Прејди на содржината

Иртиш

Координати: 61°05′24″N 68°49′15.60″E / 61.09000° СГШ; 68.8210000° ИГД / 61.09000; 68.8210000
Од Википедија — слободната енциклопедија
Иртиш
Местоположба
Физички особености
УстиеОб
Должина4.248 км
Особености на сливот

Иртиш (руски: Иртыш; руски: Ертiс; кинески: 额尔齐斯河, пинјин: É'ěrqísī hé; руски: ئېرتىش; монголски: Эрчис мөрөн; татарски: Иртеш) — река во Сибир и Казахстан, главна притока на Об. Реката има мошне големо и значајно сливно подрачје во Азија, опфаќајќи го Западен Сибир и Алтајските Планини.

Географија

[уреди | уреди извор]
Иртиш кај Павлодар, Казахстан
Пристаништето на Иртиш во Ханти-Мансијск, Русија

Реката извира како во монголски Алтај (Сјинџанг, Кина), каде е наречена Кара Иртиш (Црн Иртиш), па тече на северозапад преку Зајсанското Езеро во Казахстан. Потоа во неа се влеваат реките Ишим и Тобол, за на крај самата река да се влее во Об кај Ханти-Мансијск во западен Сибир, Русија. Течението има должина од вкупно 4.248 км.

Стопанско значење

[уреди | уреди извор]

По реката половат, танкери, товарни и патнички бродови од април до октомври, кога не е замрзната. Најголемо пристаниште на реката во русија е градот Омск. Во Казахстан по течението има 3 големи хидроцентрали: Бухтарминската, Уст-Каменогорската и Шулбинската. Кај Уст-Каменогорск се наоѓа најдлабоката бродска преводнца во светот, со спуст од 42 м.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

По течението на реката, со векови живееле разни монголски и туркиски народи. Во XV и XVI век долното и средното течение на Иртиш влегувало во состав на татарскиот Сибирски ханат, кој Русија го освоила во 1580-тите. Во XVII век, Џунгарскиот ханат (царството на Ојратите) станало јужен сосед на Русија и завладеало со горното течение на реката. Во поречјето, Русија потоа основала повеќе градови: Омск (1716) Семипалатинск (1718) Уст-Каменогорск (1720) и Пењтропавловск (1752).

Во 1750-тите години Кина ја освоила џунгарската држава. Границата помеѓу Русија и тогашна Кина (денес граница на Русија со Казахстан на север и меѓу Монголија и Кина на југ) е исцртана на почетокот на XIX век.

Градови по течението

[уреди | уреди извор]

Поважни населени места по течението на Иртиш (низводно) се:

Во книжевноста

[уреди | уреди извор]

Епилогот на романот „Злосторство и казна“ (1866) од Фјодор Достоевски се случува кај реката Иртиш.

  1. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2011-07-26. Посетено на 2013-06-18.

Поврзано

[уреди | уреди извор]

61°05′24″N 68°49′15.60″E / 61.09000° СГШ; 68.8210000° ИГД / 61.09000; 68.8210000

pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy