Извор странице Битољ

{{Град у Северној Македонији
| назив = Битољ<br /><small>-{''Битола''}-</small>
| слика = {{Photomontage|position=center
| photo1a = Ambientalna ulica Marsal Tito-Bitola (10).jpg
| photo2a = Bitola 019.JPG
| photo2b = Седиште на Преспанско-пелагониската православна епархија се наоѓа во градот Битола.jpg
| photo3a = Магаза (Битола).jpg
| photo3b = Saat kula Bitola011.jpg
| photo4a = Bitola 055.JPG
| photo4b = Sirok sokak.jpg
| photo5a = Bitolj - crkva svete bogorodice.jpg
| size = 270
| spacing = 1
| color = #FFFFFF
| border = 1
| foot_montage = }}
| опис_слике = Битољ
| градска_застава = Flag of Bitola Municipality.svg
| грб = Coat of arms of Bitola Municipality.svg
| општина = [[Општина Битољ|Битољ]]
| регистарска_ознака = BT
| оснивање = 
| градоначелник = Наташа Петровска
| странка = [[СДСМ]]
| површина = 26.37 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| надморска_висина = 615
| становништво = 69.287 
| извор_становништво = 
| година_становништво = 2021
| гшир = 41.031944
| гдуж = 21.334722
| поштански_код = 7000
| позивни_број = (0)47
| веб-страна = [http://www.bitola.gov.mk bitola.gov.mk]
}}

'''Битољ''' ({{јез-мкд|Битола}}), познат и као ''град конзула'', је град у југозападном делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]], у региону [[Пелагонија]]. Град је окружен планинама [[Баба планина (Македонија)|Баба]] (врх [[Баба планина (Македонија)|Пелистер]] 2601 -{m}-) и [[Ниџе]], на реци [[Драгор]], у центру најпространије македонске котлине [[Пелагонија|Пелагоније]], на 13&nbsp;km северно од границе са [[Грчка|Грчком]] и на надморској висини од 615 -{m}-.

Битољ је административни, културни, економски, индустријски, образовни и научни центар. Такође је важна трговачко-путна веза између [[Јадранско море|Јадранског]] и [[Егејско море|Егејског мора]], као и једна од значајнијих путних веза [[Балканско полуострво|Балкана]] са [[Средња Европа|средњом Европом]]. Други је град дипломатије у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и има бројна дипломатска представништва страних земаља у Републици. Његова историја је богата и живописна и једна је од најстаријих у [[Европа|Европи]], а за време [[Југославија|Југославије]] био је један од културних центара како [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] тако и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федерације]].

== Име ==
[[Грци]] овај град зову ''Битола'' ({{јез-грч|Μπίτολα}} -{[''Bítola'']}- — "Манастир" или -{Μοναστήρι [''Monastíri'']}-), [[Турци]] ''Манастир'' ([[Османски турски језик|отур.]] -{مناستر}-, {{јез-тур|Manastır}}), а [[Албанци]] ''Манастири'' ({{јез-алб|Manastiri}}).

=== Генеза ===
Због своје дуге историје, током које је мењао царства и империје, Битољ је имао много имена. [[Јужнословенски језици|Словенски]] назив града ''Битола'' потиче од речи ''Обител'' која је у [[средњи век|средњем веку]] коришћена за заједницу монаха, односно [[манастир]].<ref name="ЈТЕ">''„Југославија туристичка енциклопедија“'' (друга књига), [[Београд]] [[1958]].</ref>

Име је највероватније добио по томе што се првобитно [[Јужни Словени|словенско]] насеље развило око [[Манастир Буково (Битољ)|манастира Буково]].<ref name="ЈТЕ" /> Битољ су основали [[Срби у Македонији|Срби]] као „прњавор тога манастира”.<ref name=":0">{{Cite news|title=Хуријет|date=7. 3. 2021.|work=Политика|access-date=10. 3. 2021.}}</ref> Блискост [[Грци|Грка]] (који су град назвали из истог разлога ''Монастир'' ({{јез-грч|Μοναστήρι}} [''-{Monastíri}-''] — "Манастир")) условила је употребу [[грчки језик|грчке]] речи ''монастир'', избацивши реч ''обител'' из употребе. Тако су [[Јужни Словени|Словени]] заборавивши своју реч, из ''Обител'' престали да изговарају глас ''О'', па је управо то разлог што се град назива ''Битољ'' на [[српски језик|српском]], ''-{Битола}-'' на [[македонски језик|македонском]], ''-{Битоля}-'' ([''-{Bitolya}-''], чита се: /Битоља/) на [[бугарски језик|бугарском]]. ''Битола'' је данашњи званичан македонски назив града, а и најстарији назив истог судећи по [[Битољска плоча|Битољској плочи]] на којој је град поменут под данашњим именом 1015. године, а и по многим војсковођама цара [[Самуило (цар)|Самуила]], као и путницима тога доба. Један [[Арапи|арапски]] путник, [[Абу Абдалах Мухамед ел Идриси|Идриси]], написао је у 12. веку:
{{цитат|Потребно је два дана путовања на исток, да би се из Ахрида (Охрид) дошло у Бутили (Битољ). Бутили је необичан и леп град.}} На [[албански језик|албанском језику]] реч ''битоја'' значи — "голуб".

По записима Марка Цепенкова, град Битољ добио је своје име по великопоседнику Тољи, који је имао своје утврђење у близини данашњег битољског села ''Буково''. Када је дошло време да [[Османско царство|Турци]] освоје и овај део [[Македонија (област)|Македоније]] становништво је, да би позвало на борбу свог великопоседника Тољу, почело да га бодри речима: "Би Тољо, до би Тољо", што би могао бити разлог од ког потиче само име града по списима Марка Цепенкова{{чињеница|date=09. 2009. }}.
[[Срби]]н Тола, јунак из народа истакао се у борбама против Турака, и који је погинуо бранећи град Битољ, у српским народним песмама је опеван.<ref>"Дело", Београд 1897. године</ref>

За време [[Османско царство|отоманске]] власти град се звао ''Манастир'', што су [[Османско царство|Турци]] и [[Албанци]] усвојили од [[Грци|Грка]]. Са доласком [[Срби|Срба]] [[1913]]. године (види: ''[[Битољска битка]]'') у Битољ, град је поново добио свој [[Јужнословенски језици|словенски]] назив ''Битола'' који није мењао до данас.

== Битољ кроз време ==
[[Датотека:Čaršija.JPG|мини|Турска стара чаршија — Ат пазар]]
Многи важни догађаји у [[Македонија (област)|македонској]] и [[Балканско полуострво|балканској]] историји догодили су се у Битољу. Град је грађен, дограђиван, рушен и поново грађен и надограђиван још од његовог првог насељавања у касном [[бронзано доба|бронзаном добу]], потом [[хеленистичка ера|хеленистичком добу]], па онда [[Римско царство|римском]], па све до [[византијско царство|рановизантијског доба]] имао је статус града са високим степеном цивилизације.

После смрти султана Мурата, на престо турски је дошао његов син Бајазит. Извадио је из заточеништва Марка Краљевића и Константина Дејановића, на молбу своје мајке Марије. Поставио је Марка у његов Битољ, а Константина у Серез "и нарече га беј (бег)". Они су били турски вазали који су морали ићи у рат са турском војском. Када је Бајазит кренуо на Мирчу влашког војводу, позвао је Марка и "бег" Константина (вазал). Међутим ови се нису хтели борити против Хришћана, па их је султан дао посећи сабљом.

Традиционално јак трговачки центар, град је познат и као '''Град конзула'''. У граду је некада било двадесет дипломатских представништава, а у истом периоду, град је имао много школа, једна од њих била је и Војна Академија, у њој је официрску школу завршио и славни турски реформатор [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемал Ататурк]]. Неке његове ствари се и данас чувају у [[Народни музеј у Битољу|битољском Народном музеју]]. Крајем деветнаестог века град је био пун занатских и [[Фотографија|фотографских]] радњи, а интересантно је и то да је у граду поред фабрике ''Сингер'' машина, још у то време постојала фабрика слаткиша. У Битољу су снимане прве фотографије и филмови, захваљујући [[браћа Манаки|браћи Манаки]]. Било је то златно доба града. Нажалост, током ослобођења Балкана од Турака многе битке су вођене и у самом граду, па су многи материјални докази изгорели или потпуно уништени. Архитектура се могла обновити, посебно последњих петнаестак година, а докази о свему што се збивало препричавају старији становници.{{чињеница|date=09. 2009. }} Данас су, међутим, остале многе организације и фестивали који се после дужег периода поново одржавају.

Један од њих одржава се сваке године од [[29. јул]]а до [[2. август]]а у Битољу у знак сећања на [[Илиндански устанак]] под називом "Културни фестивал [[Илиндански дани]]".

== Историја ==

=== Праисторија ===
Град Битољ са околином веома је богат споменицима из праисторијског периода. Два најзначајнија су Велушка Тумба и Тумба Бара, која се налази поред села Породин. Из периода [[енеолит|бакарног доба]] ту су насеља Тумба поред села Црнобуки, Шуплевец (поред села Суводол) и Висок Рид (поред села Букри). [[Бронзано доба]] типично насељима Тумба има и поред села Канино и насеља са истим именом, поред села Карамани.

=== Антички период ===
[[Датотека:Филип II Македонски и Сахат кула у Битољу.jpg|мини|лево|[[Филип II Македонски]] и [[Сахат кула (Битољ)|Сахат кула]].]]
У близини самог града [[Античка Македонија|македонски]] краљ [[Филип II Македонски]] је средином [[4. век п. н. е.|4. века п. н. е.]] основао град [[Хераклеја Линкестис]] ({{јез-лат|Heraclea Lyncestis}}) у подножју [[баба планина (Македонија)|планине Баба]]. У периоду [[2. век п. н. е.|2. века п. н. е.]] када [[Античка Македонија|Македонија]] постаје [[римско царство|римска]] провинција, Хераклеја постаје значајан економско-политички центар (''-{Septina Aurelia Heraclea}-'') са својим сталним римским намесником и римском војском, што сведочи о Битољу као центру моћи, цивилизације, културе и лепоте. Град је био развијени војно-стратешки центар на северозападној граници тадашње македонске области ''Линкесида'' (данашње [[Битолско поље]]) и налазио се на римском путу Вија Игнација ({{јез-лат|Via Ignatia}}). Од Битоља је Македонија, а северно се простире Дарданија, у коју спада западна Бугарска са Софијом.

==== Хераклеја Линкестис ====
{{main|Хераклеа Линкестис}}
[[Датотека:Heraclea.jpg|мини|Детаљ са једног од мозаика из Хераклеје Линкестис]]

Хераклеа Линкестис ([[латински језик|латински]]: ''Heraclea Lyncestis'') је антички град из [[Античка Македонија|грчкога периода]], и налази се недалеко од самог града, у подножју планине [[Баба планина (Македонија)|Баба]] и датира са средине IV век п. н. е. Основао га је [[Античка Македонија|македонски]] [[краљ]] [[Филип II Македонски|Филип II]]. Град је био војно- стратешки центар северозападних граница тадашње области ''Линкесида'' (данашње [[Битољско поље]]).

=== Средњи и нови век ===
У 11. веку хроничар војске витеза крсташа је град Битољ видео као богато место у Пелагонији. Економски центар плодне равнице.

==== Турска владавина ====
[[Датотека:Bitola 1905.jpg|мини|Стари Битољ 1905. године]]
[[Датотека:Pijačni dan u Bitolju.jpg|мини|Пијачни дан у Битољу. Фотографија објављена у календару ''Вардар'' за 1913. годину.]]
Свој просперитет град је имао под Турцима, и то је место са великим бројем Турака. Хришћани Словени су се исељавали, а на њихово место су долазили Цинцари, Јевреји, Јермени, Цигани, Арбанаси. Ови последњи су највише зла нанели његовим становницима, много пута су вршили разбојничке нападе, спаљивали, пљачкали и убијали. За време аустријско-турског рата 1788. године Арбанаси су уништили тотално варош цинцарску Москопоље. Млетачки посланик Бернард је 1591. године посетио град Манастир (тако га назива највећи број путописаца)- "врло насељену варош", у којој има 1500 кућа, од којих 200 јеврејских. То је отворени град, без заштитних зидина.
По Евлији Челебији, град је припадао кћерки турског султана Ахмеда првог. Доктор Е. Браун 1669. године назива град "Монастир ор Толр", наводећи по турски. Године 1805. у Битољу је седео турски главни заповедник области - валија.

По француском генералу Мармону из 1807. године, наводи се за Битољ као место у Турској царевини са следећим напоменама: "језик је влашки и српски. У дистрикту има 180 села, 30.000 муслимана, 30.000 хришћана. У вароши је 8.000 становника; четвртину чине Муслимани, остало су хришћани".<ref name="automatski generisano2">"Политика", Београд 1922. године</ref> Од 1820. године Битољ почиње да има већи војни значај за Турке, који од тада држе велике војне формације.

Битољски санџак је 1877. године имао подвлашћен град Манастир (Битољ) са становништвом: Немуслимани 39680, а Муслимани 9494 становника. У њему је у 19. веку 11 џамија и један православни манастир. По административној подели 1899. године Битољски вилајет има пет округа, од којих је први округ битољски (нахија). Владика битољски Филарет, одржавао је 1860. године везе са московском патријаршијом.

Избио је у Битољу јула 1897. године велики пожар са трагичним последицама. Ватра је потпомогнута јаким ветром сажегла једну џамију, две синагоге, 170 кућа и чак 452 дућана. Највише је пострадао Јеврејски крај града, где је изгорело 13 јеврејске деце а без дома остало преко 500 јеврејских породица. Штета је била процењена на преко 100.000 турских лира.<ref>"Цариградски гласник" Цариград 1897. године</ref>

Град је био један од центара сукоба [[Младотурска револуција|младотурака]] и старотурака. Године [[1909]]. избила је завера младотурака која је склопљена у [[Солун]]у, али је букнула у Битољу.<ref name=":0" /> ''[[Политика (новине)|Политикин]]'' дописник тог сукоба је био [[Бранислав Нушић]] преко српског ђенералног консула у Скопљу [[Живојин Балугџић|Живојина Балугџића]].<ref name=":0" />
 
На почетку двадесетог века у Битољу је живело 37.000 становника: 10.500 [[Турци|Турака]], 10.000 становника [[Словени|словенског]] језика — већим делом [[Бугари|Бугара]], а мањим делом [[Срби|Срба]], 7.000 [[Цинцари|Влаха]] (Цинцара), 5.500 [[Јевреји|Јевреја]], 2.000 [[Роми|Цигана]], 1.500 [[Албанци|Арнаута]] и око 500 [[Грци|Грка]], односно оних чији је матерњи језик био [[Грчки језик|грчки]]. По статистици секретара [[Бугарска православна црква|Бугарске егзархије]], [[1905]]. године, по верском принципу било је: 15.000 [[Муслимани|муслимана]] и 5.500 [[Јевреји|јевреја]], а [[Хришћанство|хришћанско]] становништво је било подељено према припадности одређеној цркви. [[Бугарска православна црква|Егзархија]] је имала 8.844 верника, угл. Бугара, а [[Цариградска патријаршија]] 7.000 [[Власи (Балкан)|Влаха]] и 6.300 Срба и Грка.<ref>Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris (1905). pp. 118–119.</ref> У том, [[Османско царство|отоманском]] периоду, поред [[Турци|турских]] школа и гимназија, у Битољу је радило и десет [[Бугари|бугарских]] основних школа и три средње школе, седам [[Грци|грчких]] основних и две средње школе, две [[Румуни|румунске]] основне и две средње школе и 2 [[Срби|српске]] основне и једна средња школа. Буђење националне свести становништва вршено је преко црквених општина, школа и конзула [[Бугарска|Бугарске]], [[Грчка|Грчке]] и [[Србија|Србије]], а због великог броја Аромуна (Влаха) била је изузетно јака и делатност [[Румунија|Румуније]].

=== Битољ, град конзула ===
[[Датотека:Ruski konzulat vo Bitola.JPG|мини|Зграда Магнолија где је некад био смештен руски конзулат и аустријска библиотека]]
Прва три страна конзулата у Битољу отворена су око 1853. године. Били су то француски, британски и немачки. На врхунцу своје славе (под Турцима) Битољ је имао двадесет конзулата, да би временом са слабљењем државе, доласком [[Карађорђевићи|династије Карађорђевић]] на власт, а касније и [[комунизам|комунизма]] тај број постепено опадао на само неколико конзулата. Са [[Независност Македоније|независношћу Македоније]], држава економски јача, а Битољу се постепено враћа стара слава. Почињу поново да се отварају конзулати, и град добија свој некадашњи сјај.

На предлог српског министра правде, краљевска влада у Београду је донела одлуку 26. октобра 1888. године, да се установи конзулат у граду Битољу, у Турској царевини. Српски конзулат у Битољу је свечано отворен 25. априла 1889. године. Освећење зграде конзулата обавио је битољски митрополит, а на крају церемоније истакнута је српска застава на њеној фасади. Први конзул био је Димитрије Боди, дотадашњи секретар конзулата у Софији, а вицеконзул Петар Манојловић, дотадашњи вицеконзул у Скопљу.<ref>"Мале новине", Београд 1889. године</ref> Писар прве класе у битољском конзулату био је 1889. године Милан Медовић. Српски вицеконзул у Битољу, [[Иван Иванић]] објавио је 1899. године књигу, историјско-етнографску расправу "Буњевци и Шокци, у Бачкој, Барањи и Лици". Књигу је због њене вредности наградила Матица српска са 500 динара. Примерак те књиге која се продавала широм српства, коштао је два динара.<ref name="automatski generisano1">"Српски сион", Карловци 1899. године</ref> Године 1898. Срби су у Битољу имали представнике своје матичне државе: Милојка Веселиновића вицеконзула I класе и др Бранислава Суботића писара I класе.

Дана 26. јула [[1903]]. на улазу у град био је убијен руски конзул племићког рода [[Александар Аркадијевич Ростковски]] (1860—1903), велики борац за права православне раје, коју су Турци злостављали и затирали. После једног шенлучења анадолских војника он је оштро протестовао, а ови су то доживели као увреду. Турски официри из Анадолије су на Ђурђевдан 1903. године, скупили су се у џамији, и донели одлуку и заклетвом се обавезали да га убију. Неколико месеци касније, када се конзул враћао фијакером око подне из Буковског манастира, избио је опет инцидент на градској улици. Турски војници му нису исказали дужно поштовање по протоколу, а кад их је он позвао на ред, извршили су мучки напад. Убица жандарм Халим са још једним саучесником, који су револверима изрешетали Руса, су по прекој пресуди обешени, убрзо по учињеном злочину. Не месту погибије данас стоји велики руски крст подигнут 1936. године од стране Одбора грађана, на челу са владиком Николајем Велимировићем.<ref>"Време", Београд 1936. године</ref>

== Срби у Битољу ==

Почетак насељавања је био код манастира Букова. Сам назив града, по руским научницима потиче од старе речи "обитељ", мислећи на манастирско братство. Град се вековима звао Манастир или Толи-Манастир. Током 16. и 17. века среће се и назив варош Битољ.<ref>"Дело", Београд 1914. године</ref> Манастир је наводно подигнут на темељима старијег из времена Александра Македонског. Из Битоља потиче молер [[Михајло Константиновић]] који је заједно са [[Никола Јанковић|Николом Јанковићем]] радио 1834. године цркву манастира Троноше, у Србији. Умро је 1838. године у Београду Огњан Ивановић трговац из Прилепа. Његову заоставштину је продавао на лицитацији Суд Београдски.<ref>"Политика", Београд 1939. године</ref>

Битољчан Сима Ђорђевић кафеџија јавља се 1860. године у списку претплатника српске књиге штампане у Бечу: "Правитељствујушчи совјет за времена Карађорђева". Битољ је град у Старој Србији, после Призрена највеће место, ту се пре налазила античка варош Хераклеја.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1892. године</ref> Немачки генерал-мајор Антон Тима пише у својој књизи о историји Срба, објављеној у Хановеру 1894. године: "У Маћедонији живе Срби, делом у пространом пољу Битољском, делом у водоточи Вардарској, а нарочито збијено у пољу Тетовском, разређени пак долазе чак и пред Солун, где живе помешано са другим народима."<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref> Сима Аврамовић из Битоља, објављује 1896. године песме у српском књижевном часопису.

По Ј. Хахну: Битољ град на потоку Драгору, од становника има 20.000 Срба, 4000 Турака и 11.000 Цинцара. Српски конзулат је био отворен у Битољу за време краља [[Милан Обреновић|Милана]] [[1889]]. године. У Београду су 1890. године организоване јавне демонстрације Македо-Срба против безобзирних поступака бугарских егзархиста, и постављења бугарских владика. На збору су држани патриотски говори, а изабрани деловођа био је Битољац, Лазар Дума. Лазар је први наступио, и наводио шта су писали страни научници, нагласио: "Тако је Обичини још у прошлом веку доказао да је народ у Македонији српски, да је његов говор српски. Јосиф Миље тврди да је Мијачко племе у Македонији српска раса, и да је његов говор српски, да је његовом говору корен и основа српска. Да је народ у Македонији српски, и да је македонски говор само једно наречје српског језика, писали су и други."<ref>"Мале новине", Београд 1890. године</ref> Славни српски комедиограф [[Бранислав Нушић]] (рођен 1864. године у Београду) био је 1892. године секретар српског конзула у Битољу. Српски вицеконзул у Битољу [[Иван Иванић]], бавио се истраживачким радом и писањем. Године 1899. објавио је као дипломата на југу, у Београду, књигу "Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици".<ref name="automatski generisano1" /> Касније је вредна пажње његова студија "Маћедонија и Маћедонци" издата у Новом Саду 1910. године.

У Битољској православној цркви Св. Димитрија, која је била под јурисдикцијом Цариградске патријаршије причешћивали су се Срби. Тако је у јесен 1900. године ту причешћена сва српска омладина, која је похађала основне школе и гимназије.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>

У граду Битољу радиле су српске образовне установе: две основне школе, Гимназија (1897) и касније - Нижа пољопривредна школа. Отварање основне школе био је проблем за тамошње Србе, јер Турска влада није била благонаклона. После одбијања молбе за отварање исте у Скопљу, један Србин из Битоља је измолио да се ова отвори у Битољу. И мада је 1. септембра 1889. године требало да почне рад школе, то се није десило. Дошао је турски полицајац и затворио просторије, а српски учитељ је био ухапшен и држан у тамници због истраге. Била је то ујдурма бугарских агената, који су се надметали са Србима (и Грцима), за превласт у граду. То је био можда додатни мотив, да Срби добију свој конзулат, који ће их моћније заступати код турских државних власти. Бити изабран у неки од државних или судских органа, није значило много. Онај хришћанин који би другачије радио од Турака, падао би у немилост. Један Србин из Битоља је због опортуног става у меџлису, чак био отрован.
[[Датотека:Srbibitoljci1.jpg|мини|Срби у Битољу 1904.]] [[Датотека:Srbibitola1.jpg|мини|десно|Срби у Битољу 1897.]]
Прва српска народна школа је почела са радом 1867. године. Године 1877. било их је три, па после прекида поново су отворене од 1897. године.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Отворена је српска школа у Битољу, 16. марта 1897. године. У њу је уписано 90 ђака. Турске власти нису још увек дали одобрење за њен рад.<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref> Због великог броја уписаних ученика морали су отворити шест паралелних разреда.<ref name="automatski generisano3">"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> У то време настојатељ српске школе у Прилепу био је Пера Димитријевић. На српског књижара у Битољу, Ванчу Илића 1899. године извршен је атентат; непознати нападач пуцао му је у главу.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>

Турске власти су највишом одлуком 1897. године дозволили отварање српске мушке и женске гимназије у Битољу.<ref name="automatski generisano3" /> За директора мушке гимназије постављен је Сава Јокић, а управитељица женске гимназије постала је Анка Пантарашевић. Колектив Битољске српске гимназије направио је 1899. године излет у оближње српско село Тополчане, где су били лепо примљени и угошћени. У центру Битоља 1899. године, усред непријатељског окружења, била су три српска дична објекта: Конзулат, Основна школа и хотел "Београд". Српске новине су објавиле њихове слике. Хотел "Београд" је држао Пера Вулетић, и ту су током лета 1899. године држане лепе забаве са игранком.<ref>"Нова искра", Београд 1899. године</ref> Нишлија Ђорђе Димитријевић послао је емајлирану фирму која је постављена 1906. године изнад улазних врата у школу. На њој је писало: "Српска православна основна школа".<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1906. године</ref> Суплент у Битољској гимназији био је 1906. године Стеван Симић. Учитељ и књижевник у Битољу, [[Григорије Божовић]] говорио је на погребу трагично настрадалог српског првака у том месту, [[Иван Џамбазовић|Ивана Џамбазовића]]. Џамбазовића су убили тројица бугарских егзархиста из револвера на улици, јануара 1908. године.<ref>"Застава", Нови Сад 1908. године</ref> А. Ст. Јотић професор у гимназији објавио је 1911. године у Битољу, превод немачке књиге: "Логика општа и примењена са примерима за вежбање у општој логици." Помиње се у периоду 1903—1913. године књижара Оцевићева у Битољу, која продаје српске књиге. Године 1913. у Битољу је држао велики расадник, наводно први и једини такве врсте у Турској држави. Отворио га је Александар Лека Оцевић, као стручњак који је завршио Ратарску школу у Краљеву, и вратио се у Битољ. Закупио је парцелу код жељезничке станице и успео да направи велики расадник воћа и поврћа. Ту се налазило око 50.000 садница лепог дрвећа и шибља. Био је то леп парк, у који су редовно преко лета, свраћали страни конзули и месна интелигенција. Власник је имао непрестано проблема са непријатељски расположеним људима, који су правили штету и ломили таблу са ћириличним називом изнад улаза у његово домаћинство. Вредно пажње је да су и његова два брата истакнути чланови српске заједнице, тог времена. Брат Методије је држао српску књижару, а Михајло био градски учитељ и управитељ српских школа.<ref>"Тежак", Београд 1913. године</ref>

Битољ је у међуратном периоду славио истог дана, два датума ослобођења. Дана 6. новембра 1912. године ослободила га је српска војска од Турака, а четири година касније, 6. новембра 1916. од Немаца и Бугара у Првом светском рату.<ref>"Политика", Београд 1927. године</ref>

Омладински часопис (месечник) за књижевност, науку и културу "[[Бела врана]]", излазио је у Битољу 1931. године, под уредништвом Топлице М. Савића. У њему су своје радове објављивали млади књижевни ствараоци и критичари из целе државе. Постојало је редовно и дописно чланство у "Белој врани". Године 1936. у Битољу, код зграде православне Богословије освећена је спомен-чесма Св. Саве. Постојало је у Битољу 1937. године Црквено-грађанско певачко друштво "Стеван Мокрањац". Те године у јуну је на годишњој скупштини изабрана нова управа, на чијем челу се налазио председник суда Пера Јанковић.<ref>"Правда", Београд 1937. године</ref>

Тренутно град Битољ има тринаест конзулата из следећих држава:
* {{зас|БУГ}} [[Бугарска]],
* {{зас|ВБ}} [[Уједињено Краљевство]] затворен 2014,
* {{зас|ГРЧ}} [[Грчка]],
* {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]],
* {{зас|РУС}} [[Русија]],
* {{зас|РУМ}} [[Румунија]],
* {{зас|СЛО}} [[Словенија]] затворен 2014,
* {{зас|СРБ}} [[Србија]],
* {{зас|ТУР}} [[Турска]],
* {{зас|УКР}} [[Украјина]],
* {{зас|ФРА}} [[Француска]],
* {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] затворен 2014,
* {{зас|ЦГ}} [[Црна Гора]],

=== Балкански ратови ===
[[Датотека:Srpski vojnici vo Bitola, 1912.jpg|мини|Српски војници снимљени пред зградом Турске војне академије у Битољу 1912. (данас зграда музеја)]]
Године 1912. [[Црна Гора]], [[Србија]], [[Бугарска]] и [[Грчка]] су се бориле против Османског царства у [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. У околини града је вођена [[Битољска битка]] у којој је [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српска војска]] потукла [[османско царство|отоманску]] армију, чиме је окончала протеривање [[Турци|Турака]] са ових простора<ref name="ЕЛМЗИ">Енциклопедијски лексикон — Мозаик знања ''„5. Историја“'', [[Београд]] [[1970]].</ref>. Битољ су ослободили Срби 19. новембра 1912. године.<ref>"Србобран", Њујорк 1916. године</ref> Према Букурешком уговору из 1913, регион Македоније је био подељен у три дела између Грчке, Србије и Бугарске, а требало је да Битољ припадне Бугарској према предратном споразуму са Србијом<ref name="ЕЛМЗИ" />. Незадовољна што није добила делове Албаније и излаз на [[Јадранско море]], Србија је одбила да преда град Бугарској. Бугарска је поражена у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]], па је град остао у Србији.

=== Први светски рат ===
[[Датотека:Bitolj-srpsko vojno groblje.JPG|мини|[[Српско војно гробље у Битољу|Српско војно гробље]] из балканских ратова и Првог светског рата.]]
[[Датотека:Spomenik na francuskite grobista vo Bitola.jpg|мини|лево|Споменик у француском војном гробљу у Битољу, 1917—1918. година]]
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], Битољ се налазио на првој линији [[Солунски фронт|Солунског фронта]], неколико километара југоисточно од града налази се врх [[Кајмакчалан]]. [[Бугарска у Првом светском рату|Бугарске]] снаге су [[1915]]. заузеле град, па су српске снаге биле принуђене да се или предају или да покушају опасно бекство преко [[Кнежевина Албанија|албанских]] планина. За време [[Македонска војно-инспекциона област|бугарске окупације]] града вршена је масовна [[бугаризација]] грађана и преименовања презимена. Град су 19. новембра 1916., након [[Битољска офанзива|Битољске офанзиве]], заузеле [[Тројна антанта|Силе Антанте]] које су ушле у град са југа. Битољ је био подељен на [[Трећа француска република|француски]], [[Руско царство|руски]], [[Краљевина Италија|италијански]] и српски сектор, под командом француског генерала [[Морис Сарај|Мориса Сараја]]. До пробоја Солунског фронта септембра [[1918]]. Битољ је остао на првој линији фронта, и бомбардован је из ваздуха или артиљеријом скоро сваког дана и претрпео је велика оштећења. Ту је након рата уређено [[Српско војно гробље у Битољу|Српско војничко гробље]] у које су похрањени посмртни остаци 1321 српских ратника, погинулих током балканских и Првог светског рата.<ref>"Политика", Београд 3. јун 2018. године</ref> Француски маршал [[Луј Франше д’ Епере]] одликовао је град Ратним крстом 15. септембра 1923.

=== Између два светска рата ===
[[Датотека:Zakletva na chetnici pred zdruzenieto, Bitola.jpg|мини|Скуп ''Удружења [[Четници|четника]] за слободу'' у Битољу]]
Након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], Битољ је укључен у [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]], касније названу [[Краљевина Југославија]]. Охридски, Битољски и Тиквешки округ су 1922. спојени у [[Битољска област|Битољску област]], која је обухватала читав јужни део вардарске Македоније. Од. 1929. област је део [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]].

Удаљеност од 14 -{km}- од грчке границе је врло лоше утицала на економију и развој града. Пропадање града се наставио у овом периоду, заједно са општим пропадањем [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]], која је остала један од најсиромашнијих делова Југославије. Број становника је пао са 80 на 33 хиљаде.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/08/11?pageIndex=00007 ''Битољ, град који умире''. "Време", 11. август 1937]</ref> Постојала је и јеврејска четврт; међу становништвом је било раширено коришћење "асрара" тј. [[хашиш]]а.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1934/09/30?pageIndex=00006 "Време", 30. септ. 1934]</ref>

У Битољу је средином априла 1922. године била велика експлозија заробљене ратне муниције, која је била скупљена око жељезничке станице. Било је много жртава, током великог броја убитачних детонација.<ref name="automatski generisano2" /> Код Исакије џамије у Битољу постојала је вредна стара библиотека, са две хиљаде старих страних оријенталних рукописа и књига. Док се води судски спор око својине (1938) то књижно благо је пропадало. Најстарији рукопис је "Куран" на пергаменту, руком писан упоредно на арапском и персијском језику, у време персијског песника и филозофа Фирдусија. Две године је те књиге чувао иако библиотека није била отворена, један неписмени библиотекар Али Риза. Иако неписмен, он је све знао о тој збирци, и знао је где се шта налази. Библиотека је отворена пре 380 година, у згради у којој је регулисано европско и источно време. Ту је тадашњи Ћерим-паша надзидао други спрат за књиге и рукописе.<ref>"Политика", Београд 14. фебруар 1938. године</ref> 

[[Фашистичка Италија (1922—1943)|Италијански]] авиони су [[Италијанско бомбардовање Битоља|бомбардовали Битољ]] [[5. новембар|5. новембра]] [[1940]], иако Југославија и Италија нису биле у рату и имале закључен споразум о ненападању. Бачена је на град 21 бомба од којих било више погинулих и рањених.<ref>"Време", Београд 1940. године</ref><ref>{{Cite web |url=http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/235-bombardovanje-bitolja-1940 |title=Ð‘Ð¾Ð¼Ð±Ð°Ñ€Ð´Ð¾Ð<sup>2</sup>Ð°ÑšÐµ Ð‘Ð¸Ñ‚Ð¾Ñ™Ð° 1940{{Ботовски наслов}} |access-date=25. 03. 2014 |archive-date=25. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140325132103/http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/235-bombardovanje-bitolja-1940 |url-status= }}</ref>

=== Други светски рат ===
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Нацистичка Њемачка|Немци]], а касније [[Бугарска у Другом светском рату|Бугари]] су контролисали град.

Септембра 1944. Бугарска је променила страну у рату и повукла се из Југославије, а у Битољ су ушли [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]].

Након завршетка рата успостављена је [[Социјалистичка Република Македонија]] унутар [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке Југославије]].

У Битољу 1945. године је отворена прва гимназија на [[македонски језик|македонском језику]] Гимназија „Јосип Броз Тито“ .

== Данашњи Битољ ==
[[Датотека:Bitola Širok Sokak.JPG|мини|Корзо]]
Битољ је главни економско-индустријски центар [[југозапад]]не [[Северна Македонија|Македоније]]. Већина највећих компанија у [[Северна Македонија|држави]] су стациониране управо у Битољу. [[Пелагонија]] је главни пољопривредни центар и највећи произвођач хране у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]. Водни систем Стрежево је највећи у Македонији и технолошки најбољи. Три термоелектране РЕК Битола производе скоро 80% електричне енергије у држави{{чињеница|date=09. 2009. }}. Битољ такође предњачи у држави по текстилној и прехрамбеној индустрији.

=== Религија ===
У граду Битољу је било неколико православних храмова. Најстарији и најпознатији је био онај манастирски у оближњем месту Буково. Градска црква Св. Димитрија подигнута је 1830. године, прилозима грађана који су скупили између себе 184.662 турска гроша. По добијеном берату, изградили су ниску и не баш импресивну грађевину, која је међутим постала "саборна". Између два рата 1930. године, на врло достојанствен начин је прослављена њена стогодишњица.<ref>"Време", Београд 1930. године</ref> У вези друге православне цркве водио се 1937. године имовински спор.

Стари градски храм Св. Николе је под Турцима претворен у џамију, и дочекала је она слободу 1912. године као потпуно запуштено здање. Та џамија је била у народу звана "Скршена џамија". У темељу те рушевне грађевине побожне Битољчанке су откриле и ископале сакривене иконе и крстове. На средини лађе откривен је извор воде, који је проглашен за лековитог и освећен.<ref>"Политика", Београд 1937. године</ref> Срби православци су је вратили у првобитно стање, и опет је то 1913. године била црква, у којој се служба обављала. Православци су користили храм, али муслимани су били власници плаца и користили "порту" за своје потребе. То се тада решавало - да ли објекат црква или џамија? Тапија наравно није било. Трећа православна црква Св. Богородице, славила је славу Малу Госпојину, а на литургији је редовно певало Певачко друштво "Кајмакчалан.<ref>"Време", Београд 1929. године</ref> У част трагично настрадалог руског конзула Александра Аркадијевича Ростковског (1903), а и због знатног броја руских избеглица у Битољу, за њихове верске потребе подигнута им је ту нова, руска црква 1926. године.

Битољ је епископски град и седиште је бугарске [[Епископија преспанско-пелагонијска|Преспанско-пелагонијске епархије]]. У Другом светском рату ова епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] је добила име Охридско-битољска. Након једностраног проглашења аутокефалности [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонске православне цркве]] [[1967]]. године, добила је садашње име [[Преспанско-пелагонијска епархија]] које је остало и после признавања Српске православне цркве [[2002]], и обухвата регионе градова: Битољ, [[Ресен]], [[Прилеп]], [[Крушево]] и [[Демир Хисар (Северна Македонија)|Демир Хисар]].

Први [[митрополит]] Епархије (1958—1979) био је Климент. Други митрополит и садашњи администратор Епархије, надлежан као архијереј од [[1981]]. је Петар. У Преспанско-пелагонијској епархији има око 500 [[Црква (грађевина)|цркава]] и [[манастир]]а. У последњих десет година у Епархији је изграђено или се гради око 40 цркава и 140 црквених објеката. Епархија има два црквена музеја — у Саборном храму [[Црква Светог Димитрија (Битољ)|Свети Великомаченик Димитриј]] у Битољу и у храму „Св. Јован” у Крушеву, као и стална изложба [[икона]] и [[библиотека]] у згради Митрополије. Митрополија је изграђена између [[1901]]. и [[1902]]. и један је од најлепших примера необарокне архитектуре. Поред доминантне Македонске православне цркве, у Битољу постоје и друге веће верске заједнице као што су [[Ислам|Исламска верска заједница]], [[Католичка црква|Римо-католичка црква]] и друге.

==== Јевреји у Битољу ====
[[Датотека:Jevrejsko groblje.JPG|мини|Јеврејско гробље 1497 — 1929]]
[[Датотека:Bitola Singer.JPG|мини|230п|Сингер — симбол јеврејске трговине.]]

Битољ је имао и богату заједницу [[Јевреји|Јевреја]] ([[сефарди|сефарда]]), који су избегли из Шпаније током [[Инквизиција|инквизиције]] у време краљице [[Изабела I од Кастиље|Изабеле Кастиљске]].

Ти су се Јевреји доселили већином на Балкан у градове већег значења и јаке трговине, међу осталима и у Битољ. Ту су потпомогли развоју града добрим трговачким везама. Јевреји су били насељени у заједнице (општине) које су се именовале по покрајини одакле су дошли (нпр. арагонска, кастиљска, португалска, толедска). На почетку 16. века имали су већ две [[синагога|синагоге]]. ''Арагон'' је био назив за синагогу шпанских Сефарда, а ''Португезис'' је била синагога португалских Јевреја.

Дана [[11. март]]а [[1943]]. је целокупна јеврејска популација Битоља (њих 3276<ref>Димовски, Цолев: Битолските Евреи</ref>) депортована у логор [[Логор смрти Треблинка|Треблинка]] у [[Пољска|Пољској]] под командом бугарских фашиста. Бугарска је са [[Анексија|анексираних]] тероторија (Македонија, [[Тракија]]) депортовала 12.000 Јевреја.<ref>{{cite book | last=Gilbert | first=M. | title=The Routledge Atlas of the Holocaust | publisher=Taylor & Francis |page = 112| series=Routledge Historical Atlases | year=2012 | isbn=978-1-135-10851-9 | url=https://books.google.com/books?id=GaAtH_yKTHAC}}
</ref>
Почетком 21. века у Битољу остао је само један Јеврејин. На присутство Серафрда у Битољу кроз време могуће је видети на [[Јеврејско гробље у Битољу|Јеврејском гробљу у Битољу]].

=== Историјска здања ===

==== Широк Сокак ====
Широк Сокак (познат и као {{јез-мак|битолското корзо}}) је најфреквентнија улица у Битољу. Званично име улице је „Маршал Тито“. У почетку су овом улицом саобраћали аутомобили, међутим данас је искључиво пешачка улица и истинско срце града. На Широком Сокаку се налазе све највеће продавнице, ресторани, театар са опером, галерије и много кафића и клубова. Ту се сусрећу најстарија архитектонска дела и грађевине на [[Балканско полуострво|Балкану]], које красе град још од турског доба. Типичне турске куће поред велелепних [[Вила (грађевина)|вила]] са терасама нису реткост у овом делу града. А на самом крају Широког Сокака улази се у пространи цветни парк пун дрвореда који води до зоолошког врта и античког налазишта [[Хераклеја Линкестис]].

==== [[Сахат кула (Битољ)|Сахат кула]] ====
Не зна се тачно када је кула са сатом саграђена. Писани извори из [[16. век]]а помињу сат кулу, али није са сигурношћу утврђено да ли се ради о истој грађевини. Многи верују да је здање изграђено у исто време када и црква Св. [[Димитрије Солунски|Димитрија Солунског]], тачније [[1830]].<ref>{{Cite web|url=http://bitolatourist.info/mk/sto-da-se-pravi-vo-bitola/top-destinacii-vo-bitola/411-saat-kula-bitola# |title=Саат кула Битола - Bitola.Info{{Ботовски наслов}} |accessdate=27. 4. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170427193745/http://bitolatourist.info/mk/sto-da-se-pravi-vo-bitola/top-destinacii-vo-bitola/411-saat-kula-bitola# |archive-date=27. 4. 2017 |url-status=dead }}</ref> Према легенди, кула је грађена када су отоманске власти у граду, односно [[Османско царство|Турци]], ишли по свим околним селима и сакупили око 60.000 јаја од којих су направили малтер. Овом смешом и камењем саградили су кулу чији чврсти зидови стоје и данас неоштећени.

Кула има основу у облику квадрата и висока је око 30 m. При врху куле налази се тераса оивичена кованом оградом. Са свих страна терасе налазе се конструкције које држе лампе помоћу којих је цела кула и сат на њој видљив и ноћу. Сат се налази на највишем од три нивоа. Првобитни сат замењен је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] новим много прецизнијим и модернијим сатом. Сат су купили [[нацизам|нацисти]] у знак захвалности грађанима због очувања немачког гробља из времена [[Први светски рат|Првог светског рата]], а које је подигнуто [[Битка код Доброг Поља|жртвама сукоба око Битоља]] заједно са енглеским и [[Француско гробље у Битољу|француским гробљем]].

Сахат кула, како је Битољчани са поносом називају, за многе је и симбол града Битоља. Кула се налази у парку, омиљеном састајалишту младих. Она је такође место где суграђани током [[Бадњи дан|Бадње вечери]] чекају [[Божић]] и затим пале свеће за здравље дуж априлака и шеталишта.

==== Ајдар-кади џамија ====
[[Датотека:Hajdar_Kadi_Mosque_(Bitola).jpg|мини|лево|[[Ајдар-кади џамија]]]]
[[Датотека:2011 Bitola, Meczet Jeni 01.JPG|мини|Фонтана са бистом Филипа II Македонског на пјаци Манголија са Јени џамијом у позадини.]]
[[Ајдар-кади џамија]] (турски суд) је један од најатрактивнијих споменика исламске архитектуре у Битољу. Грађена је у периоду од [[1561]]. до [[1562]]. године, као пројекат славног архитекте [[Мимар Синан|Мимара Синана]]. Џамију је наручио битољски кадија Ајдар- кади по ком и носи име. Током времена џамија је тешко оштећена због чега се тренутно рестаурира, са намером да се доведе до стања приближног првобитном изгледу.

==== Јени (Нова) Џамија ====
На турском језику означава нову џамију. Лоцирана је у центру града. Има квадратну основу, са куполом на врху. Близу [[џамија|џамије]] има минаре високо 40 -{m}-. Данас се ова џамија користи за потребе изложби као галерија. Скорашња [[Археологија|археолошка]] ископавања открила су да је изграђена на месту старе ранохришћанске [[базилике|базилика]] из 7. века наше ере. При ископавању са наишли на керамику и кости закопаних, чији извор се још утврђује.

==== Исакова џамија ====
Задужбина солунског кадије Исак Челеби ибни Иса. [[Исакова џамија (Битољ)|Исакова џамија]] једна је од најстаријих и највећа битољска џамија.

==== Пазар ====
[[Датотека:Пазар.JPG|мини|Битољски пазар је веома богат свежим воћем, поврћем и осталом прехраном.]]
Пјаца односно пазар ({{јез-мак|Пазарот}}) споменут је у једном опису града из XVI- ог и XVII- ог века{{чињеница|date=09. 2009. }}. Садашњи ''Безистан'' не разликује се много од тадашњег, по овим описима. ''Безистен'' има 86 продавница. У њима се некада продавао текстил, док су данас то углавном прехрамбени производи, специјалитети овог поднебља. Пазар је нарочито богат са [[лубеница]]ма, дињама, паприкама, домаћим крављим, козјим и овчијим [[сир]]ом. Највећа понуда на пазару је на пијачни дан (македонско: ''пазарен ден''), у Битољу је то уторак и петак.

==== [[Хамам Дебој]] ====
Турска бања (хамам), или [[Хамам Дебој|бања Дебој]] на турском. Није познато када је изграђена. Тешко је оштећена и касније рестаурирана. Сада до изражаја долазе: прекрасна фасада, две велике, и неколико малих купола.

== Географија ==
Битољ се простире дуж реке [[Драгор]] на 615 -{m}- надморске висине у подножју [[баба планина (Македонија)|планине Баба]] и на средишњем делу котлине [[Пелагонија]], односно на југозападном делу Битољског поља. Битољски срез простире се на површини од 1,798 -{[[km²]]}- са 122,173 становника (1991) у ком је град Битољ важан индустријски, пољопривредни, комерцијални, едукативни и културни центар. Град је раскрсница важних путних праваца који повезују [[Јадранско море|Јадранско]] и [[Егејско море]], као и једну од значајнијих путних веза [[Балканско полуострво|Балкана]] са Средњом Европом. Град Битољ има један од најстаријих и најпрестижнијих театара у земљи и [[Југоисточна Европа|овом делу Европе]].

== Становништво ==
[[Датотека:Bitolcanka vo starogradska nosija.jpg|мини|десно|Битољчанка у староградској ношњи, 1904. године]]

За време [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] Битољ је по становништву био трећи град, иза Београда и Призрена са популацијом 60.000. Са 95.385 становника он је данас други град у [[Северна Македонија|Македонији]] по броју становника, а трећа општина по површини. По попису становништва из 2002. године, град Битољ је имао 74.550 становника, следеће националне припадности:

{{bar box
| float=center
| title = Попис 2002.
| titlebar=#AAF
| width=300px
| bars=
{{bar percent|[[Македонци (народ)|Македонци]]|#FE5A1D|66.038|88.58}}
{{bar percent|[[Роми]]|#A9A9A9|2.577|3.45}}
{{bar percent|[[Албанци]]|#7C1C05|2.360|3.16}}
{{bar percent|[[Турци]]|#014421|1.562|2.09}}
{{bar percent|[[Цинцари]]|#007BA7|997|1.33}}
{{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|499|0.66}}
{{bar percent|[[Бошњаци]]|#228B22|20|0.02}}
{{bar percent|остали|#FFF700|497|0.66}}
| caption='''укупно''': 74,550
}}

Национални састав у општини Битољ:
* [[Македонци (народ)|Македонци]] 88,70% (84 616)
* [[Албанци]] 4,36% (4 164)
* [[Роми]] 2,73% (2 613)
* [[Турци]] 1,69% (1 610)
* [[Цинцари]] 1,34% (1 270)
* [[Срби]] 0,57% (541)
* [[Бошњаци]] 0,03% (21)
* остали 0,58% (550)

Битољ је познат по јакој [[дијаспора|дијаспори]] (печалби). Након распада Југославије економска ситуација у граду се нагло погоршала, тако да се и данас велик део младих исељава у иностранство. Резултат тога је да се лети (за време одмора) популација Битоља знатно повећа доласком људи који живе и раде у (понајвише) Канади, Шведској и Аустралији.

== Привреда ==
Традиционално јак трговински центар, Битољ је познат и као град конзула. У једном периоду за време [[османско царство|отоманске власти]], Битољ је чак имао двадесет конзулата разних европских земаља. У истом периоду, град је имао много школа, између осталих, и војну академију коју је похађао славни турски реформатор [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемал Ататурк]]. Град је био пун радња и фотографских атељеа, а занимљиво је и то да је поред [[Сингер]]а, у Битољу још у то доба постојала фабрика слаткиша.

== Образовање ==
У Битољу постоји више основних и средњих школа. Већина њих се налази у граду, али има и оних које су по околним селима. Битољ исто тако има и неколико факултета под надзором универзитета ''Св. Климент Охридски''.

'''Основне школе''':
* „Гоце Делчев“
* „Даме Груев“
* „Др. Трифун Пановски“
* „Ђорђи Сугарев“
* „Елпида Караманди“
* „Коле Канински“
* „Тодор Ангелевски“
* „Св. Кирил и Методиј“
* „Св. Климент Охридски“
* „Стеван Наумов“

'''Средње школе''':
* „Јосип Броз — Тито“ — гимназија
* „Таки Даскало“ — гимназија
* „Јован Калаузи“ — медицинска школа
* „Јане Сандански“ — економска школа
* „Кузман Шапкарев“ — пољопривредна школа
* „Ѓорѓи Наумов“ — електро-машинска школа
* „Тодор — Тоше Проески“ — музичка школа
* „Прва Приватна Гимназија — Битољ“ — приватна гимназија

'''Универзитети''' :
* Универзитет и библиотека „Св. Климент Охридски“

== Познате личности ==
[[Датотека:Magnolija square in Bitola (Магнолија, Битола).jpg|400п|мини|Трг Магнолија, са спомеником [[Филип II Македонски|Филипу Македонском]] и Руским конзулатом (лево), конзулат је на притисак Запада затворен 2022.<ref>{{cite web |title=Македонија ја повлече согласноста за почесен конзулат на Русија во Битола, Москва најавува возвратна реакција |url=https://republika.mk/vesti/makedonija/makedonija-ja-povleche-soglasnosta-za-pochesen-konzulat-na-rusija-vo-bitola-moskva-najavuva-vozvratna-reakcija/ |website=republika.mk |access-date=9. 11. 2023}}</ref>]]
[[Датотека:BitolaPanorama.jpg|400п|мини|Панорама Битоља са [[Кркардаш]]а.]]
* [[Браћа Манаки|Браћа Милтон и Јанаки Манаки]], пионири фотографије на Балкану
* [[Благој Ангеловски]]
* [[Сефедин Бајрамов]]
* [[Алекс Букарски]]
* [[Петар Георгиев-Калица]]
* [[Каролина Гочева]]
* [[Билјана Дамјановска]]
* [[Славе Димитров]]
* [[Владимир Зоговиц]]
* [[Елпида Караманди]], убијена у Битољу, сахрањена на буковском гробљу
* [[Кире Костов]]
* [[Милко Лозановски]]
* [[Кирил Македонски]]
* [[Миодраг Нецак]]
* [[Марјан Нецак]]
* [[Николче Новески]]
* [[Саска Петковска]]
* [[Димитар Ризов]]
* [[Добри Ставревски]]
* [[Тодор Светиев]], пијаниста
* [[Петар Сидовски]]
* [[Христијан Спировски]], пијаниста
* [[Маргарита Христова]]
* [[Олгица Христова]]
* [[Јонце Христовски]]
* [[Слободан Алигрудић]], глумац
* [[Јован Вранишковски]], архиепископ охридски и митрополит скопски
* [[Олга Јанчић]], вајарка
* [[Горан Касум]], рвач
* [[Соња Лапатанов]], балерина
* [[Миљан Миљанић]], фудбалски тренер
* [[Александар Младеновић]], лингвиста
* [[Спасоје Николић]], фудбалер
* [[Фанула Папазоглу]], историчар
* [[Љубица Сокић]], сликарка, члан САНУ
* [[Тома Фила]], адвокат
* [[Петар Џаџић]], књижевни критичар
* [[Зоран Жугић]], политичар
* [[Владо Ђорески]], уметник

== Партнерски градови ==
{|  style="width:100%; background:none;"
|-
| valign="top"|
* {{зас|ФРА}} [[Епинал]], [[Француска]]  
* {{зас|ХРВ}} [[Ријека (град)|Ријека]], [[Хрватска]] 
* {{зас|ТУР}} [[Бурса]], [[Турска]] 
* {{зас|АУС}} {{зас|New South Wales}} [[Рокдејл (Нови Јужни Велс)|Рокдејл]], [[Нови Јужни Велс]], [[Аустралија]] 
* {{зас|УКР}} [[Кременчуг|Кременчук]], [[Украјина]] 
* {{зас|БУГ}} [[Плевен]], [[Бугарска]] 
* {{зас|СРБ}} [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]], [[Србија]] 
* {{зас|Словенија}} [[Крањ]], [[Словенија]] 
*{{зас|СРБ}} [[Крушевац]], [[Србија]]
|}

== Галерија ==
<center>
<gallery>
Датотека:Bitola old.jpg|Цртеж Битоља из 19. века
Датотека:Ottoman_Postcard_of_Huriet_in_Monastir.jpg|Разгледница из османског времена ([[Младотурска револуција]] 1908)
Датотека:Bulgarians-entering-bitola-1941.jpg|Окупација Битоља од [[Бугари|Бугара]] (1941)
Црква Света Недела (Битола).jpg|[[Црква Света Недеља у Битољу|Црква Свете Недеље]]
SvDimitrij.JPG|[[Црква Светог Димитрија (Битољ)|Црква светог Димитрија]]
BitolaŠSokak.JPG|Широк Сокак — међу најдужим корзоима у Европи
SarenaCesma.JPG|Шарена чесма на улици Петар Дељан, Баир
CrkvaBair.JPG|Црква ''Светих четрдесет мученика'' на [[Кркардаш|Крккардашу]], Баир
Bitolj.jpg|Битољ са Баба планине
Битола Куќа.JPG|Палата из времена конзула
Uciliste Kliment Ohridski, Bitola.jpg|ОШ Климет Охридски, 1918—1941
Gimnazija Bitolj.JPG|Гимназија Јосип Броз Тито
Catolic church bitola.jpg|Католичка црква у Широком Сокаку, подарак Битољу од Француске
Сахат кула у Битољу.JPG|[[Сахат кула (Битољ)|Сахат кула]], симбол Битоља
Ishak Çelebi Mosque (Bitola).jpg|[[Исакова џамија (Битољ)|Исак Челебијева џамија]]
Датотека:Apteka Calovski, Bitola, Manaki.jpg|Апотека Чаловски у Битољу, око 1930. године
</gallery>
</center>

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.bitola.gov.mk Општина Битољ] {{мк}}
* [https://web.archive.org/web/20070126164225/http://www.105.makbots.com/ Радио 105 Актуел Бомбардер — Битољ] {{мк}}
* [http://www.manaki.com.mk Фестивал на Филмска Камера ''Браќа Манаки'' — Битољ] {{ен}}
* [http://makedonija.name/cities/bitola Битољ, град у Македонији] {{ен}}
* [https://web.archive.org/web/20171227235420/http://www.ppg.edu.mk/ Прва Приватна Гимназија — Битољ] {{мк}}
* [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#БИТОЉ.|Наши нови градови на југу]]''. Београд.
* [https://macedoniafromabove.mk/bitola/ Битољ на длану - 360° виртуелна тура]

{{Градови у Северној Македонији}}
{{Општина Битољ}}
{{Подножје|Географија|Македонија}}

[[Категорија:Битољ| ]]
[[Категорија:Општина Битољ]]
[[Категорија:Градови у Северној Македонији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији]]
[[Категорија:Насеља са српском мањином у Северној Македонији]]