Војислав Ј. Ђурић
| Војислав Ђурић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. фебруар 1925. |
| Место рођења | Велика Писаница, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 12. мај 1996. (71 год.) |
| Место смрти | Београд, СРЈ |
Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) био је српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.
Кратка биографија
[уреди | уреди извор]Војислав Ђурић је рођен 26. фебруара 1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.
За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је 28.05. 1970, а од 11.03. 1971. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао 16. новембра 1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05. 1979, до 25.09. 1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19. новембра1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти, 12.05. 1996. године.
Био је члан неколико одбора САНУ:
- Хиландарски одбор (председник од 1978)
- Одбор за историју уметности (председник 1977 — 1983)
- Одбор за историју Срба у Хрватској
- МО за трећи миленијум
- МО за проучавање Косова
- Старословенски одбор
Одабрани радови
[уреди | уреди извор]- Бабић-Ђорђевић, Гордана; Ђурић, Војислав Ј. (1982). „Полет уметности”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 144—191.
- Ђурић, Војислав Ј. (1982). „Уметност у Босни између јадранских градова и Србије”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 343—370.
- Ђурић, Војислав Ј. (1982). „Последња уметничка жаришта”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 535—545.
Одабране награде
[уреди | уреди извор]- Октобарска награда Београда (1964)
- Хердерова награда (1982)
- Седмојулска награда Србије (1985)
- Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964)
- Орден рада са црвеном звездом (1988)
