Борис Бакрач

борис бакрач
Борис Бакрач
Лични подаци
Датум рођења	(1912-03-25)25. март 1912.
Место рођења	Славонска Пожега, Аустроугарска
Датум смрти	29. новембар 1989.(1989-11-29) (77 год.)
Место смрти	Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	грађевински инжењер
Деловање
Члан КПЈ од	априла 1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
председник Југословенског олимпијског комитета
Период	1952 – 1960.
Претходник	Густав Влахов
Наследник	Милијан Неоричић
Одликовања

Борис Бакрач (Славонска Пожега, 25. март 1912 — Загреб, 29. новембар 1989), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија

Рођен је 25. марта 1912. године у Славонској Пожеги. Гимназију је завршио у Загребу, где је године 1936. завршио и Технички факултет. Још за време студија био је припадник револуционарног омладинског покрета. После студија је радио као инжењер у приватним грађевинским предузећима.

У Народноослободилачки покрет ступио је 1941. године. Од 1941. до 1943. године, деловао је као илегални политички радник у Загребу. Априла 1942. године, постао је члан Комунистичке партије Југославије. У рату је обављао разне дужности:

• члан Месног комитета КПХ за Загреб до септембра 1943. године
• партијски радник на ослобођеној територији
• опуномоћеник Главног штаба НОВ Хрватске за размену заробљеника с Немцима од 1944. до 1945. године

После рата, вршио је више одговорних државних и политичких функција:

• помоћник министра грађевина Владе Хрватске од 1945. до 1947. године
• министар грађевина Владе Хрватске од 1947. до 1951. године
• директор Инжењерско-пројектантног завода у Загребу од 1952. до 1958. године
• председник Југословенског олимпијског комитета од 1952. до 1960. године
• члан Извршнопг већа Сабора СР Хрватске од 1958. до 1963. године
• посланик у Сабору СР Хрватске
• народни посланик Већа произвођача Скупштине Југославије за срез Загреб
• члан Среског комитета СК у Загребу
• директор Пројектантског завода у Загребу
• председник Савеза спортова Хрватске
• председник Савета за комуналне послове Градског Народног одбора у Загребу
• председник Републичког већа Сабора
• потпредседник Извршног већа Сабора
• председник Савезне грађевинске коморе
• представник Југославије у Међународном олимпијском комитету од 1960. до 1987.
• председник Савеза Свеучилишта у Загребу
• председник Фудбалског савеза Хрватске од 1952 до 1962.

За члана Централног комитета СКХ први пут је биран на Трећем конгресу, а затим поново биран на Четвртом, Петом и Шестом конгресу СКХ. Био је и члан Извршног комитета ЦК СКХ, члан Председништва СР Хрватске и члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске.

Умро је 29. новембра 1989. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народа са златном звездом, Ордена за храброст, Ордена братства и јединства са сребрним венцем и више осталих југословенских одликовања.

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
• Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
• Олимпијски вековник, 100 година Олимпијског комитета Србије Београд 2100. том 2, стр. 979.
• Борис Бакрач: Био сам први партизан у Загребу - три дана прије ослобођења (1973),