Станари
Станари | |
|---|---|
 Станари | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Станари |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.015[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 44′ 58″ С; 17° 49′ 51″ И / 44.74946° С; 17.83070° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 161 km2 |
  Станари Станари на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74208 |
| Позивни број | 053 |
Станари су насељено мјесто и сједиште истоимене општине у сјеверном дијелу Републике Српске, Босна и Херцеговина. По попису становништва из 2013, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Станари је живјело 1.015 лица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]До 1958. године Станари су били самостална општина.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље се налази у сливу ријеке Укрине на сјеверу Републике Српске.
Привреда
[уреди | уреди извор]Станари су познати по руднику лигнита и по термоелектрани. Рудник је и основни извор прихода мештана. Влада Републике Српске је 11. новембра 2011. издала одобрење за изградњу Термоелектране Станари.[2] Предвиђено је да термолектрана буде снаге 300 мегават часова (MWh) и да годишње производи два милиона MWh електричне енергије.[2]
Спорт
[уреди | уреди извор]Насеље је сједиште фудбалског клуба Рудар, као и истоименог рагби клуба.
Образовање
[уреди | уреди извор]Прва школа је отворена 1896. године.[3]
У самом насељу налази се деветоразредна Основна школа „Десанка Максимовић”. На подручју Станара не постоји средњошколска установа, па овдашњи ђаци школовање најчешће настављају у Добоју.
Религија и култура
[уреди | уреди извор]У Станарима се налази православна црква посвећена Светој Петки Параскеви, изграђена 1924. године. У насељу постоји споменик погинулим борцима из Другог свјетског рата, као и два споменика погинулим борцима из Грађанског рата у Босни и Херцеговини.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 997 | 1.204 | 1.143 | 1.176 | |
| Хрвати | 8 | 20 | 13 | 17 | |
| Муслимани[а] | 0 | 1 | 2 | 3 | |
| Југословени | 4 | 45 | 89 | 7 | |
| остали и непознато | 6 | 29 | 54 | 21 | |
| Укупно | 1.015[1] | 1.299 | 1.301 | 1.224 | ' |
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
- ^ а б „Одобрење за грађење за ТЕ Станари”. Влада Републике Српске. 11. 11. 2011. Приступљено 21. 12. 2011.
- ^ Opštinska konferencija Socijalističkog saveza radnog naroda BiH — Doboj: Od ustanka do pobjede, knjiga II, Doboj, 1986 g., str.357.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
