Пређи на садржај

MS-DOS

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са МС ДОС)
MS-DOS
Написан уАсемблер x86,[1] касније верзије су такође користиле C
ОС породицаДОС
Пуштен у
производњу		12. август 1981.; пре 43 године (1981-08-12)[2]
ЛиценцаВласнички
МИТ лиценца (v1.25 & v2.0)[3]
Званични веб-сајтwww.microsoft.com/resources/documentation/windows/xp/all/proddocs/en-us/windows_dos_overview.mspx

МС-ДОС је познати производ компаније Мајкрософт чије име долази од сложенице Мајкрософт Disk Operating System која је примењена на првом IBM PC рачунару којег је развила компанија IBM 1981. године, и у готово неизмењеном облику, с обзиром на кориснички интерфејс, задржао се све до краја деведесетих година 20. века. У основи, ради се о оперативном систему који се искључиво бавио дисковима или ДОСом у којем нема никаквог графичког интерфејса (дакле искључиво текстуални интерфејс), и покретање апликација и уношење наредби систему обавља се тастатуром.

Из масовне употребе почео га је истискивати Windows који је у својим почецима изразито зависио о МС-ДОС-у. Представљао је тек нешто више од графичког интерфејса ДОС-а, али од NT и МЕ верзија Виндоуса ДОС је постао непотребан и престао се користити.

Данас га користе једино рачунарски носталгичари за покретање старих програма који не функционишу на Windows-а. Инсталирање ДОС-а на рачунарима новије генерације је понекад немогуће, и најлакши начин покретања је из емулатора.

Током његовог живота објављено је неколико конкурентних производа за платформу к86,[4] а МС-ДОС је прошао кроз осам верзија, све док развој није престао 2000. године.

Историја развоја

[уреди | уреди извор]
МС-ДОС командна линија

МС-ДОС је био преименован облик 86-ДОС-а[5] – у власништву Сијетл рачунарских производа, који је написао Тим Патерсон. Развој 86-ДОС-а трајао је само шест недеља, јер је у основи био клон CP/M-а предузећа Digital Research (за процесоре 8080/Z80), портованог за рад на 8086 процесорима и са две значајне разлике у односу на CP/M: побољшану диск логику међуспремника сектора и увођење FAT12 уместо CP/M датотечног система. Ова прва верзија је испоручена у августу 1980.[2] Мајкрософт, коме је био потребан оперативни систем за IBM персонални рачунар,[6][7] ангажовао је Тима Патерсона у мају 1981. године и купио 86-ДОС 1.10 за УС$75.000 у јулу исте године. Мајкрософт је задржао број верзије, али га је преименовао у МС-ДОС. Такође су лиценцирали МС-ДОС 1.10/1.14 IBM-у, који га је у августу 1981. понудио као ПЦ ДОС 1.0 као један од три оперативна система[8] за IBM 5150 или IBM PC.[2]

У року од годину дана, Мајкрософт је лиценцирао МС-ДОС сету од преко 70 других компанија.[9] Дизајниран је да буде ОС који може да ради на било ком рачунару породице 8086.

Мајкрософт је изоставио вишекорисничку подршку из МС-ДОС-а јер је Мајкрософтов оперативни систем, базиран на Јуниксу, Ксеникс, био потпуно вишекориснички.[10] Компанија је с временом планирала да побољша МС-ДОС тако да се готово не разликује од Ксеникса за једног корисника, или XEDOS, који би такође радио на Мотороли 68000, Зилог З8000 и ЛСИ-11; они би били навише компатибилни са Ксеником, који је часопис Byte 1983. описао као „вишекориснички МС-ДОС будућности”.[11][12] Мајкрософт је заједнички оглашавао МС-ДОС и Ксеникс, наводећи заједничке карактеристике свог „једнокорисничког ОС“ и „вишекорисничког, вишезадатног оперативног система изведеног из Јуникса“, и обећавајући лако портирање између њих.[13] Након раскида са Бел системом, међутим, АТ&Т компјутерски системи су почели да продају Јуникс систем V. Верујући да се не може такмичити са АТ&Т на Јуниксовом тржишту, Мајкрософт је напустио Ксеникс, а 1987. године пренео власништво над Ксениксом на Санта Круз операцију (SCO).

Мајкрософт је 25. марта 2014. године ставио код за SCP MS-DOS 1.25 и мешавину Altos MS-DOS 2.11 и TeleVideo PC DOS 2.11 на доступ јавности у складу са Мајкрософтовим истраживачким уговором о лиценци, који чини доступним изворни код, али ни отвореним извором како је дефинисано стандардима Иницијативе отвореног кода или Задужбине за слободни софтвер. [14][15][16][17] Мајкрософт је касније поново лиценцирао код под МИТ лиценцом 28. септембра 2018. године, чинећи ове верзије бесплатним софтвером.[3]

Као првоаприлска шала 2015. године, Мајкрософт Мобајл је покренуо Виндоус фоун апликацију под називом МС-ДОС Мобајл која је представљена као нови мобилни оперативни систем и радила је слично као МС-ДОС.[18]

Верзије

[уреди | уреди извор]

Све верзије с PC-DOS у називу Мајкрософт је развио за IBM и за њихове рачунаре, док верзије с префиксом МС Мајкрософт је издавао и продавао посебно и њих су користили произвођачи клонова или компатибилних рачунара.

  • PC-DOS 1.0 - август, 1981 - с првим IBM PC
  • PC-DOS 1.1 - јануар, 1982.
  • MS-DOS 1.25 - јануар, 1982 - За прве компатибилне IBM рачунаре
  • MS-DOS 2.0 - март, 1983.
  • PC-DOS 2.1 - октобар, 1983.
  • MS-DOS 2.11 - март, 1984.
  • MS-DOS 3.0 - август, 1984.
  • MS-DOS 3.1 - новембар, 1984.
  • MS-DOS 3.2 - јануар, 1986.
  • PC-DOS 3.3 - април, 1987.
  • MS-DOS 3.3 - август, 1987.
  • MS-DOS 4.0 - јун, 1988.
  • PC-DOS 4.0 - мај, 1988.
  • MS-DOS 4.01 - новембар, 1988.
  • MS-DOS 5.0 - јун, 1991.
  • MS-DOS 6.0 - март, 1993.
  • MS-DOS 6.2 - новембар, 1993.
  • MS-DOS 6.21 - фебруар, 1994.
  • PC-DOS 6.3 - април, 1994.
  • MS-DOS 6.22 - јун, 1994 - последња самостална верзија
  • PC-ДОС 7.0 - април, 1995.
  • Windows 95/ДОС 7.0 - август, 1995 - прва несамостална верзија
  • Windows 95 ОСР2/ДОС 7.1 - август, 1997 - додата подршка за систем датотека ФАТ32

Компатибилне верзије

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Paterson, Tim (јун 1983). „An Inside Look at MS-DOS”. Seattle Computer Products. Seattle. Архивирано из оригинала 6. 5. 2017. г. Приступљено 16. 4. 2016. 
  2. ^ а б в „MS-DOS: A Brief Introduction”. The Linux Information Project. Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2017. 
  3. ^ а б Turner, Rich. „Re-Open-Sourcing MS-DOS 1.25 and 2.0”. Windows Command Line Tools For Developers. Приступљено 29. 9. 2018. 
  4. ^ Allan, Roy A. (2001). „Microsoft in the 1980s, part III 1980s – The IBM/Macintosh era”. A history of the personal computer: the people and the technology. London, Ontario: Allan Pub. стр. 14. ISBN 0-9689108-0-7. Архивирано из оригинала 2. 7. 2006. г. Приступљено 5. 12. 2009.  [1] Архивирано 2006-07-15 на сајту Wayback Machine
  5. ^ Conner, Doug. „Father of DOS Still Having Fun at Microsoft”. patersontech.com. Micronews. Архивирано из оригинала 9. 2. 2010. г. Приступљено 5. 12. 2009. 
  6. ^ „A history of Windows”. microsoft.com. Microsoft. новембар 2013. Архивирано из оригинала 10. 5. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  7. ^ Antov, Leven (1996). „History of MS-DOS”. Digital Research. Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено 6. 5. 2015. 
  8. ^ „Personal Computer Announced by IBM” (PDF). ibm.com. IBM. Приступљено 27. 9. 2014. 
  9. ^ Freiberger, Paul (23. 8. 1982). „Bill Gates, Microsoft and the IBM Personal Computer”. InfoWorld. стр. 22. Приступљено 29. 1. 2015. 
  10. ^ Swaine, Michael (23. 8. 1982). „MS-DOS: examining IBM PC's disk-operating system”. InfoWorld. стр. 24. Приступљено 29. 1. 2015. 
  11. ^ Morgan, Chris (јануар 1982). „Of IBM, Operating Systems, and Rosetta Stones”. BYTE. стр. 6. Приступљено 19. 10. 2013. 
  12. ^ Fiedler, Ryan (октобар 1983). „The Unix Tutorial / Part 3: Unix in the Microcomputer Marketplace”. BYTE. стр. 132. Приступљено 30. 1. 2015. 
  13. ^ „Before you bet your business software on an OS, look who's betting on MS-DOS and XENIX.”. InfoWorld (advertisement). 27. 6. 1983. стр. 44. Приступљено 31. 1. 2015. 
  14. ^ Paterson, Tim (19. 12. 2013) [1983-05-17]. „Microsoft DOS V1.1 and V2.0: /msdos/v11source/MSDOS.ASM”. Computer History Museum, Microsoft. Приступљено 25. 3. 2014.  (NB. While the publishers claim this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually is SCP MS-DOS 1.25 and a mixture of Altos MS-DOS 2.11 and TeleVideo PC DOS 2.11.)
  15. ^ Shustek, Len (24. 3. 2014). „Microsoft MS-DOS early source code”. Software Gems: The Computer History Museum Historical Source Code Series. Приступљено 29. 3. 2014.  (NB. While the author claims this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually is SCP MS-DOS 1.25 and a mixture of Altos MS-DOS 2.11 and TeleVideo PC DOS 2.11.)
  16. ^ Levin, Roy (25. 3. 2014). „Microsoft makes source code for MS-DOS and Word for Windows available to public”. Official Microsoft Blog. Приступљено 29. 3. 2014.  (NB. While the author claims this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually is SCP MS-DOS 1.25 and a mixture of Altos MS-DOS 2.11 and TeleVideo PC DOS 2.11.)
  17. ^ Phipps, Simon (26. 3. 2014). „Psych! Microsoft didn't really open-source MS-DOS”. InfoWorld. Приступљено 27. 3. 2014. 
  18. ^ Peters, Luke (1. 4. 2015). „Microsoft launches MS-DOS Mobile”. Microsoft Lumia. Microsoft. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. „The MS-DOS Mobile preview is an essential download” 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Allan, Roy A. (2001). „Microsoft in the 1980s, part III 1980s – The IBM/Macintosh era”. A history of the personal computer: the people and the technology. London, Ontario: Allan Pub. стр. 14. ISBN 0-9689108-0-7. Архивирано из оригинала 2. 7. 2006. г. Приступљено 5. 12. 2009. 
  • Kurth, Rüdiger; Groß, Martin; Hunger, Henry (2016-11-29) [2007]. „Betriebssystem DCP”. www.robotrontechnik.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 2019-04-03. г. Приступљено 2019-04-28. 
  • Allen, Paul; Gates, Bill; King, Adrian; Larson, Chris; Letwin, Gordon; O'Rear, Bob; Paterson, Tim; Peters, Chris; Phillips, Bruce; Reynolds, Aaron; Stillmaker, Betty; Zbikowski, Mark (1986). „Technical advisors”. MS-DOS (Versions 1.0-3.2) Technical Reference Encyclopedia. Од стране Bornstein, Howard; Bredehoeft, Lawrence; Duncan, Ray; Morris, Carol; Rose, David; Socha, John; Tomlin, Jim; Vian, Kathleen; Wolverton, Van. Beley, Jim; Preppernau, Barry; Beason, Pam; Lewis, Andrea; Rygmyr, David, ур. Microsoft Reference Library. 1 (Original withdrawn изд.). Redmond, Washington, USA: Microsoft Press. ISBN 0-914845-69-1. LCCN 86-8640. OCLC 635600205. 
  • Zbikowski, Mark; Allen, Paul; Ballmer, Steve; Borman, Reuben; Borman, Rob; Butler, John; Carroll, Chuck; Chamberlain, Mark; Chell, David; Colee, Mike; Courtney, Mike; Dryfoos, Mike; Duncan, Rachel; Eckhardt, Kurt; Evans, Eric; Farmer, Rick; Gates, Bill; Geary, Michael; Griffin, Bob; Hogarth, Doug; Johnson, James W.; Kermaani, Kaamel; King, Adrian; Koch, Reed; Landowski, James; Larson, Chris; Lennon, Thomas; Lipkie, Dan; McDonald, Marc; McKinney, Bruce; Martin, Pascal; Mathers, Estelle; Matthews, Bob; Melin, David; Mergentime, Charles; Nevin, Randy; Newell, Dan; Newell, Tani; Norris, David; O'Leary, Mike; O'Rear, Bob; Olsson, Mike; Osterman, Larry; Ostling, Ridge; Pai, Sunil; Paterson, Tim; Perez, Gary; Peters, Chris; Petzold, Charles; Pollock, John; Reynolds, Aaron; Rubin, Darryl; Ryan, Ralph; Schulmeisters, Karl; Shah, Rajen; Shaw, Barry; Short, Anthony; Slivka, Ben; Smirl, Jon; Stillmaker, Betty; Stoddard, John; Tillman, Dennis; Whitten, Greg; Yount, Natalie; Zeck, Steve (1988). „Technical advisors”. The MS-DOS Encyclopedia: versions 1.0 through 3.2. Од стране Duncan, Ray; Bostwick, Steve; Burgoyne, Keith; Byers, Robert A.; Hogan, Thom; Kyle, Jim; Letwin, Gordon; Petzold, Charles; Rabinowitz, Chip; Tomlin, Jim; Wilton, Richard; Wolverton, Van; Wong, William; Woodcock, JoAnne (Completely reworked изд.). Redmond, Washington, USA: Microsoft Press. ISBN 1-55615-049-0. LCCN 87-21452. OCLC 16581341. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
MS-DOS на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MS-DOS&oldid=28302372”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy