Иса Бољетинац
Иса Бољетинац (алб. Иса Болетини, право име Иса Шаља; 23. јануар 1864. Бољетин, код Звечана - 23. јануар 1916. Подгорица) био је албански борац за независност и водећа личност герилског отпора против Турске, Србије и Црне Горе.
Међу Албанцима је познат као Херој Косова.[1] Неки српски извори га помињу као разбојника.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Године 1878. придружио се Призренској лиги са само 14 година. Учествовао је у бици код Сливова априла 1881. против отоманског експедиционог корпуса за ликвидацију Лиге. Због сукоба са Портом Иса Болетини је 1902. депортован у Истанбул, где је остао до 1906. године. Од 1910 спроводи герилске операције против Турака. Иса Бољетини је једно време био почасни гост на двору краља Николе на Цетињу, те је са њим црногорски краљ правио планове о заједничком устанку Малисора у северној Албанији и Албанаца на Косову у пролеће 1911. године.[3]
Када су октобра 1912. српска и црногорска војска напале отоманску државу продирући на Косово и Метохију, Албанци су се противили заузимању њихових насеља и организовали су добровољачке јединице које су пружале јак отпор.[4] Код Подујева се петнаест хиљада добровољаца под командом Исе Бољетинца супротставило Трећој српској армији која је наступала према Призрену.[5] После победе над Албанцима, Србија је ушла у Призрен, а у току октобра и новембра 1912. запосела готово читав Косовски вилајет и највећи део данашње Албаније.[5]
Децембра 1912. Иса Болетини је био један од албанских представника са Косова који нису стигли на време на Скупштину у Валони, на којој је проглашена албанска независност, али је ипак касније био њен члан и практично са својим качацима чинио заметак оружаних снага модерне Албанске државе. Заједно са Исмаилом Кемалијем присуствовао је конференцији у Лондону 1913, која је потврдила албанску независност. У марту 1913. године, након одлуке лондонске конференције да Србији додели неке области већински насељене Албанцима, Исмаил Кемал је европским медијима изјавио:
Када су Срби и Црногорци заратили противу турског режима, они су рачунали на нашу потпору; обећавали су нам, да ће потпомагати наше тежње да се ослободимо владавине која више није била владавина легитимног султана и која нас је страховито угњетавала. А сада хоће да се од нас отме најбоља земља. Ако би се остварила одлука Великих Сила, онда би Србији припао мој завичај Митровица са целим косовским крајем. Ми морамо болно јаукнути да нас чује цела Европа, те да се тај насилни акт не оствари.[6]
Иса је остао у Албанији док принц Вилхелм од Вида није напустио земљу, након чега се вратио на Косово. Током Балканских ратова и Првог светског рата Бољетинац је предводио албански герилски покрет (качаци) у борби против војски Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе а затим и војски Аустроугарске и Бугарске.[7] У јануару 1916. године су га, заједно са синовима, убиле црногорске власти у Подгорици.[8]
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Године 2004 Ибрахим Ругова доделио му је орден Хероја Косова. Основна Школа у Ораховцу носи његово име а у његовом родном месту постоји "Меморијални комплекс Иса Бољетинац".
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Иса Болетини”. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-09. Приступљено 2012-03-29.
- ↑ Политика, текст објављен 25. јула 1910. године а поново објављено 25. јула 2010. године у рубрици листајући политику
- ↑ Срђан СЛОВИЋ: Косово и Метохија од 1900. године до почетка Првог светског рата, страна 281
- ↑ Отпор окупацији и модернизацији
- ↑ 5,0 5,1 СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И КОСОВО – ПРЕГЛЕД 1878-1914
- ↑ Политика, 30. 3. 1913.
- ↑ Роберт Елсие, Хисторицал дицтионарy оф Косова, Азем Галица
- ↑ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. том 2 стр 54.
Литература
[уреди | уреди извор]- Скëндер Луараси: Иса Болетини, Тирана 1972. (алб.)
- Фатмира Мусај: Иса Болетини. 1864-1916, Тирана 1987. (алб.)
- Иса Болетини дхе коха е тиј / ред. Фехми Реxхепи, Присхтинë 1998. (алб.)
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Иса Болетини, чланак из Неw Yорк Тимеса
- Аубреy Херберт: А Меетинг wитх Иса Болетини Архивирано 2012-10-22 на Wаyбацк Мацхине-у
| Претходи: Непостојеће |
Члан скупштине Независне Албаније Новембар 1912–21. фебруар 1914 |
Слиједи: Непостојеће |
