Valin
Valin (Val, V) esencijalna aminokiselina (ljudski organizam je ne može sitetisati). 2-amino-3-hidroksibutanska kiselina (2-aminoizovalerijanska kiselina) ima razgranat ugljenikov lanac (kao i leucin i izoleucin).[3][4]
| Valine | |||
|---|---|---|---|
 |
 | ||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | 2-amino-3-metilbutanska kiselina | ||
| Identifikacija | |||
| Abrevijacija | Val, V | ||
| CAS registarski broj | 516-06-3  , 72-18-4 (L-izomer) 640-68-6 (D-izomer) | ||
| PubChem[1][2] | 1182 | ||
| EC-broj | 208-220-0 | ||
| MeSH | |||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | C5H11NO2 | ||
| Molarna masa | 117.15 g mol−1 | ||
| Gustina | 1.316 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja |
298 °C- (razlaže se) | ||
| Rastvorljivost u vodi | rastvoran | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Hemijska formula: (CH3)2CHCHNH2COOH
Izvor valina u prehrani je riba, sir, pernata živad, i neke semenke.
Sinteza
urediRacemski valin se može sintetisati putem brominacije izovalerinske kiseline i naknadnom aminacijom α-bromo derivata[5]
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ↑ Marvel, C. S. (1940), „dl-Valine”, Organic Syntheses 20: 106; Coll. Vol. 3: 848.
