Извор странице Њемачка

{{Закључано-анон}}
{{друга значења}}
{{инфокутија држава
| име државе =Савезна Република Њемачка
| изворно име државе ={{replace|{{native name|de|Bundesrepublik Deutschland<wbr />| nbsp = omit}}|[[немачки језик|немачки]]|[[немачки језик|њемачки]]}}<small>{{efn|На признатим мањинским језицима:
:*{{јез-дан|Forbundsrepublikken Tyskland}}
:*{{јез-ниснем|Bundesrepubliek Düütschland}}
:*{{јез-глс|Zwjazkowa Republika Němska}}
:*{{јез-длс|Nimska Zwězkowa Republika}}
:*{{јез-ромс|Federalni Republika Jermaniya}}
:*{{јез-фри|Bûnsrepublyk Dútslân}}
}}</small>
| име генитив =Немачке
| застава =Flag of Germany.svg
| грб =Coat of Arms of Germany.svg
| мото =[[Песма Немаца|Јединство и правда и слобода]] {{noitalic|{{smaller|(дефакто)}}}}
| химна =[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]]{{efn|Од 1952. до 1990. године, ''Пјесма Нијемаца'' била је национална химна али се у званичним приликама изводио само трећи стих. Од 1991, само је трећи стих химна.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundespraesident.de/DE/Amt-und-Aufgaben/Wirken-im-Inland/Repraesentation-und-Integration/repraesentation-und-integration-node.html |title=Repräsentation und Integration |publisher=Bundespräsidialamt |language=de |access-date=8. 3. 2016 |quote=Nach Herstellung der staatlichen Einheit Deutschlands bestimmte Bundespräsident von Weizsäcker in einem Briefwechsel mit Bundeskanzler Helmut Kohl im Jahr 1991 die dritte Strophe zur Nationalhymne für das deutsche Volk. [In 1991, following the establishment of German unity, Federal President von Weizsäcker, in an exchange of letters with Chancellor Helmut Kohl, declared the third verse [of the Deutschlandlied] to be the national anthem of the German people.]}}</ref>}}<br />{{small|({{јез-нем|Das Lied der Deutschen}})}}
<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:National anthem of Germany - U.S. Army 1st Armored Division Band.ogg]]</div>
| положај=EU-Germany.svg
| главни град =[[Берлин]]{{ref label|aaa|a}}
| координате ={{Coord|52|31|N|13|23|E|type:city}}
| службени језик =[[Немачки језик|њемачки]]{{efn|[[Дански језик|Дански]], [[Нисконемачки језик|нискоњемачки]], [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпски]], [[Ромски језик|ромски]] и [[Фризијски језици|фризијски]] су признати [[Европска повеља о регионалним и мањинским језицима|Европском повељом о регионалним и мањинским језицима]]}}
| тип владавине =[[савезна република|федерална]] [[парламентарна република|парламентарна]] [[република]]
| титула владара =[[Председник Немачке|Предсједник]]
| име владара =[[Франк-Валтер Штајнмајер]]
| титула владара1=[[Канцелар (Њемачка)|Канцелар]]
| име владара1=[[Олаф Шолц]]
| титула владара2=Предсједник [[Бундестаг]]а
| име владара2=[[Бербел Бас]]
| титула владара3=Предсједник [[Бундесрат]]а
| име владара3=[[Бодо Рамелов]]
| титула владара4=Предсједник [[Савезни уставни суд Немачке|Савезног уставног суда]]
| име владара4=[[Дорис Кениг]]
| титула владара5=
| име владара5=
| независност тип =Стварање и [[независност]] од [[Франачка|Франачке]]
| приступница догађај1=[[Свето римско царство]]
| приступница датум1=[[2. фебруар]] [[962]].
| приступница догађај2=[[Немачко царство|Њемачко царство]]
| приступница датум2=[[18. јануар]] [[1871]].
| приступница догађај3=[[Историја Немачке#Послератна Немачка|Федерална република]]
| приступница датум3=[[23. мај]] [[1949]].
| приступница догађај4=[[Уједињење Немачке 1990.|Уједињење Њемачке]]
| приступница датум4=[[3. октобар]] [[1990]].
| приступница догађај5 =
| приступница датум5 =
| приступница догађај6 =
| приступница датум6 =
| приступница догађај7 =
| приступница датум7 =
| површина поредак =63
| површина =356.051
| становништво поредак =19
| становништво ={{increase}} 84.482.267
| извор_становништво =<ref name="census">{{Cite web|url=https://www.destatis.de/DE/Themen/Gesellschaft-Umwelt/Bevoelkerung/Bevoelkerungsstand/Tabellen/liste-zensus-geschlecht-staatsangehoerigkeit.html|title=Bevölkerung nach Nationalität und Geschlecht (Quartalszahlen)|website=Statistisches Bundesamt|language=de|access-date=2022-11-12}}</ref>
| попис становништва =
| година пописа =2023
| година пописа2 =
| густина становништва =233
| густина поредак =45
| БДП година =2023.
| БДП = {{increase}} {{notatypo|5,537}}<!--енглески 4.429.838 Billions--> билиона $
| БДП поредак =5
| БДП по глави становника ={{increase}} 66.037 $
| БДП поредак по глави становника =19
| HDI година =2022
| HDI = {{increase}} 0,945
| HDI поредак =9
| HDI категорија =<span style="color:green;">веома висок</span>
| валута =[[евро]] (€)
| код валуте =EUR
| временска зона =[[UTC+1|+1]] ([[Средњоевропско време|CET]]){{-}}UTC [[UTC+2|+2]] ([[Средњоевропско летње време|CEST]])
| домен =[[.de]] и [[.eu]]
| позивни број=49
| коментар ={{note|aaa}} [[Берлин]] је једини уставни главни град и ''дејуре'' сједиште владе, али [[Бон]] — бивши привремени главни град СР Њемачке — носи посебну титулу „савезни град” (''{{lang|de|Bundesstadt}}'') и основно је сједиште шест министарстава; сва владина министарства имају канцеларије у оба града.
|независност коментар=[[843]]. године је [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] Франачка подељена на три државе: [[Француска|Француску]], Немачку и [[Италија|Италију]], чиме почиње историја три важне западноевропске државе
}}

'''Њемачка''' ({{екав|Немачка}}; {{јез-њем|{{audio|De-Deutschland.ogg| help = no|Deutschland}}}}), званично '''Савезна Република Њемачка''' ({{јез-њем|{{audio|De-Bundesrepublik_Deutschland.ogg| help = no|Bundesrepublik Deutschland}}}}), [[Федерација|федерална]] је [[парламентарна република]] у [[Средња Европа|средњој]] и [[Западна Европа|западној]] [[Европа|Европи]]. Чини је 16 [[Савезне државе Њемачке|конститутивних држава]], заузима површину од 356.051 km² и има углавном [[умерена клима|умјерену сезонску климу]]. Са око 84 милиона становника, Њемачка је најнасељенија [[Државе чланице Европске уније|{{nowrap|држава-чланица}}]] [[Европска унија|Европске уније]]. Након [[Сједињене Америчке Државе|САД]], друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету.<ref>{{Cite web |url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2014-05-20/immigration-boom-propels-germany-past-u-k-in-new-oecd-ranking |title=Germany Top Migration Land After U.S. in New OECD Ranking |date=20. 5. 2014 |publisher=Bloomberg |access-date=29. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/data/estimates2/estimates15.shtml |title=Trends in International Migrant Stock: The 2015 Revision |year=2015|publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division}}</ref> Главна и највећа [[метропола]] Њемачке је [[Берлин]], док је највећа конурбација [[Рурска област]] — с главним средиштима у [[Дортмунд]]у и [[Есен]]у. Остали већи градови Њемачке су [[Хамбург]], [[Минхен]], [[Келн]], [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[Штутгарт]], [[Диселдорф]], [[Лајпциг]], [[Бремен]], [[Дрезден]], [[Хановер]] и [[Нирнберг]].

Различита [[Германи|германска племена]] насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од [[антика#Класично раздобље|класичног античког доба]]. Област по имену [[Германија]] документована је прије [[100]]. године н. е. Током [[Велика сеоба народа|Велике сеобе народа]], германска племена су се проширила на југ. Почетком [[10. век|10. вијека]], њемачке територије су чиниле средишњи дио [[Свето римско царство|Светог римског царства]].{{efn|Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Imperium}}'' (Свето царство) документован је још [[1157]]. године. Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Romanum Imperium}}'' (Свето римско царство) први пут је документован [[1254]]. године. Пуни назив Свето римско царство њемачког народа (''{{јез|de|Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation}}'') потиче из 15. вијека.{{sfn|Zippelius|2006|p=25}}}} Током [[16. век|16. вијека]], сјеверне њемачке области су постале поприште [[Протестантска реформација|протестантске реформације]]. Након пропасти Светог римског царства, [[1815]]. године је основана [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]]. [[Њемачка револуција 1848—1849.|Њемачке револуције 1848—1849.]] довеле су до настанка [[Франкфуртска народна скупштина|Франкфуртске народне скупштине]], прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.

Њемачка је [[1871]]. године постала [[национална држава]] када је већина [[Уједињење Немачке 1871.|њемачких држава уједињена]] у [[Немачко царство|Њемачко царство]] којим је доминирала [[Пруска]]. Након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] и [[Новембарска револуција|Њемачке револуције 1918—1919]], Царство је замијењено парламентарном [[Вајмарска република|Вајмарском републиком]]. Године 1933. [[Долазак Адолфа Хитлера на власт#Преузимање контроле|брз долазак нациста на власт]] довео је до успостављања [[Нацистичка Њемачка|Нацистичке Њемачке]], која је настала и почивала на основама [[диктатура|диктатуре]] а потом довела до [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] и [[Холокауст]]а. Након [[Завршетак Другог светског рата у Европи|краја Другог свјетског рата у Европи]] и [[Савезничка окупација Немачке|периода савезничке окупације]], основане су двије њемачке државе: [[демократија|демократска]] [[Западна Немачка|Западна Њемачка]] и [[социјализам|социјалистичка]] [[Источна Немачка|Источна Њемачка]]. Ове двије државе су се [[Дан немачког јединства|3. октобра 1990. године]] [[Уједињење Немачке 1990.|ујединиле]].{{sfn|Demshuk|2012|p=}}

У [[21. век|21. вијеку]], Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном [[Бруто домаћи производ|{{nowrap|БДП-у}}]], а пета по [[Паритет куповне моћи|{{nowrap|ПКМ-у}}]]. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је [[развијена земља]] с веома [[показатељ хуманог развоја|високим животним стандардом]], за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује [[социјална заштита]] и [[здравствена заштита#Свеобухватност здравствене заштите|универзални систем здравствене заштите]], [[заштита животне средине]] и бесплатно [[високо образовање|универзитетско образовање]].<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-32821678 |title=How US students get a university degree for free in Germany |date=3. 6. 2015 |publisher=BBC |access-date=13. 11. 2015}}</ref>

Савезна Република Њемачка била је оснивач [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (године [[1957]]) и [[Европска унија|Европске уније]] (године [[1993]]). Дио је [[Шенгенска зона|Шенгенске зоне]], као и саоснивач [[Еврозона|Еврозоне]] (године [[1999]]). Њемачка је држава чланица [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Г7|Групе 7]] (бивше [[Г8|Групе 8]]), [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]] и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Војни расходи Њемачке су 9. највиши на свијету.

== Етимологија ==
Словенски [[егзоним]] ''{{јез|sla|нěмец}}'', ''{{јез|sla|нěмци}}'' поријекло води од [[Старословенски језик|старословенске]] ријечи ''{{јез|sla|нěмьць}}'' (мн. ''{{јез|sla|нěмьци}}''; од придјева ''{{јез|sla|нěмъ}}'' — „нијем”, и суфикса ''{{јез|sla|-ьць}}'').{{sfn|Vasmer|1986|p=62}} Дословно значи „нијем”, али је добио значење „они који не причају као ми” од. „странци”.

Према другој теорији,<ref>{{Cite journal |year=1974|title=The Journal of Indo-European Studies |url=https://books.google.com/books?id=3QIaAAAAIAAJ&q=nemeti+etymology&dq=nemeti+etymology&ei=JxttSZPaOIjWNsy5sMwJ&pgis=1&redir_esc=y |language=en |publisher=Journal of Indo-European Studies |pages=153}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |title=O przenoszeniu nazw ludów |last=Jagodziński|first=Grzegorz |website=grzegorj.w.interia.pl |language=pl |archive-url=https://web.archive.org/web/20080402074013/http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |archive-date=2. 4. 2008 |url-status=dead |access-date=11. 8. 2017}}</ref> назив ''{{јез|sla|Нěмци}}'' можда долази из басена [[Рајна|Рајне]], од германског племена [[Немци#Назив|Немети]] које помињу [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] и [[Тацит]]. Ова етимологија је сумњива из фонолошких (''немети'' нису могли постати словенски ''{{јез|sla|нěмьць}}'') и географских (Немети су насељавали област која је далеко од било којег словенског говорног подручја) разлога.

Њемачки термин ''{{јез|de|Deutschland}}'', првобитно ''{{јез|la|diutisciu land}}'' („Њемачке земље”), изведен је из назива ''{{јез|de|Deutsch}}'' (в. ''[[:wikt:dutsch|Dutsch]]'') који поријекло води од [[Старовисоконемачки језик|старовисокоњемачке]] ријечи ''{{јез|goh|diutisc}}'', што води од протозападногерманске речи ''theodisk'', чија реч потиче од протогерманске речи ''theodiskaz'' која значи „народно” односно који припада народу. Термин се првобитно користио за разликовање језика обичног народа од латинског и његових романских насљедника.<ref>Погледајте:
* {{harvnb|Lloyd|Lühr|Springer|1998|pp=699–704}} (за ''{{јез|goh|diutisc}}'')
* {{harvnb|Lloyd|Lühr|Springer|1998|pp=685–686}} (за ''{{јез|goh|diot}}'')</ref>

== Географија ==
{{главни|Географија Немачке{{!}}Географија Њемачке}}
[[Датотека:Deutschland topo.png|мини|усправно|лево|Физичка мапа Њемачке]]

Њемачка се налази у западној и средњој Европи; на сјеверу се граничи с [[Данска|Данском]], на истоку с [[Пољска|Пољском]] и [[Чешка|Чешком]], на југоистоку са [[Аустрија|Аустријом]], на југозападу и југу са [[Швајцарска|Швајцарском]], на западу с [[Француска|Француском]], [[Луксембург]]ом и [[Белгија|Белгијом]], а на сјеверозападу с [[Холандија|Холандијом]]. Углавном се налази између [[47. северна паралела|47°]] и [[55. северна паралела|55°]] сјеверне географске ширине и [[5. источни меридијан|5°]] и [[16. источни меридијан|16°]] источне географске дужине. Њемачка на сјеверозападу излази на [[Северно море|Сјеверно море]], а на сјеверу и сјевероистоку на [[Балтичко море]]. Са Швајцарском и Аустријом, дуж границе дијели слатководно [[Боденско језеро]] — треће по величини језеро у средњој Европи.<ref>{{Cite web |url=http://library.mcmaster.ca/maps/fc1999.htm |title=Image #432, Flying Camera Satellite Images 1999 - McMaster University Libraries - Lloyd Reeds Map Collection |last=Moulder|first=Cathy |website=library.mcmaster.ca |access-date=12. 8. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151015142609/http://library.mcmaster.ca/maps/fc1999.htm |archive-date=15. 10. 2015 |url-status=dead}}</ref> Њемачка заузима површину од 356.051 km² — од чега 349.223 km² чини копно, а 7.798 km² вода. Седма је земља по површини у Европи и шездесет друга на свијету.<ref name="CIA">{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |title=Germany |website=CIA World Factbook |publisher=Central Intelligence Agency |access-date=9. 11. 2017 |archive-date=11. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160211075204/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |url-status=dead}}</ref>

Њемачка се протеже од планинског вијенца [[Алпи]] (највиша тачка [[Цугшпице]], 2.962 m) на југу, до обала Сјеверног и Балтичког мора на сјеверу. Шумско побрђе средње Њемачке и низијска сјеверна Њемачка (најнижа тачка је [[Вилштермарш]], на 3,54 m испод нивоа мора) испресијецани су великим ријекама као што су [[Рајна]], [[Дунав]] и [[Лаба|Елба]]. Њемачки алпски глечери су изложени де[[глацијација|глацијацији]]. Значајне природне ресурсе чини [[гвожђе]], [[угаљ]], [[калијумска ђубрива|поташа]], [[дрво (материјал)|дебла]], [[лигнит]], [[уранијум]], [[бакар]], [[земни гас]], [[со]], [[никл]], [[обрадиво земљиште]] и [[вода]].<ref name="CIA" />

=== Рељеф ===
У физичкогеографском погледу, а превасходно захваљујући морфолошким факторима, Њемачка има изглед „три степенице” које се постепено спуштају идући од југа ка сјеверу. У том распореду једино се меридијанска регија Порајња издваја као засебна цјелина, како у хидрографском и рељефном, тако и у привредном погледу.

Највиши дио Њемачке („највиша степеница”) јужни су дијелови земље и ту се налазе сјеверни Алпи, чији највиши врх Цугшпиц, с висином од 2.963 метра, уједно представља и највишу тачку цијеле земље. На Алпе се на сјеверу наставља Баварска висораван с просјечним висинама између 400 и 600 m. У средњој Њемачкој налазе се стари масиви (просјечних висина од 600 до 700 m) чијим рељефом доминира Шварцвалд с висином од 1.493 метра. Сјеверни дио земље је најнижи и то је подручје Сјеверноњемачке низије с просјечним надморским висинама од око 50 m (Шлезвиг-Холнштајн, Мекленбург итд).

Најзначајнија ријека Њемачке је [[Рајна]], а сливу Сјеверног мора припадају још и Лаба и Везер. На Лаби се налази и највећа њемачка лука Хамбург, док је најзначајнија лука на Везеру Бремен. Највећа ријека у сливу Балтичког мора је Одра. Највећа ријека у јужном дијелу земље је Дунав који је у Њемачкој плован низводно од Улма. У сјеверном дијелу земље налази се већи број релативно мањих језера ледничког поријекла.

Педолошки покров представљен је подзолима скромнијег бонитета, а нешто плодније тло је у сјеверним дијеловима и у подножјима средњоњемачких планина. На граници низијског и планинског појаса налази се уска зона леса на основу ког су се развила и нешто квалитетнија и хумусом богатија земљишта. Најплодније тло налази се у долинама Рајне и Дунава и формирано је захваљујући алувијалним наносима.

=== Географске регије ===
{{главни чланак|Природне регије Њемачке}}

Њемачка је подијељена на 4 географске регије:{{sfn|Давидовић|2004|p=265}}
* Сјеверноњемачка низија;
* Масиви и котлине средње Њемачке;
* Субалпска и алпска регија;
* Порајње.

==== Сјеверноњемачка низија ====
Сјеверноњемачка низија представља ниско, доста замочварено и пјесковито подручје прекривено седиментима глацијалног поријекла. То низијске подручје представља дио континуираних низија Евроазије које се протежу од Русије до [[Низоземље|Низоземља]]. Ријеке јако дренирају ово подручје и односе воду ка [[Балтичко море|Балтичком мору]] на сјеверу ([[Одра]]) и [[Северно море|Сјеверном мору]] ([[Лаба]] и [[Везер (река у Немачкој)|Везер]]) на сјеверозападу. Ријеке теку дуж чела некадашњих ледника широким прадолинама. Депресије између моренских бедема испуњене су мочварама и језерима, а неке су искориштене и за канале којима су повезане долине великих њемачких ријека. Регија је рељефно доста једнолична. Подручје уз Балтик било је знатно дуже под утицајима глацијалног процеса док су области западно од Лабе биле захваћене само старијом глацијацијом. Јужно од низија налази се лесна зона Берде која представља прелазну област између глацијалне низије на сјеверу и старих масива средње Њемачке на југу.

У оквиру ове географске регије налазе се историјско-географске подрегије [[Шлезвиг-Холштајн]], [[Мекленбург]], [[Доња Саксонија]] и [[Бранденбург]].{{sfn|Давидовић|2004|p=265}} Подручје Шлезвиг-Холштајна налази се на крајњем сјеверу земље и самим тим је најдуже било изложено глацијалним процесима и ту су леднички трагови најизраженији. Изразити су моренски бедеми који се смјењују с влажним депресијама у којима су се очувала бројна мања глацијална језера. Регија излази на Балтичку обалу коју затварају низови литералних кордона који онемогућавају приступ већих бродова. Најважније луке овог дијела земље су Кил и Либек који су смјештени у истоименим заливима. Мекленбург представља продужетак низијског земљишта ка истоку и физиономијом овог дијела доминирају морене и ледничка језера. Највећа језера су Мириц, површине 110 km² и Шверинско.{{sfn|Давидовић|2004|p=266}} Доња Саксонија се простире западно од Лабе, док је источно Бранденбург. Обје регије се налазе у зони старије глацијације и самим тим глацијални облици рељефа овдје су знатно ријеђи.

На прелазу између Сјеверноњемачке низије и Масива и котлина средње Њемачке налази се област Берде, најплоднији дио Њемачке. Ову област пресијеца пловни Средњоњемачки канал (Мителанд).

==== Масиви и котлине средње Њемачке ====
Масиви и котлине средње Њемачке налазе се у централном дијелу земље, између Сјеверноњемачке низије на сјеверу и алпског подручја на југу. Геолошки припадају пространој зони Херцинида (варисцијшки лу) између којих су спуштене дубоке котлине. Масиви се међусобно разликују по свом облику и надморској висини. На западу се налази Рајнски кристаласти масив кога пресијеца ријека Рајна, у централном дијелу је масив Харц који се издиже изнад низије прекривене флувио-глацијалним седиментима. На југозападу је [[Шварцвалд]]. Три главна планинска ланца у Хесену су Вестервалд (672 м), Рен (950 м) и Фогелсберг (774 м), а на њих се даље на истоку настављају Тириншка шума (982 м) и Франачка шума, те даље планине у пограничном подручју са Чешком, Рудне планине и Чешка шума. Сјеверније се налазе усамљене острвске планине, Ротхар (841 м) и Харц (1.142 м).{{sfn|Давидовић|2004|p=275}} Између Тириншке и Франачке шуме и Харца налази се Тириншка завала лонгитудинално омеђена двјема тектонским линијама. Источно од Тирингије и јужније од зоне Берда налази се Саксонија чијим рељефом доминирају Чешко-њемачке рудне планине изграђене од старих стијена херциншке орогенезе. У басену између Шварцвалда и Швапске Јуре (око 800 м) налази се покрајина Баден-Виртемберг.

==== Субалпска и алпска регија ====
Субалпско и алпско подручје простире се источно од Виртемберга, односно јужно од Дунава. Дуж границе с Аустријом издижу се вијенци кречњачких Предалпа који достижу висине и до 3.000 m и то је алпски дио Њемачке (субалпска зона се у највећој мјери изједначава с територијом Баварске). Највиши врх њемачких Алпа, а самим тим и цијеле Њемачке, је [[Цугшпице]] с надморском висином од 2.963 метра. Њемачке Алпе су изграђене од мезозојских кречњака и испресијецани су бројним мањим трансверзалним долинама чијим дном протичу већи и мањи водотоци (најважније су притоке Дунава Лех, Изар, Ин). Ово је туристички најразвијенији дио Њемачке и ту се налази и познати зимски центар Гармиш-Партенкирхен.

Баварска висораван налази се у сјеверном дијелу регије и простире се од сјеверна алпске подгорине до Дунава. Дунав кроз Њемачку тече дужином од 362 км{{sfn|Давидовић|2004|p=276}} и његова долина је у том подручју изграђена од кречњачких и кристаластих стијена (њемачку територију напушта код града Пасауа). Баварска висораван је изграђена од моренских наноса нанесених путем ледника који су се кретали са Алпа. Просјечне надморске висине висоравни крећу се од 600 до 900 m. Висораван пресијецају бројне ријеке које долазе са Алпа, а бројна су и мања ледничка језера.

==== Порајње ====
Порајње или Рајнско-вестфалска област налази се у западном дијелу земље и његовим пејзажом доминира долина ријеке Рајне. Ова регија се даље дијели на 6 подрегија — Горњорајнска долина, Сарски басен, Средњорајнска долина, Келнски басен, Рурски басен и Минстерски басен (Вестфалија).

Горњорајнска долина представља тектонски спуштени ров који је у геолошкој прошлости био ујезерена површина, све док се Рајна сутјескама није пробила кроз старе кристаласте стијене и језерску воду „одвела” ка Сјеверном мору. Сама долина је полигенетског поријекла, на шта указују тектонске линије испод Вогеза на западу и Шварцвалда на истоку, гдје је формиран тектонски ров ([[грабен]]). Између долина Рајне и Мозела налази се Сарски басен, површине око 2.500 km², подручје са изванредно великим залихама каменог угља. Средњорајнска долина обухвата сужени, клисурасти, дио долине Рајне настао пробијањем ријеке између старих кристаластих масива Хинсрика на западу и Тауруса на истоку, те сјеверније између Ајфела на западу и Вестервалда са Зауерландом на истоку. Најужа сутјеска је [[Лорелај]] која се уздиже 132 метра изнад нивоа ријеке. Важније ријеке у овом подручју су још и Мозел и Лан које су уливају у Рајну код Кобленца. Регион је познат по бројним термалним изворима. Келнски басен се налази сјеверније по изласку Рајне из клисурастог дијела корита и формиран је од флувијалних и флувиоглацијалних седимената. На ободу басена су лесне терасе, док су виши дијелови под шумама. Западно од Рајне је Рурски басен који се пружа у дужини од око 140 км (у смјеру запад-исток) на површини од око 5.000 km².{{sfn|Давидовић|2004|p=282}} Рур представља индустријско срце Њемачке. Рурски басен се на сјевероистоку продужује у Минстерски басен који повезује долину Рајне са Доњом Саксонијом.

=== Клима ===
Највећи дио Њемачке има [[Умерена клима|умјерену сезонску климу]] у којој преовлађују влажни вјетрови. Земља се налази између [[морска клима|океанске]] западноевропске и [[континентална клима|континенталне]] источноевропске климе. Климу ублажава [[Северноатлантска струја|Сјеверноатлантска струја]], сјеверни крак [[Голфска струја|Голфске струје]]. Ова топла морска струја утиче на подручја која излазе на Сјеверно море; посљедично, клима на сјеверозападу и западу је океанска. Годишњи просјек падавина у Њемачкој је 789 mm; не постоји досљедна сушна сезона. Зиме су хладне, а љета топла; температуре могу прећи 30&nbsp;°C.<ref name="climate">{{Cite web |url=http://www.germanculture.com.ua/library/facts/bl_climate.htm |title=Climate in Germany |publisher=GermanCulture |access-date=26. 3. 2011}}</ref> На истоку је клима више континентална: зиме могу бити веома хладне, а љета веома топла; могу се јавити дужи [[суша|сушни]] периоди. Средња и јужна Њемачка су прелазне области, у којима се разликују умјерена океанска или континентална клима. Поред морске и континенталне климе које преовлађују у највећем дијелу земље, област Алпи на крајњем југу и — у мањој мјери — неке области побрђа средње Њемачке могу имати планинску климу, с ниским температурама и већом количином падавина.<ref name="climate" />

<gallery mode="packed">
Totengrund seitlich Seitenlicht.jpg|Пејзаж [[Линебуршка пустара|Линебуршке пустаре]] у прољеће
Mittelrhein Burg Katz.jpg|Долина Рајне у [[Лорелај]]у у љето
Aussicht vom Streckelsberg (10580234866).jpg|Балтичка обала на острву [[Уседом]] у јесен
Zugspitze Westansicht.JPG|Западна страна врха [[Цугшпице]] у зиму
</gallery>

=== Биодиверзитет ===
Територија Њемачке се може подијелити на два [[екорегион]]а: европско-средоземне планинске [[широколисне и мешовите шуме умерених предела|мјешовите]] [[шума|шуме]] и сјеверноисточни-атлантски [[животне заједнице мора|поморски]] [[гребен]]и.<ref>{{Cite web |url=http://wwf.panda.org:80/about_our_earth/ecoregions/ecoregion_list/ecoregions_country/ecoregions_country_g.cfm |title=Terrestrial Ecoregions |publisher=WWF |archive-url=https://web.archive.org/web/20160729204335/http://wwf.panda.org/about_our_earth/ecoregions/ecoregion_list/ecoregions_country/ecoregions_country_g.cfm |archive-date=29. 7. 2016 |url-status=dead |access-date=19. 3. 2011}}</ref> Већину Њемачке је 2008. године покривало обрадиво земљиште (34%) или шуме{{\}}шумовити крај (30,1%); само 13,4% површине чинили су стални [[пашњак|пашњаци]], а 11,8% било је покривено [[насеље|насељима]] или [[улица]]ма.<ref>{{Cite web |url=http://www.agribenchmark.org/fileadmin/Dateiablage/B-Cash-Crop/Conferences/2010/Presentations/Poster_Germany.pdf |title=Arable farming in Germany |last=Strohm|first=Kathrin |year=2010|publisher=Agri benchmark |access-date=14. 4. 2011}}</ref>

[[Датотека:AguilaReal1.jpg|мини|[[Сури орао]], заштићена {{nowrap|птица-грабљивица}}]]

Биљке и животиње које живе на територији Њемачке уобичајене су за средњу Европу. [[Буква|Букве]], [[храст]]ови и друго [[Листопадна биљка|листопадно]] дрвеће чини једну трећину шума; површине под [[четинари]]ма се повећавају [[пошумљавање]]м. [[Смрча]] и [[јела]] преовлађују у вишим планинама, док се [[Бор (биљка)|бор]] и [[ариш]] налазе на пјесковитом тлу. Има много врста [[папрати]], [[цвет|цвијећа]], [[гљиве|гљива]] и [[маховина]]. Од дивљих животиња на територији Њемачке станишта су нашли [[црвени јелен]], [[дивља свиња]], [[муфлон]], [[риђа лисица|лисица]], [[јазавац]], [[европски зец|зец]] и мали број [[Европски дабар|даброва]].{{sfn|Bekker|2005|p=14}} [[Пруско плаво|Плави]] [[њивски различак|њивски]] [[различак]] један је од њемачких националних симбола.{{sfn|Cleene|Lejeune|2002|p=| loc = The Cornflower was once the floral emblem of Germany (hence the German common name Kaiserblume).}}

У Њемачкој постоји 16 [[Национални парк|националних паркова]], међу којима су: [[Национални парк Јазмунд|Јазмунд]], [[Национални парк Западнопомеранијска лагуна|Западнопомеранијска лагуна]], [[Национални парк Мириц|Мириц]], [[Национални парк Ваденско море|Ваденско море]], [[Национални парк Харц|Харц]], [[Национални парк Хајнрих|Хајнрих]], [[Национални парк Шварцвалд|Шварцвалд]], [[Национални парк Саксонска Швајцарска|Саксонска Швајцарска]], [[Национални парк Баварска шума|Баварска шума]] и [[Национални парк Берхтесгаден|Берхтесгаден]]. Поред националних паркова, постоји још 15 [[човек и биосфера|резервата биосфере]] и 98 [[парк природе|паркова природе]]. У Њемачкој ради више од 400 регистрованих [[зоолошки врт|зоолошких вртова]], што је највећи број у једној земљи.<ref>{{Cite web |url=http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |title=Zoo Facts |publisher=Zoos and Aquariums of America |archive-url=https://web.archive.org/web/20031007010357/http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |archive-date=7. 10. 2003 |url-status=dead |access-date=16. 4. 2011}}</ref> [[Берлински зоолошки врт]], отворен [[1844]]. године, најстарији је зоолошки врт у Њемачкој и представља најсвеобухватнију збирку животињских врста на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.zoo-berlin.de/zoo/unternehmen/historie.html |title=Der Zoologische Garten Berlin |publisher=Zoo Berlin |language=de |access-date=19. 3. 2011 |archive-date=30. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430015152/http://www.zoo-berlin.de/zoo/unternehmen/historie.html |url-status=dead}}</ref>

=== Урбанизација ===
Њемачка има укупно [[Списак градова у Немачкој|2.060 мјеста и градова]] (јануар 2017). Постоји 11 званично признатих [[Метрополитанско подручје#Немачка|метрополитанских региона]] у Њемачкој. Као [[региополис|региополе]] идентификују се 34 града. Највећа [[конурбација]] је регион [[Рајна-Рур]] (11,7 милиона становника 2008. године) који чине Диселдорф (глави град Сјеверне Рајне-Вестфалије), Келн, Бон, Дортмунд, Есен, Дуизбург и Бохум.<ref>{{Cite web |url=http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/01_monitoring/IKM_Monitoring2010.pdf |title=Regionales Monitoring 2010 – Daten und Karten zu den Europäischen Metropolregionen in Deutschland |year=2010|publisher=Bundesamt für Bauwesen und Raumordnung |language=de |access-date=11. 3. 2012 |archive-date=12. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120712162917/http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/01_monitoring/IKM_Monitoring2010.pdf |url-status=dead|pages=10 }}</ref>
{{Највећи градови у Немачкој}}

== Историја ==
{{главни|Историја Немачке{{!}}Историја Њемачке}}
[[Датотека:1600 Himmelsscheibe von Nebra sky disk anagoria.jpg|мини|усправно|[[Небески диск Небра]]]]

Открићем доње вилице [[Мајер 1]] доказује се да су [[праљуди]] живјели на простору данашње Њемачке најмање прије 600.000 година.<ref>{{Cite journal |date=27. 8. 2010 |title=Radiometric dating of the type-site for Homo heidelbergensis at Mauer, Germany |url=http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |volume=107 |doi=10.1073/pnas.1012722107 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005057/http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |archive-date=1. 1. 2015 |access-date=27. 8. 2010 |work=[[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|PNAS]]| pages = 19726–19730}}</ref> Најстарији пронађени ловачки прибор откривен је у руднику угља у [[Шенинген]]у, гдје је пронађено и 380.000 година старо дрвено копље.<ref>{{Cite web |url=http://archive.archaeology.org/9705/newsbriefs/spears.html |title=World's Oldest Spears |date=3. 5. 1997 |website=archive.archaeology.org |access-date=27. 8. 2010}}</ref> Долина [[Неандертал]] је била мјесто гдје је откривен први несавремени људски фосил; нова врста људи названа је [[Неандерталац|Неандерталци]]. Фосили [[Неандертал 1]] стари су око 40.000 година. Докази постојања савремених људи, сличног датума, пронађени су у пећинама [[Швапска Јура|Швапске Јуре]] код Улма. Проналазак укључује 42.000 година стару птичију кост и [[слоновача|бјелокост]] [[мамут]]а, што су најстарији музички инструменти икада пронађени;<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-18196349 |title=Earliest music instruments found |date=25. 5. 2012 |publisher=BBC |access-date=25. 5. 2012}}</ref> 40.000 година стару скулптуру {{nowrap|[[Лављи човек|Човјек-лав]]}} ({{јез-њем|Löwenmensch}}) из леденог доба, која је најстарије неспорно [[фигуративна уметност|фигуративно дјело]] икада пронађено;<ref>{{Cite web |url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |title=Ice Age Lion Man is world's earliest figurative sculpture |date=31. 1. 2013 |website=The Art Newspaper |archive-url=https://web.archive.org/web/20150215162121/http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |archive-date=15. 2. 2015 |access-date=31. 1. 2013}}</ref> и 35.000 стару [[Венера из Холефелса|Венеру из Холефелса]] ({{јез-њем|Venus vom Hohlefels}}), која је најстарије неспорно људско фигуративно дјело икада пронађено.<ref>{{Cite web |url=http://donsmaps.com/hohlefelsvenus.html |title=The Venus of Hohle Fels |date=14. 5. 2009 |website=donsmaps.com |access-date=14. 5. 2009}}</ref> [[Небески диск Небра]] ({{јез-њем|Himmelsscheibe von Nebra}}), бронзани артефакт настао током европског бронзаног доба, пронађен је у близини [[Небра (Унструт)|Небре]] у Саксонији-Анхалт и дио је [[Унеско]]вог програма Памћење свијета.<ref>{{Cite news |url=http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/register/full-list-of-registered-heritage/registered-heritage-page-6/nebra-sky-disc/ |title=Nebra Sky Disc |year=2013|work=Unesco memory of the World}}</ref>

=== Германска племена и Франачко царство ===
{{главни|Германија|Велика сеоба народа|Франачка}}
[[Датотека:Grandes invasions Empire romain-sr.svg|мини|лево|Сеоба у Европу (100—500. н. е.)]]
[[Датотека:Germanic tribes 750BC-1AD.PNG|мини|141x141п|Ширење германских племена од 750. п. н. е. до 1. н. е.]]
[[Датотека:Charles Ier le Grand ou Charlemagne.jpg|мини|154x154п|Карло Велики]]
Сматра се да германска племена датирају из [[Нордијско бронзано доба|нордијског бронзаног]] или [[Археологија северне Европе#Предримско гвоздено доба|предримског гвозденог доба]]. Од јужне [[Скандинавија|Скандинавије]] и сјеверне Њемачке, племена су се почела ширити на југ, запад и исток у [[1. век п. н. е.|1. вијеку п. н. е.]], дошавши у додир с [[Келти|келтским]] племеном [[Гали|Гала]], као и са [[Ирански народи|иранским]], [[Балтички народи|балтичким]] и [[Словени|словенским племенима]] у средњој и [[источна Европа|источној Европи]].{{sfn|Claster|1982|p=35}} За вријеме владавине [[Октавијан Август|Августа]], Рим покреће инвазију на Германију (простор од Рајне до [[Урал (планина)|Урала]]). Три римске легије [[9|9. године н. е.]] предвођене [[Публије Квинтилије Вар|Варом]] поразило је племе [[Херусци]] на челу са [[Арминије]]м. До [[100|100. године н. е.]], када је [[Тацит]] написао своју ''[[Германија (књига)|Германију]]'', германска племена су населила ток Рајне и Дунава ([[Лимес Германикус]]), заузимајући већину подручја данашње Њемачке; Аустрију, Баден-Виртемберг, јужну Баварску, јужни Хесен и западно [[Порајње]], које је било римска провинција.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=9–13}}

[[Датотека:Frankish Empire 481 to 814-sr.svg|мини|Успон Франачког царства ({{nowrap|481—814}}. н. е.)]]

У [[3. век|3. вијеку]] настала су велика западногерманска племена: [[Алемани]], [[Франци]], [[Хати]], [[Саси]], [[Фризи]], [[Сикамбри]] и [[Тиринжани]]. Око [[260]]. године германска племена су се пробила кроз Лимес у подручја која су контролисали Римљани.{{sfn|Bowman|Cameron|Garnsey|2005|p=442}} Након инвазије [[Хуни|Хуна]] из [[375]]. године, и с [[Пад Римског царства|падом Рима]] 395. године, германска племена су се помјерила даље на југ. Истовремено, настало је неколико великих племена на подручју данашње Њемачке, која су раселила мања германска племена или овладала њима. Велика подручја позната од периода [[Меровинзи|Меровинга]] као [[Аустразија]], [[Неустрија]] и [[Аквитанско војводство|Аквитанија]] освојили су Франци који су успоставили [[Франачка|Франачко царство]], напредујући даље на исток да би покорили [[Војводство Саксонија|Саксонију]] и [[Војводство Баварска|Баварску]]. Област данашње источне Њемачке насељавали су племенски савези [[Полапски Словени|Полапских Словена]], и то [[Лужички Срби (племенски савез)|Срби]], [[Љутићи (племе)|Љутићи]] и [[Ободрити|Бодрићи]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=9–13}}
[[Датотека:Empire carolingien 768-811.jpg|лево|мини|157x157п|Каролиншко царство под Пипином Малим и Карлом Великим.]]

=== Источна Франачка и Свето римско царство ===
{{главни|Источна Франачка|Свето римско царство}}

Године [[800]], франачки краљ [[Карло Велики]] крунисан је за цара и основано је [[Каролиншко царство]], које је [[Верденски споразум|843. године подијељено]] између његових насљедника. Након распада Франачке, историја Њемачке била је 900 година испреплетена са историјом Светог римског царства, које је настало од источног дијела Франачке за вријеме Карла Великог. Подручје првобитно познато као [[Источна Франачка]] простирало се од Рајне на западу до [[Лаба|Елбе]] на истоку и од Сјеверног мора на сјеверу до Алпи на југу.{{sfn|Fulbrook|1994|p=11}} [[Отонска династија|Отонски владари]] (919—1024) ојачали су неколико главних војводстава и њемачки краљ [[Отон I, цар Светог римског царства|Отон I]] крунисан је као свети римски цар ових области [[962]]. године. [[Папа Гргур V|Гргур V]] је [[996]]. године постао први њемачки папа, кога је поставио његов рођак [[Отон III, цар Светог римског царства|Отон III]], који је убрзо постао свети римски цар. Свето римско царство припојило је сјеверну Италију и [[Краљевина Арелат|Бургундију]] за вријеме владавине [[Салијска династија|салијских царева]] (1024—1125), иако су цареви изгубили моћ кроз [[Борба за инвеституру|борбу за инвеституру]].{{sfn|McBrien|2006|p=138}}

[[Датотека:Lucas Cranach d.Ä. - Martin Luther, 1528 (Veste Coburg).jpg|мини|усправно=0.7|[[Мартин Лутер]] {{nowrap|(1483—1546)}}, покренуо је 1517. протестантску реформацију]]

У [[12. век|12. вијеку]], за вријеме [[хоенштауфен]]ских царева (1138—1254), њемачки кнежеви су проширили свој утицај на југ и исток на подручје насељено [[Словени]]ма; они су охрабривали насељавање Нијемаца у овим подручјима, као дио покрета насељавања истока. Чланови [[Ханза|Ханзеатског савеза]], већином сјеверни њемачки градови, напредовали су у ширењу трговине.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=13–24}} На југу, Велико равензбуршко трговачко друштво имало је сличну сврху. Декрет [[Златна була (1356)|Златна була]] је [[1356]]. године издао цар [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]]; истим је обезбијеђена основна уставна структура Светог римског царства и утврђено седам [[кнежеви-изборници|{{nowrap|кнежева-изборника}}]] који су владали најмоћнијим кнежевинама и надбискупијама (и који су бирали цара).{{sfn|Fulbrook|1994|p=27}}

Број становника у првој половини [[14. век|14. вијека]] је опао, због [[Велика глад (1315—1317)|Велике глади]] из [[1315]]. године, коју је пратила [[Црна смрт]] од [[1348]]. до [[1350]]. године.<ref>{{Cite book |url=http://www.vlib.us/medieval/lectures/black_death.html |title=The Great Famine (1315–1317) and the Black Death (1346–1351) Harry |last=Nelson|first=Lynn |publisher=University of Kansas |access-date=27. 8. 2017 |archive-date=08. 03. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080308175242/http://www.vlib.us/medieval/lectures/Black_death.html |url-status=dead}}</ref> Упркос паду становника, њемачки умјетници, инжењери и научници развили су широк спектар техника сличних онима које су користили италијански умјетници и инжењери за вријеме процвата {{nowrap|градова-држава}} као што су [[Венеција]], [[Фиренца]] и [[Ђенова]]. Умјетничка и културна средишта у њемачким државама дала су многе умјетнике; нпр. аугзбуршког сликара [[Ханс Холбајн Старији|Ханса Холбајна]] и његовог [[Ханс Холбајн Млађи|сина]], као и [[Албрехт Дирер|Албрехта Дирера]]. [[Јохан Гутенберг]] је у Европи осмислио [[штампарска машина|технику штампања]] покретним словима, проналазак који је поставио основу за [[Демократизација знања|приближавање образовања масама]].{{sfn|Eisenstein|1980|pp=3–43}}

[[Датотека:Holy Roman Empire 1648-sr.svg|мини|лево|200п|[[Свето римско царство]] 1648. године, након [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] којим је завршен [[Тридесетогодишњи рат|{{nowrap|30-годишњи}} рат]]]]

Витенбершки монах [[Мартин Лутер]] године [[1517]]. објавио је својих „[[Деведесет пет теза]]”, осудивши дјеловање [[Католичка црква|Католичке цркве]] и започевши [[Протестантска реформација|Протестантску реформацију]]. [[Аугзбуршки мир|Аугзбуршким миром]] из [[1555]]. године успостављено је [[Лутеранизам|лутеранство]] као прихватљива алтернатива [[католицизам|римском католицизму]], али такође је одређено да ће вјера кнеза бити вјера његовог народа, а овај принцип је назван ''{{јез|la|[[Cuius regio, illius religio]]}}''. Аугзбуршки мир није успио да се позабави другим вјерским питањима: нпр. [[Калвинизам|реформисана вјера]] и даље се сматрала [[јереси у хришћанству|јересом]] и принцип се није бавио могућом [[конверзија (религија)|конверзијом]] црквеног владара, што се догодило [[1583]]. године у [[Изборна кнежевина Келн|Изборној кнежевини Келн]]. Од [[Келнски рат|Келнског рата]] (1583—1588) до краја [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618—1648), вјерски сукоби разорили су њемачке земље.<ref>{{Cite journal |last=Philpott|first=Daniel |year=2000|title=The Religious Roots of Modern International Relations |url=https://archive.org/details/sim_world-politics_2000-01_52_2/page/206 |journal=World Politics |volume=52 |issue=2 |doi=10.1017/S0043887100002604| pages = 206–245}}</ref> Тридесетогодишњи рат смањио је укупно становништво њемачких држава за око 30%, а на неким мјестима и до 80%.{{sfn|Macfarlane|1997|p=51}} [[Вестфалски мир]] склопљен [[1648]]. године окончао је [[свети рат|вјерске ратове]] међу њемачким државама. Послије [[1648]]. њемачки владари су могли да изаберу римокатоличку, лутеранску или реформисану вјеру као своју званичну религију.{{sfn|Holborn|1982|p=}}

У [[18. век|18. вијеку]], Свето римско царство се састојало од отприлике 1.800 [[Списак територија у Светом римском царству|територија]].{{sfn|Gagliardo|1980|pp=12–13}} Разрађени правни систем започет низом [[Империјалне реформе|Империјалних реформи]] (око 1450—1555) створио је [[Империјални посјед|империјалне посједе]] ({{јез-њем|Reichsstand}}, {{јез-лат|status imperii}}) и обезбиједио значајну мјесну аутономију међу црквеним, секуларним и насљедним државама, што се огледало у [[Рајхстаг (Свето римско царство)|Империјалној дијети]] ({{јез-њем|Reichstag}}, {{јез-лат|Dieta imperii}}). [[Хабзбурзи|Хабзбуршка династија]] је држала царску круну од [[1483]]. до [[1740]]. — године смрти [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]]. Немајући мушке насљеднике, он је убиједио {{nowrap|кнежеве-изборнике}} да задрже хабзбуршку [[хегемонија|хегемонију]] у царској канцеларији пристанком на [[Прагматична санкција|Прагматичну санкцију]]. Ово је коначно ријешено [[Рат за аустријско наслеђе|Ратом за аустријско насљеђе]]; [[Ахенски мир (1748)|Ахенским миром]], кћерка Карла VI [[Марија Терезија]] владала је Царством као {{nowrap|[[Краљица-консорт|царица-консорт]]}} — док је њен супруг, [[Франц I, цар Светог римског царства|Франц I]], постао [[Цар Светог римског царства|свети римски цар]]. Од [[1740]]. године, [[Аустријско-пруско ривалство|дуализам]] између аустријске [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и [[Пруско краљевство|Пруског краљевства]] доминирао је њемачком историјом.

Године [[1772]], па поново [[1793]]. и [[1795]], двије доминантне њемачке државе — Аустрија и Пруска, заједно с [[Руска Империја|Руским царством]], споразумно су [[Поделе Пољске|подијелиле Пољску]] — дијелећи међу собом земље [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједнице Пољске и Литваније]]. Као резултат подјеле, милиони Пољака су се нашли под владавином двије њемачке монархије. Међутим, припојене области — иако у саставу Пруског краљевства и Хабзбуршке монархије — никада се нису правно сматрале дијелом Светог римског царства.{{sfnm|1a1=Bideleux|1a2=Jeffries|1y=1998|1p=156|2a1=Batt|2a2=Wolczuk|2y=2005|2p=153}}

Током периода [[Француски револуционарни ратови|Француских револуционарних ратова]], заједно с доласком [[Наполеонова ера|Наполеонове ере]] и [[Немачка медијатизација#Последње распуштање из фебруара 1803.|посљедњим засједањем Империјалне дијете]], већину секуларних [[Слободни империјални град|слободних и империјалних градова]] ({{јез-њем|Freie und Reichsstädte}}) припојиле су династичке земље; црквене територије су [[секуларизација|секуларизоване]] и [[анексија|припојене]]. Свето римско царство се [[1806]]. године распало, а њемачке државе (најзначајније [[Рајнска конфедерација|Рајнбунд]]) пале су под француски утицај. Све до [[1815]]. године, Француска, Русија, Пруска и Хабзбурзи надметали су се за превласт над њемачким државама током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]].{{sfn|Fulbrook|1994|p=97}}

=== Њемачка конфедерација и Њемачко царство ===
{{главни|Немачка конфедерација{{!}}Њемачка конфедерација|Немачко царство{{!}}Њемачко царство|Немачке колоније{{!}}Њемачко колонијално царство}}

Након пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], сазван је [[Бечки конгрес]] године [[1814]]; основана је [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]], слаб савез [[Списак држава у Немачкој конфедерацији|39 суверених држава]]. Именовање цара Аустрије за сталног предсједника Конфедерације сматрало се неуспјехом Конгреса да прихвати утицај Пруске на њемачке државе, што је пореметило дугогодишње надметање између интереса Хабзбурга и Хоенцолерна. Неслагање с рестаурационом политиком дјелимично је довео до пораста [[Либерализам у Немачкој|либералног]] покрета, након чега су услиједиле нове репресивне мјере аустријског државника [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерниха]] (1773—1859). ''[[Цолферајн]]'', царинска унија, даље је продубљивао економско јединство у њемачким државама.<ref>{{Cite journal |last=Henderson|first=W. O. |year=1934|title=The Zollverein |journal=History |volume=19 |issue=73 |doi=10.1111/j.1468-229X.1934.tb01791.x| pages = 1–19}}</ref> [[Национализам|Националне]] и [[либерализам|либералне]] идеје [[Француска револуција|Француске револуције]] добијале су све већу подршку међу многим Нијемцима — посебно међу младима. [[Фестивал Хамбах]] у мају 1832. године био је главни догађај подршке [[Немачко питање|њемачком јединству]], слободи и демократији. У свјетлу низа [[револуције 1848—1849.|револуционарних покрета широм Европе]], којима је успјешно успостављена република у [[Француска|Француској]], интелектуалци и обични људи започели су револуцију у њемачким државама. Пруском краљу [[Фридрих Вилхелм IV|Фридриху Вилхелму IV]] понуђена је титула [[цар]]а, али с губитком моћи одбио је круну и предложени устав, што је привремено зауставило покрет.<ref name="state" />

[[Датотека:Wernerprokla.jpg|мини|Оснивање Њемачког царства у Версају [[1871]]. године; Фон Бизмарк је у средини, у бијелој униформи]]

Краљ [[Вилхелм I Немачки|Вилхелм I]] именовао је [[1862]]. године [[Ото фон Бизмарк|Фон Бизмарка]] за новог [[министар-предсједник Пруске|министра-предсједника Пруске]]. Бизмарк је [[1864]]. године успјешно закључио [[Други шлезвички рат|рат против Данске]], на [[Јиланд]]у промовишући њемачке интересе изнад данских. Пруска побједа [[1866]]. у [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруском рату]] омогућила му је да створи [[Севернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачку конфедерацију]] и да искључи Аустрију из федералних послова. Након француског пораза у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], њемачки кнежеви су [[1871]]. у [[Версајски дворац|Версају]] прогласили [[Немачко царство|Њемачко царство]], уједињујући све распарчане дијелове Њемачке изузев Аустрије. Пруска је била доминантна конститутивна држава новог царства: краљеви из династије [[Хоенцолерн]] истовремено су владали као њемачки цареви, а [[Берлин]] је постао пријестоница.<ref name="state" />

[[Датотека:Deutsches Reich 1871-1918.png|лево|мини|Њемачко царство (1871—1918), с Пруским краљевством означеним плавом бојом]]

У периоду ''[[Гриндерцајт]]'' након [[Уједињење Немачке 1871.|уједињења Њемачке]], Бизмаркова спољна политика као [[Канцелар (Њемачка)|канцелара Њемачке]] за вријеме цара Вилхелма I осигурала је статус Њемачке као моћне државе, оснивањем савеза, изоловањем Француске дипломатским путем и избјегавањем рата. За вријеме цара [[Вилхелм II Немачки|Вилхелма II]], Њемачка је (попут других европских држава) почела да води [[империјализам|империјалистичку]] политику, што је довело до трвења са сусједним државама. Већина савеза у којима је Њемачка била није обновљена. Ово је довело до стварања [[Двојна алијанса 1879.|Двојне алијансе]] с вишенационалном [[Аустроугарска|Аустроугарском]], промовишући барем [[Добронамјерна неутралност|добронамјерну неутралност]], ако не и потпуну војну подршку. Услиједио је [[Тројни савез (1882)|Тројни савез]] из [[1882]]. године са Италијом, довршавајући средњоевропски географски савез који илуструје њемачке, аустроугарске и италијанске страхове од француског и/или руског напада. Слично, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], Француска и Русија такође [[Тројна антанта|закључују савез]] како би се заштитили од хабзбуршког мијешања у руске интересе на Балкану или њемачког мијешања у француске интересе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=135, 149}}

На [[Берлинска конференција|Берлинској конференцији]] године [[1884]], Њемачка је захтијевала неколико [[Списак бивших немачких колонија|колонија]] — укључујући [[Немачка источна Африка|Њемачку Источну Африку]], [[Немачка југозападна Африка|Њемачку Југозападну Африку]], [[Тоголанд]] и [[Немачки Камерун|Камерун]].{{sfn|Clark|Black|2005|p=202}} Касније, Њемачка је проширила своје колонијално царство на [[Немачка Нова Гвинеја|Њемачку Нову Гвинеју{{\}}Микронезију]] и [[Немачка Самоа|Њемачку Самоу]] у Тихом океану те [[Концесија залива Кијаучоу|Кијаучоу (Ђаоџоу)]] у Кини. У ономе што је касније било познато као „Први геноцид двадесетог вијека”, између [[1904]]. и [[1907]]. године, њемачка колонијална власт у Југозападној Африци (данашња [[Намибија]]) наредила је [[Геноцид над народима Хереро и Нама|истребљење мјесних народа Хереро и Нама]], као казнену мјеру због дизања побуне против њемачке колонијалне власти. Укупно, око 100.000 људи — 80% припадника народа [[Хереро]] и 50% припадника народа [[Нама (народ)|Нама]] — нестало је у сабирним логорима, гдје је већина умрла од болести, злостављања и исцрпљености или од дехидрације и изгладњивања у селима гдје су држани лишени воде и хране.{{sfn|Olusoga|Erichsen|2010|p=}}<ref>{{Cite web |url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2015/apr/18/pope-francis-armenian-genocide-first-20th-century-namibia |title=Dear Pope Francis, Namibia was the 20th century's first genocide |last=Olusoga|first=David |date=18. 4. 2015 |website=The Guardian |publisher=The Guardian News and Media Limited |access-date=11. 6. 2016}}</ref>

[[Сарајевски атентат|Убиство]] аустроугарског престолонасљедника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] које се десило [[28. јун]]а [[1914]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]], дало је повод Аустроугарској да нападне [[Краљевина Србија|Србију]] и започне [[Први светски рат|Први свјетски рат]]. Након четири године ратовања, у којем је погинуло око два милиона њемачких војника,<ref>{{Cite news |url=http://www.spiegel.de/international/germany/aged-107-last-german-world-war-i-veteran-believed-to-have-died-a-530319.html |title=Last German World War I Veteran Believed to Have Died |last=Crossland|first=David |date=22. 1. 2008 |work=Spiegel Online |access-date=25. 3. 2011}}</ref> општим примирјем 11. новембра су завршене борбе и њемачке снаге су се вратиле кући. Њемачка револуција је избила новембра [[1918]]. и цар Вилхелм II и сви њемачки владајући кнежеви абдицирали су са својих позиција и одговорности. Ново њемачко руководство потписало је [[1919]]. године [[Версајски споразум]]. Према овом споразуму, Њемачка је као дио Централних сила признала пораз од Савезника у једном од најкрвавијих сукоба свих времена. Нијемци су споразум сматрали понижавајућим и неправедним, што историчари виде као један од разлога будућег успона [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]].{{sfn|Boemeke|Feldman|Glaser|1998|pp=1–20; 203—220; 469—505}} Након пораза у Првом свјетском рату, Њемачка је изгубила око 13% своје европске територије (области већином насељене Пољацима, Французима и Данцима, које су биле изгубљене послије [[Великопољски устанак (1918—1919)|Великопољског устанка]], [[Новембар 1918. у Алзас-Лорену|повратка Алзас-Лорена]] и [[Шлезвишки плебисцит|Шлезвишког плебисцита]]), као и свих колонијалних посједа у Африци и Океанији.<ref>{{Cite web |url=https://www.ushmm.org/outreach/en/media_nm.php?MediaId=1620 |title=GERMAN TERRITORIAL LOSSES, TREATY OF VERSAILLES, 1919 |website=United States Holocaust Memorial Museum |publisher=United States Holocaust Memorial Museum, Washington, DC |access-date=11. 6. 2016}}</ref>

=== {{сидро|Вајмарска република и Трећи рајх}}Вајмарска република и Нацистичка Њемачка ===
{{главни|Вајмарска република|Нацистичка Њемачка}}
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-P011502, Berlin, Reichskanzlei, Philipp Scheidemann.jpg|мини|усправно|[[Филип Шајдеман]] проглашавање Њемачку Републику с прозора Рајхсканцелаја 9. новембра 1918.]]
[[Датотека:Second world war europe animation large de.gif|лево|мини|Анимирана мапа која приказује низ догађаја у Европи током Другог свјетског рата]]
Њемачка је постала република на почетку [[Новембарска револуција|Њемачке револуције]] у новембру 1918. године. Предсједник [[Фридрих Еберт]] потписао је [[11. август]]а [[1919]]. године демократски [[Вајмарски устав]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=156–160}} У каснијој борби за власт, крајње љевичарски комунисти су [[Баварска Совјетска Република|преузели власт у Баварској]], али конзервативни елементи у другим дијеловима Њемачке покушали су да сруше Републику у [[Капов пуч|Каповом пучу]]. Пуч је подржавао дио Рајхсвера и друге конзервативне, националистичке и монархистичке фракције. Након бурног периода уличних борби у главним индустријским средиштима, белгијске и француске окупације Рура и пораста инфлације што је кулминирало хиперинфлацијом 1922—1923, [[Дозов план|плана реструктурирања дуга]] и стварања [[Рентен марка|нове валуте]] 1924. године, започело је доба [[Златне двадесете|златних двадесетих]] ({{јез-њем|Goldene Zwanziger}}) — период повећаних умјетничких иновација и либералног културног живота. Историчари описују период између [[1924]]. и [[1929]]. као „дјелимично стабилан”.{{sfn|Williamson|2015|pp=186–204}} Свјетска [[Велика криза|Велика депресија]] погодила је Њемачку 1929. године. Након [[Немачки савезни избори 1930.|савезних избора]] [[1930]], влада канцелара [[Хајнрих Брининг|Хајнриха Брининга]] омогућила је предсједнику [[Паул фон Хинденбург|Фон Хинденбургу]] да дјелује без одобрења парламента. Бринингова влада је спроводила [[Узроци Велике кризе#Ликвидационизам остављања на миру (1929—1933)|политику фискалне штедње]] и [[Вајмарска република#Економски проблеми|дефлације]] која је изазвала високу незапосленост, скоро 30% до [[1932]]. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.holocaustchronicle.org/StaticPages/50.html |title=PROLOGUE: Roots of the Holocaust |publisher=The Holocaust Chronicle |access-date=28. 9. 2014}}</ref>
[[Датотека:Atlantic wall may 1944 de.png|мини|228x228п|Изглед Нацистичке Њемачке 1944.]]
[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичка партија]] предвођена [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] побиједила је на [[Немачки савезни избори јула 1932.|посебним савезним изборима]] 1932. године. Након низа неуспјешних влада, Фон Хинденбург [[30. јануар]]а [[1933]]. године именује Хитлера за канцелара Њемачке.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=155–158, 172—177}} Након [[паљење Рајхстага|паљења Рајхстага]], декретом је укинуо сва грађанска права и за недјељу дана је отворен први нацистички сабирни логор ([[Логор Дахау|Дахау]]).{{sfn|Evans|2005|p=344}}<ref>{{Cite journal |date=21. 3. 1933 |title=Ein Konzentrationslager für politische Gefangene In der Nähe von Dachau |url=http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02 |url-status=dead |journal=Münchner Neueste Nachrichten ("The Munich Latest News") |language=de |publisher=The Holocaust History Project |archive-url=https://web.archive.org/web/20000510093525/http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02 |archive-date=10. 5. 2000}}</ref> [[Указ о одобрењу]] из [[1933]]. дао је Хитлеру неограничену законодавну моћ; његова влада је касније успоставила централизовану [[тоталитаризам|тоталитарну државу]], повукла се из [[Друштво народа|Друштва народа]] након референдума и започела наоружавање војске.<ref>{{Cite web |url=http://www.dhm.de/lemo/html/nazi/wirtschaft/index.html |title=Industrie und Wirtschaft |publisher=Deutsches Historisches Museum |language=de |access-date=25. 3. 2011}}</ref>

[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-S33882, Adolf Hitler retouched.jpg|мини|лево|усправно=0.7|Адолф Хитлер, вођа Нацистичке партије (1933—1945)]]
[[Датотека:Potsdamer Platz 1945.jpg|мини|251x251п|Берлин у рушевинама 1945.]]
Коришћењем дефицита, програм за економску обнову који је спонзорисала влада усредсређен је на пројекте јавних радова. У јавне пројекте из [[1934]]. године, одмах је запошљено 1,7 милиона Нијемаца, што им је дало приходе и социјалне повластице.{{sfn|McNab|2009|p=54}} Најпознатији пројекти били су ауто-путеви, ''Рајхсаутобан''.{{sfn|Evans|2006|pp=322–326, 329}} Остали пројекти капиталне изградње укључивали су хидроелектране, као што је ''[[Рурталшпере]]''; водоснабдијевање, као што је ''[[Цилијербахталшпере]]''; те транспортне центре, као што је ''[[Цвикау хауптбанхоф]]''.{{sfnm|Ehrt|2003|1p=565|2a1=Schütz|2a2=Gruber|2y=2000|2p=16–17}} У наредних пет година, незапосленост је опала и просјечне зараде порасле — и по сату и по недјељи.{{sfn|McNab|2009|p=56}}

Године [[1935]], режим се повукао из Версајског споразума и увео [[Нирнбершки закони|Нирнбершке законе]], који су били усмјерени против [[Јевреји|Јевреја]] и других мањина. Њемачка је такође поново преузела контролу над [[Територија Сарског басена|Саром]] 1935,{{sfn|Fulbrook|1994|pp=188–189}} [[Ремилитаризација Рајнске области|ремилитаризовала Рајнску област]] 1936, [[Аншлус|анектирала Аустрију]] 1938, [[Sudeti (istorijska oblast)#Okupacija tokom Drugog svetskog rata|анектирала Судетску област]] 1938. [[Минхенски споразум|Минхенским споразумом]] и непосредним кршењем споразума [[Њемачка окупација Чехословачке|окупирала Чехословачку]] проглашавајући [[Протекторат Чешка и Моравска|Протекторат Чешку и Моравску]] у марту 1939. године.

[[Кристална ноћ]] била је велики погром током којег је спаљено стотине синагога, уништено хиљаде јеврејских предузећа и ухапшено око 30.000 Јевреја. Ухапшене су и многе Јеврејке, а полицијски час је важио за све Јевреје у Њемачкој.<ref>{{Cite web |url=https://www.ushmm.org/outreach/en/article.php?ModuleId=10007697 |title=The "Night of Broken Glass" |website=www.ushmm.org |language=en |access-date=8. 2. 2017}}</ref>

[[Датотека:World War II in Europe, 1942.svg|мини|Европа под њемачком окупацијом 1942. године]]

У августу 1939. године, Хитлерова влада је потписала [[Споразум Рибентроп—Молотов]], којим је Европа подијељена на њемачку и [[Совјетски Савез|совјетску]] сферу утицаја. На основу споразума, Њемачка је 1. септембра 1939. године извршила [[Инвазија на Пољску (1939)|инвазију на Пољску]], намећући почетак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].{{sfnm|Fulbrook|1994|1p=190–195|2a1=Axelrod|2a2=Kingston|2y=2007|2p=659}}

Као одговор на Хитлерово дјеловање, два дана касније (3. септембра) — након што је Њемачка игнорисала ултиматум Уједињеног Краљевства, УК и Француска објавиле су рат Њемачкој.{{sfn|Hiden|Lane|2002|pp=143–144}} У прољеће 1940. године, Њемачка је [[Операција Везерибунг|освојила Данску и Норвешку]], [[Битка за Холандију|Холандију]], [[Битка за Белгију|Белгију]], [[Битка за Луксембург|Луксембург]] и [[Битка за Француску|Француску]], приморавајући француску владу да потпише примирје након што су њемачке снаге окупирале већину земље. Уједињено Краљевство је одбило њемачке ваздушне нападе током [[Битка за Британију|Битке за Британију]] исте године. Године 1941, Њемачка је извршила [[Априлски рат|инвазију на Југославију]], [[Битка за Грчку|Грчку]] и [[Операција Барбароса|Совјетски Савез]]. Године 1942, Њемачка и Силе Осовине имали су контролу над већином континенталне Европе и сјеверне Африке; међутим, након совјетске побједе у [[Битка за Стаљинград|Стаљинградској бици]], [[Северноафрички фронт|савезничког освајања сјеверне Африке]] и [[Италијански фронт (Други светски рат)|инвазије на Италију]] 1943. године, њемачке снаге су трпјеле сталне војне поразе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=190–195}} У јуну 1944. године, западни Савезници су се [[Операција Оверлорд|искрцали на француску обалу]], а Совјети су [[Источни фронт (Други светски рат)#Белорусија: лето 1944|напредовали у источној Европи]]. Крајем 1944, Савезници су ушли у Њемачку упркос [[Арденска битка|посљедњој њемачкој контраофанзиви у Арденској шуми]]. Након Хитлеровог самоубиства током [[Битка за Берлин|Битке за Берлин]], [[Дан победе у Европи|њемачке оружане снаге су се предале]] 8. маја 1945. године, чиме се на овом континенту завршио Други свјетски рат.{{sfn|Steinberg|1991|p=}} [[Последице Другог светског рата|Након Другог свјетског рата]], бившим припадницима нацистичког режима је током [[Нирнбершка суђења|Нирнбершких суђења]] суђено за [[Ратни злочини Вермахта|ратне злочине]].{{sfn|Kershaw|1997|p=}}<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/wwtwo/nuremberg_article_01.shtml |title=Nuremberg: Nazis on Trial |last=Overy|first=Richard |date=17. 2. 2011 |publisher=BBC History |access-date=25. 3. 2011}}</ref>

У ономе што је касније постало познато као [[Холокауст]], њемачка влада је прогонила мањине и користила мрежу [[сабирни логор|сабирних логора]] и [[логор смрти|логора смрти]] широм Европе да би извршила [[геноцид]] над онима које је сматрала [[Комплекс ниже вредности|инфериорним]] народима. Укупно, преко 10 милиона цивила је систематски убијено — укључујући 6 милиона Јевреја, између 220.000 и 1.500.000 [[Нацистички злочини против Рома|Рома]], 275.000 [[Акција Т4|особа са инвалидитетом]], хиљаде [[Јеховини сведоци|Јеховиних свједока]], хиљаде [[хомосексуалност|хомосексуалаца]] и стотине хиљада припадника политичких и вјерских опозиција из Њемачке и окупираних земаља ([[Ноћ и магла]]).{{sfn|Niewyk|Nicosia|2012|pp=45–52}} Нацистичка политика у окупираним земљама довела је до смрти 2,7 милиона [[Пољаци|Пољака]],{{sfn|Materskiego|Szarota|2009|p=9| loc = Total Polish population losses under German occupation are currently calculated at about 2 770 000}} 1,3 милиона [[Украјинци|Украјинаца]]<ref name="Soviet deaths">{{Cite journal |last=Ellman|first=M |last2=Maksudov |first2=S |year=1994|title=Soviet deaths in the Great Patriotic War: a note. |url=http://sovietinfo.tripod.com/ELM-War_Deaths.pdf |journal=Europe-Asia studies |volume=46 |issue=4 |pmid=12288331 |access-date=13. 8. 2017| pages = 671–680}}</ref> и према процјенама 2,8 милиона [[ратни заробљеници|совјетских заробљеника]].<ref name="Soviet deaths" />{{sfn|Kershaw|1997|p=}} Додатно, нацистички режим је у [[Европа под немачком окупацијом|Европу под њемачком окупацијом]] присилно довео 12 милиона људи ради [[Присилни рад под немачком владавином током Другог светског рата|робовског рада у њемачкој индустрији]].{{sfn|Beyer|Schneider|1999|p=}} [[Немачки губици у Другом светском рату|Њемачки губици у рату]] процјењују се на око 5,3 милиона војника{{sfn|Overmans|2000|p=}} и око 900.000 цивила; 500.000 је умрло током совјетске инвазије са истока и 400.000 од савезничког бомбардовања.{{sfn|Kershaw|2012|p=279}} Око 12 милиона [[Прогон Нијемаца након Другог свјетског рата|Нијемаца је протјерано широм Европе]]. Око [[Прогон Немаца након Другог светског рата|12 милиона етничких Нијемаца је протјерано и расељено]] широм источне Европе ({{јез-њем|Heimatvertriebene}}). Њемачка је изгубила [[Бивше источне области Њемачке|отприлике четвртину]] предратне територије.{{sfn|Demshuk|2012|p=}} [[Стратешко бомбардовање|Стратешким бомбардовањем]] и борбама на копну уништени су многи градови и споменици културе.

=== Источна и Западна Њемачка ===
{{главни|Историја Немачке#Послератна Немачка{{!}}Историја Њемачке (1945—1990)}}
[[Датотека:Map-Germany-1945.svg|мини|[[Савезничке окупационе зоне у Немачкој|Окупационе зоне]] [[Савезничка окупација Немачке|окупиране Њемачке]] из 1947, с територијама источно од [[линија Одра—Ниса|линије Одра—Ниса]] које су додијељене Пољској или Совјетском Савезу, уз [[Сар (протекторат)|протекторат Сар]] и подијељени [[Берлин]]]]

Након предаје Њемачке, Савезници су подијелили Берлин и преостале територије Њемачке у четири војне зоне. Западни сектори, које су контролисали Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе, спојили су се [[23. мај]]а [[1949]]. године и створили Савезну Републику Њемачку; совјетска зона је [[7. октобар|7. октобра]] [[1949]]. године постала Њемачка Демократска Република. Неформално су биле познате као [[Источна Немачка|Источна Њемачка]] и [[Западна Немачка|Западна Њемачка]]. Главни град Источне Њемачке био је [[Источни Берлин]], док је привремени главни град Западне Њемачке био [[Бон]], како би се нагласио став да је рјешење двије државе вјештачко и привремени [[статус кво]].{{sfn|Wise|1998|p=23}}

Западна Њемачка је успостављена као савезна парламентарна република са „[[Социјална тржишна привреда|социјалном тржишном привредом]]”. Почевши од [[1948]]. године Западна Њемачка постаје главни прималац помоћи за обнову према [[Маршалов план|Маршаловом плану]], а помоћ је искористила за обнову индустрије.{{sfn|Carlin|1996|p=464}} [[Конрад Аденауер]] је изабран за првог [[Савезни канцелар Савезне Републике Немачке|Савезног канцелара]] Њемачке [[1949]]. и на дужности је остао до [[1963]]. године. Под руководством Аденауера и [[Лудвиг Ерхард|Лудвига Ерхарда]], земља је достигла продужени привредни раст који је почео почетком [[1950-е|педесетих година 20. вијека]]; касније је исти постао познат као „[[економско чудо]]” (''Wirtschaftswunder'').<ref>{{Cite web |url=http://www.bpb.de/izpb/10131/wirtschaft-in-beiden-deutschen-staaten-teil-1 |title=Deutschland in den 50er Jahren: Wirtschaft in beiden deutschen Staaten |last=Bührer|first=Werner |date=24. 12. 2002 |website=Informationen zur Politischen Bildung |publisher=Bundeszentrale für politische Bildung |issue=256}}</ref> Савезна Република Њемачка постала је чланица [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]] (НАТО) [[1955]]. и била је оснивач [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (ЕЕЗ) [[1958]]. године.

[[Датотека:West and East Germans at the Brandenburg Gate in 1989.jpg|мини|лево|[[Берлински зид]] током пада 1989, испред [[Бранденбуршка капија|Бранденбуршке капије]]]]

Источна Њемачка је била држава [[Источни блок|Источног блока]] под политичком и војном контролом Совјетског Савеза преко окупационих снага и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако је Источна Њемачка тврдила да је демократска држава, политичку моћ вршили су само водећи чланови (''[[Политбиро]]'') комунистичке [[Јединствена социјалистичка партија Немачке|Јединствене социјалистичке партије Њемачке]], коју је подржавао [[Штази]] — огромна тајна служба која је контролисала многе аспекте друштва.<ref>{{Cite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/east-german-spies-new-study-finds-more-stasi-spooks-a-540771.html |title=New Study Finds More Stasi Spooks |date=11. 3. 2008 |website=[[Шпигел|Der Spiegel]] |access-date=30. 10. 2011}}</ref> Совјетска [[планска привреда|командна економија]] је успостављена у ЊДР, која је касније постала чланица [[Савет за узајамну економску помоћ|Савјета за узајамну економску помоћ]].{{sfn|Burant|1988|p=}} Док је [[Комунистичка пропаганда|источноњемачка пропаганда]] била заснована на предностима социјалистичког програма ЊДР и наводној константној пријетњи од западноњемачке инвазије, многи грађани гледали су на Запад због слобода и просперитета.<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/1989/08/22/world/westward-tide-of-east-germans-is-a-popular-no-confidence-vote.html?pagewanted=all&src=pm |title=Westward Tide of East Germans Is a Popular No-Confidence Vote |last=Protzman|first=Ferdinand |date=22. 8. 1989 |work=The New York Times |access-date=30. 10. 2011}}</ref> [[Берлински зид]] је брзо изграђен [[13. август]]а [[1961]]. године како би спријечио грађане Источне Њемачке да пребјегну у Западну Њемачку, а на крају је постао симбол [[Хладни рат|Хладног рата]].<ref name="state" /><ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/places/berlin_wall |title=The Berlin Wall |access-date=8. 2. 2017 |archive-date=26. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170226011158/http://www.bbc.co.uk/history/places/berlin_wall |url-status=dead}}</ref> Говор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] „[[Михаил Горбачов|Господине Горбачов]], [[срушите овај зид]]!”, код Зида [[12. јун]]а [[1987]], утицао је на јавно мњење — позивајући се на говор [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] „''[[Ја сам Берлинац|Их бин ајн Берлинер]]''” од [[26. јун]]а [[1962]]. године. Пад Зида [[1989]]. године постао је симбол [[Револуције 1989.|пада комунизма]], [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], уједињења Њемачке и [[Мирна револуција у ЊДР|мирне револуције (''Венде'')]].<ref>{{Cite news |url=http://www.cnn.com/SPECIALS/views/y/1999/11/burns.wall.nov8 |title=What the Berlin Wall still stands for |date=8. 11. 1999 |work=CNN Interactive |access-date=18. 2. 2008 |archive-date=06. 02. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080206104205/http://www.cnn.com/SPECIALS/views/y/1999/11/burns.wall.nov8/ |url-status=dead}}</ref>

Тензије између Источне и Западне Њемачке смањиле су се почетком [[1970-е|седамдесетих година 20. вијека]] политиком канцелара [[Вили Брант|Вилија Бранта]] (''[[Остполитик]]''). На љето 1989, Мађарска је одлучила да укине [[Гвоздена завеса|Гвоздену завјесу]] и отвори границе, што је довело до емиграције хиљада Источних Нијемаца у Западну Њемачку преко Мађарске. Ово је имало разарајући ефекат на ЊДР, гдје су регуларне масовне демонстрације добијале све већу подршку. Власти Источне Њемачке олакшале су граничне рестрикције, дозвољавајући грађанима Источне Њемачке путовање на Запад; што је требало да помогне одржавању Источне Њемачке као државе, иако је отварање граница заправо довело до убрзаног реформског процеса (''Wende''). Ово је коначно окончано [[споразум два плус четири|Споразумом „два плус четири”]] од [[12. септембар|12. септембра]] [[1990]], којим су се четири окупационе снаге одрекле својих права на основу [[Акт о капитулацији Немачке|Акта о капитулацији Њемачке]], чиме је Њемачка повратила пуни суверенитет. Овако је омогућено поновно уједињење Њемачке, [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]]. године, приступањем пет [[Нове државе Њемачке|успостављених савезних држава]] бивше Њемачке Демократске Републике.<ref name="state" />

=== Уједињење Њемачке и Европска унија ===
{{главни|Уједињење Немачке 1990.{{!}}Уједињење Њемачке 1990.|Историја Немачке#Послератна Немачка{{!}}Историја Њемачке од 1990.}}
[[Датотека:Reichstag Berlin Germany.jpg|мини|270п|Уједињење Њемачке је спроведено 3. октобра 1990;<ref name="vertrag">{{Cite web |url=http://bundesrecht.juris.de/einigvtr/BJNR208890990.html |title=Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands |website=bundesrecht.juris.de |language=de}}</ref> од 1999, зграда Рајхстага у Берлину је била мјесто засједања Бундестага]]

Уједињена Њемачка сматра се проширењем Савезне Републике Њемачке, а не [[Држава-континуитета|{{nowrap|државом-насљедницом}}]]. Као таква, задржала је све чланство Западне Њемачке у међународним организацијама.<ref name="vertrag" /> Према [[Акт Бон—Берлин|Акту Бон—Берлин]], усвојеном [[10. март]]а [[1994]], Берлин је поново постао главни град уједињене Њемачке — Бон је добио статус ''Бундесштата'' (савезног града), задржавајући неколико савезних министарстава.<ref>{{Cite web |url=https://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/berlin_bonng/gesamt.pdf |title=Gesetz zur Umsetzung des Beschlusses des Deutschen Bundestages vom 20. Juni 1991 zur Vollendung der Einheit Deutschlands |date=26. 4. 1994 |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=22. 6. 2016}}</ref> Премјештање владе је завршено [[1999]]. године.<ref>{{Cite news |url=http://www.focus.de/panorama/boulevard/brennpunkt-hauptstadt-umzug_aid_175751.html |title=Brennpunkt: Hauptstadt-Umzug |date=12. 4. 1999 |work=Focus |access-date=19. 3. 2011 |language=de |archive-date=30. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430043907/http://www.focus.de/panorama/boulevard/brennpunkt-hauptstadt-umzug_aid_175751.html |url-status= }}</ref> На [[Немачки савезни избори 1998.|савезним изборима 1998. године]], политичар [[Герхард Шредер]] из [[Социјалдемократска партија Немачке|SPD-а]] постао је први канцелар из [[Црвено-зелена коалиција|црвено-зелене коалиције]] са странком [[Савез 90/Зелени]]. Међу главним пројектима два Шредерова мандата била је [[Агенда 2010]], која је реформисала тржиште рада и смањила незапосленост.

Модернизација и интеграција економије источне Њемачке представља дугорочни процес који ће трајати до [[2019]]. године, с годишњим трансферима од око 80 милијарди долара са запада на исток.<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2009/06/19/world/europe/19germany.html |title=In East Germany, a Decline as Stark as a Wall |last=Kulish|first=Nicholas |date=19. 6. 2009 |work=The New York Times |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

[[Датотека:Tratado de Lisboa 13 12 2007 (081).jpg|мини|лево|Њемачка је постала кооснивач Европске уније (1993), увела је евро као валуту (2002) те потписала ''(слика)'' Лисабонски споразум 2007. године]]

Од уједињења, Њемачка је преузела водећу улогу у [[Европска унија|Европској унији]]. Заједно с партнерима је [[1992]]. потписала [[Уговор о Европској унији|Мастрихтски уговор]], [[1999]]. успоставила [[Еврозона|Еврозону]] и [[2007]]. године потписала [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938 |title=Lisbon Treaty : The making of |publisher=Council of the European Union |format=PDF |archive-url=https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938 |archive-date=20. 5. 2013 |url-status=dead |access-date=14. 6. 2011 |quote=After signature by all 27 Heads of State and governments, the Treaty will travel back to Brussels, where it will be officially sealed with the seals of the 27 Member States, on the 18th of December. Then, it will be sent to Rome, the Italian government being the depository of the Treaties.}}</ref> Њемачка је послала мировне снаге на [[НАТО бомбардовање СРЈ|Балкан]] и [[Бундесвер|оружане снаге]] у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистан]] као дио напора НАТО за осигуравање безбједности у овој земљи након збацивања [[Талибани|Талибана]].<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2006/10/31/world/europe/31iht-germany.3343963.html |title=Germany is planning a Bosnia withdrawal |last=Dempsey|first=Judy |date=31. 10. 2006 |work=International Herald Tribune |access-date=7. 5. 2011}}</ref> Обје акције су биле контроверзне, пошто је Њемачкој послије Другог свјетског рата дозвољено да користи своју војску само у одбрамбене сврхе.<ref>{{Cite web |url=http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf |title=Still on the way to Afghanistan? Germany and its forces in the Hindu Kush |last=Merz|first=Sebastian |year=2007|publisher=Stockholm International Peace Research Institute |format=PDF |access-date=21. 2. 2017| pages = 2, 3}}</ref>

На [[Немачки савезни избори 2005.|савезним изборима 2005. године]], политичарка [[Ангела Меркел]] постала је прва канцеларка Њемачке као вођа велике коалиције.<ref name="state" /> Њемачка влада је [[2009]]. одобрила план економске стимулације у износу од 50 милијарди евра за заштиту неколико сектора од пада.<ref>{{Cite news |url=http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan |title=Germany agrees on 50-billion-euro stimulus plan |date=6. 1. 2009 |work=France 24 |access-date=27. 3. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110513022443/http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan |archive-date=13. 5. 2011}}</ref>

Године 2009, [[Странка слободних демократа (Немачка)|либерално]]-[[Хришћанско-демократска унија Немачке|конзервативна]] коалиција Ангеле Меркел преузела је вођство у земљи. Велика коалиција је [[2013]]. године успоставила трећи кабинет на челу с Меркеловом. Међу главним њемачким политичким пројектима почетком [[21. век|21. вијека]] био је наставак [[европска интеграција|европских интеграција]], [[енергетска транзиција]] на [[одржива енергија|одрживо снабдијевање енергијом]] ({{јез-њем|Energiewende}}), „''[[Шулденбремзе]]''” за уравнотежен буџет, мјере за значајно повећање [[стопа плодности|стопе фертилитета]] ([[натализам#наталистичка политика|пронаталитет]]) и високотехнолошка стратегија за будућу транзицију њемачке економије — сумирано као [[Индустрија 4.0]].<ref>{{Cite web |url=http://www.tagesschau.de/inland/merkel-regierungserklaerung110.html |title=Government declaration by Angela Merkel |date=29. 1. 2014 |publisher=ARD Tagesschau |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101010608/http://www.tagesschau.de/inland/merkel-regierungserklaer%D1%98ung110.html |archive-date=1. 1. 2015 |url-status=live |access-date=15. 12. 2014}}</ref>

Њемачка је била погођена [[Европска мигрантска криза|Европском мигрантском кризом]] од [[2015]]. године, јер је постала крајње одредиште за многе тражиоце азила из Африке и с Блиског истока који желе у Европску унију. Земља је примила више од милион избјеглица и миграната те развила систем квота којим су мигранти редистрибуирани по савезним државама на основу пореских прихода и постојеће густине насељености.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-34131911 |title=Migrant crisis: Migration to Europe explained in seven charts |date=28. 1. 2016 |access-date=31. 1. 2016}}</ref>

Крајем 2023. и почетком 2024. у Њемачкој су били активни одвојени масовни протести [[Poljoprivrednik|пољопривредника]], радника [[Немачке железнице|жељезнице]] као и дијела грађана који се противе расту [[Алтернатива за Немачку|екстремне деснице]].<ref>{{Cite web|url=https://oko.rts.rs/svet/5085049/sta-se-to-desava-u-nemackoj-recesija-inflacija-protesti-i-strah-od-buducnosti.html|title=Шта се то дешава у Немачкој: Рецесија, инфлација, протести и страх од будућности|website=OKO|language=sr|access-date=2024-01-26}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.france24.com/en/europe/20240124-fears-over-economy-grow-as-german-train-strike-could-cost-up-to-a-billion-euros|title=German train drivers begin their longest-ever strike|date=2024-01-24|website=France 24|language=en|access-date=2024-01-26}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2024/01/10/europe/germany-rail-strikes-farmers-protests-intl/index.html|title=German rail strikes and farmers protests cause disruption in Europe’s biggest economy {{!}} CNN Business|last=Schmidt|first=Nadine|last2=CNN|date=2024-01-10|website=CNN|language=en|access-date=2024-01-26}}</ref>

== Политички систем ==
{{главни|Политички систем Немачке{{!}}Политички систем Њемачке|Порез у Немачкој{{!}}Порези у Њемачкој|Буџет Немачке{{!}}Савезни буџет Њемачке}}
{{multiple image
| width1 = 119
| image1 = Frank-Walter Steinmeier Feb 2014 (cropped).jpg
| alt1 = Франк-Валтер Штајнмајер
| width2 = 129
| image2 = Olaf Scholz In March 2022.jpg
| alt2 = Олаф Шолц
| footer = Предсједник [[Франк-Валтер Штајнмајер]] <small>(лијево)</small> и канцелар [[Олаф Шолц]] <small>(десно)</small>
}}

Њемачка је [[Федерација|федерална]], [[Парламентарна република|парламентарна]], [[Представничка демократија|представничка демократска]] република. Њемачки политички систем дјелује под оквиром наведеним у уставном документу из 1949. године познат као ''Grundgesetz'' („основни закон”). Амандмани генерално захтијевају двотрећинску већину оба дома парламента; основни принципи устава, изражени у члановима устава који гарантују људско достојанство, раздвајање власти, савезну структуру и владавину права трајне важности.<ref>{{Cite web |url=https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80201000.pdf |title=Basic Law for the Federal Republic of Germany |year=2010|website=Deutscher Bundestag |publisher=Btg-bestellservice |access-date=14. 4. 2011}}</ref>

Предсједник, [[Франк-Валтер Штајнмајер]] (од 19. маја 2017), шеф је државе и углавном има репрезентативне одговорности и овлашћења. Бира га ''[[Бундесверзамлунг]]'' („Савезна конвенција”), институција која се састоји од чланова ''[[Бундестаг]]а'' и једнаког броја државних делегата. Други највиши званичник у њемачком поретку представљања је [[предсједник Бундестага]], кога бира Бундестаг и одговоран је за надгледање дневних сједница тијела. Трећи највиши званичник и шеф владе је канцелар Њемачке, кога именује предсједник Бундестага након што га изабере Бундестаг.<ref name="state" />

[[Датотека:Political System of Germany-sr.svg|мини|лево|Политички систем Њемачке]]

Канцелар, Ангела Меркел (од 22. новембра 2005), шеф је владе и извршилац извршне власти, слично улози [[премијер]]а у осталим парламентарним демократијама. Савезна законодавна власт састоји се од Бундестага и Бундесрата, који заједно чине законодавно тијело. Бундестаг се бира на непосредним изборима, пропорционалном заступљеношћу.<ref name="CIA" /> Чланови Бундесрата представљају владе шеснаест савезних држава и чланове државних кабинета.<ref name="state" />

Од 1949. године, партијским системом доминирају [[Хришћанско-демократска унија Њемачке]] и [[Социјалдемократска партија Њемачке]]. До сада је сваки канцелар био члан једне од ове двије партије. Међутим, мање либералне партије [[Странка слободних демократа (Немачка)|Странка слободних демократа]] (у парламенту од 1949. до 2013) и [[Савез 90/Зелени]] (у парламенту од 1983) такође су играле важну улогу.<ref>{{Cite web |url=http://countrystudies.us/germany/159.htm |title=Christian Democratic Union/Christian Social Union |publisher=U.S. Library of Congress |access-date=26. 3. 2011}}</ref>

Однос дуга према БДП Њемачке достигао је свој врхунац од 80,3% 2010. године и од тада се смањује.<ref>{{Cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/weorept.aspx?sy=2005&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=67&pr1.y=6&c=122%2C136%2C124%2C941%2C423%2C137%2C939%2C181%2C172%2C138%2C132%2C182%2C134%2C936%2C174%2C961%2C178%2C184&s=GGXWDG%2CGGXWDG_NGDP&grp=0&a= |title=World Economic Outlook Database, April 2015, General government gross debt (National currency, Percent of GDP) |year=2015|publisher=International Monetary Fund |access-date=26. 1. 2016}}</ref> Према [[Еуростат]]у, бруто државни дуг Њемачке износи 2.152,0 милијарде евра или 71,9% БДП 2015. године.<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/7141153/2-22012016-AP-EN.pdf/8288af1f-6f6f-4d2e-91ba-d5c45f07f2e2 |title=Third quarter of 2015 compared with second quarter of 2015 – Government debt fell to 91.6% of GDP in euro area |date=22. 1. 2016 |publisher=Eurostat |access-date=26. 1. 2016}}</ref> Савезна влада остварила буџетски суфицит од 12,1 милијарди евра 2015. године.<ref>{{Cite web |url=https://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320 |title=German Government Achieves 'Historic' Budget Surplus |date=13. 1. 2016 |publisher=The World Street Journal |archive-url=https://web.archive.org/web/20160313173915/http://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320 |archive-date=13. 3. 2016 |access-date=26. 1. 2016}}</ref> Кредитни рејтинг Њемачке према агенцијама за кредитни рејтинг {{јез|en|[[Standard & Poor's]]}}, {{јез|en|[[Moody's Investors Service]]}} и {{јез|en|[[Fitch Ratings]]}} износи {{јез|en|AAA}}, највећа могућа оцјена, са стабилним изгледима за 2016. годину.<ref>{{Cite web |url=https://www.reuters.com/article/idUSFit94584220160108 |title=Reuters: Fitch Affirms Germany at 'AAA'; Outlook Stable |date=8. 1. 2016 |publisher=Reuters |access-date=26. 1. 2016}}</ref>

=== Правни систем ===
{{главни|Правни систем у Немачкој{{!}}Правни систем Њемачке|Правосуђе Немачке{{!}}Правосуђе Њемачке}}
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-F083310-0001, Karlsruhe, Bundesverfassungsgericht.jpg|мини|усправно|Судије [[Савезни уставни суд Немачке|Савезног уставног суда]] у Карлсруеу 1989. године]]

Њемачка има [[континентално право|континентални правни систем]] заснован на [[римско право|римском праву]] с неким примјесама [[германско право|германског права]]. [[Савезни уставни суд Њемачке|Савезни уставни суд]] је њемачки врховни суд одговоран за уставна питања, са овлашћењем за [[судска ревизија|судску ревизију]].<ref name="state" /><ref>{{Cite web |url=http://www.bundesverfassungsgericht.de/EN/Homepage/home_node.html |title=Federal Constitutional Court |publisher=Bundesverfassungsgericht |access-date=25. 3. 2015}}</ref> Њемачки врховни суд је специјализован: за грађанске и криминалне случајеве, највиши жалбени суд је [[Инквизиторни систем|инквизиторни]] [[Савезни суд правде Њемачке|Савезни суд правде]], а за друге предмете су [[Савезни суд за рад]], [[Савезни социјални суд]], [[Савезни финансијски суд]] и [[Савезни административни суд]].

Криминално и грађанско право кодификовано је на националном нивоу [[Кривични закон Њемачке|Кривичним законом]] и [[Германски грађански законик|Грађанским закоником]]. Њемачки кривични систем тражи рехабилитацију криминалаца и заштиту јавности.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/stvollzg/__2.html |title=§ 2 Strafvollzugsgesetz |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Осим ситних злочина, које се суде пред једним професионалним судијом, и озбиљних политичких злочина, све оптужбе се суде пред мјешовитим судовима на којима судије поротници сједе поред професионалних судија.{{sfn|Jehle|2009|p=23}}<ref>{{Cite journal |last=Casper|first=Gerhard |last2=Zeisel |first2=Hans |year=1972|title=Lay Judges in the German Criminal Courts |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-legal-studies_1972-01_1_1/page/141 |journal=Journal of Legal Studies |volume=1 |issue=1 |doi=10.1086/467481 |jstor=724014 |ref=harv| pages = 141}}</ref> Многа фундаментална питања административног права остају у надлежности држава.

Њемачка има ниску стопу убистава, са 0,9 убистава на 100.000 људи у 2014. години.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/VC.IHR.PSRC.P5?locations=DE |title=Intentional homicides (per 100,000 people) – Data}}</ref>

=== Конститутивне државе ===
{{главни|Савезне државе Њемачке}}

Њемачку чини шеснаест савезних држава.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundesrat.de/EN/organisation-en/laender-en/laender-en-node.html;jsessionid=0D0642574A8D5BAF5A6C98FA356854CE.2_cid391 |title=The Federal States |publisher=[[Бундесрат|Bundesrat of Germany]] |access-date=6. 5. 2015 |archive-date=05. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150505232116/http://www.bundesrat.de/EN/organisation-en/laender-en/laender-en-node.html;jsessionid=0D0642574A8D5BAF5A6C98FA356854CE.2_cid391 |url-status= }}</ref> Свака држава има свој државни устав и велику аутономију у односу на своју унутрашњу организацију.<ref>{{Cite web |url=http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp |title=Example for state constitution: "Constitution of the Land of North Rhine-Westphalia" |publisher=Landtag (state assembly) of North Rhine-Westphalia |archive-url=https://web.archive.org/web/20130117011619/http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp |archive-date=17. 1. 2013 |access-date=17. 7. 2011}}</ref> Двије државе су градови-државе које чине само један град: Берлин и Хамбург. Држава Бремен се састоји од два града које раздваја држава Доња Саксонија: Бремен и [[Бремерхафен]]. Због разлике у површини и броју становника подјеле држава се разликују. За регионалне административне сврхе пет држава, и то Баден-Витемберг, Баварска, Хесен, Сјеверна Рајна-Вестфалија и Саксонија, састоје се од укупно 22 владина округа. Од 2013. године Њемачка је подијељена на 402 округа на општинском нивоу; они се састоје од 295 руралних округа и 107 урбаних округа.<ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/LaenderRegionen/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Aktuell/04Kreise.xls;jsessionid=611904454C9287BBBD47BE5D6103CAC1.cae2?__blob=publicationFile |title=Kreisfreie Städte und Landkreise nach Fläche und Bevölkerung auf Grundlage des ZENSUS 2011 und Bevölkerungsdichte – Gebietsstand 31.12.2013 |year=2014|publisher=Statistisches Bundesamt Deutschland |language=de |format=XLS |access-date=2. 2. 2015 |archive-date=01. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101010431/https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/LaenderRegionen/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Aktuell/04Kreise.xls;jsessionid=611904454C9287BBBD47BE5D6103CAC1.cae2?__blob=publicationFile |url-status=dead}}</ref>

<div style="float: left; margin:0 2em 0 0;">{{Њемачке савезне државе}}</div>

{| style="background:none;" cellspacing="2px"
|
{| class="sortable wikitable" style="text-align:left; font-size:85%;"
|- style="font-size:100%; text-align:right;"
! style="width:140px;"|Држава !! style="width:85px;"|Гл. град !! style="width:85px;"|Површина (km²)!! style="width:85px;"|Становништво<ref>{{Cite web |url=http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp |title=Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung |year=2015|publisher=Statistisches Bundesamt und statistische Landesämter |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20170706204449/http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp# |archive-date=6. 7. 2017 |url-status=dead |access-date=3. 8. 2017}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални БДП у милијардама € (2015)<ref name="auto">{{Cite web |url=http://www.vgrdl.de/VGRdL/tbls/tab.jsp?lang=en-GB&rev=RV2014&tbl=tab01 |title=Gross domestic product – at current prices – 1991 to 2015 |date=5. 11. 2016 |publisher=Statistische Ämter des Bundes und der Länder |language=en |access-date=6. 7. 2016 |archive-date=18. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200318200124/http://www.vgrdl.de/VGRdL/tbls/tab.jsp?lang=en-GB&rev=RV2014&tbl=tab01 |url-status=dead}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални БДП по главни ст. у € (2015)<ref name="auto" /> !! Номинални БДП по главни ст. у $ (2015)<ref>{{Cite web |url=http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates |title=Historical Exchange Rates Tool & Forex History Data – OFX |archive-url=https://web.archive.org/web/20120321221451/http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates |archive-date=21. 3. 2012 |url-status=dead}}</ref>
|-
|[[Баден-Виртемберг]]||[[Штутгарт]]||style="text-align:right"|35.752||style="text-align:right"|10.879.618||style="text-align:right"|461||style="text-align:right"|42.800||style="text-align:right"|47.500
|-
|[[Баварска]]||[[Минхен]]||style="text-align:right"|70.549||style="text-align:right"|12.843.514||style="text-align:right"|550||style="text-align:right"|43.100||style="text-align:right"|47.900
|-
|[[Берлин]]||[[Берлин]]||style="text-align:right"|892||style="text-align:right"|3.520.031||style="text-align:right"|125||style="text-align:right"|35.700||style="text-align:right"|39.700
|-
|[[Бранденбург]]||[[Потсдам]]||style="text-align:right"|29.477||style="text-align:right"|2.484.826||style="text-align:right"|66||style="text-align:right"|26.500||style="text-align:right"|29.500
|-
|[[Бремен (савезна држава)|Бремен]]||[[Бремен]]||style="text-align:right"|404||style="text-align:right"|671.489||style="text-align:right"|32||style="text-align:right"|47.600||style="text-align:right"|52.900
|-
|[[Хамбург]]||[[Хамбург]]||style="text-align:right"|755||style="text-align:right"|1.787.408||style="text-align:right"|110||style="text-align:right"|61.800||style="text-align:right"|68.800
|-
|[[Хесен]]||[[Висбаден]]||style="text-align:right"|21.115||style="text-align:right"|6.176.172||style="text-align:right"|264||style="text-align:right"|43.100||style="text-align:right"|47.900
|-
|[[Мекленбург-Западна Померанија]]||[[Шверин]]||style="text-align:right"|23.174||style="text-align:right"|1.612.362||style="text-align:right"|40||style="text-align:right"|25.000||style="text-align:right"|27.700
|-
|[[Доња Саксонија]]||[[Хановер]]||style="text-align:right"|47.618||style="text-align:right"|7.926.599||style="text-align:right"|259||style="text-align:right"|32.900||style="text-align:right"|36.600
|-
|[[Северна Рајна-Вестфалија|Сјеверна Рајна-Вестфалија]]||[[Диселдорф]]||style="text-align:right"|34.043||style="text-align:right"|17.865.516||style="text-align:right"|646||style="text-align:right"|36.500||style="text-align:right"|40.500
|-
|[[Рајна-Палатинат]]||[[Мајнц]]||style="text-align:right"|19.847||style="text-align:right"|4.052.803||style="text-align:right"|132||style="text-align:right"|32.800||style="text-align:right"|36.400
|-
|[[Сарланд]]||[[Сарбрикен]]||style="text-align:right"|2.569||style="text-align:right"|995.597||style="text-align:right"|35||style="text-align:right"|35.400||style="text-align:right"|39.300
|-
|[[Саксонија]]||[[Дрезден]]||style="text-align:right"|18.416||style="text-align:right"|4.084.851||style="text-align:right"|113||style="text-align:right"|27.800||style="text-align:right"|30.900
|-
|[[Саксонија-Анхалт]]||[[Магдебург]]||style="text-align:right"|20.445||style="text-align:right"|2.245.470||style="text-align:right"|57||style="text-align:right"|25.200||style="text-align:right"|27.800
|-
|[[Шлезвиг-Холштајн]]||[[Кил]]||style="text-align:right"|15.763||style="text-align:right"|2.858.714||style="text-align:right"|86||style="text-align:right"|31.200||style="text-align:right"|34.700
|-
|[[Тирингија]]||[[Ерфурт]]||style="text-align:right"|16.172||style="text-align:right"|2.170.714||style="text-align:right"|57||style="text-align:right"|26.400||style="text-align:right"|29.300
|-
|'''Њемачка'''||'''[[Берлин]]'''||style="text-align:right"|'''357.376'''||style="text-align:right"|'''82.175.684'''||style="text-align:right"|'''3025'''||style="text-align:right"|'''37.100'''||style="text-align:right"|'''41.200'''
|}
|}

=== Спољни послови ===
{{главни|Спољни послови Њемачке}}
[[Датотека:2017 G20 Hamburg summit leaders group photo.jpg|мини|Њемачка је била домаћин [[Самит Г20 у Хамбургу (2017)|Самита Г20]] у Хамбургу, 7—8. јула 2017]]

Њемачка има дипломатску мрежу од 227 дипломатских мисија широм свијета<ref>{{Cite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Uebersicht_node.html |title=The German Missions Abroad |publisher=German Federal Foreign Office |access-date=7. 5. 2015}}</ref> и одржава дипломатске везе с више од 190 земаља.<ref>{{Cite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Botschaften_node.html |title=The Embassies |publisher=German Federal Foreign Office |access-date=18. 7. 2012}}</ref> Од 2011. године, Њемачка је била највећи приложник буџету Европске уније (око 20%)<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/budget/figures/2011/2011_en.cfm |title=The EU budget 2011 in figures |publisher=[[Европска комисија|European Commission]] |access-date=6. 5. 2011}}</ref> и трећи највећи приложник буџету Организације уједињених нација (око 8%).<ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST/ADM/SER.B/824 |title=United Nations regular budget for the year 2011 |publisher=UN Committee on Contributions |archive-url=https://web.archive.org/web/20110623054849/http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST%2FADM%2FSER.B%2F824 |archive-date=23. 6. 2011 |url-status=dead |access-date=6. 5. 2011 |df=dmy}}</ref> Њемачка је држава чланица [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]], [[Г8|Групе 8]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]], [[Светска банка|Свјетске банке]] и [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]]. Одиграла је утицајну улогу у Европској унији од њеног оснивања и одржава снажан савез с Француском и свим сусједним државама од 1990. године. Њемачка промовише стварање јединственог европског политичког, економског и сигурносног апарата.<ref>{{Cite web |url=http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German,4519.html |title=Declaration by the Franco-German Defence and Security Council |date=13. 5. 2004 |publisher=French Embassy UK |archive-url=https://web.archive.org/web/20140327015942/http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German%2C4519.html |archive-date=27. 3. 2014 |url-status=dead |access-date=19. 3. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2008/04/04/world/europe/04iht-poll.4.11666423.html |title=The leader of Europe? Answers an ocean apart |last=Freed|first=John C. |date=4. 4. 2008 |work=The New York Times |access-date=28. 3. 2011}}</ref>

Развојна политика Њемачке је независна област спољне политике. Формулише је Савезно министарство за сарадњу и развој, које спроводи организација за имплементацију. Њемачка влада сматра развојну политику заједничком одговорношћу међународне заједнице.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmz.de/en/index.html |title=Aims of German development policy |date=10. 4. 2008 |publisher=Federal Ministry for Economic Cooperation and Development |access-date=26. 3. 2011 |archive-date=10. 03. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110310120541/http://www.bmz.de/en/index.html |url-status=}}</ref> Била је највећи донор помоћи 2009. године, послије Сједињених Држава и Француске.<ref>{{Cite web |url=http://www.oecd.org/dataoecd/17/9/44981892.pdf |title=Net Official Development Assistance 2009 |publisher=OECD |archive-url=https://web.archive.org/web/20110426173037/https://www.oecd.org/dataoecd/17/9/44981892.pdf |archive-date=26. 4. 2011 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2011 |df=dmy}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.bundesregierung.de/ContentArchiv/EN/Archiv17/Reden/2010/2010-09-21-merkel-mdg-gipfel.html |title=Speech by Chancellor Angela Merkel to the United Nations General Assembly |date=21. 9. 2010 |work=Die Bundesregierung |access-date=18. 3. 2011}}</ref>

Године 1999, Влада канцелара [[Герхард Шредер|Герхарда Шредера]] дефинисала је нову основу за њемачку спољну политику учествујући у одлукама Натоа везаним за [[Рат на Косову и Метохији]] и слањем њемачких снага у борбу први пут од 1945. године.<ref>{{Cite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1741310,00.html |title=Germany's New Face Abroad |date=14. 10. 2005 |work=[[Дојче веле|Deutsche Welle]] |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Владе Њемачке и Сједињених Држава блиски су политички савезници.<ref name="state">{{Cite web |url=https://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/3997.htm |title=Germany |date=10. 11. 2010 |publisher=U.S. Department of State |access-date=26. 3. 2011}}</ref> Културне везе и економски интереси створили су чврсту везу између двије земље, што је резултовало [[Атлантизам|атлантизмом]].<ref>{{Cite web |url=http://germany.usembassy.gov/germany/img/assets/9336/econ_factsheet_may2006.pdf |title=U.S.-German Economic Relations Factsheet |year=2006|publisher=U.S. Embassy in Berlin |archive-url=https://web.archive.org/web/20110511123309/http://germany.usembassy.gov/germany/img/assets/9336/econ_factsheet_may2006.pdf |archive-date=11. 5. 2011 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2011}}</ref>

=== Војска ===
{{главни|Бундесвер}}
[[Датотека:Eurofighter 9803.ogg|мини|[[Јурофајтер тајфун]] је дио флоте [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафе]]]]

Њемачке оружане снаге, Бундесвер, састоје се од војске (копнена војска и специјалне снаге), морнарице, ваздушних снага, медицинско-санитарне службе и службе за заједничку подршку. У апсолутном смислу, расходи њемачких оружаних снага су 9. највиши на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view |title=The 15 countries with the highest military expenditure in 2011 |year=2011|publisher=Stockholm International Peace Research Institute |archive-url=https://web.archive.org/web/20120501075718/http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view |archive-date=1. 5. 2012 |url-status=dead |access-date=7. 4. 2012 |df=dmy}}</ref> Године 2015. војни издаци су износили 32,9 милијарди евра, око 1,2% БДП земље, знатно испод НАТО границе од 2%.<ref>{{Cite web |url=http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending |title=Germany to increase defence spending |website=IHS Jane's 360 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705180905/http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending |archive-date=5. 7. 2015 |url-status=dead |access-date=20. 1. 2016}}</ref>

Од децембра 2015. године Бундесвер запошљава око 178.000 припадника, укључујући 9.500 волонтера.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT/ |title=Die Stärke der Streitkräfte |date=10. 12. 2015 |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=2. 1. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160822234553/https://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT// |archive-date=22. 8. 2016 |url-status=dead}}</ref> Резервисти су на располагању оружаним снагама и учествују у одбрамбеним вјежбама и распоређују се у иностранству.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/04_SB8K8xLLM9MSSzPy8xBz9CP3I5EyrpHK9pPKUVL3ikqLUzJLsosTUtJJUvbzU0vTU4pLEnJLSvHRUuYKcxDygoH5BtqMiAMTJdF8!/ |title=Ausblick: Die Bundeswehr der Zukunft |publisher=Bundeswehr |language=de |access-date=5. 6. 2011}}</ref> Од 2001. године жене могу служити на свим положајима, без ограничења.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/FcwxEoUgDAXAE0l6O0_x1YZ5QMSMEp2In-urs_3STC_FXzKqHIqdRpqi9KG50BK7qxpL3Qy8VHbZbk07MqtbDDerF_WJzYdGv286DbmAJj26iLgynaUMD6qutPs!/ |title=Frauen in der Bundeswehr |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=14. 4. 2011}}</ref> Око 19.000 жена војника је активно на дужности. Према [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања|Стокхолском међународном институту за мировна истраживања]], Њемачка је била четврта највећа извозница великог оружја на свијету 2014. године.<ref>{{Cite web |url=http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |title=Trends in International Arms Transfer, 2014 |website=www.sipri.org |publisher=Stockholm International Peace Research Institute |archive-url=https://web.archive.org/web/20150319023856/http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |archive-date=19. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=18. 3. 2015}}</ref>

[[Датотека:Fregatte Mecklenburg-Vorpommern F218.jpg|мини|лево|Фрегата њемачке морнарице класе Бранденбург]]

У миру, Бундесвером командује министар одбране. У [[Стање одбране (Њемачка)|стању одбране]], Канцелар би постао врховни командант Бундесвера.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/gg/gesamt.pdf |title=Grundgesetz für die Bundesrepublik Deutschland, Artikel 65a,87,115b |publisher=Bundesministerium der Justiz |language=de |access-date=19. 3. 2011}}</ref>

Улога Бундесвера описана је у њемачком уставу само као одбрамбена. Међутим, након одлуке Савезног уставног суда 1994. године термин „одбрана” дефинисан је не само као заштита граница Њемачке, већ и као кризну ситуацију и спрјечавање сукоба или шире као заштита безбједности Њемачке било гдје на свијету. Од јануара 2016. године, њемачке оружане снаге имале су око 2.370 војника стационираних у иностранству као дио међународних мировних снага, укључујући око 850 војника Натовим [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународним снагама за безбједносну помоћ]] у Авганистану и Узбекистану, 670 војника на Косову и Метохији и 120 војника у [[Привремене снаге ОУН у Либану|Привременим снагама ОУН]] у Либану.<ref>{{Cite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/einsaetze/einsatzzahlen?yw_contentURL=/C1256EF4002AED30/W264VFT2439INFODE/content.jsp |title=Einsatzzahlen – Die Stärke der deutschen Einsatzkontingente |publisher=[[Бундесвер|Bundeswehr]] |language=de |access-date=11. 1. 2015}}</ref>

Све до 2011, служење војног рока је било обавезно за све мушкарце старије од 18 година, а регрути су служили шестомјесечну обуку; они коју су се позивали на приговор савјести могли су изабрати цивилну службу исте дужине или шестогодишње волонтирање у хитним службама попут ватрогасне службе или Црвеног крста. Године 2011. служење војног рока је обустављено и замијењено је добровољном службом.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2010/nov/22/germany-abolish-compulsory-military-service |title=Germany to abolish compulsory military service |last=Connolly|first=Kate |date=22. 11. 2010 |work=The Guardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/world/2011/mar/16/conscription-germany-army |title=Marching orders for conscription in Germany, but what will take its place? |last=Pidd|first=Helen |date=16. 3. 2011 |work=The Guardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref>

== Национални симболи ==
{{главни чланак|Национални симболи Њемачке|Застава Њемачке|Грб Њемачке|Пјесма Нијемаца}}

Национални симболи Њемачке су симболи који се користе у Њемачкој како би приказали јединство нације, одржавајући различита гледишта њеног културног живота и историје.

[[Застава Њемачке]] ({{јез-њем|Flagge Deutschlands}}) [[тробојка]] је која се састоји од три једна хоризонталне траке које представљају националне боје Њемачке: [[црна|црну]], [[црвена боја|црвену]] и златну.<ref>{{Cite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/flaggano_1996/gesamt.pdf |title=Anordnung über die deutschen Flaggen, dated 13.11.1996 |language=de |format=pdf |access-date=14. 2. 2012 |quote=Die Bundesflagge besteht aus drei gleich breiten Querstreifen, oben schwarz, in der Mitte rot, unten goldfarben [The national flag consists of three horizontal stripes of equal breadth, black at the top, red in the middle, and gold at the bottom]}}</ref> Застава је први пут усвојена као [[национална застава]] Њемачке [[1919]]. године, током постојања краткотрајне [[Вајмарска република|Вајмарске републике]].

[[Грб Њемачке|Савезни грб Њемачке]] ({{јез-њем|Bundeswappen Deutschlands}}) хералдички симбол је који приказује црног орла са црвеним кљуном, језиком и ногама и златном подлогом. Грб је поновно усвојени грб Вајмарске републике (у употреби 1919—1935), који је усвојила Западна Њемачка 1950. године.<ref>''Bekanntmachung betreffend das Bundeswappen und den Bundesadler'' (Proclamation on the Federal Coat-of-Arms and the Federal Eagle), published 20 January 1950, in the'' Bundesgesetzblatt'' I 1950, pp. 26, and ''Bekanntmachung über die farbige Darstellung des Bundeswappens'' (Proclamation on the Coloured Representation of the Federal Coat-of-Arms), published 4 July 1952 in the ''Bundesanzeiger'' no. 169, 2 September 1952.</ref> Садашњи дизајн грба је дао [[Карл-Тобијас Шваб]] и првобитно је уведен 1928. године

[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]] је национална химна Њемачке од 1922. године. Од краја Другог свјетског рата и пада Нацистичке Њемачке, само се трећа строфа сматра националном химном. Строфа почиње са стихом „Јединство и правда и слобода”, који се сматра незваничном крилатицом Њемачке.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Y85XAAAAYAAJ |title=The complete guide to national symbols and emblems |last=Minahan|first=James |publisher=Greenwood Press |year=2009|isbn=9780313344985 |location=Santa Barbara, Calif.}}</ref>

<gallery mode="packed">
Flag of Germany.svg|Застава СР Њемачке
Coat of arms of Germany.svg|Грб СР Њемачке
Nationalhymne der Bundesrepublik Deutschland.svg|Текст химне СР Њемачке
</gallery>

== Привреда ==
{{главни|Привреда Њемачке}}
[[Датотека:Mercedes-Benz_W223_1X7A7340.jpg|мини|[[Мерцедес-Бенц С-класа|Mercedes-Benz S 580 AMG Line]]. Немачка има велику [[Аутомобилска индустрија у Њемачкој|аутомобилску индустрију]] и трећи је извозник добара на свету<ref name="auto12">{{Cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2078rank.html|title=Country Comparison: Exports|website=The World Factbook|publisher=[[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20160819103836/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2078rank.html|archive-date=19. 08. 2016|url-status=dead|access-date=10. 11. 2012}}</ref>]]
Њемачка има [[социјална тржишна привреда|социјалну тржишну привреду]] с веома квалификованом радном снагом, великим капиталом, ниским нивоом корупције<ref>{{Cite web |url=http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table |title=CPI 2009 table |publisher=Transparency International |archive-url=https://web.archive.org/web/20120511052011/http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table |archive-date=11. 5. 2012 |url-status=dead |access-date=15. 5. 2012}}</ref> и високим степеном иновација.<ref>{{Cite web |url=http://www.bcg.com/documents/file15445.pdf |title=The Innovation Imperative in Manufacturing: How the United States Can Restore Its Edge |year=2009|publisher=Boston Consulting Group |access-date=19. 3. 2011 |archive-date=20. 05. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110520154532/http://www.bcg.com/documents/file15445.pdf |url-status=dead}}</ref> Трећа на свијету по количини извезене робе и има највећу националну привреду у Европи која је четврта на свијету по номиналном БДП<ref>{{cite web| url = http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)| date = 27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate = 1. 1. 2011}}<br>{{cite web |author= |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html |title=Field listing — GDP (official exchange rate) |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=27. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181227071047/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html |url-status= }}</ref> и педесет прва по ПКМ.<ref>{{cite web| url = http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP_PPP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)| date = 27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate = 5. 10. 2010}}<br>{{cite web |author= |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html |title=Field listing — GDP (PPP exchange rate) |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=04. 06. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110604195034/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html |url-status= }}</ref>

[[Терцијални сектор привреде|Сервисни сектор]] доприноси са око 71% укупног БДП (укључујући [[информациона технологија|информационе технологије]]), индустрија са 28% и пољопривреда са 1%.<ref name="CIA" /> Стопа незапослености према подацима Еуростата у јануару 2015. године износила је 4,7%, што је најнижа стопа међу свим државама чланицама Европске уније.<ref name="Eurostat">{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/6664116/3-02032015-AP-EN.pdf/28d48055-3894-492d-a952-005097600ee0 |title=Eurostat: Euro area unemployment rate at 11.2% |website=ec.europa.eu |access-date=14. 8. 2017}}</ref> Њемачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније која износи 7,1%.<ref name="Eurostat" /> Према [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]] Њемачка има једну од највиших радних продуктивности на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LEVEL |title=Labour productivity levels in the total economy |publisher=OECD |access-date=12. 12. 2014}}</ref>

[[Датотека:Skyline Frankfurt am Main 2015.jpg|мини|лево|[[Франкфурт на Мајни]] је водеће пословно средиште у Европи и сједиште [[Европска централна банка|Европске централне банке]]]]

Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html |title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity |last=Andrews|first=Edmund L. |date=1. 1. 2002 |work=The New York Times |access-date=18. 3. 2011}}</ref><ref>{{Cite news |title=On Jan. 1, out of many arises one Euro |last=Taylor Martin |first=Susan |date=28. 12. 1998 |work=St. Petersburg Times |pages=National, 1.A}}</ref> Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе.

Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Њемачкој сматра се једном од најконкурентнијих и иновативнијих на свијету<ref>{{Cite web |url=http://www.gtai.de/GTAI/Navigation/EN/Invest/Industries/Mobility/automotive.html |title=Germany – The World’s Automotive Hub of Innovation |website=Germany Trade and Invest |language=en |access-date=14. 8. 2017}}</ref> и четврта је највећа по производњи.<ref>{{Cite web |url=http://oica.net/category/production-statistics/ |title=Production Statistics – OICA |website=oica.net |access-date=9. 11. 2017}}</ref> Десет највећих извозних добара Њемачке су возила, стројеви, хемикалије, електрични производи, електрична опрема, фармацеутски производи, транспортна опрема, основни метали, прехрамбени производи и гума и пластика.<ref name="Destatis">{{Cite web |url=http://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster |title=CIA Factbook |access-date=23. 3. 2015 |archive-date=02. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150502033130/https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster |url-status=dead}}</ref> Њемачка је трећи по величини [[Индустрија оружја|извозник оружја]] на свијету.<ref>{{Cite news |url=http://www.politico.eu/article/germany-is-the-worlds-third-biggest-weapons-exporter/ |title=Germany is the world's third biggest weapons exporter |date=13. 6. 2016 |work=Politico}}</ref>

=== Предузећа ===
Од 500 највећих свјетских предузећа које се котирају на берзи [[:de:Fortune Global 500|Фортуне Глобал 500]] на основу прихода у 2014. године, са сједиштем у Њемачкој налази се 28 предузећа. Тридесет предузећа са сједиштем у Њемачкој налази се на {{јез|de|[[DAX]]}}, њемачком берзовном индексу. Познати међународни брендови су [[BMW]], [[Мерцедес-Бенц]], [[Ауди]], [[Порше]], [[Фолксваген]], [[:de:SAP|САП-СЕ]], [[Сименс (предузеће)|Сименс]], [[:de:Allianz SE|Алијанц]], [[Адидас]], [[:de:Deutsche Bahn|Њемачке жељезнице]], [[Дојче банк]] и [[Роберт Бош]].<ref>{{Cite web |url=http://bestglobalbrands.com/2014/ranking/ |title=Best Global Brands – 2014 Rankings |publisher=Interbrand |archive-url=https://web.archive.org/web/20150315012352/http://bestglobalbrands.com/2014/ranking/ |archive-date=15. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2015}}</ref>

Њемачка је позната по великом броју специјализованих малих и средњих предузећа, што је познато као [[:de:Mittelstand|средња класа]] модел. Око 1.000 ових предузећа су водећа на глобалном тржишту у свом елементу и означени су као [[скривени шампиони]].<ref>{{Cite news |url=http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html |title=Germany Has 1,000 Market-Leading Companies, Manager-Magazin Says |last=Gavin|first=Mike |date=23. 9. 2010 |work=Businessweek |access-date=27. 3. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430195209/http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html |archive-date=30. 4. 2011}}</ref> Берлин се развио успјешно у космополитско средиште за [[Старт-ап предузеће|старт-ап предузећа]] и постао водеће мјесто за фирме у Европској унији које се финансирају из предузетничког капитала.<ref>{{Cite web |url=http://www.euractiv.com/sections/innovation-industry/berlin-outranks-london-start-investment-317140 |title=Berlin outranks London in start-up investment |last=Frost|first=Simon |website=euractiv.com |access-date=28. 10. 2015}}</ref>

Списак највећих њемачких предузећа по приходима 2018. године:<ref>{{Cite news |url=https://www.cio.de/top500 |title=Top-500 |work=cio.de |access-date=5. 9. 2020}}</ref>

[[Датотека:BlueEurozone.svg|мини|усправно|десно|Њемачка је дио монетарне уније, [[еврозона|еврозоне]] (тамноплава) и Европског јединственог тржишта]]

{|class="wikitable sortable" style="text-align:right;"
|- style="background:#efefef;"
! style="text-align:center;"|Ранг||style="text-align:center;"|Име||style="text-align:center;"|Сједиште||style="text-align:center;"|Приход<br>(милд. €)||style="text-align:center;"|Профит<br>(милд. €)||style="text-align:center;"|Запослени<br>(свијет)
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}1.||style="text-align:left;"|[[Фолксваген група|Фолксваген]]||style="text-align:left;"|[[Волфсбург]]||236||13,9||664.500
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}2.||style="text-align:left;"|[[Мерцедес-Бенц]]||style="text-align:left;"|[[Штутгарт]]||167||11,1||298.700
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}3.||style="text-align:left;"| [[:de:Schwarz-Gruppe|Шварц група]]||style="text-align:left;"|[[Некарсулм]]||113||?||458.000
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}4.||style="text-align:left;"|[[BMW]]||style="text-align:left;"|[[Минхен]]||104||7,1||134.700
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}5.||style="text-align:left;"|[[Лидл]]||style="text-align:left;"|Некарсулм||89||?||160.100
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}6.||style="text-align:left;"|[[Сименс (предузеће)|Сименс]]||style="text-align:left;"|[[Берлин]], Минхен||83||6,1||379.000
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}7.||style="text-align:left;"|[[Дојче телеком]]||style="text-align:left;"|[[Бон]]||81||?||216.000
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}8.||style="text-align:left;"|[[Роберт Бош]]||style="text-align:left;"|Штутгарт||79||5,3||410.000
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}9.||style="text-align:left;"| [[:de:Uniper|Унипер]]||style="text-align:left;"|[[Диселдорф]]||66||863||12.000
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}10.||style="text-align:left;"| [[:de:Deutsche Post AG|Њемачка пошта]]||style="text-align:left;"|Бон||63||4,1||546.900
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}12.||style="text-align:left;"|[[BASF]]||style="text-align:left;"|[[Лудвигсхафен на Рајни|Лудвигсхафен]]||63||6,4||122.400
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}21.||style="text-align:left;"|[[:de:Metro AG|Метро]]||style="text-align:left;"|Диселдорф||37||1,4||146.300
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}26.||style="text-align:left;"| [[:de:E.ON|Е.ОН]]||style="text-align:left;"|[[Есен]]||30||3,0||43.300
|-
|style="text-align:center;"|{{0}}-||style="text-align:left;"|[[:de:Allianz SE|Алијанц]]||style="text-align:left;"|Минхен||131||11,5<ref>[https://www.allianz.com/en/investor_relations/results-reports/key-figures.html Key indicators] Allianz</ref>||142.000
|}

=== Саобраћај ===
{{главни|Саобраћај у Њемачкој|Жељезнички саобраћај у Њемачкој}}
[[Датотека:ICE3 in Cologne.jpg|мини|десно|{{јез|de|[[ICE 3]]}} у Келнској жељезничкој станици]]
[[Датотека:Airbus A380-841, Lufthansa AN2054509.jpg|мини|лево|[[Ербас А380]] највећег њемачког авио-превозника, [[Луфтханза]]]]

Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{Cite web |url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure |year=2012|publisher=International Transport Forum |format=PDF |archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |archive-date=23. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=15. 3. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |title=Road density (km of road per 100 sq. km of land area) |year=2014|publisher=World Bank |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc |archive-date=1. 1. 2015 |url-status=dead |access-date=7. 7. 2014}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{Cite press release |title=Autobahn-Temporegelung |publisher=ADAC |url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4 |language=de |access-date=19. 3. 2011 |year=2010|archive-date=01. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101021255/https://presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4 |url-status=}}</ref>

Њемачка има полицентричну мрежу [[Воз велике брзине|возова велике брзине]]. [[Интерсити експрес]] Њемачких жељезница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300 km/h.<ref>{{Cite web |url=http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html |title=Geschäftsbericht 2006 |publisher=[[Немачке железнице|Deutsche Bahn]] |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20070809140315/http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html |archive-date=9. 8. 2007 |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Њемачке жељезнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.<ref>{{Cite web |url=https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf |title=German Railway Financing |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310165357/https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf |archive-date=10. 3. 2016 |url-status=dead| pages = 2}}</ref>

Највећи њемачки аеродроми су у [[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] и [[Аеродром Минхен|Минхену]], оба чвориште [[Луфтханза]], док су чворишта [[Ер Берлин]]а [[аеродром Берлински Тегел|Берлински Тегел]] и [[аеродром Диселдорф|Диселдорф]]. Остали већи аеродроми су [[аеродром Берлински Шинефелд|Берлински Шинефелд]], [[аеродром Хамбург|Хамбург]], [[Аеродром Келн Бон|Келн/Бон]] и [[Аеродром Лајпциг Хале|Лајпциг/Хале]].<ref>{{Cite web |url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm |title=Airports in Germany |publisher=Air Broker Center International |access-date=16. 4. 2011 |archive-date=27. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110427064115/http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm |url-status=dead}}</ref> [[Хамбуршка лука]] је међу двадесет највећих контејнерских лука на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty |title=Top World Container Ports |publisher=Port of Hamburg |access-date=6. 5. 2015 |archive-date=05. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150505232957/http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty |url-status=dead}}</ref>

=== Енергија и инфраструктура ===
{{главни|Енергија у Њемачкој|Телекомуникације у Њемачкој|Снабдијевање водом и канализација у Њемачкој}}

Године 2008, Њемачка је била шести највећи корисник енергије на свијету,<ref>{{Cite web |url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=GM |title=Overview/Data: Germany |date=30. 6. 2010 |publisher=U.S. Energy Information Administration |access-date=19. 4. 2011}}</ref> од чега је 60% енергије увезено.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/EG.IMP.CONS.ZS |title=Energy imports, net (% of energy use) |publisher=The World Bank Group |access-date=1. 4. 2011}}</ref> Енергетски извори 2014. године су били: нафта (35,0%), угаљ, укључујући лигнит (24,6%), земни гас (20,5%), нуклеарни (8,1%), хидро-електрични и обновљиви извори (11,1%).<ref>{{Cite web |url=http://www.ag-energiebilanzen.de/index.php?article_id=29&fileName=ageb_jahresbericht2014.pdf |title=Energieverbrauch in Deutschland im Jahr 2014 |last=Ziesing|first=Hans-Joachim |publisher=AG Energiebilanzen |language=de |access-date=10. 3. 2015| pages = 4}}</ref> Влада и [[индустрија нуклеарне енергије]] сложиле су се да ће се све [[нуклеарна електрана|нуклеарне електране]] до краја љета 2021. године затворити.<ref>{{Cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4295389.stm |title=Germany split over green energy |date=25. 2. 2005 |work=BBC News |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Такође се примјењује уштеда енергије, [[зелена технологија]], активности смањења емисије<ref>{{Cite news |url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2008-06-21/pollution/27752791_1_energy-security-global-energy-germany |title=Germany greenest country in the world |date=21. 6. 2008 |work=The Times of India |access-date=26. 3. 2011 |archive-date=28. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110428105221/http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2008-06-21/pollution/27752791_1_energy-security-global-energy-germany |url-status=dead}}</ref> и за циљ има испуњавање захтјева за електричном енергијом у земљи користећи 40% [[обновљиви извори|обновљивих извора]] до 2020. године. Њемачка је посвећена испуњењу [[Протокол из Кјота|Протоколу из Кјота]] и неколико других уговора о промовисању биодиверзитета, стандардне ниске емисије, [[Управљање воденим ресурсима|управљања водама]] и [[Комерцијализација обновљивих извора енергије|комерцијализацији обновљивих извора енергије]].<ref>{{Cite press release |title=Deutschland erfüllte 2008 seine Klimaschutzverpflichtung nach dem Kyoto-Protokoll |date=1. 2. 2010 |publisher=Umweltbundesamt |url=http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine |language=de |access-date=8. 5. 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150518073016/http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine |archive-date=18. 5. 2015}}</ref> Стопа рециклаже у домаћинствима у земљи је међу највишим на свијету — око 65%.<ref>{{Cite news |url=https://www.wsj.com/articles/germans-have-a-burning-need-for-more-garbage-1445306936?tesla=y |title=Germans Have a Burning Need for More Garbage |last=Brown|first=Eliot |work=Wall Street Journal |access-date=9. 11. 2015 |issn=0099-9660}}</ref> Ипак, укупне емисије стаклене баште у земљи највеће су у ЕУ према подацима из 2010.<ref>{{Cite web |url=http://cdiac.ornl.gov/trends/emis/prelim_2009_2010_estimates.html |title=Record High 2010 Global Carbon Dioxide Emissions from Fossil-Fuel Combustion and Cement Manufacture Posted on CDIAC Site |publisher=Carbon Dioxide Information Analysis Center |access-date=15. 5. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120508080314/http://cdiac.ornl.gov/trends/emis/prelim_2009_2010_estimates.html |archive-date=08. 05. 2012 |url-status=dead}}</ref> [[Енергетска транзиција у Њемачкој|Њемачка енергетска транзиција]] је препознатљив потез ка одрживој економији путем енергетске ефикасности и обновљиве енергије.{{sfn|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012|p=}}

=== Наука и технологија ===
{{главни|Наука и технологија у Њемачкој}}
[[Датотека:Einstein1921 by F Schmutzer 3.jpg|мини|усправно|[[Алберт Ајнштајн]], физичар. [[Нобелова награда за физику]] му је додијељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта и за допринос развоју теоријске физике]]

Њемачка је глобални лидер у науци и технологији, јер су њена достигнућа у области науке и технологије значајна. Напори [[истраживање и развој|истраживања и развоја]] чине саставни дио привреде.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf |title=Federal Report on Research and Innovation 2014 |year=2014|publisher=Federal Ministry of Education and Research |format=PDF |archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160514110947/http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf |archive-date=14. 5. 2016 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2015}}</ref> [[Нобелова награда|Нобелову награду]] добило је 106 њемачких лауреата.<ref>{{Cite web |url=http://nobelprize.org/ |title=Nobel Prize |publisher=Nobelprize.org |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Њемачка је друга на свијету по броју дипломаца на пољу наука и инжењерства (31%), на првом мјесту је [[Јужна Кореја]].<ref>{{Cite web |url=http://www.businessinsider.com/most-technological-countries-lag-behind-in-science-2015-12/#7-estonia-26-has-one-of-the-highest-percentages-of-female-stem-graduates-at-41-in-2012-4 |title=These are the 10 smartest countries in the world when it comes to science |date=4. 12. 2015 |publisher=Business Insider |access-date=26. 10. 2016}}</ref> На почетку 20. вијека, њемачки лауреати имали су више награда од свих других нација, посебно на пољу науке (физика, хемија и филозофија или медицина).<ref>{{Cite news |url=http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards |title=Swedish academy awards |work=ScienceNews |access-date=1. 10. 2010 |archive-date=05. 10. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101005061148/http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards |url-status=dead}}</ref><ref>National Science Nobel Prize shares 1901—2009 [http://people.idsia.ch/~juergen/sci.html by citizenship at the time of the award] and [http://people.idsia.ch/~juergen/scinat.html by country of birth]. Од {{Cite web |url=http://people.idsia.ch/~juergen/nobelshare.html |title=Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th century |last=Schmidhuber|first=Jürgen |year=2010|access-date=27. 3. 2011}}</ref>

Значајни њемачки физичари прије 20. вијека су [[Херман фон Хелмхолц]], [[Јозеф фон Фраунгофер]], [[Габријел Фаренхајт]] и други. [[Алберт Ајнштајн]] је истражио [[Специјална теорија релативности|специјалну]] и [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] за свјетлост и гравитацију 1905. и 1915. године. Заједно с [[Макс Планк|Максом Планком]], био је инструмент у увођењу квантне механике, у којој су [[Вернер Хајзенберг]] и [[Макс Борн]] касније дали значајан допринос.{{sfn|Roberts|2002|p=1014}} [[Вилхелм Конрад Рендген]] је измислио [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]].<ref>{{Cite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5984670,00.html |title=The First Nobel Prize |date=8. 9. 2010 |work=Deutsche Welle |access-date=27. 3. 2011}}</ref> [[Ото Хан]] је био пионир у областима радиохемије и открио је нуклеарну физију, док су [[Фердинанд Кон]] и [[Роберт Кох]] били оснивачи [[микробиологија|микробиологије]]. Бројни [[математичар]]и су рођени у Њемачкој, међу којима су [[Карл Фридрих Гаус]], [[Давид Хилберт]], [[Бернхард Риман]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], [[Карл Вајерштрас]], [[Херман Вајл]] и [[Феликс Клајн]].

[[Датотека:Views in the Main Control Room (12052189474).jpg|мини|лево|[[Европски свемирски оперативни центар]] у Дармштату]]

Њемачка је била дом многих познатих проналазача и инжењера, укључујући [[Ханс Гајгер|Ханса Гајгера]], који је открио [[Гајгер—Милеров бројач|Гајгеров бројач]], и [[Конрад Цузе|Конрада Цузеа]], који је направио први потпуно аутоматизовани дигитални рачунар.<ref>{{Cite web |url=http://www.yorku.ca/lbianchi/sts3700b/lecture17a.html |title=The Great Electromechanical Computers |last=Bianchi|first=Luigi |publisher=[[Универзитет Јорк|York University]] |access-date=17. 4. 2011}}</ref> Њемачки проналазачи, инжењери и индустријалци као што су гроф [[Фердинанд фон Цепелин]],<ref>{{Cite web |url=http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm |title=The Zeppelin |publisher=U.S. Centennial of Flight Commission |archive-url=https://web.archive.org/web/20110501132157/http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm |archive-date=1. 5. 2011 |access-date=7. 5. 2015}}</ref> [[Ото Лилијентал]], [[Готлиб Дајмлер]], [[Рудолф Дизел]], [[Хуго Јункерс]] и [[Карл Бенц]], дали су допринос у обликовању савремене технологије за аутомобилски и ваздушни саобраћај. Њемачке институције као што су [[Њемачки центар за авијацију и астронаутику]] највећи су доприносиоци [[Европска свемирска агенција|Европској свемирској агенцији]]. [[Аеросвемирска техника|Аеросвемирски инжењер]] [[Вернер фон Браун]] развио је први свемирску ракету у [[Војни истраживачки центар Пенеминде|Пенеминдеу]], а касније је истакнути члан [[Наса|Насе]] и развио је ракету на Мјесец [[Сатурн V (ракета-носач)|Сатурн V]]. Рад [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриха Херца]] у домену електромагнетног зрачења био је кључан за развој савремених телекомуникација.<ref>{{Cite web |url=http://www.itu.int/aboutitu/HistoricalFigures.html |title=Historical figures in telecommunications |date=14. 1. 2004 |publisher=International Telecommunication Union |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

Истраживачке институције у Њемачкој су [[Друштво Макс Планк]], [[Хелмолц удружење њемачких истраживачких центара]] и [[Фраунхофер друштво]]. {{јез|de|[[Wendelstein 7-X]]}} у [[Грајфсвалд]]у објекат је нпр. за истраживање [[енергија нуклеарне фузије|енергије нуклеарне фузије]].<ref>{{Cite web |url=http://phys.org/news/2014-05-wendelstein-x.html |title=Preparations for operation of Wendelstein 7-X starting |date=13. 5. 2014 |publisher=PhysOrg |access-date=12. 12. 2014 |quote=Max Planck Institute for Plasma Physics (IPP) in Greifswald in May started the preparations for operation of this the world's largest fusion device of the stellarator type.}}</ref> [[Награда Готфрид Вилхелм Лајбниц]] додјељује се десет научника и академика сваке године. С највише 2,5 милиона евра по награди, једна је од највећих научних награда на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html |title=Gottfried Wilhelm Leibniz Prize |publisher=DFG |archive-url=https://web.archive.org/web/20080621091621/http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html |archive-date=21. 6. 2008 |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

=== Туризам ===
{{главни|Туризам у Њемачкој}}

Њемачка је седма најпосјећенија земља на свијету,<ref name="april11">{{Cite journal |year=2011|title=Interim Update |url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf |url-status=dead |journal=UNWTO World Tourism Barometer |publisher=UNWTO |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf |archive-date=1. 1. 2015 |access-date=26. 6. 2011}}</ref> са укупно 407 милиона ноћења током 2012. године.<ref>{{Cite book |url=http://www.deutschertourismusverband.de/fileadmin/Mediendatenbank/PDFs/Zahlen_Daten_Fakten_2012_aktuell.pdf |title=Zahlen Daten Fakten 2012 |publisher=Deutscher Tourismusverband e.V. |year=2013 |location=Berlin |language=de |access-date=03. 09. 2017 |archive-date=01. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101015058/http://www.deutschertourismusverband.de/fileadmin/Mediendatenbank/PDFs/Zahlen_Daten_Fakten_2012_aktuell.pdf |url-status= }}</ref> Овај број укључује 68,83 милиона ноћења страних посјетилаца. Године 2012, преко 30,4 милиона међународних туриста посјетило је у Њемачку. Берлин је постао трећи најпосјећенији град у Европи.<ref>{{Cite web |url=http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf |title=Tourism Highlights 2014 edition |publisher=UNWTO |archive-url=https://web.archive.org/web/20150214004935/http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf |archive-date=14. 2. 2015 |url-status=dead |access-date=26. 3. 2015 |df=dmy}}</ref> Додатно, више од 30% Нијемаца проведе одмор у својој земљи, с највише посјета савезној држави [[Мекленбург-Западна Померанија]]. Домаћа и међународна путовања и туризам заједно доприносе преко 43,2 милијарде евра њемачком БДП. Укључујући непосредне и индуковане утицаје, индустрија доприноси с преко 4,5% њемачког БДП и даје 2 милиона послова (4,8% укупних радних мјеста).<ref>{{Cite web |url=http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf |title=2013 Travel & Tourism Economic Impact Report Germany |publisher=WTTC |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203001157/http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf |archive-date=3. 12. 2013 |url-status=dead |access-date=26. 11. 2013 |df=dmy}}</ref>

Њемачка је позната по својим разноврсним туристичким рутама, као што су [[Романтични пут]], [[Њемачки вински пут|Вински пут]], [[Пут замкова]] и [[Њемачки пут авенија|Пут авенија]]. [[Њемачка фахверк рута|Фахверк рута]] повезује градове с примјерима ових структура.{{sfnm|1a1=Schrammel-Schäl|1a2=Kessler|1a3=Custodis|1y=1987|1p=|Edel|1928|2p=}}

Најпосјећеније знаменитости у Њемачкој су нпр. [[Нојшванштајн]], [[Келнска катедрала]], [[Рајхстаг]], [[Хофбројхауз]], [[Хајделбершки замак]], [[Цвингер]], [[Берлински телевизијски торањ]] и [[Катедрала у Ахену|Ахенска катедрала]]. [[Европа-парк]] и близини Фрајбурга је по посјећености други европски тематски парк.<ref>{{Cite web |url=http://www.germany.travel/en/towns-cities-culture/top-100/germany-travel-attractions.html |title=Top Tourist Attractions of Germany |publisher=Germany.Travel, official site |access-date=12. 12. 2014}}</ref>

<gallery mode="packed">
Датотека:Neuschwanstein Castle from Marienbrücke, 2011 May.jpg|[[Нојшванштајн]] у Баварској
Датотека:Scharbeutz, Germany - panoramio (3).jpg|Морски туризам дуж обале Балтичког мора ([[Шарбојц]])
Датотека:Cologne Cathedral-109875.jpg|[[Келнска катедрала]]
Датотека:Themenwelt Mexico.jpg|[[Фантазијаланд]] у Брилу
Датотека:Lindau Insel Langzeit Herbst 2016.jpg|[[Линдау (Бодензе)|Линдау]]
</gallery>

== Демографија ==
{{главни|Демографија Њемачке}}
[[Датотека:Population of German territories 1800 - 2000.JPG|мини|Развој становништва Њемачке од 1800. до 2000.<ref>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |title=The World Factbook |website=cia.gov |access-date=9. 11. 2017 |archive-date=11. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160211075204/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html |url-status=dead}}</ref>]]

Са становништвом од 80,2 милиона према попису из 2011. године,<ref name="File 2013">{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/bevoelkerung_zensus2011.pdf?__blob=publicationFile |title=Zensus 2011: Bevölkerung am 9. Mai 2011 |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> које се повећало на 81,5 милиона 30. јуна 2015. године,<ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/SocietyState/Population/CurrentPopulation/Tables/Census_SexAndCitizenship.html |title=Population based on the 2011 Census – German Statistical Office ("Destatis") |website=destatis.de |access-date=9. 11. 2017 |archive-date=28. 06. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160628112855/https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/SocietyState/Population/CurrentPopulation/Tables/Census_SexAndCitizenship.html |url-status=dead}}</ref> а тренутно износи 83,63 милиона становника.<ref>[https://www.worldometers.info/world-population/germany-population/ Germany Population (2020) — Worldometers<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> Њемачка је најнасељенија земља Европске уније, по броју становника друга у Европи након Русије и шеснаеста најнасељенија земља на свијету.<ref>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2119rank.html?countryName=Lebanon&countryCode=le&regionCode=me&rank=126 |title=Country Comparison :: Population |publisher=CIA |access-date=26. 6. 2011 |archive-date=06. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120106143620/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2119rank.html?countryName=Lebanon&countryCode=le&regionCode=me&rank=126 |url-status=dead}}</ref> Густина становништва износи 227 становника на квадратном километру. Просјечан животни вијек у Њемачкој траје 80,19 година (за мушкарце 77,93, а за жене 82,58).<ref name="CIA" /> Стопа фертилитета је 1,41 рођено дијете по жени (процјена 2011) или 8,33 рођења на 1.000 становника, што је једна од најнижих на свијету.<ref name="CIA" /> Од седамдесетих година 20. вијека, стопа смртности у Њемачкој превазишла је стопу рађања.<ref>{{Cite web |url=http://geographyfieldwork.com/DemographicTransition.htm |title=Demographic Transition Model |date=27. 9. 2009 |publisher=Barcelona Field Studies Centre |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Међутим, Њемачка се сусреће с повећаном стопом рађања и стопом миграције од почетка другог десетљећа 21. вијека,<ref>{{Cite web |url=http://www.thelocal.de/society/20101229-32091.html#.UXUZKEpTv3N |title=Birth rate on the rise in Germany |website=The Local |access-date=28. 9. 2014 |archive-date=25. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130925054451/http://www.thelocal.de/society/20101229-32091.html#.UXUZKEpTv3N |url-status=dead}}</ref> с посебним порастом броја добро образованих имиграната.<ref>{{Cite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/elite-young-immigrants-could-provide-future-stability-for-german-economy-a-885647.html |title=The New Guest Workers: A German Dream for Crisis Refugees |date=28. 2. 2013 |website=Spiegel Online |access-date=28. 9. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/more-skilled-immigrants-find-work-in-germany/a-16696339 |title=More skilled immigrants find work in Germany |website=Deutsche Welle |access-date=28. 9. 2014}}</ref>

Четири сразмјерне групе народа сматрају се „националним мањинама”, јер су њихови преци живјели вијековима на простору данашње Њемачке. То су [[Данци у Њемачкој|Данци]] (око 50.000), који живе у најсјевернијој држави Шлезвиг-Холнштајну, [[Лужички Срби]] (око 60.000), који живе у региону Лужица који се налази у државама Саксонија и Бранденбург. [[Роми у Њемачкој|Роми]] и [[Синти]] живе у свим савезним државама, док [[Фризи]] живе на западној обали Шлезвиг-Холнштајна и на сјеверозападу Доње Саксоније.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile |title=National Minorities in Germany |date=мај 2010 |publisher=Federal Ministry of the Interior (Germany) |format=PDF |id=Article number: BMI10010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130421151141/http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile |archive-date=21. 4. 2013 |url-status=dead |access-date=23. 6. 2014}}</ref>

=== Имигрантско становништво ===
{{главни|Имиграција у Њемачку}}
[[Датотека:Map_foreign_nationals_germany_2016.png|мини|270п|Њемачка је дом другог највећег броја међународних имиграната на свијету<ref name="International Migration 2006">{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf |title=International Migration Report 2015 – Highlights |publisher=UN Department of Economic and Social Affairs |access-date=9. 6. 2016}}</ref>]]

Према подацима из 2016. године, од скоро 82 милиона становника Њемачка 10 милиона нема њемачко држављанство, што чини око 12% становништва земље.<ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/AuslaendischeBevolkerung/Tabellen/Geschlecht.htm |title=Staat & Gesellschaft - Migration & Integration - Ausländische Bevölkerung nach Geschlecht und ausgewählten Staatsangehörigkeiten - Statistisches Bundesamt (Destatis) |website=www.destatis.de |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Већина миграната живи на западу земље, у урбаним средиштима.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/german-population-rises-thanks-to-immigration/a-16525083 |title=German population rises thanks to immigration |website=Deutsche Welle |access-date=28. 9. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.destatis.de/DE/Publikationen/Thematisch/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund2010220107004.pdf |title=Population and employment: Population with migrant background – Results of the 2010 microcensus |date=13. 3. 2012 |access-date=28. 9. 2014}}</ref>

[[Савезна статистичка служба Њемачке|Савезна статистичка служба]] класификује грађане према имигрантској позадини. Односећи се на имигрантску позадину, 21% становника земље или више од 17,1 милиона људи, били су имигранти или дјелимичног имигрантског поријекла према подацима из 2015. године (укључујући особе које су поријеклом или дјелимичним поријеклом од њемачких држављана).<ref>{{Cite web |url=http://www.bpb.de/nachschlagen/zahlen-und-fakten/soziale-situation-in-deutschland/61646/migrationshintergrund-i |title=Bevölkerung mit Migrationshintergrund I {{!}} bpb |website=www.bpb.de |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Године 2010, око 29% породица с дјецом млађом од 18. година имају најмање једног родитеља имигрантских коријена.<ref name="destatis.de">{{Cite web |url=https://www.destatis.de/EN/Publications/STATmagazin/Population/2012_03/2012_03MigrantBackground.html |title=Publikation — STATmagazin — Population — Families with a migrant background: traditional values count — Federal Statistical Office (Destatis) |date=13. 3. 2012 |publisher=Destatis.de |access-date=4. 11. 2012}}</ref>

Шездесетих и седамдесетих година 20. вијека, њемачка влада је позивала „гостујуће раднике” ([[Гастарбајтер]]и) да се доселе у Њемачку и запосле у њемачкој индустрији. Многа предузећа су радије задржавала ове раднике у Њемачкој након што су их обучавали, а њемачко имигрантско становништво нагло се повећало.<ref name="File 2013" />

Година 2015, Одјељења за становништво [[Одјељења за економска и социјална питања ОУН|Одјељења за економска и социјална питања]] навело је Њемачку као други по реду дом за међународне имигранте широм свијета, са око 5% или 12 милиона од укупно 244 милиона миграната.<ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf |title=International Migration Report 2015 – Highlights |year=2015|publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs |access-date=9. 6. 2016}}</ref> Њемачка се налази на седмом мјесту међу земљама ЕУ и на тридесет седмом мјесту на глобалном нивоу према односу процената миграната који су чинили дио становништва. Према подацима из 2014, највеће националне групе су биле из Турске (2.859.000), затим Пољске (1.617.000), Русије (1.188.000) и Италије (764.000).<ref>{{Cite web |url=http://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html |title=Bevölkerung nach Migrationshintergrund |year=2014|publisher=destatis |archive-url=https://web.archive.org/web/20160315090700/https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html |archive-date=15. 3. 2016 |url-status=dead |access-date=9. 6. 2016}}</ref> Од 1987. године, око 3 милиона Нијемаца, већином из земаља бившег Источног блока, остварило је своје [[право на повратак]] и емигрирало је у Њемачку.<ref>{{Cite web |url=http://www.migrationpolicy.org/article/fewer-ethnic-germans-immigrating-ancestral-homeland/ |title=Fewer Ethnic Germans Immigrating to Ancestral Homeland |year=2004|publisher=Migration Information Source |access-date=19. 7. 2014}}</ref>

=== Религија ===
{{главни|Религија у Њемачкој}}
{{multiple image| align = right| direction = horizontal| header = | header_align = left/right/center| footer = | footer_align = left| image1 = Dresden Germany Exterior-of-Frauenkirche-05.jpg| width1 = 128| caption1 = Барокна [[Богородична црква у Дрездену]] (евангелистичка)| image2 = Cologne cathedrale vue sud.jpg| width2 = 185| caption2 = Готична [[Келнска катедрала]] (римокатоличка)}}

Од оснивања 1871. године, Њемачка је имала двије трећине [[Протестантизам|протестаната]]{{efn|Њемачки протестантизам је претежно мјешавина лутеранства, реформизма (нпр. калвинизам) и Уједињених (лутеранске и реформистичке/калвинистичке) цркава, с примјесама баптиста, пентакосталаца, методиста и разних других протестаната.}} и једну трећину [[Католицизам|католика]], са значајном [[Јудаизам|јеврејском]] мањином. Постојале су и друге вјероисповијести у земљи, али никада нису достигле демографски значај и културни значај које су ове три имале. Њемачка је скоро потпуно изгубила јеврејску мањину током Холокауста.{{efn|Датума 19. маја 1943. године, Њемачке је проглашена „чистом од Јевреја” ([[Јуденрајн]]).}} Вјерски састав се постепено мијењао у десетљећима након 1945. године, јер је Западна Њемачка постајала религијски разноврснија због имиграције, а Источна Њемачка претежно нерелигиозна због [[Државни атеизам|државне политике]]. Вјерски састав наставља да се мијења након уједињења Њемачке 1990. године, са значајним падом религиозности широм Њемачке и константним повећањем [[Евангелизам|евангелистичких протестаната]] и [[муслимани|муслимана]].{{sfn|Solsten|1999|pp=173–175}}

Географски, протестантизам је концентрисан у сјеверном, средишњем и источном дијелу земље.{{efn|Лутеранизам је најчешће заступљен на сјеверу Њемачке, у Виртембергу и дијеловима [[Франконија|Франконије]]; калвинизам је заступљен на крајњем сјеверозападу и [[Липе (округ)|Липеу]], док се Уједињене цркве налазе у остатку Њемачке.}} Већином су припадници [[Евангелистичка црква у Њемачкој|Евангелистичке цркве у Њемачкој]], која обухвата лутеране, реформисте и административне или конфесионалне заједнице обје традиције које датирају од [[Пруска унија цркава|Пруске уније цркава]] 1817. године.{{efn|Иако је прва таква унија између лутераниста и калвиниста настала у августу 1817. у Војводству Насау (конфесионална унија); тј. прије Пруске уније у септембру 1817. године. У другим мањим њемачким државама било је унија које су настајале независно једна од друге.}} [[Римокатолицизам]] је концентрисано на југу и западу земље.

Према њемачком попису становништва из 2011. године, [[хришћанство]] је највећа религија у Њемачкој, коју исповиједа 66,8% укупног становништва.<ref name="Egeler">{{Cite book |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland" am 31. Mai 2013 in Berlin |language=de |access-date=15. 8. 2017 |archive-date=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171010094954/https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |url-status=dead}}</ref> Од укупне хришћанске популације, 31,7% се изјашњава као протестанти, укључујућу припаднике ЕЦЊ (30,8%) и [[слободна црква|слободне цркве]] (0,9%), док се 31,2% изјашњава као римокатолици.<ref name="Zensus 2011">{{Cite web |url=https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table |title=Bevölkerung im regionalen Vergleich nach Religion (ausführlich) -in %- |date=9. 5. 2011 |website=destatis.de (Zensusdatenbank des Zensus 2011) |publisher=Federal Statistical Office of Germany |pages=Zensus 2011 – Page 6 |language=de |access-date=9. 5. 2011 |archive-date=05. 06. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130605031517/https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table |url-status=dead}}</ref> Православци чине 1,3%, а Јевреји 0,1%. Остале религије чине око 2,7%. Године 2014, Католичка црква имала је око 23,9 милиона припадника (29,5% становништва),<ref name="DBK15">{{Cite book |url=http://www.dbk.de/fileadmin/redaktion/Zahlen%20und%20Fakten/Kirchliche%20Statistik/Bevoelkerung%20und%20Katholiken%20BL/2014-Tabelle-Bevoelkerung-Katholiken-Laender.pdf |title=Official membership statistics of the Roman Catholic Church in Germany 2014/15 |language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> а Евангелистичка црква 22,6 милиона (27,9% становништва).<ref name="EKD15">{{Cite book |url=http://www.ekd.de/download/kirchenmitglieder_2014.pdf |title=Official membership statistics of the Evangelical Church in Germany 2014 |year=2014|language=de |access-date=15. 8. 2017}}</ref> Обје цркве губе значајан број припадника посљедњих година.

[[Датотека:Cologne Germany DITIB-Central-Mosque-01.jpg|мини|[[Келнска централна џамија]] једна је од највећих европских џамија]]

Године 2011, око 33% Нијемаца није припадало званично признатим вјерским удружењима с посебним статусом.<ref name="Zensus 2011" />{{efn|Такве организације су корпорације према закону са овлашћењем да прикупе обавезан порез од својих чланова. Пореска стопа износи 8% пореза на доходак (и одређене друге порезе) у Баварској и 9% у другим државама; у већини случајева порез прикупљају државе, а у другим случајевима дијеле се подаци о приходима чланова цркве.{{sfn|Petersen|2010|pp=11–12}} Већина људи која напусти црква то уради како би избјегла плаћање ових пореза.{{sfn|Petersen|2010|p=31}}}} [[Нерелигиозност у Њемачкој]] је најјача на простору бивше Источне Њемачке, чије је становништво било углавном протестантско прије државног атеизма, и у већим метрополским областима.<ref>[[:Датотека:Konfessionen Deutschland Zensus 2011.png|Религијска мапа заснована на резултатима пописа за сваки њемачки окгруг]]</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/commentisfree/belief/2012/sep/22/atheism-east-germany-godless-place |title=Eastern Germany: the most godless place on Earth &#124; Peter Thompson &#124; Comment is free &#124; guardian.co.uk |date=22. 9. 2012 |access-date=22. 9. 2012 |publisher=Guardian |location=London}}</ref><ref name="georgetown1">{{Cite web |url=http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/germany |title=Germany |publisher=Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs |archive-url=https://web.archive.org/web/20150324170951/http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/germany |archive-date=24. 3. 2015 |url-status=dead |access-date=27. 3. 2015}}</ref>

Ислам је друга највећа религија у земљи. На попису 2011. године 1,9% или 1,52 милиона становника изјаснило се као муслимани, иако се вјеровало да је број знатно већи.<ref>{{Cite book |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland“ am 31. Mai 2013 in Berlin |language=de |access-date=15. 8. 2017 |archive-date=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171010094954/https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |url-status=dead}}</ref> Друге процјене дају број од 4 милиона 2010. године и између 3,2 и 3,5 милиона у скоријим годинама.<ref name="REMID">{{Cite web |url=http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm |title=Religionen & Weltanschauungsgemeinschaften in Deutschland: Mitgliederzahlen - REMID - Religionswissenschaftlicher Medien- und Informationsdienst e.V. |website=www.remid.de |language=de |access-date=15. 8. 2017 |archive-date=28. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140528204944/http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm |url-status= }}</ref> Студија коју је спровела [[Савезна канцеларија за миграцију и избјеглице]] закључује да у Њемачкој 2015. године живјело око 4,5 милиона муслимана или 5,5% становништва. Студија је открила да је муслиманско становништво у периоду од 2011. до 2015. године порасло за 1,2 милиона људи, већином због миграција.<ref>{{Cite web |url=http://www.deutsche-islam-konferenz.de/DIK/DE/Magazin/Lebenswelten/ZahlMLD/zahl-mld-node.html |title=DIK - Deutsche Islam Konferenz - Zahlen, Daten, Fakten |website=www.deutsche-islam-konferenz.de |language=de |access-date=15. 8. 2017 |archive-date=13. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141013192319/http://www.deutsche-islam-konferenz.de/DIK/DE/Magazin/Lebenswelten/ZahlMLD/zahl-mld-node.html |url-status=dead}}</ref> Већина муслимана су [[сунизам|сунити]] или [[алавизам|алавити]] из Турске, али постоји и мањи број [[шиизам|шиита]], [[ахмадија]] и осталих деноминација.{{sfn|Flüchtlinge|Müssig|Stichs|2009|pp=80, 97}}

Друге религије чине мање од једног процента становништва Њемачке,<ref name="Zensus 2011" /> то су [[будизам]] са 225.000 вјерника (око 0,3%) и [[хиндуизам]] са 100.000 вјерника (0,1%). Све остале вјерске заједнице у Њемачкој имају мање од 50.000 припадника.<ref>{{Cite web |url=http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm |title=Religionen in Deutschland: Mitgliederzahlen |date=31. 10. 2009 |publisher=Religionswissenschaftlicher Medien- und Informationsdienst |language=de |access-date=28. 3. 2011 |archive-date=28. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140528204944/http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm |url-status= }}</ref>

=== Језик ===
{{главни|Немачки језик{{!}}Њемачки језик|Језици Њемачке}}
[[Датотека:Continental West Germanic languages.png|мини|усправно|десно|Дијалекти западногерманских језика]]

[[Немачки језик|Њемачки]] је [[службени језик]] и главни [[говорни језик]] у Њемачкој.<ref name="Eurobarometer Languages"/> [[Стандардни њемачки језик|Стандардни њемачки]] је [[Западногермански језици|западногермански језик]] и сродан је [[нисконемачки језик|нискоњемачком]], [[холандски језик|холандском]], [[африканс (језик)|африкансу]], [[фризијски језици|фризијском]] и [[енглески језик|енглеском језику]]. У мањој мјери, сродан је [[Северногермански језици|сјеверногерманским језицима]]. Већина њемачког вокабулара је изведена из [[Германски језици|германске гране]] [[индоевропски језици|индоевропских језика]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf |title=Many tongues, one family. Languages in the European Union |year=2004|publisher=Europa |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430202922/http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf |archive-date=30. 4. 2011 |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Значајна мањина ријечи потиче из латинског и грчког језика, с мањим бројем ријечи из француског и у скорије вријеме из енглеског језика (познат као [[денглиш]]). Њемачки се пише [[латиница|латиницом]]. [[Дијалекти њемачког језика]], традиционално мјесни варијетети настали од германских племена, разликују се од варијетета стандардног њемачког по својој [[лексика|лексици]], [[фонологија|фонологији]] и [[синтакса|синтакси]].<ref>{{Cite news |url=http://www.economist.com/node/15731354 |title=Sprechen Sie Deutsch? |date=18. 3. 2010 |work=The Economist |access-date=16. 4. 2011}}</ref> Њемачки је један од двадесет четири службена језика Европске уније и један од три [[радни језик|радна језика]] [[Европска комисија|Европске комисије]].<ref>{{Cite web |url=http://ec.europa.eu/languages/policy/linguistic-diversity/official-languages-eu_en.htm |title=Official Languages |publisher=European Commission |access-date=29. 7. 2014}}</ref> Њемачки је најчешће говорени први језика у Европској унији и [[матерњи језик|матерњи је језик]] 100 милиона људи.{{sfn|Marten|Sauer|2005|p=7}}

Признати мањински национални језици у Њемачкој су [[дански језик|дански]], нискоњемачки, [[лужичкосрпски језици|лужичкосрпски]], [[ромски језик|ромски]] и фризијски; они су службено заштићени Европском повељом за регионалне и мањинске језике. Најчешћи имигрантски језици су [[турски језик|турски]], [[курдски језици|курдски]], [[пољски језик|пољски]], [[српски језик|српски]], [[хрватски језик|хрватски]], [[грчки језик|грчки]] и [[руски језик|руски]]. Нијемци обично говоре више језика: 67% њемачких држављана тврди да може комуницирати на најмање једном страном језику, док 27% тврди да може комуницирати на најмање два.<ref name="Eurobarometer Languages">{{cite web|title=Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Survey)| publisher = Europa|year=2006| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_243_en.pdf| accessdate=28. 3. 2011}}<br>{{cite web|title=Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Executive Summary)| publisher = Europa|year=2006| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_243_sum_en.pdf| accessdate=28. 3. 2011}}</ref>

=== Образовање ===
{{главни|Образовање у Њемачкој}}

Одговорност за супервизију образовања у Њемачкој првенствено се организује унутар појединих савезних држава. Опционо образовање у [[обданиште|обданишту]] обезбијеђено је за сву дјецу између три и шест година, након чега је обавезно похађање школе у трајању од најмање девет година. Основно образовање обично траје од четири до шест година.<ref name="ED">{{Cite web |url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf |title=Country profile: Germany |year=2008|publisher=Library of Congress |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Средње образовање обухвата три традиционалне врсте школа које се фокусирају на различите академске нивое: [[гимназија]] — уписују надарена дјеца, припрема ученике за универзитетске студије; [[реална школа]] — уписују неопредијељени ученици и траје шест година и [[општа школа]] — припрема ученике за стручно образовање.<ref>{{Cite web |url=http://academic.cuesta.edu/intlang/german/education.html |title=The Educational System in Germany |date=31. 8. 2002 |publisher=Cuesta College |archive-url=https://web.archive.org/web/20110724024754/http://academic.cuesta.edu/intlang/german/education.html |archive-date=24. 7. 2011 |access-date=16. 3. 2011}}</ref> [[Свеобухватна школа]] обједињује цјелокупно средњошколско образовање.

Систем стручног усавршавања под називом [[Дуални образовни систем|дуално образовање]] води до квалификација вјештина које су скоро упоредиве са академском дипломом. Омогућава ученицима на стручном усавршавању да уче у предузећима, као и у државним трговачким школама.<ref name="ED" /> Овај модел је цијењен и примјењиван широм свијета.<ref>{{cite web|last=Chris| first = Bryant| title = A German model goes global| url = http://www.ft.com/intl/cms/s/0/4f43b5c4-a32b-11e1-8f34-00144feabdc0.html#axzz2RApE4hJA| work = Financial Times|date=21. 5. 2012| accessdate=27. 8. 2017| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120728095341/http://www.ft.com/cms/s/0/4f43b5c4-a32b-11e1-8f34-00144feabdc0.html#axzz2RApE4hJA<!--https://archive.today/HLUFN-->| archivedate=28. 7. 2012|url-status=dead}}</ref>

Већина њемачких универзитета су јавне установе и студенти се традиционално студирају без плаћања накнада.<ref>{{Cite news |url=http://theconversation.com/should-we-follow-the-german-way-of-free-higher-education-23970 |title=Should we follow the German way of free higher education? |last=Pitman|first=Tim |date=18. 3. 2014 |work=The Conversation |access-date=17. 3. 2014 |last2=Forsyth |first2=Hannah}}</ref> Општи услов за универзитет је [[абитур]]. Међутим, постоје бројни изузеци, у зависности од државе, факултета и предмета. Бесплатно академско образовање је отворено за међународне студенте и све је чешће.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/business-12610268 |title=Germany top for foreign students |last=Coughlan|first=Sean |date=9. 3. 2011 |website=BBC |access-date=2. 4. 2016}}</ref> Према извјештају Организације за економску сарадњу и развоје из 2014. године, Њемачка је трећа водећа дестинација за међународно студирање.<ref>{{Cite web |url=http://www.topuniversities.com/where-to-study/europe/germany/growing-popularity-international-study-germany |title=The Growing Popularity of International Study in Germany |last=Bridgestock|first=Laura |date=13. 11. 2014 |website=QS Topuniversities |access-date=2. 4. 2016}}</ref>

Њемачка има дугу традицију високог образовања. Њемачки универзитети једни су од најстаријих на свијету, а [[Универзитет у Хајделбергу]] (основан 1386) је најстарији у Њемачкој.<ref>{{Cite web |url=http://www.uni-heidelberg.de/university/rankings/ |title=Rankings: Universität Heidelberg in International Comparison |last=Bertram|first=Björn |access-date=28. 9. 2014}}</ref> Прате га [[Универзитет у Лајпцигу]] (1409), [[Универзитет у Ростоку]] (1419) и [[Универзитет у Грајфсвалду]] (1456).<ref>{{Cite web |url=http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_A(EN).htm |title=Top 100 World Universities |publisher=Academic Ranking of World Universities |archive-url=https://web.archive.org/web/20080822124509/http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_A%28EN%29.htm |archive-date=22. 8. 2008 |url-status=dead |access-date=28. 3. 2011}}</ref> [[Хумболтов универзитет у Берлину]], кога је основан 1810. године либерални образовни реформатор [[Вилхелм фон Хумболт]], постао је академски модел за многе европске и западне универзитете. У савременом добу Њемачка је развила једанаест изврсних универзитета: Хумболтов универзитет у Берлину, [[Универзитет у Бремену]], [[Универзитет у Келну]], [[Технолошки универзитет у Дрездену]], [[Универзитет у Тибингену]], [[Рајнско-вестфалски технички универзитет у Ахену]], [[Слободни универзитет у Берлину]], Универзитет у Хајделбергу, [[Универзитет у Констанцу]], [[Универзитет у Минхену]] и [[Технички универзитет у Минхену]].<ref name="ivy">{{Cite web |url=http://news.sciencemag.org/education/2006/10/german-ivy-league-takes-shape |title=A German Ivy League Takes Shape |website=SCIENCE / AAAS |access-date=16. 5. 2008}}</ref>

=== Здравство ===
{{главни|Здравство у Њемачкој}}
[[Датотека:Heiligen-Geist-Hospital in Lübeck.JPG|мини|''Свратиште Светог Духа'' у [[Либек]]у, основано 1286. године, претходник је савремених болница.<ref>{{Cite web |url=http://www.luebeck-tourism.de/discover/sights/hospital-of-the-holy-spirit.html |title=Hospital of the Holy Spirit Lübeck |publisher=Lübeck + Travemünde |access-date=12. 12. 2014 |archive-date=15. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141215044833/http://www.luebeck-tourism.de/discover/sights/hospital-of-the-holy-spirit.html |url-status=dead}}</ref>]]

Њемачки систем свратишта датира из средњег вијека, и данас, Њемачка има најстарији [[универзални систем здравствене заштите]] на свијету, датира из Бизмарковог социјалног законодавства из осамдесетих година 19. вијека.<ref>{{Cite book |url=http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0010/80776/E68952.pdf |title=Health Care Systems in Transition: Germany |publisher=European Observatory on Health Care Systems |year=2000 |id=AMS 5012667 (DEU) |access-date=15. 4. 2011 |pages=8 |archive-date=13. 05. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110513054407/http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0010/80776/E68952.pdf |url-status= }}</ref> Од осамдесетих, реформе и одредбе су осигурале уравнотежен систем здравствене заштите. Тренутно је становништво покривено планом здравственог осигурања које предвиђа статут, с критеријумом који омогућава неким групама да се одлуче за приватни уговор о здравственом осигурању. Према подацима Свјетске здравствене организације из 2013. године, њемачки систем здравствене заштите влада финансира са 77%, а приватни сектор са 23%.<ref name="health">{{Cite web |url=http://apps.who.int/gho/data/node.country.country-DEU?lang=en |title=Germany statistics summary (2002–present) |publisher=World Health Organization |access-date=4. 6. 2016}}</ref> Године 2014, Њемачка је потрошила 11,3% БДП на здравствену заштиту.<ref>{{Cite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.TOTL.ZS |title=Health expenditure, total (% of GDP) |date=1. 1. 2016 |publisher=The World Bank |access-date=7. 2. 2017}}</ref> Њемачка се налази на 20. мјесту према просјечним животу мушкарца (77 година) и жена (82 године) и има веома ниску стопу смртности новорођенчади (4 на 1.000 живорођених).<ref name="health" />

Године 2010, главни разлог смрти биле су кардиоваскуларна обољења са 41%, послије кога су малигни тумори са 26%.<ref>{{Cite web |url=http://www.presseportal.de/pm/32102/2117452/2010-herz-kreislauferkrankungen-verursachten-rund-41-aller-todesfaelle |title=2010: Herz-/Kreislauferkrankungen verursachen 41% aller Todesfälle |publisher=Destatis.de |language=de |access-date=8. 5. 2015}}</ref> Око 82.000 Нијемаца 2008. године било је заражено вирусом сиде, а 26.000 је умрло од болести (кумулативно, од 1982).<ref>{{Cite web |url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf |title=Country Profile Germany |year=2008|publisher=[[Конгресна библиотека|Library of Congress]] Federal Research Division |format=PDF |access-date=7. 5. 2011}}</ref> Према истраживању из 2005. године, 27% пунољетних Нијемаца су пушачи. Гојазност у Њемачкој се све више посматра као главно здравствено питање. Студија из 2007. године приказује Њемачку као земљу с највећим бројем људи с прекомјерном тежином у Европи.<ref name="DW1">{{Cite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2449356,00.html |title=Topping the EU Fat Stats, Germany Plans Anti-Obesity Drive |date=20. 4. 2007 |access-date=25. 6. 2010 |publisher=Deutsche Welle}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/6639227.stm |title=Germany launches obesity campaign |date=9. 5. 2007 |access-date=25. 6. 2010 |publisher=BBC}}</ref>

== Култура ==
{{главни|Култура у Њемачкој}}
[[Датотека:ChristmasMarketJena.jpg|мини|Типични њемачки ''Вајнахцмаркат'' у Јену]]

Културу у њемачким државама обликовале су велике интелектуалне и поларне струје у Европи, и религијске и секуларне. Њемачка је историјски називана „земљом пјесника и мислиоца”,<ref>{{Cite news |url=http://www.spiegel.de/international/0,1518,410135,00.html |title=Spätzle Westerns |last=Wasser|first=Jeremy |date=6. 4. 2006 |work=Spiegel Online International |access-date=28. 3. 2011}}</ref> због велике улоге коју су писци и филозофи играли у развоју Западне мисли.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-17299607 |title=Germany country profile |date=25. 2. 2015 |publisher=BBC |access-date=17. 5. 2015}}</ref>

Њемачка је добро позната по традиције народних фестивала као што су [[Октоберфест]] и [[Вајнахтен]], што укључује [[адвентски вијенац|адвентске вијенце]], [[игре јаслица]], [[божићна дрвца]], [[штолен]] и друге обичаје.<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-29380144 |title=The country with one people and 1,200 sausages |last=MacGregor|first=Neil |date=28. 9. 2014 |publisher=BBC |access-date=11. 12. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.german-way.com/history-and-culture/holidays-and-celebrations/christmas/ |title=Christmas Traditions in Austria, Germany, Switzerland |publisher=German Ways |access-date=12. 12. 2014}}</ref> Од 2016. године на Унесковом списку свјетске баштине налази се 41 локалитета из Њемачке.<ref>{{Cite web |url=http://whc.unesco.org/en/statesparties/de |title=World Heritage Sites in Germany |publisher=UNESCO |access-date=22. 3. 2016}}</ref> У Њемачкој постоји велики број државних празника које одређује свака савезна држава; 3. октобар је национални дан Њемачке од 1990, а прославља се као Дан њемачког јединства.<ref>{{Cite web |url=http://www.buzer.de/s1.htm?g=Einigungsvertrag&a=2 |title=Artikel 2 EV – Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands (Einigungsvertrag – EV k.a.Abk.) |publisher=buzer.de |language=de |access-date=15. 5. 2015}}</ref> До уједињења прослављао се 17. јун, у част [[Побуна у Источној Немачкој|Побуне у Источној Њемачкој]] 1953. године која је на тај дан брутално угушена.<ref>{{Cite news |url=http://www.spiegel.de/einestages/tag-der-deutschen-einheit-nationalfeiertag-17-juni-a-1055106.html |title=Der 17. Juni: Tag der deutschen Zwietracht – SPIEGEL ONLINE – einestages |last=Gunkel|first=Christoph |date=3. 10. 2015 |work=Spiegel}}</ref>

У 21. вијека Берлин је постао главни међународни креативни центар. Према Анхолт индексу брендовања нација, Њемачка је 2014. године била најцјењенија нација међу 50 земаља (међу САД, УК и Француске).<ref>{{Cite press release |title=Germany Knocks USA off Best Nation Top Spot After 5 Years |date=12. 11. 2014 |publisher=GfK |url=http://www.gfk.com/en-in/insights/press-release/germany-knocks-usa-off-best-nation-top-spot-after-5-years-1/ |access-date=16. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160203203341/http://www.gfk.com/en-in/insights/press-release/germany-knocks-usa-off-best-nation-top-spot-after-5-years-1/ |archive-date=03. 02. 2016 |url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html |title=Auswärtiges Amt - External economic policy - Germany has the best international reputation |date=10. 12. 2014 |website=German Foreign Office |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20141210051359/http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html |archive-date=10. 12. 2014 |access-date=11. 12. 2017}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.usatoday.com/story/news/nation-now/2014/11/18/germany-is-the-worlds-favorite-country-survey-says/19221047/ |title=Achtung! Germany named world's favorite country |date=18. 11. 2014 |work=USA Today |access-date=16. 6. 2015}}</ref> Глобално истраживање јавног мњења за [[Би-Би-Си]] показало је да је Њемачка препознатљива по томе што има најизраженији утицај на свијету 2013. и 2014. године.<ref>{{Cite news |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-22624104 |title=BBC poll: Germany most popular country in the world |date=23. 5. 2013 |access-date=28. 3. 2011 |publisher=BBC}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.bbc.co.uk/mediacentre/latestnews/2014/world-service-country-poll |title=World Service Global Poll: Negative views of Russia on the rise |date=4. 6. 2014 |work=BBC.co.uk |access-date=15. 7. 2014}}</ref>

=== Музика ===
{{главни|Њемачка музика}}
[[Датотека:Beethoven.jpg|мини|лево|усправно|[[Лудвиг ван Бетовен]] (1770—1827), композитор<br>[[Simfonija br. 5 (Betoven)|Симфонија бр. 5]] [[Датотека:Ludwig van Beethoven - Symphonie 5 c-moll - 1. Allegro con brio.ogg|100px]]]]

Њемачка [[Класицизам (музика)|класична музика]] укључује дјела неких од најпознатијих свјетских композитора. [[Дитрих Букстехуде]] саставио је ораторије за оргуље, што је касније утицало на рад [[Јохан Себастијан Бах|Јохана Себастијана Баха]] и [[Георг Фридрих Хендл|Георга Фридриха Хендла]]; они су били утицајни композитори [[Барокна музика|барокног периода]]. Током своје дужности виолинисте и учитеља у Салцбуршкој катедрали, аугсбуршки композитор [[Леополд Моцарт]] био је ментор једном од најзначајнијих музичара свих времена, [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфгангу Амадеусу Моцарту]]. [[Лудвиг ван Бетовен]] био је кључна фигура транзиције с класичног на [[романтизам (музика)|романтично доба]]. [[Карл Марија фон Вебер]] и [[Феликс Менделсон]] били су значајне фигуре с почетка романтизма. [[Роберт Шуман]] и [[Јоханес Брамс]] компоновали су у романтичном идиониму. [[Рихард Вагнер]] је био познат по својим операма. [[Рихард Штраус]] био је водећи композитор с краја романтичног и почетка савременог доба. [[Карлхајнц Штокхаузен]] и [[Ханс Цимер]] важни су композитори 20. и раног 21. вијека.<ref>{{Cite news |url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1567544/Top-100-living-geniuses.html |title=Top 100 living geniuses |date=30. 10. 2007 |work=The Daily Telegraph |access-date=15. 5. 2015 |location=London}}</ref>

Њемачка је друго највеће музичко тржиште у Европи и четврто највеће на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.riaj.or.jp/e/issue/pdf/RIAJ2013E.pdf |title=The Recorded Music Industry In Japan |year=2013|publisher=Recording Industry Association of Japan |access-date=8. 2. 2014| pages = 24}}</ref> Њемачка популарна музика 20. и 21. вијека укључује покрете као што су [[нови њемачки талас]], [[поп музика|поп]], [[озтрок]], [[хеви метал]]/[[рок музика|рок]], [[панк]], [[поп рок]], [[инди рок|инди]] и [[шлагер]] музика. Њемачка [[електронска музика]] стекла је глобални утицај, с [[Крафтверк]]ом и [[Танџерин дрим]]ом који су пионири у овом жанру.<ref>{{Cite news |url=http://www.dw.de/kraftwerk-maintain-their-legacy-as-electro-pioneers/a-6497092 |title=Kraftwerk maintain their legacy as electro-pioneers |date=8. 4. 2011 |access-date=14. 5. 2013 |publisher=Deutsche Welle}}</ref> Диско џокеји и извођачи [[техно]] и [[хаус музика|хаус]] музичке сцене постали су веома познати (нпр. [[Феликс Јен]], [[Паул ван Дик]], [[Паул Калбренер]] и [[Шутер]]).<ref>{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/3813069 |title=Minimal Understandings: The Berlin Decade, The Minimal Continuum, and Debates on the Legacy of German Techno |last=Nye|first=Sean |journal=Journal of Popular Music Studies|date= 2013|volume=25|issue=2|page=154 |access-date=12. 12. 2014}}</ref>

=== Умјетност ===
{{главни|Њемачка умјетност}}
{{multiple image
| align = right
| width1 = 132
| image1 = Caspar David Friedrich - Wanderer above the sea of fog.jpg
| caption1 = [[Каспар Давид Фридрих|К. Д. Фридрих]], ''[[Луталица изнад мора магле]]'' (1818)
| width2 = 155
| image2 = Franz Marc 020.jpg
| caption2 = [[Франц Марк]], ''Јелен у шуми'' (1914)
}}

Њемачки сликари утицали су на западну умјетност. [[Албрехт Дирер]], [[Ханс Холбајн Млађи]], [[Матијас Гриневалд]] и [[Лука Кранах Старији]] били су значајни њемачки умјетници [[ренесанса|ренесансе]]; [[Петер Паул Рубенс]] и [[Јохан Баптист Цимерман]] [[барок]]а; [[Каспар Давид Фридрих]] и [[Карл Шпицвег]] [[романтизам|романтизма]]; [[Макс Либерман]] [[импресионизам|импресионизма]]; и [[Макс Ернст]] [[надреализам|надреализма]].{{sfn|Marzona|2005|p=}} Њемачки скулптори (нпр. [[Ото Шмит-Хофер]], [[Франц Ифланд]], [[Јулијус Шмит-Фелинг]]) дали су допринос њемачкој умјетности на прелазу 19—20. вијека.{{sfnm|Berman|1994|1p=477|Payne|1986|2p=401}}

Неколико њемачких умјетничких скупина основано је у 20. вијеку, као што је [[Новембарска група]] или [[Мост (уметност)|Мост]] и [[Плави јахач]], основао је Рус [[Василиј Кандински]] и утицали су на развој на [[експресионизам]] у Минхену и Берлину. [[Нова стварност]] појавила се као контра-стил у Вајмарској републици. Умјетнички трендови након Другог свјетског рата у Њемачкој се у широком дијелу могу подијелити на [[неоекспресионизам]], [[перформанс]] и [[концептуална уметност|концептуализам]]. Посебни неоекспресионисти су [[Георг Базелиц]], [[Анселм Кифер]], [[Јерг Имендорф]], [[А. Р. Пенк]], [[Маркус Липерц]], [[Петер Роберт Кајл]] и [[Рајнер Фетинг]]. Други значајни умјетници који раде с традиционалним медијима или фигуративне слике су [[Мартин Кипенбергер]], [[Герхард Рихтер]], [[Шигмар Полке]] и [[Нео Раух]]. Водећи њемачки концептуални умјетници су [[Бернд и Хила Бехер]], [[Хане Дарбовен]], [[Ханс-Петер Фелдман]], [[Ханс Хаке]], [[Јозеф Бојс]], [[ХА Шулт]], [[Арис Калајциз]], Нео Раух ([[Нова лајпцишка школа]]) и [[Андреас Гурски]] (фотографија). Главне умјетничке изложбе и фестивали у Њемачкој су [[Документа Касел]], [[Берлин биенале]], [[трансмедијале]] и [[Арт Келн]].{{sfn|Marzona|2005|p=}}

=== Архитектура ===
{{главни|Њемачка архитектура}}

Архитектонски доприноси из Њемачке су [[Каролиншка архитектура|каролиншки]] и [[отонска архитектура|отонски стил]], који су претече [[Романска архитектура|романске архитектуре]]. [[Циглена готика]] је препознатљиви средњовјековни стил који се развио у Њемачкој. У ренесансној и барокној умјетности, развили су се регионални и типично њемачки елементи (нпр. [[Весерова ренесанса]] и Дрезденски барок). Међу најпознатијим барокним мајсторима су [[Матхојс Даниел Пипелман|Пипелман]], [[Балтазар Нојман]], [[Георг Венцезлаус фон Кнобелздорф|Кнобелздорф]] и [[браћа Асам]]. [[Весобрунска школа]] имала је одлучујући утицај, а понекад и доминантан, на [[штуко]] умјетност у јужној Њемачкој у 18. вијеку. [[Горњошвапска барокна рута]] нуди барокну тематску туристичку руту која наглашава допринос умјетника и занатлија као што су вајар и молер [[Јохан Михел Фојхтмајер]], један од најистакнутијих чланова породице [[Фојхтмајер]], као и браћа [[Јохан Баптист Цимерман]] и [[Доминикус Цимерман]].{{sfn|Koppmann|2002|p=11f}} [[Народно неимарство|Народна архитектура]] у Њемачкој често се одликује по традицији [[Фахверк|оквирне конструкције]] од дрвета и варира у различитим регионима и столарским стиловима.{{sfnm|Süvern|1971|1p=|Stiewe|2007|2p=160}}

Када се индустријализација проширила широм Европе, у Њемачкој је развијен [[класицизам]] и посебан стил [[Историцизам (уметност)|историцизам]], који се понекад назива ''[[гриндерцајт]] стил'', због економског бума у годинама на крају 19. вијека. Регионални историјски стилови укључују [[Хановерска школа|Хановерску школу]], Нирнбершки стил и Дрезденску [[Готфрид Земпер|Земпер]]-[[Георг Херман Николај|Николај]] школа. Међу најпознатијим њемачким грађевинама [[Нојшванштајн]] замак представља [[Неороманика|неороманику]]. Најзначајнији њемачки подстилови који су се развили у 18. вијеку су њемачка бањска и приморска архитектура. Њемачки умјетници, писци и галеристи као што су [[Зигфрид Бинг]], [[Георг Хирт]] и [[Бруно Мехринг]] допринијели су развоју умјетничког стила [[Сецесија]] на почетку 20. вијека.<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm |title=Art Nouveau — Art Nouveau Art |publisher=Huntfor.com |archive-url=https://web.archive.org/web/20130222070337/http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm |archive-date=22. 2. 2013 |url-status=dead |access-date=25. 3. 2013 |df=dmy}}</ref>

<gallery mode="packed">
Kurhaus in Binz.jpg|[[Одмаралишна архитектура]] на [[Риген]]у
Bernkastel 12 (5486108438).jpg|[[Фахверк|Оквирне конструкције]] у [[Бернкастел-Куес]]у
Burg Hohenzollern ak.jpg|[[Хохенцолерн замак]] у [[Швабија|Швабији]]
Elbphilharmonie 3920.jpg|[[Елбска филхармонија]] у [[Хамбург]]у
</gallery>

[[Архитектура експресионизма]] развила се у другом десетљећу 20. вијека у Њемачкој и утицала је на [[Арт деко]] и друге савремене стилове, а истакнуте архитекте су [[Фриц Хегер]], [[Ерих Менделсон]], [[Доминикус Бем]] и [[Фриц Шумахер]]. Њемачка је нарочито важна у раном [[Модерна архитектура|модернистичком покрету]]: била је дом [[Дојчер веркбунд|Веркбунда]] ког је покренуо [[Херман Мутезиус]] ([[Нова стварност (архитектура)|Нова стварност]]) и покрет [[Баухаус]] ког је основао [[Валтер Грипиуз]]. Због тога, Њемачка се сматра колијевком савремене архитектуре и дизајна. [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] постао је један од најпознатијих архитекта у другој половини 20. вијека. Осмислио је стаклену фасаду [[облакодер]]а.{{sfn|Curl|2006|p=880}} Познате савремене архитекте и канцеларије су [[Ханс Колхолф]], [[Сергеј Чобан]], [[Кристоф Кол (архитекта)|КК архитектен]], [[Хелмут Јан]], [[Бениш архитектен|Бениш]], [[Геркан, Марг и патнерс|ГМП]], [[Оле Шерен]], [[Јирген Мајер|Ј. Мајер]], [[Освалд Матијас Унгерз|ОМ Унгерз]], [[Готфрид Бем]] и [[Фрај Ото]] (посљедња двојица су добитници Нобелове награде).{{sfn|Jodidio|2008|p=}}

=== Књижевност и филозофија ===
{{главни|Њемачка књижевност|Њемачка филозофија}}
[[Датотека:Grimm.jpg|мини|усправно|лево|[[Браћа Грим]] су сакупила и објавила популарне њемачке [[Бајке браће Грим|бајке]]]]

Њемачка књижевност се може пратити до средњег вијека и радова писаца као што су [[Валтер фон дер Фогелвајде]] и [[Волфрам фон Ешенбах]]. Добро познати класични њемачки пјесници и писци су [[Јохан Волфганг Гете]], [[Фридрих Шилер]], [[Готхолд Ефрајм Лесинг]] и [[Теодор Фонтане]]. Колекције бајки које су објавили [[браћа Грим]] је популарисала [[њемачки фолклор]] у свијету.<ref>{{Cite journal |last=Degh|first=Linda |date=април 1979 |title=Grimm's "Household Tales" and Its Place in the Household: The Social Relevance of a Controversial Classic |url=https://www.jstor.org/stable/1498562?seq=1#page_scan_tab_contents |journal=Western Folklore |volume=38 |issue=2 |pages=85—103, 99—101 |doi=10.2307/1498562}}</ref> Гримови су такође прикупили и кодификовали регионалне варијанте њемачког језика, утемељавајући свој рад на историјским принципима; њихов [[Њемачки рјечник]], понекад називан и Гримов рјечник, започет је 1834, а прво издање је објављено 1854. године. Ту је такође у њемачком такође додато и ново слово ''Ää''. То слово је у рјечник додао [[Јакоб Грим]].<ref name="DWBhistory">{{Cite web |url=http://150-grimm.bbaw.de/start.htm |title=150 Jahre Deutsches Wörterbuch der Brüder Grimm |website=150-grimm.bbaw.de |language=de |access-date=26. 8. 2017}}</ref>

Утицајни писци из 20. вијека су [[Герхарт Хауптман]], [[Херман Хесе]], [[Хајнрих Бел]], [[Хајнрих Хајне]], [[Томас Ман]], [[Бертолт Брехт]] и [[Гинтер Грас]].<ref>{{Cite web |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/articles/espmark/index.html |title=The Nobel Prize in Literature |last=Espmark|first=Kjell |date=3. 12. 1999 |publisher=Nobelprize.org |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Њемачко тржиште књига треће је по величини на свијету, након тржишта Сједињених Држава и Кине.<ref>{{Cite web |url=http://www.internationalpublishers.org/images/reports/2014/IPA-annual-report-2014.pdf |title=Annual Report |year=2014 |publisher=International Publishers Association |access-date=6. 7. 2016 |pages=13 |archive-date=11. 07. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160711214707/http://www.internationalpublishers.org/images/reports/2014/IPA-annual-report-2014.pdf |url-status= }}</ref> [[Сајам књига у Франкфурту]] је најважнији на свијету за међународне послове и трговину, с традицијом која траје преко 500 година.{{sfn|Weidhaas|2007|p=11}} [[Сајам књига у Лајпцигу]] такође има важну улогу у Европи.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/leipzig-book-fair-cultural-sideshow-with-a-serious-side/a-18313879 |title=Leipzig Book Fair: Cultural sideshow with a serious side |last=Chase|first=Jefferson |date=13. 3. 2015 |publisher=[[Дојче веле|Deutsche Welle]] |access-date=25. 4. 2015}}</ref>

Њемачка филозофија је историјски значајна. Значајни су доприноси [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрида Лајбница]] [[рационализам|рационализму]] и [[Имануел Кант|Имануела Канта]] филозофији просвјетитељства. [[Јохан Готлиб Фихте]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]] и [[Фридрих фон Шелинг]] су утемељили класични [[њемачки идеализам]], а [[Артур Шопенхауер]] метафизички песимизам. [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]] су формулисали [[комунизам|комунистичку]] теорију, [[Фридрих Ниче]] је развио [[перспективизам]]. [[Готлоб Фреге]] је допринио развоју [[аналитичка филозофија|аналитичке филозофије]], [[Мартин Хајдегер]] је допринио својим радовима о Бићу, а [[Франкфуртска школа]] [[Макс Хоркхајмер|Макса Хоркхајмера]], [[Теодор Адорно|Теодора Адорна]], [[Херберт Маркузе|Херберта Маркузеа]] и [[Јирген Хабермас]]а је била посебно утицајна.

=== Медији ===
[[Датотека:Deutsche Welle.jpg|мини|Сједиште [[Дојче веле]]а у Бону]]

Највеће међународно оперативне медијске куће у Њемачкој су {{јез|de|[[Bertelsmann]]}}, {{јез|de|[[Axel Springer]]}} и {{јез|de|[[ProSiebenSat.1 Media]]}}. [[Њемачка новинска агенција]] је такође значајна. [[Телевизија у Њемачкој|Њемачко телевизијско тржиште]] је највеће у Европи, са око 38 милиона ТВ домаћинстава.<ref>{{Cite web |url=http://www.astra.de/16795168/tv-verbreitung_in_deutschland |title=Distribution of TV in Germany (German) |date=19. 2. 2013 |publisher=Astra Sat |access-date=10. 12. 2014 |archive-date=01. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101012509/http://www.astra.de/16795168/tv-verbreitung_in_deutschland |url-status=}}</ref> Око 90% њемачких домаћинстава има кабловску или сателитску телевизију, с разним јавним и комерцијалним ТВ каналима.<ref>{{Cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/country_profiles/1047864.stm |title=Country profile: Germany |work=BBC News |access-date=28. 3. 2011}}</ref> У Њемачкој има око 500 јавних и приватних радио станица, при чему је јавна станица [[Дојче веле]] главни њемачки радијски и телевизијски емитер на страним језицима.<ref>{{Cite web |url=http://www.dw.de/1950-1954/a-326253-1 |title=Organization 1950–1954 |publisher=Deutsche Welle |access-date=15. 5. 2015 |archive-date=02. 04. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402113503/http://www.dw.de/1950-1954/a-326253-1 |url-status= }}</ref> Њемачка национална радио мрежа је [[Дојчландрадио]], док [[АРД (радиодифузно предузеће)|АРД]] станице покривају мјесне услуге.

Многе најпродаваније новине и часописи у Европи издају се у Њемачкој. Новине (и интернет портали) с највишом циркулацијом су ''[[Билд]]'' (таблоид), ''[[Цајт]]'', ''[[Зидојче цајтунг]]'', ''[[Франфуртер алгемајне]]'' и ''[[Велт (њемачке новине)|Велт]]''; највећи часописи су ''[[Шпигел]]'', ''[[Штерн]]'' и ''[[Фокус (њемачки часопис)|Фокус]]''.<ref>{{Cite web |url=http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/ |title=ZDB OPAC – start/text |website=d-nb.de |archive-url=https://web.archive.org/web/20060714075848/http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/ |archive-date=14. 7. 2006 |url-status=dead |access-date=1. 4. 2015}}</ref>

[[Видео игре у Њемачкој|Њемачко тржиште видео играма]] је једно од највећих на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.eurogamer.net/articles/germany-becomes-europes-top-market |title=Germany's video game market |last=Purchese|first=Robert |date=17. 8. 2009 |publisher=Eurogamer.net |access-date=4. 3. 2012}}</ref> {{јез|en|[[Gamescom]]}} у Келну водећа је свјетска конвенција играча.<ref>{{Cite web |url=http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv= |title=Press releases |year=2014|publisher=gamescom Press Center |archive-url=https://web.archive.org/web/20150210125817/http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv= |archive-date=10. 2. 2015 |access-date=26. 3. 2015}}</ref> Популарне серије игара су ''{{јез|en|[[Turrican]]}}'', ''{{јез|en|[[Anno (серија)|Anno]]}}'', ''{{јез|en|[[The Settlers]]}}'', ''{{јез|en|[[Gothic (серија)|Gothic]]}}'', ''{{јез|en|[[SpellForce]]}}'', ''{{јез|en|[[FIFA Manage]]}}'', ''{{јез|en|[[Far Cry]]}}'' и ''{{јез|en|[[Crysis]]}}''. Развијачи игара и издавачи су {{јез|en|[[Blue Byte]]}}, {{јез|en|[[Crytek]]}}, {{јез|en|[[Deep Silver]]}}, {{јез|en|[[Kalypso Media]]}}, {{јез|en|[[Piranha Bytes]]}}, {{јез|en|[[Yager Development]]}}, а неке од највећих предузећа за друштвене игре су {{јез|en|[[Bigpoint Games|Bigpoint]]}}, {{јез|en|[[Gameforge]]}}, {{јез|en|[[Goodgame Studios|Goodgame]]}} и {{јез|en|[[Wooga]]}}.<ref>{{Cite web |url=http://www.pcgameshardware.de/Spiele-Thema-239104/Specials/Deutsche-Wertarbeit-681808/ |title=Made in Germany: The most important games from Germany (German) |date=27. 11. 2011 |publisher=PC Games Hardware |access-date=9. 12. 2014}}</ref>

=== Кинематографија ===
{{главни|Кинематографија у Њемачкој}}

Њемачка кинематографија дала је велики технички и умјетнички допринос филму. Први радови [[Браћа Складановски|Браће Складановски]] гледаоцима су приказани 1895. године. Познати [[Филмски студио Бабелзберг]] у берлинској четврти Потздам основан је 1912. године, чиме је постао први филмски студио на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://m.studiobabelsberg.com/en/sound-stages-backlots/studios/stages-18-19/ |title=Stages 18 - 19 :: Studio Babelsberg AG |website=m.studiobabelsberg.com |language=en |access-date=18. 8. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170903211813/http://m.studiobabelsberg.com/en/sound-stages-backlots/studios/stages-18-19/ |archive-date=3. 9. 2017 |url-status=dead}}</ref> Данас је највећи европски студио. Други рани и још увијек активни студији су {{јез|de|[[UFA GmbH]]}} и [[Баварска филм]]. Рана њемачка кинематографија била је нарочито под утицајем њемачких експресиониста као што су [[Роберт Вајне]] и [[Ф. В. Мурнау]]. Филм [[Метрополис (филм)|Метрополис]] (1927) режисера [[Фриц Ланг|Фрица Ланга]] сматра се првим великим научно-фантастичним филмом.<ref>{{Cite web |url=http://www.scififilmhistory.com/index.php?pageID=metro |title=SciFi Film History – Metropolis (1927) |access-date=28. 9. 2014 |archive-date=10. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171010074916/http://www.scififilmhistory.com/index.php?pageID=metro |url-status=}}</ref> [[Јосеф фон Штенберг]] је 1930. режирао филм ''{{јез|de|[[Плави анђео (филм)|Der blaue Engel]]}}'', први већи њемачки звучни филм, с [[Марлен Дитрих]].{{sfn|Thompson|Bordwell|2006|p=204}} Филмови [[Лени Рифенштал]] поставили су нови умјетнички стандард, посебно у филму ''{{јез|de|[[Triumph des Willens]]}}''.{{sfn|Rother|2003|p=}}

[[Датотека:Filmstudio Babelsberg Eingang.jpg|мини|[[Филмски студио Бабелзберг]] у Берлину, први велики филмски студио на свијету]]

Послије 1945. године, многи филмови из непосредно послијератног периода могу се сматрати [[филм рушевина|филмовима рушевина]]. То су филмови [[Волфганг Штаудте|Волфганга Штаудта]] ''[[Убице су међу нама]]'' (1946) и [[Вернер Крајн|Вернера Крајна]] ''[[Негдје у Берлину]]'' (1946). Значајни источноњемачки филмови настали су у студијима [[ДЕФА (филмски студио)|ДЕФА]] и то су ''{{јез|de|[[Ehe im Schatten]]}}'' (1947) [[Курт Мециг|Курта Мецига]], ''{{јез|de|[[Der Untertan]]}}'' (1951) и ''{{јез|de|[[Die Geschichte vom kleinen Muck]]}}'' (1953) Волфганга Штаудта, ''{{јез|de|[[Der geteilte Himmel]]}}'' (1964) [[Конрад Волф|Конрада Волфа]] и ''{{јез|de|[[Jakob der Lügner]]}}'' (1975) [[Франк Бејер|Франка Бејера]]. Дефинисани филмски жанр у Западној Њемачкој педесетих година 20. вијека вјероватно је био [[Завичајни филм]]; ови филмови су приказивали љепоту земље и морални интегритет људи који живе у њој.{{sfn|Brockmann|2010|p=286}} Карактеристични филмови за шездесете су били жанровски филмови који су укључивали адаптације [[Едгар Волас|Едгара Воласа]] и [[Карл Ма|Карла Маја]]. Један од најуспјешнијих њемачких филмова седамдесетих био је еротски филм ''[[Истините приче]]'' (1970). Током седамдесетих и осамдесетих, режисери [[Нова њемачка кинематографија|Нове њемачке кинематографије]] [[Волкер Шлендорф]], [[Вернер Херцог]], [[Вим Вендерз]] и [[Рајнер Вернер Фасбиндер]] довели су западноњемачки ауторски филм до критичког признања.

Међу успјешним филмовима у биоскопима, налазе се ''{{јез|de|[[Erinnerungen an die Zukunft]]}}'' (1970), ''{{јез|de|[[Das Boot]]}}'' (1981), ''{{јез|de|[[Die unendliche Geschichte]]}}'' (1984), ''{{јез|de|[[Otto – Der Film]]}}'' (1985), ''{{јез|de|[[Lola rennt]]}}'' (1998), ''{{јез|de|[[Der Schuh des Manitu]]}}'' (2001), серијал ''{{јез|en|[[Притајено зло|Resident Evil]]}}'' (2002—2016), ''{{јез|en|[[Збогом, Лењине!|Good Bye, Lenin!]]}}'' (2003), ''{{јез|de|[[Gegen die Wand]]}}'' (2004), ''{{јез|de|[[Das weiße Band, Eine deutsche Kindergeschichte]]}}'' (2009), ''{{јез|de|[[Konferenz der Tiere]]}}'' (2010) и ''{{јез|en|[[Атлас облака (филм)|Cloud Atlas]]}}''. [[Оскар за најбољи филм на страном језику]] из њемачке продукције добили су филмови ''{{јез|de|[[Die Blechtrommel]]}}'' 1979, ''{{јез|de|[[Nirgendwo in Afrika]]}}'' 2002. и ''{{јез|de|[[Животи других|Das Leben der Anderen]]}}'' 2007. године. Многи Нијемци су освојили награду „Оскар” за своје наступе у другим филмовима.<ref>{{Cite web |url=http://www.imdb.com/title/tt0405094/awards |title=Awards:Das Leben der Anderen |publisher=IMDb |access-date=28. 3. 2011}}</ref>

Годишња свечаност додјеле [[Европска филмска награда|Европска филмске награде]] одржава се сваке године у Берлину, сједишту [[Европска филмска академија|Европске филмске академије]]. [[Берлински међународни филмски фестивал]], познат као „Берлинале”, додјељује награду „[[Златни медвед|Златни медвјед]]”, одржава се годишње од 1951. године и један је од водећих свјетских [[филмски фестивала|филмских фестивала]].<ref>{{Cite web |url=http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf |title=2006 FIAPF accredited Festivals Directory |publisher=International Federation of Film Producers Associations |archive-url=https://web.archive.org/web/20070109173533/http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf |archive-date=9. 1. 2007 |url-status=dead |access-date=28. 3. 2011}}</ref> „Лола” се годишње додјељује у Берлину на [[Њемачке филмске награде|Њемачким филмским наградама]] од 1951. године.<ref>{{Cite web |url=http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/ |title=Über den Deutschen Filmpreis: Deutscher Filmpreis |website=www.deutscher-filmpreis.de |archive-url=https://web.archive.org/web/20170813230646/http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/# |archive-date=13. 8. 2017 |url-status=dead |access-date=18. 8. 2017}}</ref>

=== Кухиња ===
{{главни|Њемачка кухиња}}
[[Датотека:Black Forest gateau.jpg|мини|[[Шварцвалд торта]], [[Списак њемачких дезерта|њемачки дезерт]]]]

Њемачка кухиња се разликује од региона до региона и често са сусједним регијама дијели неке кухињске сличности (нп. јужни региони Баварска и Швабија дијеле неке традиције са Швајцарском и Аустријом). Међународни варијетети као што су [[пица]], [[суши]], [[кинеска кухиња|кинеска храна]], [[грчка кухиња|грчка храна]], [[индијска кухиња|индијска храна]] и [[донер кебаб]] су популарни и доступни, захваљујући разноврсним етничким заједницама.

[[Хлеб|Хљеб]] је значајан дио њемачке кухиње, а њемачке пекаре производе око 600 главних врста хљебова и 1.200 различитих врста [[пециво|пецива]]. [[Списак њемачких сирева|Њемачки сиреви]] чине око трећине производње свег европског сира.{{sfn|Ehlers|Hurt|2008|pp=113–115}} Године 2012. преко 99% свег меса произведеног у Њемачкој чинили су ћуретина, пилетина или говедина. Нијемци производе скоро 1.500 различитих врста кобасица, укључујући [[братвурст]], [[вајсвурст]] и [[цуривурст]].<ref>{{Cite web |url=http://germanfoods.org/german-food-facts/german-hams-sausages-meats-guide/ |title=Guide to German Hams and Sausages |publisher=German Foods North America |access-date=26. 3. 2015 |archive-date=22. 03. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150322084957/http://germanfoods.org/german-food-facts/german-hams-sausages-meats-guide/ |url-status= }}</ref> [[Еколошка храна|Органска храна]] је 2012. године чинила око 3,9% укупне продаје хране.<ref>{{Cite web |url=https://www.foodwatch.org/de/informieren/bio-lebensmittel/mehr-zum-thema/zahlen-daten-fakten/ |title=Numbers, data, facts about the organic food sector |publisher=Foodwatch |language=de |access-date=4. 6. 2015 |quote=Bio-Produkte machen lediglich 3,9 Prozent des gesamten Lebensmittelumsatzes in Deutschland aus (2012).}}</ref>

Иако је [[Њемачко вино|вино]] све популарније у многим дијеловима Њемачке, посебно у [[Списак њемачких винских области|њемачким винским областима]],<ref>{{Cite web |url=http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html |title=German Wine Statistics |publisher=Wines of Germany, Deutsches Weininstitut |archive-url=https://archive.today/20141214121534/http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html |archive-date=14. 12. 2014 |url-status=dead |access-date=14. 12. 2014}}</ref> национално алкохолно пиће је [[Пиво у Њемачкој|пиво]]. Њемачка потрошња пива 2013. године је према особина износила 110 литара, што је највећа потрошња на свијету.<ref>{{Cite news |url=http://www.ibtimes.co.uk/top-10-heaviest-beer-drinking-countries-czech-republic-germany-sink-most-pints-1475764 |title=Top 10 Heaviest Beer-drinking Countries: Czech Republic and Germany Sink Most Pints |last=Payne|first=Samantha |date=20. 11. 2014 |access-date=6. 5. 2015}}</ref> [[Рајнхајтзгебот|Њемачке уредбе о чистоти пива]] потичу из 15. вијека.<ref>{{Cite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html |title=492 Years of Good Beer: Germans Toast the Anniversary of Their Beer Purity Law – International – SPIEGEL ONLINE – News |date=6. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080506121630/http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html |archive-date=6. 5. 2008.}}</ref>

Мишелин водич је 2015. године наградио једанаест ресторана у Њемачкој с три звјездице, највишом ознаком, док је 38 ресторана добило двије звјездице, а 233 једну звјездицу.<ref>{{Cite web |url=http://www.viamichelin.com/web/Restaurants/Restaurants-Germany |title=Michelin Guide restaurants for Germany |access-date=26. 1. 2015 |archive-date=20. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141220014655/http://www.viamichelin.com/web/Restaurants/Restaurants-Germany |url-status= }}</ref> Њемачки ресторани су постали други најукрашенији ресторани на свијету, одмах послије Француске.<ref>{{Cite news |url=http://in.reuters.com/article/2007/11/14/us-germany-food-idINL1447732320071114 |title=German cuisine beats Italy, Spain in gourmet stars |date=28. 3. 2011 |access-date=19. 3. 2011 |publisher=Reuters |archive-date=17. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117021928/http://in.reuters.com/article/2007/11/14/us-germany-food-idINL1447732320071114 |url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite news |url=http://www.dw.de/dw/article/0,,2914502_page_0,00.html |title=Schnitzel Outcooks Spaghetti in Michelin Guide |date=15. 11. 2007 |work=Deutsche Welle |access-date=6. 4. 2012}}</ref>

=== Спорт ===
{{главни|Спорт у Њемачкој}}
[[Датотека:Germany champions 2014 FIFA World Cup.jpg|мини|лево|[[Фудбалска репрезентација Немачке|Фудбалска репрезентација Њемачке]] након освајања Свјетског првенства у фудбалу 2014. године; фудбал је најпопуларнији спорт у Њемачкој]]

Двадесет седам милиона Нијемаца су чланови спортског клуба, а додатних дванаест милиона се самостално бави спортом.<ref name="sports">{{Cite web |url=http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html |title=Germany Info: Culture & Life: Sports |publisher=Germany Embassy in Washington, D.C |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430172943/http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html |archive-date=30. 4. 2011 |access-date=28. 3. 2011}}</ref> [[Фудбал у Њемачкој|Фудбал]] је најпопуларнији спорт. С више од 6,3 милиона званичних чланова, [[Фудбалски савез Немачке|Фудбалски савез Њемачке]] је највећа спортска организација на свијету, а њемачка прва лига — [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслига]] — има другу највећу просјечну гледаност међу свим професионалним спортским лигама на свијету.<ref name="sports" /> Мушка [[Фудбалска репрезентација Немачке|Фудбалска репрезентација Њемачке]] је освојила [[Светско првенство у фудбалу|Свјетско првенство у фудбалу]] 1954, 1974, 1990 и 2014, а [[Европско првенство у фудбалу]] 1972, 1980 и 1996. године. Њемачка је била домаћин Свјетском првенству 1974. и 2006. и Европском првенству 1988. године. Њемачка ће бити домаћин и у [[Европско првенство у фудбалу 2024.|Европском првенству у фудбалу 2024]].

Остали популарни спортови су [[Спорт у Њемачкој|зимски спортови]], бокс, [[Кошарка у Њемачкој|кошарка]], [[Рукомет у Њемачкој|рукомет]], [[Одбојка у Њемачкој|одбојка]], [[Хокеј на леду у Њемачкој|хокеј на леду]], [[Тенис у Њемачкој|тенис]], јахање коња и голф. Водени спортови као што су једрење, веслање и пливање су такође популарни у Њемачкој.

Њемачка је једна од водећих земаља на свијету у области моторних спортова. Конструктори као што су BMW И Мерцедес су истакнути произвођачи у моторним спортовима. Порше је освојио [[24 сата Ла Мана]] 17 пута, а Ауди 13 (до 2015. године). Возач [[Михаел Шумахер]] је поставио многе рекорде током своје каријере, седам пута поставши најбољи возач Формуле 1, више него било који други. Он је један од најплаћенијих спортиста у историји.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/sport/2006/oct/23/formulaone.sport |title=What we will miss about Michael Schumacher |last=Ornstein|first=David |date=23. 10. 2006 |work=The Guardian |access-date=19. 3. 2011}}</ref> [[Себастијан Фетел]] је међу првих пет најуспјешнијих возача Формуле 1 свих времена.<ref>{{Cite news |url=http://www.independent.ie/sport/vettel-makes-formula-one-history-with-eighth-successive-victory-29761655.html |title=Vettel makes Formula One history with eighth successive victory |date=17. 11. 2013 |work=Irish Independent}}</ref> [[Нико Розберг]] је такође постао најбољи возач Формуле 1.

Историјски гледано, [[Немачка на олимпијским играма|њемачки спортисти]] су били успјешни такмичари на Олимпијским играма, а налазе се на трећем мјесту по броју освојених медаља на свим Олимпијским играма (када се комбинују медаље Источне и Западне Њемачке). Њемачка је посљедња држава које је била домаћин и љетних и зимских игара исте године, године 1936. Љетне игре у Берлину, а Зимске игре у Гармиш-Партенкирхену.{{sfn|Large|2007|p=136}} Минхен је био домаћин Љетних игара 1972. године.{{sfn|Large|2007|p=137}}

=== Мода и дизајн ===
{{главни|Њемачка мода}}
[[Датотека:Claudia Schiffer Cannes.jpg|мини|усправно|десно|[[Клаудија Шифер]], њемачки супермодел и модни дизајнер]]

Њемачки дизајнери су постали рани предводници савременог [[Дизајн линије производа|производног дизајна]], с дизајнерима [[Баухаус]]а као што је [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] и [[Дитер Рамс]] из [[Браун (предузеће)|Брауна]] који су били пионири.<ref>{{Cite web |url=http://gizmodo.com/5918142/8-beautiful-things-from-bauhaus-the-single-most-influential-school-of-design |title=Bauhaus: The Single Most Influential School of Design |date=13. 6. 2012 |publisher=gizmodo |access-date=9. 12. 2014 |archive-date=21. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141221015122/http://gizmodo.com/5918142/8-beautiful-things-from-bauhaus-the-single-most-influential-school-of-design |url-status= }}</ref>

Њемачка је водећа земља у [[мода|модној индустрији]]. Њемачку текстилну индустрију чини преко 1.300 предузећа с више до 130.000 запослених 2010. године, са оствареним приходом од 28 милијарди евра. Око 44% производа се извози.<ref>{{Cite web |url=http://www.bmwi.de/BMWi/Navigation/Wirtschaft/branchenfokus,did=196528.html?view=renderPrint&page=0 |title=BMWI Branchenfokus Textil und Bekleidung |archive-url=https://archive.today/20120721161228/http://www.bmwi.de/BMWi/Navigation/Wirtschaft/branchenfokus,did=196528.html?view=renderPrint&page=0 |archive-date=21. 7. 2012 |url-status=dead |access-date=28. 9. 2014}}</ref> [[Берлинска недјеља моде]] и модни сајам {{јез|en|[[Bread & Butter]]}} одржавају се два пута године.<ref>{{Cite web |url=http://www.fashionunited.co.uk/fashion-news/fashion/germanys-fashion-capital-the-improbable-rise-of-berlin-2012011713844 |title=Berlin as a fashion capital: the improbable rise |date=12. 1. 2012 |publisher=Fashion United UK |access-date=15. 5. 2015}}</ref>

Минхен, Хамбург, Келн и Диселдорф су такође важна дизајнерска, производна и трговинска средишта домаће модне индустрије, међу мањим градовима.<ref>{{Cite web |url=http://www.brigitte.de/mode/trends/deutsche-mode-reportage-1134129/ |title=Die deutsche Mode kommt aus der Provinz |website=BRIGITTE |access-date=28. 9. 2014}}</ref> Најпознатији модни дизајнери из Њемачке су [[Карл Лагерфелд]], [[Џил Зандер]], [[Волфганг Јоп]], [[Филип Плајн]] и [[Михаел Михалски]]. Важни брендови су [[Хуго Бос]], [[Ескада]], [[Адидас]], [[Пума СЕ|Пума]], [[Есприт]] и [[Тријумф интернашонал|Тријумф]]. Њемачки [[супермодел]]и [[Клаудија Шифер]], [[Хајди Клум]], [[Татјана Патитц]], [[Нађа Ауерман]] и [[Тони Гарн]], међу осталима, стекли су свјетску славу.<ref>{{Cite web |url=http://www.germanhistorydocs.ghi-dc.org/sub_image.cfm?image_id=3211&language=english |title=German Cultures Today: Fashion Stars – One Germany in Europe |publisher=German History Docs GHDI |access-date=26. 4. 2015}}</ref>

== Називи за Њемачку у другим језицима ==
Због бурне [[Историја Немачке|историје Њемачке]] и њемачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.

Уопштено, имена за њемачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:
{| {{table}}
|'''1.''' Од протогерманске речи за ''народ'':

* '''[[Немачки језик|њемачки]]: ''Deutschland'''''
* [[африканс]]ки: ''Duitsland''
* [[Вијетнамски језик|вијетнамски]]: ''Đức''
* [[Дански језик|дански]]: ''Tyskland''
* [[Западнофризијски језик|западнофризијски]]: ''Dútslân''
* [[Исландски језик|исландски]]: ''Þýskalandi''
* [[Јапански језик|јапански]]: ドイツ  (''Doitsu'')
* [[јидиш]]: דייטשלאנד (''deytshland'')
* [[Кинески језик|кинески]]: 德国 (''Déguó'')
* [[Корејски језик|корејски]]: 독일 (''dog-il'')
* [[Луксембуршки језик|луксембуршки]]: ''Däitschland''
* [[Norveški jezik|норвешки]]: ''Tyskland''
* [[Сатерландски фризијски језик|сатерландски фризијски]]: ''Düütschland''
* [[Севернофризијски језик|сјевернофризијски]]: ''Düütschland''
* [[Ферјарски језик|ферјарски]]: ''Týskland''
* [[Холандски језик|холандски]]: ''Duitsland''
* [[Шведски језик|шведски]]: ''Tyskland''
|'''2.''' Од имена германског племена:

* [[Албански језик|албански]]: ''Gjermania''
* [[Амхарски језик|амхарски]]: ጀርመን (''jerimeni'')
* [[Белоруски језик|белоруски]]: ''Германія (Hiermanija)''
* [[Бугарски језик|бугарски]]: ''Германия'' (''Germaniya'')
* [[Јерменски језик|јерменски]]: Գերմանիա (''Germania'')
* [[Енглески језик|енглески]]: ''Germany''
* [[есперанто]]: ''Germanio''
* [[Грузински језик|грузински]]: გერმანია (''germania'')
* [[Грчки језик|грчки]]: Γερμανία (''Germanía'')
* [[Хебрејски језик|хебрејски]]: גרמניה (''Germaniya'')
* [[Хинди|хинду]]: जर्मनी (''jarmanee'')
* [[Ирски језик|ирски]]: ''An Ghearmáin''
* [[Италијански језик|италијански]]: ''Germania''
* [[Латински језик|латински]]: ''Germania''
* [[Македонски језик|македонски]]: Германија (''Germanija'')
* [[Malajski jezik|малајски]] и [[Индонежански језик|индонежански]]: ''Jerman''
* [[Малтешки језик|малтешки]]: ''Ġermanja''
* [[Рето-романски језици|реторомански]]: ''Germania''
* [[Румунски језик|румунски]]: ''Germania''
* [[Руски језик|руски]]: ''Германия'' (''Germaniya'')
* [[Тајландски језик|таи]]: เยอรมนี (''Yexrmnī'')
* [[Узбечки језик|узбечки]]: ''Germaniya''
* [[Шкотски језик|шкотски]]: ''Germany''
* [[Шкотски гелски језик|шкотски гелски]]: ''An Ghearmáin''
|'''3.''' Од имена саксонског племена:

* [[Естонски језик|естонски]]: ''Saksamaa''
* [[Фински језик|фински]]: ''Saksa''
|- valign="top"
|'''4.''' Од старословенске речи „нем“ (''"мутав"'' јер су Словени мислили да Њемци не знају да причају словенски језик):

* [[Горњолужичкосрпски језик|горњолужичкосрпски]]: ''Němska''
* [[Доњолужичкосрпски језик|доњолужичкосрпски]]: ''Němska''
* [[Мађарски језик|мађарски]]: ''Németország''
* [[Пољски језик|пољски]]: ''Niemcy''
* [[Српски језик|српски]]: ''Немачка'' или ''Њемачка'' / ''Nemačka'' или ''Njemačka''
* [[Словачки језик|словачки]]: ''Nemecko''
* [[Словеначки језик|словеначки]]: ''Nemčija''
* [[Украјински језик|украјински]]: Німеччина (''Nimechchyna'')
* [[Хрватски језик|хрватски]]: ''Njemačka''
* [[Чешки језик|чешки]]: ''Německo''
|'''5.''' Од имена алеманског племена:

* [[Арапски језик|арапски]]: ألمانيا (''almanya'')
* [[Баскијски језик|баскијски]]: ''Alemania''
* [[Бретонски језик|бретонски]]: ''Alamagn''
* [[Ирски језик|ирски]]: ''an Almáin''
* [[Каталонски језик|каталонски]]: ''Alemanya''
* [[Француски језик|француски]]: ''Allemagne''
* [[Кмерски језик|кмерски]]: អាល្លឺម៉ង់ (''allumng'')
* [[малгашки]]: ''alema''
* [[Окситански језик|окситански]]: ''alemand''
* [[Персијски језик|персијски]]: آلمان (''Âlamân'')
* [[Португалски језик|португалски]]: ''Alemanha''
* [[Шпански језик|шпански]]: ''Alemania''
* [[Тагалог (језик)|тагалог]]: ''Alemanya''
* [[Турски језик|турски]]: ''Almanya''
* [[Велшки језик|велшки]]: ''Yr Almaen''
* [[Шкотски гелски језик|шкотски гелски]]: ''An Allemagne''
|'''6.''' од речи доделити

* [[Летонски језик|летонски]]: ''Vokietija''
* [[Литвански језик|литвански]]: ''Vācija''
|}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{извори|30em}}

=== Библиографија ===
: '''њемачки'''
{{Почетак референци|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ehrt| first = Hugo| title = Neuer Harzbote|year=2003| publisher = Fremdenverkehrsverein Bodfeld/Harz| location = Elbingerode (Harz)| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Lloyd| first = Albert L.| last2=Lühr| first2 = Rosemarie| last3=Springer| first3 = Otto| title = Etymologisches Wörterbuch des Althochdeutschen, Band II|year=1998| publisher = Vandenhoeck & Ruprecht|isbn=978-3-525-20768-0| url = https://books.google.com/books?id=iKfYGNwwNVIC&pg=PA523| language = de| accessdate=9. 11. 2017}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Schütz| first = Erhard| last2=Gruber| first2 = Eckhard| title = Mythos Reichsautobahn : Bau und Inszenierung der "Strassen des Führers", 1933-1941|year=2000| publisher = Ch. Links| location = Berlin|isbn = 9783861531173| edition = 2. Aufl.| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Steinberg| first = Heinz Günter| title = Die Bevölkerungsentwicklung in Deutschland im Zweiten Weltkrieg: mit einem Überblick über die Entwicklung von 1945 bis 1990|year=1991| publisher = Kulturstiftung der dt. Vertriebenen|isbn = 9783885570899| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Zippelius| first = Reinhold| title = Kleine deutsche Verfassungsgeschichte : vom frühen Mittelalter bis zur Gegenwart|year=2006| publisher = Beck| location = München|isbn = 9783406476389| edition = Orig.-Ausg., 7., neu bearb. Aufl.| language = de}}
* {{Cite book| ref = {{harvid|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012}}| title = Langfristszenarien und Strategien für den Ausbau der erneuerbaren Energien in Deutschland bei Berücksichtigung der Entwicklung in Europa und global| date = 29. 3. 2012| publisher = Federal Ministry for the Environment (BMU)| location = Berlin| url = http://www.dlr.de/dlr/Portaldata/1/Resources/bilder/portal/portal_2012_1/leitstudie2011_bf.pdf| language = de| access-date = 03. 09. 2017| archive-date = 21. 09. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20150921145218/http://www.dlr.de/dlr/Portaldata/1/Resources/bilder/portal/portal_2012_1/leitstudie2011_bf.pdf| url-status = }}
* {{Cite book| ref=harv| last=Schrammel-Schäl| first = Nortrud G.| last2=Kessler| first2 = Karl| last3=Custodis| first3 = Paul-Georg| title = Fachwerk im Westerwald : Landschaftsmuseum Westerwald, Hachenburg, Ausstellung vom 11. September 1987 bis 30. April 1988|year=1987| publisher = Kreisverwaltung des Westerwaldkreises in Montabaur| location = Montabaur|isbn = 9783921548370| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Edel| first = Heinrich| title = Die Fachwerkhäuser der Stadt Braunschweig. Ein kunst- und kulturhistorisches Bild|year=1928| location = Braunschweig| publisher = Appelhans| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Marten|editor1-first=Thomas|editor2-last=Sauer|editor2-first=Fritz Joachim| title = Länderkunde : Deutschland, Österreich und Schweiz (mit Liechtenstein) im Querschnitt|year=2005| publisher = Inform-Verl.| location = Berlin|isbn=978-3-9805843-1-9| edition = Neuausg. der Neuen Dreiländerkunde in 5. aktualisierte Aufl.| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Koppmann| first = Jan|editor1-last=Thierer|editor1-first=Manfred| title = Lust auf Barock : Himmel trifft Erde in Oberschwaben|year=2002| publisher = Kunstverl. Fink| location = Lindenberg|isbn = 9783898700306| edition = 1. Aufl.| url = https://books.google.com/books?id=uBjrAAAAMAAJ| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Süvern| first = Wilhelm| title = Torbögen und Inschriften lippischer Fachwerkhäuser|year=1971| publisher = Lipp. Heimatbund| url = https://books.google.com/books/about/Torbögen_und_Inschriften_lippischer_Fac.html?id=xLXfAAAAMAAJ| language = de}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Stiewe| first = Heinrich| title = Fachwerkhäuser in Deutschland : Konstruktion, Gestalt und Nutzung vom Mittelalter bis heute|year=2007| publisher = Primus Verlag| location = Darmstadt|isbn = 9783896785893| language = de}}
{{Крај референци}}

: '''енглески'''
{{Почетак референци|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Bekker| first = Henk| title = Adventure guide.| url=https://archive.org/details/adventureguidege0000bekk|year=2005| publisher = Hunter| location = Edison, N.J.|isbn = 9781588435033| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Cleene| first = Marcel| last2=Lejeune| first2 = Marie Claire| title = Compendium of Symbolic and Ritual Plants in Europe: Herbs| url = https://books.google.com/?id=g5GBAAAAMAAJ|year=2002| publisher = Man & Culture| language = en| accessdate=9. 11. 2017}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Claster| first = Jill N.| title = The Medieval experience : 300-1400| url=https://archive.org/details/unset0000unse_g6n9|year=1982| publisher = New York university press| location = New York ; London|isbn=978-0-8147-1381-5| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Demshuk| first = Andrew| title = The Lost German East: Forced Migration and the Politics of Memory, 1945-1970|year=2012| publisher = Cambridge University Press|isbn = 9781107020733| url = https://books.google.com/books?id=ySLyE6YJEn0C&pg=PA52| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Bowman|editor1-first=Alan|editor2-last=Cameron|editor2-first=Averil|editor3-last=Garnsey|editor3-first=Peter| series = The Cambridge Ancient History| title = The crisis of empire, A.D. 193–337| volume = 12|year=2005| publisher = Cambridge University Press, .| location = Cambridge|isbn = 9780521301992| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Eisenstein| first = Elizabeth L.| title = The printing press as an agent of change : communications and cultural transformations in early-modern Europe|year=1980| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521299558| edition = [3.] Repr. d. Ausg. 1980, pbk.| url = https://books.google.com/books?id=WR1eajpBG9cC| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Bideleux| first = Robert| last2=Jeffries| first2 = Ian| title = A history of Eastern Europe : crisis and change| url=https://archive.org/details/historyofeastern0000bide|year=1998| publisher = Routledge| location = London|isbn = 9780415161114| edition = 1| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Holborn| first = Hajo| title = A history of modern Germany|year=1982| publisher = Princeton University Press| location = Princeton, N.J.|isbn = 9780691007953| edition = [1st Princeton paperback print.].| url = https://books.google.com/books?id=350Qosar-UcC| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Batt| first = Judy| last2=Wolczuk| first2 = Kataryna| title = Region, state and identity in Central and Eastern Europe|year=2005| publisher = F. Cass| location = London|isbn = 9780714682259| edition = Digital print.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Gagliardo| first = John G.| title = Reich and nation : the holy Roman Empire as idea and reality, 1763-1806| url=https://archive.org/details/reichnationholyr0000gagl|year=1980| publisher = Indiana U.P.| location = Bloomington|isbn = 9780253167736| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=McBrien| first = Richard P.| title = Lives of the popes : the pontiffs from St. Peter to Benedict XVI|year=2006| publisher = HarperSanFrancisco| location = [San Francisco, Calif.]|isbn = 9780060878078| edition = 1. HarperCollins pbk.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Macfarlane| first = Alan| title = The savage wars of peace : England, Japan and the Malthusian trap| url=https://archive.org/details/savagewarsofpeac0000macf|year=1997| publisher = Blackwell| location = Oxford [u.a.]|isbn = 9780631181170| edition = 1| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Clark|editor1-first=John O. E.|editor2-last=Black|editor2-first=Jeremy| title = 100 maps : the science, art and politics of cartography throughout history|year=2005| publisher = Sterling Publ.| location = New York, NY|isbn = 9781402728853| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Olusoga| first = David| last2=Erichsen| first2 = Casper W.| title = The Kaiser's holocaust : Germany's forgotten genocide and the colonial roots of Nazism|year=2010| publisher = Faber and Faber| location = London|isbn = 9780571231416| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Boemeke|editor1-first=Manfred F.|editor2-last=Feldman|editor2-first=Gerald D.|editor3-last=Glaser|editor3-first=Elisabeth| title = The Treaty of Versailles : a reassessment after 75 years| url=https://archive.org/details/treatyofversaill0000unse_x3u3|year=1998| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521621328| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Axelrod| first = Alan| last2=Kingston| first2 = Jack A.| title = Encyclopedia of World War II|year=2007| publisher = H W Fowler|isbn = 9780816060221| url = https://books.google.com/books?id=LbWFgjW6KX8C| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Evans| first = Richard J.| title = The coming of the Third Reich|year=2005| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143034698| edition = 1. амер.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Evans| first = Richard J.| title = The Third Reich in power| url=https://archive.org/details/thirdreichinpowe0000evan|year=2006| publisher = Penguin Books| location = New York|isbn = 9780143037903| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last = Williamson| first = David G.| title = Germany Since 1789: A Nation Forged and Renewed| year = 2015| publisher = Palgrave Macmillan| isbn = 9781137350060|url=| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Hiden|editor1-first=John|editor2-last=Lane|editor2-first=Thomas| title = The baltic and the outbreak of the second world war|year=2002| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521531207| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Fulbrook| first = Mary| title = A Concise History of Germany|year=1994| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|isbn = 9780521368360| edition = Updated Edition.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=McNab| first = Chris| title = Third Reich Databook,1939-45 : the essential facts and figures for Hitler's Germany|year=2009| publisher = Amber| location = London|isbn = 9781906626518| edition = 1| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Niewyk| first = Donald L.| last2=Nicosia| first2 = Francis R.| title = The Columbia Guide to the Holocaust|year=2012| publisher = Columbia University Press| location = New York|isbn = 9780231528788| url = https://books.google.com/books?id=nzJAXkfozW8C| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Kershaw|editor1-first=Ian| title = Stalinism and Nazism : dictatorships in comparison|year=1997| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge [u.a.]|isbn=978-0-521-56521-9| edition = Repr.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Beyer| first = John C.| last2=Schneider| first2 = Stephen A.| title = Forced Labour under Third Reich|year=1999| publisher = Nathan Associates| language = en}} {{cite web |author= |url=http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich,%20Part%20One.pdf |title=Дио 1 |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=24. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150824092603/http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich,%20Part%20One.pdf |url-status= }} и {{cite web |author= |url=http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich%2C%20Part%20Two.pdf |title=Дио 2 |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=03. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170403025028/http://www.nathaninc.com/sites/default/files/Pub%20PDFs/Forced%20Labor%20Under%20the%20Third%20Reich%2C%20Part%20Two.pdf |url-status= }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Carlin| first = Wendy| chapter = West German growth and institutions (1945–90)|editor1-last=Crafts|editor1-first=Nicholas|editor2-last=Toniolo|editor2-first=Gianni|year=1996| title = Economic Growth in Europe Since 1945| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-49964-4| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Kershaw| first = Ian| title = The end : Hitler's Germany, 1944-45| url=https://archive.org/details/endhitlersgerman0000kers_i7u7|year=2012| publisher = Penguin| location = London|isbn = 9780141014210| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wise| first = Michael Z.| title = Capital dilemma : Germany's search for a new architecture of democracy| url=https://archive.org/details/capitaldilemmage0000wise|year=1998| publisher = Princeton Architectural Press| location = New York|isbn = 9781568981345| edition = 1| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Burant|editor1-first=Stephen| title = East Germany : a country study|year=1988| publisher = Library of Congress. Federal Research Division.| location = Washington, D.C| url = https://www.loc.gov/item/87600490/| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Berman| first = Harold| title = Bronzes : sculptors & founders; 1800 - 1930|year=1994| publisher = Schiffer| location = Atglen, Pa|isbn = 9780887407017| edition = 2| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Jehle| first = Jörg-Martin| title = Criminal justice in Germany facts and figures|year=2009| publisher = Forum-Verl. Godesberg| location = Mönchengladbach|isbn = 9783936999518| edition = 5.| url = https://books.google.com/books?id=-V-ng-8jOoQC&pg=PA23| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Curl| first = James Stevens| title = A dictionary of architecture and landscape architecture| url=https://archive.org/details/dictionaryofarch00curl_0|year=2006| publisher = Oxford University Press| location = New York|isbn=978-0-19-860678-9| edition = 2| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Jodidio| first = Philip| title = 100 Contemporary Architects| url=https://archive.org/details/100contemporarya0000jodi|date=21. 1. 2008| publisher = Taschen|isbn=978-3-8365-0091-3| edition = 1| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Marzona| first = Daniel| title = Conceptual Art|year=2005| publisher = Taschen|isbn = 9783822829622| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Payne| first = Christopher| title = Animals in bronze : reference and price guide|year=1986| publisher = Antique Collectors' Club| location = [Woodbridge, Suffolk, England]|isbn=978-0-907462-45-3| edition = Reprinted 1988.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Roberts| first = J.M.| title = The new Penguin history of the world|year=2002| publisher = Allen Lane| location = London|isbn = 9780713996111| edition = рев.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Brockmann| first = Stephen| title = A critical history of German film| url=https://archive.org/details/criticalhistoryo0000broc|year=2010| publisher = Camden House| location = Rochester, N.Y.|isbn=978-1-57113-468-4| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ehlers| first = Steve| last2=Hurt| first2 = Jeanette| title = The Complete Idiot's Guide to Cheeses of the World|year=2008| publisher = Penguin|isbn = 9781592577149| url = https://books.google.com/books?id=sjW9adVFS2kC&pg=PA113| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Large| first = David Clay| title = Nazi games : the Olympics of 1936| url=https://archive.org/details/nazigamesolympic00larg|year=2007| publisher = W.W. Norton| location = New York|isbn = 9780393058840| edition = 1| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Rother| first = Rainer| title = Leni Riefenstahl: The Seduction of Genius|date=1. 7. 2003| publisher = Bloomsbury Publishing|isbn=978-1-4411-5901-4| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Solsten| first = Eric| title = Germany: A Country Study|year=1999| publisher = DIANE Publishing|isbn = 9780788181795| url = https://books.google.com/books?id=vnocWI0_fywC| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Thompson| first = Kristin| last2=Bordwell| first2 = David| title = Film history : an introduction|year=2006| publisher = McGraw-Hill| location = Boston [u.a.]|isbn = 9780071151412| edition = [2.] 24 pr.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Weidhaas| first = Peter|editor1-last=Gossage|editor1-first=C.M.|editor2-last=Wright|editor2-first=W.A.| title = A history of the Frankfurt Book Fair| url=https://archive.org/details/historyoffrankfu0000weid|year=2007| publisher = Dundurn Press| location = Toronto, Ontario|isbn = 9781550027440| language = en}}
{{Крај референци}}

: '''остали језици'''
{{Почетак референци|2}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Materskiego|editor1-first=Wojciecha|editor2-last=Szarota|editor2-first=Tomasza| title = Polska 1939-1945 : straty osobowe i ofiary represji pod dwiema okupacjami|year=2009| publisher = Instytut Pamięci Narodowej--Komisja Ścigania Zbrodni przeciwko Narodowi Polskiemu| location = Warszawa|isbn = 9788376290676| language = pl}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Vasmer| first = Max| title = Etymological dictionary of the Russian language| volume = III| publisher = Progress|year=1986| location = Moscow| url = http://etymolog.ruslang.ru/vasmer.php?id=62&vol=3| language = ru}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Давидовић| first = Раде| title = Регионална географија Европе| volume = III| publisher = Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду|year=2004| location = Нови Сад| url = | language = ср}}
{{Крај референци}}

== Спољашње везе ==

; Власт
* [http://www.bundesregierung.de/Webs/Breg/EN/Homepage/_node.html Званични веб-сајт Савезне владе]
* [http://www.bundespraesident.de/EN/Home/home_node.html Званични веб-сајт Савезног предсједника]
* {{cite web |author= |url=http://www.bundeskanzlerin.de/Webs/BK/En/Homepage/home.html |title=Званични веб-сајт Савезног канцелара |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=14. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121014034607/http://www.bundeskanzlerin.de/Webs/BK/En/Homepage/home.html |url-status=unfit }}
* [http://www.germany.travel/en/index.html Званични веб-сајт Туристичке организације]

; Опште информације
* {{CIA World Factbook link|gm|Њемачка}}
* {{Curlie}}
* [https://www.britannica.com/place/Germany Њемачка] у ''[[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британика]]''
* [https://europa.eu/european-union/about-eu/countries/member-countries/germany_en Њемачка] на веб-сајту Европске уније
* {{Wikiatlas|Germany}}
* {{osmrelation-inline}}

{{Географска локација
| Центар = Њемачка
| Северозапад = {{застава|Холандија}}
| Север = {{застава|Данска}}
| Североисток = {{застава|Пољска}}
| Запад = {{застава|Белгија}}{{-}}{{застава|Луксембург}}{{-}}{{застава|Француска}}
| Исток = {{застава|Пољска}}{{-}}{{застава|Чешка}}
| Југозапад = {{застава|Швајцарска}}
| Југ = {{застава|Аустрија}}
| Југоисток = {{застава|Аустрија}}
}}

{{Теме Њемачке}}
{{Navboxes
| title = Чланци повезани с Њемачком
| list = 
{{Савезне државе Њемачке}}
{{Европа
| ијек = да}}
{{Navboxes
| title = Међународно чланство
| list = 
{{Државе ЕУ
| ијек = да}}
{{НАТО
| ијек = да}}
{{Г7| ијек = да}}
{{Г8| ијек = да}}
{{Г20| ијек = да}}
{{Свјетска трговинска организација
| ијек = да}}
{{Савјет Европе
| ијек = да}}
{{ОЕБС
| ијек = да}}
}}
}}

{{Подножје|Географија|Њемачка|Европа|Европска унија|речник-претрага=Немачка}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Немачка| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Државе чланице НАТО-а]]
[[Категорија:Државе чланице Европске уније]]
[[Категорија:Државе чланице Уједињених нација]]