Srčani udar
| Srčani udar | |
|---|---|
lat. | Infarctus myocardii |
 | |
| Prikaz infarkta miokarda (2) na pretklijetci nakon začepljenja (zatvaranja) (1) ogranka lijeve koronarne arterije (LCA - lijeva koronalna arterija, RCA - desna koronarna arterija | |
| Specijalnost | kardiologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | |
| ICD-9 | 410 |
| DiseasesDB | 8664 |
| MedlinePlus | 000195 |
| eMedicine | med/1567 emerg/327 ped/2520 |
| MeSH | D009203 |
Srčani udar ili infarkt je ishemično oboljenje srca (još infarkt miokarda) koje je najčešći uzrok smrti u civilizovanom svetu. Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom bolešću, a to su SAD i Velika Britanija. U Evropi najveći procenat ovog oboljenja ima Finska. Najjače ugroženi krajevi su sa najvišim standardom.
Najčešći uzrok infarktu je zakrečavanje krvnih sudova (ateroskleroza) uopšte, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju krvlju srčani mišić. Zakrečavanje krvnih sudova započinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brže razvija. Od nje najviše obolevaju muškarci, a manje žene. U vreme klimakterijuma i kod žena se jače ispoljava ova bolest.
Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su:
- porodična sklonost ka oboljenju, jer je bolest češće ispoljena u pojedinim porodicama.
- češće je zapaženo oboljenje kod gojaznih osoba, kao i kod osoba sa povišenim masnim materijama u krvi.
- povišeni krvni pritisak je najčešći uzrok ovom oboljenju.
- bolest se češće javlja kod strasnih pušača, koji puše veći broj cigareta, a posebno ukoliko je pušenje prisutno više godina.
- kod bolesnika od šećerne bolesti češći je infarkt, naročito ako se bolest neredovno leči.
- fizička neaktivnost i česti psiho stresovi takođe su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest.
Kada dođe do pojave bolesti tada je najdragocenija hitna lekarska pomoć. Utvrđeno je da 2/3 umrlih od infrakta umire van bolnice. Zbog toga okolina obolelog treba brzo da smiri bolesnika, zabrani svaku dalju aktivnost i da pozove lekara ili da bolesnika prebaci u najbližu zdravstvenu ustanovu. Takođe je neophodno dati obolelom nitroglicerin (u obliku tablete ili spreja), kako bi se ublažili bolovi, proširili krvni sudovi, a možda i sprečio dalji razvitak srčanog udara.
Najvažniji simptomi infarkta su: produžen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti. Bol često seva u levu ruku, vrat ili vilicu. Bol je često praćen slabošću, malaksalošću, znojenjem ponekad povraćanjem i jako izraženim gušenjem. Bolovi obično nastaju posle težeg fizičkog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoći, ali mogu nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz čista mira pa čak i u snu.
Da bi se društvo moglo organizovano suprostavljati ovoj tako čestoj i opasnoj bolesti, danas se u razvijenim sredinama organizuju široke akcije za mere preventive i zdravstvenog prosvećivanja širokih narodnih masa. Ovo se čini iz toga razloga, jer ako pogledamo uzroke nastajanja oboljenja vidi se da se može veoma mnogo učiniti preventivnim merama.
Organizuju se aktivnosti za zaštitu sredine od zagađivanja i trovanja, za uvođenje vaspitnih mera u školama, za pravilnu higijensku ishranu i upotrebu lekova, za pravilnu primenu fizičke aktivnosti i psihičke relaksacije. Takođe se organizuju razna društva za borbu protiv bolesti srca i krvnih sudova.
Organizovanje i prikupljanje materijalnih sredstava za sve akcije, a članove ovog društva pored medicinskih stručnjaka čine predstavnici radnih organizacija ili i sve druge osobe koje su bolovale od infarkta. Svi oni svojim radom i prilogom učestvuju u izvršavanju opštih zadataka ovog društva.
- Infarkt Srca Arhivirano 2010-01-05 na Wayback Machine-u, Zdravstveni Portal