Epej
Epej (grč. Ἐπειός) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.
Ime Epej ima značenje „naslednik“ ili „napadač“.[1]
- Bio je sin fokidskog umetnika Panopeja, učesnik trojanskog rata i tvorac Trojanskog konja. U rat je pošao sa Kiklada sa trideset lađa.[2] Tokom opsade Troje borio se pod zapovedništvom fokidskih vojskovođa Shedija i Epistrofa. Iako je bio dobar u pesničenju na posmrtnim igrama u Patroklovu čast[3], bio je mekušac i loš ratnik na bojnom polju. Zapravo, u Homerovim pesmama, opisan je kao moćan i hrabar ratnik, ali su mu kasnije tradicije dodelile inferiornu ulogu.[2] Naime, bogovi su ga načinili kukavicom (toliko da je ta njegova osobina postala poslovična[2]) kako bi kaznili njegovog oca zbog krivokletstva. Zbog toga je imao zaduženje da donosi vodu Atridima. (Tako je i prikazan u Apolonovom hramu u Karteji.[2]) Atena se sažalila zbog poniženja koje trpi, te mu je podarila vešte ruke. Na predlog itačkog kralja Odiseja, uz Ateninu pomoć, sagradio je velikog konja u kome su se odabrani ahejski borci našli među bedemima Troje, napali je iznutra i osvojili je pomoću ahejske vojske kojoj su otvorili vrata grada. Neki izvori navode da Epej sam nije učestvovao u toj akciji[4], ali neki navode da jeste bio jedan od junaka sakrivenih u Trojanskom konju[3]. Naime, Robert Grevs je naveo da su ostali ratnici morali najpre da ga nagovaraju, potom mu prete i konačno podmite da bi ušao u konja i to poslednji, jer je jedini znao kako se otvaraju i zatvaraju tajna vrata, te je seo kraj brave. Dok su ostali junaci drhtali od straha, Epej je tiho plakao, izbezumljen od užasa.[1] Nakon završetka rata otplovio je lađom za domovinu. Međutim, bura ga je odbacila na ostrvo Italije, gde je sagradio gradove Metapont, Pizu i Lagariju. U ovom poslednjem je boginji Ateni posvetio alat kojim je sačinio drvenog konja.[5] Pausanija je izveštavao da se za pronađenu rezbariju Hermesa i Afrodite na Argu verovalo da je Epejevo delo. Platon ga je svrstavao u skulptore zajedno sa Dedalom i Teodorom sa Samosa. Samog Epeja je predstavio Polignot na leshi na Delfima kako baca kamenje od zidina Troje, dok ih nadvisuje glava Trojanskog konja.[2]
- Prema Pausaniji, bio je kralj Elide, nakon svog oca Endimiona. Prema zahtevima oca, takmičio se protiv svoje braće, Peona i Etola u Olimpiji, pobedio ih i tako stekao pravo da vlada. U vreme njegove vladavine, Pelop je osvojio Olimpiju. Prema nekim izvorima, pošto nije imao dece, na prestolu ga je nasledio njegov brat Etol.[5] Prema drugim, bio je oženjen Anaksirojom, Koronovom kćerkom i sa njom imao kćerku Hirminu[6], ali i sina Alektora. Pausanija je naveo tri žene koje su njegove moguće majke; Asterodija, Hromija i Hiperipa.[7]
- ↑ 1,0 1,1 Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Greek Myth Index: Epeius”. Arhivirano iz originala na datum 2010-11-15. Pristupljeno 2011-07-07.
- ↑ 3,0 3,1 Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: The Wooden Horse; Those inside the Wooden Horse
- ↑ Junaci antičkih mitova, Vojtjeh Zamarovski, Alnari, Beograd, 2002.
- ↑ 5,0 5,1 Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ↑ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Draco to Ereuthus
- ↑ theoi.com: Epeios
