UDP (protokol)

UDP (енгл. User Datagram Protocol) je једноставан протокол који обезбеђује основне функције транспортног слоја OSI модела. Дефинисао га је Дејвид Патрик Рид 1980. године, описан је у РФЦ документу под бројем 768.

Услуге са конекцијом и без ње

Програми на крајњим системима користе услуге Интернета за међусобно слање порука, а саставни делови Интернета обезбеђују средстава за њихов транспорт. TCP/IP мрежа обезбеђује две врсте услуга апликацијама крајњих система, а то су:

• услуге са конекцијом и
• услуге без конекције.

Услуга без конекције

Код услуге без конекције не постоји процедура синхронизације, када једна страна апликација жели да пошаље пакет другој страни програм за слање пакета то и учини. Будући да нема процедуре синхронизације, добија се на брзини, али се губи на поузданости, нема контроле тока ни загушења. Интернетска услуга без конекције.

Карактеристике

UDP се користи за размену пакета порука („датаграма“) између рачунара. За разлику од протокола TCP, овај протокол не подразумева сталну везу него се пакети „бацају“ одредишном рачунару, без одржавања везе и провере грешака. На тај начин, овај протокол не гарантује испоруку пакета нити исти редослед испоруке пакета као при слању. Због ових особина UDP протокол је брз и користи се за апликације којима је важна брзина а приспеће пакета и одржавање редоследа није од велике важности, користи га велики број апликација, нарочито мултимедијалне апликације попут интернет телефоније и видео конференције. Користе га протоколи RTP, VoIP, DNS, сервери за рачунарске игре итд.

Види још

• TCP
• Мрежни протокол
• Списак мрежних протокола

Референце

• Умрежавање рачунара од врха ка дну са интернетом у фокусу, Куросе-Рос, РАФ-Цет, 2005.