war-but-it-is-the-most-viral|title=The invasion of Ukraine is not the first social media war, but it is the most viral|date = 26. 3. 2022|newspaper=The Economist|access-date = 27. 3. 2022|issn=0013-0613}}</ref>

== Спорт ==
{{види још|Спорт у Украјини|Украјина на олимпијским играма}}
[[Датотека:Sergey Bubka 2013.jpg|мини|[[Сергеј Бупка]], први атлетичар који је прескочио 6 m]]

Крајем XIX века спортови као што су [[фудбал]], [[мачевање]], [[рвање]], [[гимнастика]] и [[рагби]] су се раширили Украјином. Током совјетског периода изграђена је спортска инфраструктура која је омогућила да украјински спортисти буду перјаница репрезентације Совјетског Савеза.

Најпопуларнији спорт у Украјини је фудбал. Током постојања Совјетског Савеза, фудбалери из Украјине су чинили окосницу репрезентације, која је била стандардни учесник светских првенстава после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и освајач златних медаља на Олимпијским играма [[Летње олимпијске игре 1952.|1952.]] и [[Летње олимпијске игре 1988.|1988.]] године. Након распада Совјетског Савеза, једини запаженији резултат фудбалске репрезентације Украјине је четвртфинале на [[Светско првенство у фудбалу 2006.|Светском првенству 2006.]] године. Заједно са Пољском организовала је [[Европско првенство у фудбалу 2012.|Европско првенство 2012.]] године. Најуспешнији клуб у Украјини је кијевски [[ФК Динамо Кијев|Динамо]] освајач [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]] 1986. године. [[Олег Блохин]] и [[Андриј Шевченко]] су неки од најбољих фудбалера из ове земље.

У [[Атлетика|атлетици]], пливању и гимнастици украјински спортисти су остварили изузетне резултате. [[Валериј Борзов]] је освајач златних медаља у тркама на 100 и 200 m на [[Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972.|Олимпијским играма у Минхену 1972]], док је [[Сергеј Бупка]] олимпијски и шестоструки светски првак у скоку мотком. [[Јана Клочкова]] је четворострука олимпијска победница у пливању у дисциплинама 200 и 400 m мешовито.
[[Лариса Латињина]] је најуспешнија гимнастичарка свих времена са девет златних, пет сребрних и четири бронзане медаље на олимпијским играма.

Као и другим земљама на простору бившег Совјетског Савеза и у Украјини је веома популаран шах а [[Руслан Пономарјов]] је бивши светски првак. Последњих петнаестак година вероватно најпознатији украјински спортисти на свету су браћа [[Владимир Кличко|Владимир]] и [[Виталиј Кличко]], дугогодишњи прваци света у тешкој категорији.

На олимпијским играма Украјина је као независна држава дебитовала [[Летње олимпијске игре 1996.|1996. године]] у [[Атланта|Атланти]], пре тога се такмичила као део Аустро-Угарске, Совјетског Савеза и Заједнице Независних Држава. На летњим олимпијским играма освојила је 115 медаља, од чега тридесет три златне, док је на зимским олимпијским играма освојила седам медаља, од чега две златне.
{{рашчисти}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{почетак референци|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Münz| first= Rainer| last2=Ohliger| first2 = Rainer| title = Diasporas and Ethnic Migrants: German, Israel, and Post-Soviet Successor States in Comparative Perspective| url = http://books.google.com/books?id=xGV6gb0w914C|year=2003| publisher = Psychology Press|isbn=978-0-7146-5232-0}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Szporluk| first = Roman| title = National Identity and Ethnicity in Russia and the New States of Eurasia| url = http://books.google.com/books?id=LXtUpWDBnfAC&pg=PA118|year=1994| publisher = M.E. Sharpe|isbn=978-1-56324-355-4|pages=118-}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Subtelny|first=Orest|authorlink=Орест Субтељни| title = Ukraine: A History| url = http://books.google.com/books?id=HNIs9O3EmtQC&pg=&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false| publisher = [[University of Toronto Press]]|year=2000|isbn=978-0-8020-8390-6}}
* {{Cite book| ref=harv| title=The Price of Freedom|last=Lysenko|first=Tatiana|publisher=Lulu Publishing Services|year=2014|isbn=978-1483405759|page=4}}
* {{Cite book| ref=harv| url=https://www.idea.int/sites/default/files/publications/semi-presidentialism-and-inclusive-governance-in-ukraine.pdf|title=Semi-presidentialism and Inclusive Governance in Ukraine Reflections for Constitutional Reform|last=Choudhry|first=Sujit|publisher=International Institute for Democracy and Electoral Assistance|year=2018|isbn=978-91-7671-154-5|publication-place=Stockholm|oclc=1038616889}}
* {{Cite book |last=Cliff |first=Tony |title=Class Struggle and Women's Liberation |url=https://archive.org/details/classstrugglewom0000clif |url-access=registration |publisher=Bookmarks |year=1984 |isbn=978-0-906224-12-0}}
{{крај референци}}

== Спољашње везе ==
* Званична веб страница [https://ukraine.ua/ Украјине]
* {{званични веб-сајт|http://www.president.gov.ua/en/}}
* {{званични веб-сајт|http://www.kmu.gov.ua/control/en}}
* [https://web.archive.org/web/20060709183514/http://www.archives.gov.ua/Eng/ Архива Украјине]
* [http://www.ukrajinistika.edu.rs/ Катедра за Украјински језик Филолошког факултета у Београду]
* [http://www.museum.com.ua/en/fondu/history.html Историја циркулације новца у Украјини]

{{Европа}}
{{Заједница независних држава}}
{{Теме Украјине}}
{{Подножје|Украјина|Европа}}

[[Категорија:Украјина| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Источна Европа]]